Kada bi svako pet minuta dnevno bio dete...

"Kada bi svako pet minuta dnevno bio dete, ne bismo se našli na brvnu, jedni s jedne drugi s druge strane... ..." (Freezer, SOinfo.org) - ovako glasi početak jednog bloga.

Na kraju bi podetinjio.

Avramova ::"Kada bi svako pet minuta dnevno bio dete, ne bismo se našli na brvnu, jedni s jedne drugi s druge strane... ..." (Freezer, SOinfo.org) - ovako glasi početak jednog bloga.

Ja vjerujem da čovjek ili bar , većina nas ljudi , nikada ne izgubi djetinju iskru u sebi ... Ja ju nisam izgubila ... kao i mnogi oko mene ... A djetinji trenuci zaista znaju učiniti čuda ... i razvedriti i tmuran , najtmurniji dan .... i povezati niti ljudskosti u nama , svima nama ...

Avramova ::"Kada bi svako pet minuta dnevno bio dete, ne bismo se našli na brvnu, jedni s jedne drugi s druge strane... ..." (Freezer, SOinfo.org) - ovako glasi početak jednog bloga.

Kad bi svako pet minuta dnevno bio dete, ovaj svet bi bio daleko lepsi i bolji.
Jer ono sto deca ne znaju jeste da istinski misle zlo, cine ga i mrze druge.
Kada posmatram svoju decu, uvidjam koliko je njihov svet jednostavan i skoro savrsen, koliko su njihove misli i osecanja usmerene ka dobrom i lepom, koliko je ljubav koju nam pruzaju bezuslovna i jaka.
Kada bi samo malo cesce ljudi razmisljali i osecali kao deca, ucinili bi ovaj svet mnogo lepsim mestom za zivot.

NFS_MW_girl ::
Kada bi samo malo cesce ljudi razmisljali i osecali kao deca, ucinili bi ovaj svet mnogo lepsim mestom za zivot.

Tacno. Slobodna sam priznati da sam vise od pet minuta i vise od jedan put dnevno dete, u svojoj kuci ponajpre.

Avramova ::Tacno. Slobodna sam priznati da sam vise od pet minuta i vise od jedan put dnevno dete, u svojoj kuci ponajpre.

I ja, i ja, i ja.
Ni ja nikada, kao ni Dragana, nisam izgubila taj detinjasti deo sebe i ne dam ga ni za sta na svetu.
Podetinjila sam jos vise otkako sam dobila decu i lepo mi je, pa neka mi se smeje ko hoce.
Uvid u decji zivot cini nas boljim ljudima, a detinjarije koje pravimo svakodnevno ispunjavaju nas zivot srecom i radoscu.

Jer ono sto deca ne znaju jeste da istinski misle zlo, cine ga i mrze druge.

Sigurna si?

Kada posmatram svoju decu, uvidjam koliko je njihov svet jednostavan i skoro savrsen, koliko su njihove misli i osecanja usmerene ka dobrom i lepom, koliko je ljubav koju nam pruzaju bezuslovna i jaka.

Koliko su stara tvoja deca?
Da li ih posmatras u odnosu na sebe, kada su s tobom kod kuce, ili u ovo sto si rekla ukljucujes njihov boravak u vrticu -skoli, te s toga i zapazanja drugih ljudi?

Uvid u decji zivot cini nas boljim ljudima

Dete je otac coveku...


Nego, kako to mislite da ste podetinjile i da ste dete u svojoj kuci najpre?
Sta podrazumevate kada to kazete?

Vidra ::Sigurna si?
Koliko su stara tvoja deca?
Da li ih posmatras u odnosu na sebe, kada su s tobom kod kuce, ili u ovo sto si rekla ukljucujes njihov boravak u vrticu -skoli, te s toga i zapazanja drugih ljudi?
Dete je otac coveku...
Nego, kako to mislite da ste podetinjile i da ste dete u svojoj kuci najpre?
Sta podrazumevate kada to kazete?

Sigurna sam da je za njih nepoznanica istinska mrznja.

