Kada započinje ljudski život?

KADA ZAPOČINJE LJUDSKI ŽIVOT?


Zanimljiva je činjenica da se po pitanju početka ljudskoga života još uvijek vode polemička pitanja između etike i prava , konzervativnog i liberalnog razmišljanja ...

Koja su Vaša razmišljanja i Vaši stavovi ;
Počinje li ljudski život začećem ( trenutkom spajanja muške i ženske jajne stanice ) , embrionalnoj fazi , fazi fetusa ... u drugom tromjesečju ili rođenjem ? Ili pak , razvojem svijesti ?

Po mom mišljenju,što ne znači da je ispravno,formalno,život počinje onog momenta kad plod oživi u majčinoj utrobi.
Suštinski počinje onog momenta kad čovjek postane svjestan sebe ,i svog postojanja.. :slamka..:

Začećem.

Ljudski, ...kad dobiješ sedmicu na LOTO.

Kad shvatiš da neće trajati večito, pa nešto preduzmeš...

Kada shvatiš da "dva i dva nisu četiri".

Avramova ::Kada shvatiš da "dva i dva nisu četiri".

Po Lobačevskom, nikad nisu ni bili- negde, oko 3,84......

Fristajlo :: Po Lobačevskom, nikad nisu ni bili- negde, oko 3,84......

A po tebi?

Avramova ::
A po tebi?

Ma, nek' mu bude, ne mogu sad da se raspravljam....

Fristajlo :: Ma, nek' mu bude, ne mogu sad da se raspravljam....

Ako, volim miroljubivu koegzistenciju.

kad osjetis ljubav...

Kad postavimo neki cilj ispred sebe. Put do tog cilja je život.

Dragana ::KADA ZAPOČINJE LJUDSKI ŽIVOT ?


Zanimljiva je činjenica da se po pitanju početka ljudskoga života još uvijek vode polemička pitanja između etike i prava , konzervativnog i liberalnog razmišljanja ...

Koja su Vaša razmišljanja i Vaši stavovi ;
Počinje li ljudski život začećem ( trenutkom spajanja muške i ženske jajne stanice ) , embrionalnoj fazi , fazi fetusa ... u drugom tromjesečju ili rođenjem ? Ili pak , razvojem svijesti ?

Kada god ili kako god zapocinjao,vecina ljudi ''ne zivi''..nego ''odrzava zivot u svome telu''...pa onda i nije vazno kada i kako zapocinje...jer dremajuci i spavajuci covek samo ''zombira''...malo je onih probudjenih koji zaista su u stanju da sagledaju svu lepotu realnog sveta i da dozive pravu punocu zivljenja.....

diotimo ::Kada god ili kako god zapocinjao,vecina ljudi ''ne zivi''..nego ''odrzava zivot u svome telu''...pa onda i nije vazno kada i kako zapocinje...jer dremajuci i spavajuci covek samo ''zombira''...malo je onih probudjenih koji zaista su u stanju da sagledaju svu lepotu realnog sveta i da dozive pravu punocu zivljenja.....

Bojim se da lepota realnog sveta nikoga neće odvesti u pravu punoće življenja. Realno je da su dva i dva četiri, i to je "zombiranje", ali da dva i dva nisu četiri, tvrdiće samo oni koji su ili će doživeti pravu punoću življenja.

Iskoristila sam misao Dostojevskog koji kaže "Tamo gde su dva i dva četiri, nastaje lagana smrt." (ovo često volim da ponovim)

Da li se neko ostvario u životu ako je postigao sve zacrtane ciljeve pa onda postavio nove i tako ide dalje. To mogu biti sasvim skromni ciljevi za nekoga ko je duhovno kompleksnija ličnost ali ne i za toga kome je dovoljno i to što ostvari. Imamo li pravo da devalviramo njegov život? Naravo da nemamo ali ga možemo proceniti i opet se pitati: odakle znamo dokle doseže njegovo životno zadovoljstvo? A svako zadovoljstvo i sreća su jednako snažan doživljaj i kod jednih i kod drugih.

Kompleksnije ličnosti će shvatiti one manje kompleksne ili čak sasvim jednostavne po duhvnom tkanju, dok drugi neće kompleksnije. No, žive svi jer svi osećaju.

misao Dostojevskog koji kaže "Tamo gde su dva i dva četiri, nastaje lagana smrt."
Tamo gde nisu, velike su šanse za brzu smrt...
Dostojevskog treba znati, ali ga ne treba slepo slušati; neosporni genije, ali- njegov život je dokaz koliko je puta taj genije- pogrešio...

Razgovarajuci sa nekim ljudima , sve sam vise sklona da poverujem da ludski zivot zapocinje onda kada jos kao sasvim malena deca pocinjemo da se plasimo..da da ..bas to..da se plasimo....

