Vesti - književnost...

Poezija uživo: Milena Marković, BG

Vrsta dogadjaja:
Ostalo
Kolarčeva zadužbina, Beograd
Datum:
Saturday, January 20, 2018 - 19:00
Link:
http://www.kolarac.rs
Direktni prenosi poetskih večeri na Radio Beogradu 2: POEZIJA UŽIVO! (u saradnji sa Radio Beogradom 2)

Veče MILENE MARKOVIĆ

Berlinska promocija knjige Lexicon of Tanjas Ostojić



Knjiga “Lexicon of Tanjas Ostojić”, predstavljena nedavno u Beogradu, imaće berlinsku promociju 15. januara u Haus der Kulturen der Welt, uz učešće teoretičarke umetnosti Suzane Milevske, autorke i umetnice Tanje Ostojić i Tatjane Tanje Ostojić, jedne od više od 30 učesnica njenog kompleksnog višegodišnjeg interdisciplinarnog projekta.

Knjiga je bazirana na interdisciplinarnom participativnom projektu “Leksikon Tânja Ostojić”, koji je kroz umetničko i akademsko istraživanje, kreativne radionice, izložbe i druge javne događaje u Srbiji, Bosni i Hercegovini, Hrvatskoj i Nemačkoj, uz učešće više od 30 imenjakinja i prezimenjakinja umetnice Tanje Ostojić, umetnice iz Srbije koja od sredine 90-ih živi u Berlinu, a posvećena je temama rodnih politika, migracija, identiteta i različitih odnosa moći u društvu.

Objavljena na engleskom jeziku u izdanju Live Art Development Agency (LADA) iz Londona i Muzeja moderne i suvremene umetnosti (MMSU) u Rijeci, knjiga “Lexicon of Tanjas Ostojić”, premijerno je predstavljena u decembru u Gete institutu u Beogradu, gde je početkom 2017. godine održana i prva od pet kreativnih radionica, koje su realizovane i u saradnji sa muzejima savremene umetnosti u Banjaluci, Zagrebu, Beogradu i Rijeci. Projekat je obuhvatao i više javnih događaja, uključujući grupni performans i dve izložbe – u Salonu MSU u Beogradu, koja je ušla u uži izbor za Politikinu nagradu za 2017. godinu, i u Studiju Kamov u Rijeci.

Bogato ilustrovana knjiga “Lexicon of Tanjas Ostojić” bavi se putem personalizovanog istraživanja na kreativan način ratnim, posleratnim i ekonomskim migracijama, temama rodnog identiteta, nasilja u porodici, kao i pristupa edukaciji i uslovima zaposlenja i privređivanja Tânja Ostojić, koje su učestvovale u projektu, a različitih su nacionalnosti, generacija, stepena obrazovanja, profesija, socijalnog statusa i životnih iskustava, ali se sve mogu sporazumeti na srpsko-hrvatskom jeziku i sve one ili njihovi roditelji potiču sa teritorije SFRJ.



Početna socio-antropološka istraživanja u okviru tog projekta, Tanja Ostojić realizovala je tokom dvogodišnje istraživačke stipendije na GS Univerzitetu umetnosti u Berlinu (2012-14), što je, kako je napomenula na beogradskoj promociji knjige, bilo prvo plaćeno istraživanje u njenoj karijeri.

Pored istraživačkog teksta Tanje Ostojić i autorizovanih intervjua sa učesnicama projekata, knjiga sadrži, između ostalog, i uvodni tekst Lois Keidan (LADA), teoretski tekst dr Suzane Milevske, kao i izvorni razgovor koji je Adele Ajzenštajn (Adèle Eisenstein) vodila sa umetnicom.

Prema navodima dr Suzane Milevske, projekat “Leksikon Tanja Ostojić” stvorio je novu vrstu solidarnosti među učesnicima istog imena i prezimena, ali različitih subjektivnosti i ličnosti. “Iako se transindividualnost uvek podrazumeva, njen potencijal postao je vidljiv i sveobuhvatan kroz ‘transformativne susrete’, uzajamna upoznavanja i društvenu razmenu (učesnica) tokom pojedinačnih razgovora, procesa koprodukcije i javnih događaja u okviru projekta ‘Leksikon Tanja Ostojić’”, a sva ta kompleksna preplitanja i interpretacije kreirali su etnografski i psiho-geografski hipertekst koji je dostupan za dalje istraživanje.

Lois Keidan je u tekstu povodom objavljivanja knjige istakla da Tanja Ostojić od 1994. godine realizuje istraživačke i performativne projekte posvećene pitanjima rodnih politika, feminizma, migracija, raseljenosti i rada, te da “Lexicon of Tanjas Ostojić” objedinjuje te glavne teme njene umetničke prakse u multidisciplinarni, razvojni i transnacionalni projekat realizovan uz učešće mreže žena istog imena i prezimena iz celog sveta.