Kada posmatram svoju decu najvise ali i isto tako sam uvidjala dosta toga sto sam navela kod druge dece i kada nisam imala svoju.
Deca mi u junu pune jedno 3 a jedno 2 godine.
Ovo su iskljucivo moja zapazanja vezana za vecinu dece sa kojom sam se susretala. Nisam bas nesto sa drugima imala prilike da na ovu temu raspravljam.
Mislim da deca ne znaju da mrze sve do onog trenutka kada ih neko tome nauci.

Primer - kcerka moje drugarice, 5 godina
Posle rodjendanca u igraonici moja drugarica pozvala nas je da dodjemo kod njih na kucu. Malena je, gledajuci me u oci, rekla -ti ne ides sa nama.
Redovno mi spusta slusalicu kada zovem. Ako se ne javi, napravi frku sa bratom, tako da nas dve nikako ne mozemo da razgovaramo od cike i vriske.
Njena mama i ja odrasle smo zajedno. Verovatno je da se malena pored mene oseca ugrozeno, jer jos uvek ne razume da svaka od nas u zivotu njene mame ima svoje mesto.

Moja mladja kcerka svoje igracke ne daje drugima od kada se druzi sa decom koja od skoro imaju mladjeg brata -sestru. Cini mi se da je svesna kako bi 'nadrljala' ukoliko bi posvetila paznju tom mladjem detetu.

Ima dece koja su rodjena losa. Ona i stasavaju u lose i zle ljude. Prosto su takva. Ne treba prema svakom detetu biti predusretljiv, a narocito ne na ustrb svog deteta.
Ali, dobro. Ni sama nisam verovala dok nisam dozivela.
Ima vremena, tvoja su deca jos mala. Jos uvek mozes da ih dovoljno dobro naadgledas i usmeravas.

Razumem sta hoces da kazes, Vidra.
Sretala sam se i ja sa slicnim primerima.
Ali nekako i dalje smatram da decu roditelji najvise ali i okolina nauce mrznji i zlu.

Vidra ::
Dete je otac coveku...

Bolje je reci - dete je otac odraslog. Psihoanalitiari uzrok mnogih problema traze u detinjstvu i zato kazu "treba "konsultovati" detinjstvo".

Nego, kako to mislite da ste podetinjile i da ste dete u svojoj kuci najpre?
Sta podrazumevate kada to kazete?

Podetinjiti je losa osobina kod odraslih i podrazumeva neozbiljnost, ne prihvatanje realnog i nista ne ciniti ili ciniti ovlas (ofrlje) bez sagledavanja sopstvenih mogucnosti, ucinka i posledice.

Biti po malo dete jeste vrlina. Suvisno je pojasnjavati i zasto. Neko je rekao "Da bismo voleli, moramo ODRASTI do deteta."

Razmisljala sam o tim 'detinjarijama' sto pominjete.
Volela bih da samo sednem za sto i klopam; da ne razumem razgovore doraslih...
Volela bih da opet mislim o jednom decku koji mi se onoliko svidjao, pa da se sretnemo kada idem iz skole, i da ne operem ruke celo popodne zbog toga.
i jos bih volela da ... ne moram bas sve da znam...

Kad bih svaki dan na pet minuta mogla biti dijete ...dopustila bih da me ljube.
Prepustila bih se ljubavi, zagrljaju, milovanju... :cica: svemu onom što djeca dobivaju jer im pripada.

Noelia ::Kad bih svaki dan na pet minuta mogla biti dijete ...dopustila bih da me ljube.
Prepustila bih se ljubavi, zagrljaju, milovanju... :cica: svemu onom što djeca dobivaju jer im pripada.

Prelepo rečeno, podržavam...

Prepustiti se drugima bez zadnjih namera, grliti čisto, ljubiti kao dete.

Onda bi tih pet minuta preraslo u mnogo više vremena jer je najjača sila upravo ta detinja ljubav koju niko i ništa ne može zaustaviti, pred njom padaju sve maske, svi obziri nestaju, svaki ponos prestaje, dete kad voli uzima sve i sve pruža, raduje se iskreno.

