Sta kada nemate?

Kako se osecate u situaciji kada vam dete nesto trazi i to zaista i zeli i vi znate da mu je to velika zelja, a vi nemate novca da mu to priustite? Koliko vam tesko pada da dete naucite da neke stvari ne moze zeleti da ima jer vi to ne mozete da mu priustite?

Da li vas to u neku ruku frustrira?

dok sam bila u braku imali su sve što su poželeli, iako ne odobravam uvek takav tretman, razvela sam se, ostavili smo sve... radila sam dva posla prve dve godine, nisam ih viđala i opet je bilo tek toliko da se potkrpe osnovne potrebe... ništa nije vredno videti decu samo pred spavanje.
shvatili su da se način života drastično menja i s obzirom na njihove godine tada odlično su to prihvatili. kada nemamo, razumeli su... ponekad me je to razumevanje bolelo i ta zrelost, lakše bi bilo čini mi se da su se ljutili.
stabilni smo već neko duže vreme, ali je i dalje ostalo ''ako budeš imala''. nadoknađujem exkurzije, letovanja, pa donekle i ono osnovo...
da li me frustrira... ne dugoročno. naći ću način da im pružim to što žele. pa bio to i neki manji hir... ne traže nemoguće.
ne znam o čemu se radi u tvom slučaju... da li o patikama, ili automobilu.

Čim ne mogu da se setim takve situacije znači da je nije bilo, a ono što su sitnice nikoga nije frustriralo.

Verujem da je to i do vaspitanja, davanja ličnog primera roditelja ali i njihovih naravi.

Nikada nisam zastupala opciju da moraju imati isto što i svi iako su u većim intervalima imali više u odnosu na druge što kod njih nije izazivalo osećaj veće vrednosti.

Kada u porodici svi članovi razgovaraju o stvarima koje se tiču svih a da nisu za decu opterećujuće i nepripadajuće, ovakvi i slični problemi će sigurno izostati.

Nije lako objasniti detetu u recimo 4.razredu osnovne škole zašto neko dete ima više pari novih patika, nekoliko lepih pernica, menja torbu ili jaknu svaki drugi dan... uvek ima veliki džeparac za užinu. Ne može ono da razume da ne znači da ako svi radimo da ćemo svi imati isto, niti da je neko plaćen više neko manje... Ali strpljenjem i razgovorima prilagođenim uzrastu, ipak sam izlazila na kraj sa tim pitanjima tipa: Pa kako ona može/kako ona uvek ima...?
Ako je nešto krupno što im baš znači, tipa odlazak na ekskurziju, rekreativnu nastavu ili slično, u pomoć bi uskakale babe i dede

Društvo nam je totalno izopačeno, deca umeju da budu surova prema svojim vršnjacima koji se u nečemu razlikuju od njih, pa makar to bio i par patika... Ne znam da li mi sami svojom željom da naša deca ne osete tu razliku, potpomažemo izopačenosti društva, ali uvek bih gledala da se snađem kako znam i umem, uđem u minus, pozajmim, šta ja znam već, da bih im kupila nešto što jako žele, pod uslovom da nije hir, već potreba, samo da ne vidim onaj pokunjeni izraz lica, povlačenje u sebe, nesigurnost. Nažalost, tako je kako je... Ne mogu da menjam svet i društvo puštajući rođenu decu da pate I one to nikad nisu zloupotrebile. Retko kad da se dešavalo da jako žele nešto što smatram neopravdanim, nepotrebnim, suvišnim...

Nemaju svi mnogo, samo neki i zašto bi deca koja ne mogu imati kao neki bili pokunjeni? Za takve stvari deca se pripremaju još u ranom detinjstvu.

Evo ličnog primera. Pođem sa starijim sinom u prodavnicu i kažem mu da ima pravo na jedan slatkiš po svom izboru. Tada je imao oko pet godina. Izabrao je neki keks. Onda smo naišli na nešto što mu se više dopalo od keksa pa me je pitao da li može da vrati keks a uzme to nešto drugo.