Tokom nasih zivota svemu se ucimo,pa tako i plasenjem.Uce nas
da se bojimo bolesti,nepoznatih predela,tudjinaca,a nama odraslima
zaplasivanje je najzgodnije sredstvo za vaspitavanje deteta...Mi kao
roditelji smo zaista neumorni..ubedjeni da smo u pravu mi cak izvodimo
nase predstave i eksperimentisemo sa decom(jedna moja pacij.je''
namerno napustala'' dete ...prezadovoljna svojom avanturom ubedjena da
je postupala kako treba...dovela je dete uplaseno iizgubljeno..''zaleci
se na njegovu odsutnost od zivota''i uzasnutost svim i svacim.


Zapravo,mi se non stop bojimo...(da se ne uspavamo,da ne zakasnimo,da
ne zaboravimo...na ulici da nas kola neka ne ''obeleze''...da ne
padnemo,kada kupujemo, da li ce nas prevariti za novac,da se ne

razbolimo....
''Bogzna cega se sve ne bojimo...napisao jedan psiholog...i svakodnevno
to cinimo neverovatno posveceno,izuzetno mastovito i sa ogromnom
mrznjom prema sebi samima''



U zelji da predupredimo eventualne opasnosti,svoja saznanja
projektujemo u buducnost i automatski postajemo uznemireni.I dok je
kolicina strahova kod zivotinja ogranicena,covek svoje ne moze da
prebroji..

.Zato smo mi cesto liseni bilo kakve mogucnosti za opustanje
i prijatan provod.U svemu uvek vidimo opasnost koju prozivljavamo bez
prave potrebe...i zivot pretvaramo u mucenje..
E onda zapocinje ''pravi ljudski zivot''...sa strahovima naravno...

Mi se neprestano plasimo onoga sto bi se moglo
desiti...a ne mora...mi
se zapravo plasimo buducnosti koju neprestano konstruisemo u svojoj
glavi koja ce se mozda desiti,a najcesce bude suprotno....znaci-mi se
plasimo slucajnosti...
I tako zivimo....tako smo zapoceli..i tako dalje ''guramo''...

maks ::Začećem.

Bravo !

Smrcu

Onog momenta kad beba oživi u majčinom stomaku.
Beba tad zna i osjeća da li je mama vesela ili tužna i upija njene emocije.
To je to.

Koji je to momenat?

Taj momenat nažalost nikad nećeš osjetiti, momenat kad se nešto pokrene u tebi i osjetiš kao golicanje.

Kad se pokrene to je posle ozivljavanja. kad se ozivljavanje dogodi?

Oces da kazes da dok ga ne osetis ono nije zivo?

Orhideja ::Taj momenat nažalost nikad nećeš osjetiti, momenat kad se nešto pokrene u tebi i osjetiš kao golicanje.

Trenutak kada majka osjeti pomicanje bebe je treći mjesec trudnoće ... ali , beba odnosno plod je ,, živo biće ,, već mnogo ranije , zar ne ?
Već sam trenutak zaćeća , dakle spajanja muške i ženske spolne stanice jest početak života .

Da Dragana i ja to gledam tako, ali pomicanje bebe je poseban momenat i tad beba osjeća, čak i ultrazvuci mogu snimiti osmijeh bebe onog momenta kad se majka nasmije. Zato sam rekla od tog momenta da započinje ljudski život mada u suštini nastaje već spajanjem ćelija.

Orhideja ::Da Dragana i ja to gledam tako, ali pomicanje bebe je poseban momenat i tad beba osjeća, čak i ultrazvuci mogu snimiti osmijeh bebe onog momenta kad se majka nasmije. Zato sam rekla od tog momenta da započinje ljudski život mada u suštini nastaje već spajanjem ćelija.

Da , znam da se razumijemo . Majka plod osjeti tek u trećem mjesecu kada se ono počinje jače pomicati ...
Međutim život njenoga ploda počinje samim začećem ...
Dakle , upravo onda kada muški spermij oplodi žensku jajnu stanicu . Čovjek počinje postojati , trenutkom začeća . U psihološkom i fiziološkom smislu . Ljudski embrij , formiran začećem , ljudsko je biće , koje se od toga trenutka razvija i raste . Ono je jedinstveno svojim genetskim kodom i nezamjenjivo je . Već prilikom začeća određene su nam osobine poput boje očiju , kose , stas , prsti ...
Trenutkom začeća nastaje sav genetski materijal , sadržan u jednoj stanici koja jeste , budući misaoni čovjek .
Sve karakteristike budućeg misaonog čovjeka , nastaju u tom čarobnom trenutku oplodnje ...




https://www.youtube.com/watch?gl=DE&feature=related&hl=de&v=aR-Qa_LD2m4