Ja sam jednom dnevno ( pola sata) dete,nekad i vise....To je onaj osecaj u coveku da ne zelite da odrastete...ili mozda nesto drugo,trece...Svakako predivan osecaj...

Baš sam ovih dana preturala po nekim slikama iz detinjstva. Nađem tu malu plavkastu, sa kikama k'o u Pipi Duga Čarape i setim je se, te klinke. Prečesto se odričem tih godina nesigurnosti, detinjarija, bezbrižne igre u korist (?) ove odrasle žene u meni. Mislim da je to pametno, ustvari nemam pojma!

Da mogu po ceo dan biti ta mala sakrivena u granama, nasmejana musava vragolanka što ljubopitljivo gleda sa svog crnog duda u ljude, u nebo, broji mrave u travi, da mogu opet na moj crni dud, ustvari svemirski brod kojim se plovi u snove, unazad i unapred, u budućnost gde sam velika i jaka, odrasla.

Ma, ne moram na dud, želim da se setim i osetim ponovo sve isto kao nekada, čisto?

Vidi ti mene sada, ovako velike, nabeđene, ubeđene i ponekada sluđene, mo'š misliti!

Ova starija, ozbiljnija i dosadnija traži onu mlađu, opušteniju i srećniju, onu koja puno ne zna, ali oseća život kao jednu veliku, veliku, avanturu, raduje mu se! Gde si mala?

Gledala sam slike, u trenutku- na slici- javila se ta malecka u meni, promolila nosić i čuperak. Pomislila sam kako bi bilo dobro...

Neću sad ponovo da je izgubim, ne mogu, ne smem, ne želim da je izgubim. Zato mekšam ovu stariju, gledamo slike dovoljno dugo da shvati šta je bitno u životu, a šta je mačiji kašalj od velikih problema, smeškam se zadovoljna, ona mala u meni se krevelji ovoj kobajagi naučenoj, naučena olabavila, shvata ko kanda šta je šta i ko je kome ko. Dobro je.

Neću valjda da izvodim besne kerefeke, neću da se gubim sad kad sam se našla, normalno da neću. Neću i gotovo.

Ne znaci li to pomalo,.. da se i ne treba poistovjecivati sa svojim identitetom?
Jer on kao da nikada nije isti.

A onda, koliko je identiteta poslagano u jednoj ličnosti?

Između ličnog i kolektivnog identiteta ima sedam dubokih mora utisaka koje kriju ono što ćemo sutra postati posmatrajući, prihvatajući, razmišljajući o sebi i svemu oko nas. Bolno i kontraproduktivno je što izgubimo ono nevino dete u sebi, sva mudrost života, kad sakupimo neko znanje koje ume da tišti ali i uprlja(blago onima koji ne znaju mnogo) se svodi na to da ga pronađemo tamo gde smo ga ostavili u sećanjima, da se pomirimo sa sobom, da pronađemo sebe ponovo, da nađemo to dete u sebi.

Deca smo uvek, taj deo ličnosti nosimo u sebi za ceo život, ne kaže se džabe nekom klincu ili klinki '' vidi ga/je, biće nešto od njih u životu'' uvek i bude, najčešće odrastemo i zaboravimo svoje početke, izgubimo se tražeći se.

U meni dete,hvala Bogu,nikad nije riknulo...

Identitet prolazi kroz faze do konačnog oblika i uvek je jedan.

Avramova ::Identitet prolazi kroz faze do konačnog oblika i uvek je jedan.

Konačni identitet formiramo na kraju, kad popa zapeva onu narodnu ''...... Amin''

Uh, da nije to malo predugo?

Avramova ::"Kada bi svako pet minuta dnevno bio dete, ne bismo se našli na brvnu, jedni s jedne drugi s druge strane... ..." (Freezer,  SOinfo.org) - ovako glasi početak jednog bloga.

Гарант би, деца су много суровија и искренија када се по осећају не капирају.  

Neka je i tako, ali su pravednija.

ja bih da se uozbiljim bar mawkice..
msm dosta mi modrica, udaraca, padanja, razbijenih kolena i uchukane glave ... da ne ostanu posledice