Rekla sam mu da može uzeti oba zato što je ispoštovao dogovor i on je to ispravno shvatio. Nismo tada bili u krizi ali sam smatrala da dobro radim što je kasnije dalo rezultate.

Moja koleginica, izuzetno dobrostojeća svojoj deci je davala džeparac samo ako zasluže, drugačije ni slučajno. Prava stvar. Njena deca su sada odrasla, imaju svoju decu, uspešni su, dobri i kvalitetni ljudi.

paket ::Kako se osecate u situaciji kada vam dete nesto trazi i to zaista i zeli i vi znate da mu je to velika zelja, a vi nemate novca da mu to priustite? Koliko vam tesko pada da dete naucite da neke stvari ne moze zeleti da ima jer vi to ne mozete da mu priustite?

Da li vas to u neku ruku frustrira?

Ima se fala bogu.Danas postoje ogromne razlike u novčanim primanjima u narodu ,tako da i nedužna djeca ispaštaju probleme za koje se boriše preci te iste djece. 

Kad se nema onda se nema, kada se ima kao sada, odmah idu tri para starki.

Tri para za jednoga ili za troje, velika je razlika.

Avramova ::Tri para za jednoga ili za troje, velika je razlika.

Ako je porodica onda možebiti samo za decu, tj. dete. Alavo. Puta tri.   

Mislite da je to pametno?

Avramova ::Mislite da je to pametno?

Ne, ali me je iskustvo naučilo da je nekad bolje da dete ima živog roditelja nego nadrkanog idiota koji će sa adolecsentom da isteruje mak na konac.

To ja nazivam "medveđom uslugom". Zbog čega sam ja takva kako opisujete samo zato što neću deci da priuštim više nego što im je potrebno? Upravo je to moj model i niko me ne smatra "nadrkanim idotom".

Avramova ::To ja nazivam "medveđom uslugom". Zbog čega sam ja takva kako opisujete samo zato što neću deci da priuštim više nego što im je potrebno? Upravo je to moj model i niko me ne smatra "nadrkanim idotom".

A ko je rekao da je to moj stalni princip? Biblija lepo kaže da u životu svakog čoveka ima kišnih, a i sunčanih dana. Ako već sine sunce, zašto da ne sine svima oko vas?

Niste rekli ni da nije.

Avramova ::Niste rekli ni da nije.

Vasko Popa bi rekao, drž daj, drž ne daj a Crnjanski bi samo odmahnuo rukom i nastavio da srče kafu.   

A vi niste ni Popa ni Crnjanski. Ko ste?   

Avramova ::A vi niste ni Popa ni Crnjanski. Ko ste?   

Nedodirljivi.

Samo fino zvuči ali nije tako.

Avramova ::Samo fino zvuči ali nije tako.

Šta je po vama suština muškarca do koga želite dopreti? Penis, pažnja, obožavanje, komunikacija, poštenje, karakter, ili ono što on nosi u sebi i na momente isijava tj. pokazuje? Isto važi i za žene.

Ne bih o suštini jer vas ne poznajem ali sam vas ipak "dotakla" kroz vaše napisane reči bile iskrene ili ne. Meni je to dovoljno. Ostalo važi kada je u pitanju neko do koga zaista želim dopreti.

Avramova ::Ne bih o suštini jer vas ne poznajem ali sam vas ipak "dotakla" kroz vaše napisane reči bile iskrene ili ne. Meni je to dovoljno. Ostalo važi kada je u pitanju neko do koga zaista želim dopreti.

Uvek težite tome da ljude uzimate iskreno. Ako vas i prevare, na njima je greh a ne na vama naivnost.

Svakako, zažalila bih za sve moje godine da ne mislim tako. Moram samo da se ogradim, nije to stvar naivnosti.

Avramova ::Svakako, zažalila bih za sve moje godine da ne mislim tako. Moram samo da se ogradim, nije to stvar naivnosti.

Prvi put nije, drugi put možda, treći put jeste.

@Konkubinac
Sapienti sat!

Za mene me zabole, ali upravo ta opcija da nemam za drugoga, u ovom slucaju za dete, jedan je od glavnih razloga da porodicu eliminisem kao opciju.