Knjigu je moguće naručiti preko sajta Tanje Ostojić, pri čemu važi popust od 30% za sve koji se identifikuju kao žene, imajući u vidu da žene zarađuju u proseku zarađuju upravo toliko manje na istim poslovima od svojih muških kolega.

Knjigu je moguće nabaviti i u Beogradu u knjižari “Beopolis”.

Nakon berlinske promocije u HKW-u, za mart je predviđena i promocija u LADA u Londonu.

(SEEcult.org)

Atanackoviću NIN-ova nagrada za Luzitaniju



NIN-ova nagrada za najbolji roman 2017. godine dodeljena je Dejanu Atanackoviću za debitantski roman “Luzitanija”, u izdanju Besne kobile, saopštio je 15. januara žiri, koji je odlučio većinom glasova.

Ime dobitnika 64. NIN-ove nagrade saopšteno je medijima posle nešto više od sat vremena produženog većanja članova žirija, koji je radio u sastavu: Tamara Krstić, Jasmina Vrbavac, Zoran Paunović, Mihajlo Pantić i Božo Koprivica (predsednik).

Atanackovićev roman “Luzitanija”, u kojem dovodi u vezu dva naizgled nepovezana subjekta Prvog svetskog rata - istoimeni putnički brod i psihijatrijsku bolnicu u Beogradu, gradeći niz priča o traganju, nestajanju, ludilu, progresu, i besmislu rata, dobio je tri glasa žirija.

Po jedan glas dobili su romani “Gorgone” Mire Otašević (Geopoetika) i “Srebrna magla pada” Srđana Srdića (Partizanska knjiga).

U finalu su bili i romani “Srodnici” Jovice Aćina (Laguna) i “Danas je sreda” Davida Albaharija (Čarobna knjiga), dobitnika NIN-ove nagrade za “Mamac” 1996, odabrani za liste od devet naslova iz užeg izbora.

Žiri je prethodno odabrao 33 romana u širi izbor, pročitavši čak 179 knjiga koje je dobio iz još jedne hiperproduktivne godine.

Dejan Atanacković (Beograd, 1969) predaje više predmeta u oblasti vizuelne umetnosti i kulture na univerzitetskim programima u Firenci i Sijeni. Sarađuje sa firentinskim Muzejom prirodnih nauka na predmetu "Body Archives", posvećenom istoriji predstava ljudskog tela. Poslednjih godina vodi radionice zasnovane na dijalogu i saradnji studenata i psihijatrijskih pacijenata. U Beogradu je, uz podršku Muzeja savremene umetnosti, pokrenuo "Drugi pogled", inicijativu za nove narativne tokove, kroz javni rad beogradskih alternativnih vodiča. Kao vizuelni umetnik, od 90-ih realizuje samostalne izložbe i kustoske projekte. Pojedini Atanackovićevi radovi deo su muzejskih i privatnih kolekcija.

Nagrada Atanackoviću ujedno je i prvi trijumf manje izdavačke kuće – kakva je Besna kobila iz Zemuna, posle nekoliko uzastopnih godina u kojima je u trci za NIN-ovu nagradu dominirala Laguna, kao izdavač romana Gorana Gocića, Filipa Davida, Dragana Velikića i Ivane Dimić.

NIN-ovu nagradu delimično podržava Ministarstvo kulture i informisanja Srbije, kao i jedna domaća i jedna strana kompanija, koje su želele da ostanu anonimne kako bi u prvom planu ostali isključivo laureat i ugledno priznanje.

NIN-ova nagrada prvi put je dodeljena 1954. godine, a do raspada Jugoslavije dodeljivana je piscima sa celog prostora bivše države. Prvi dobitnik bio je Dobrica Ćosić za “Korene”, a nagrađen je i 1961. godine za “Deobe”. Dvostruki dobitnici su i Dragan Velikić (Ruski prozor, 2007; Islednik, 2015) i Živojin Pavlović (Zid smrti, 1985; Lapot, 1992), a jedini trostruki dobitnik je Oskar Davičo (Beton i svici, 1956; Gladi, 1963. i Tajne, 1964).

(SEEcult.org)

Pesnikinje o migraciji



Zbirka poezije “Ovo nije dom – pesnikinje o migraciji”, koja je okupila 51 autorku na bilo koji način povezanu sa bivšom Jugoslavijom, biće predstavjena 16. januara u Kulturnom centru Grad, uz čitanje poezije.

U toj antologiji zastupljene su pesnikinje koje pišu na ovom prostoru ili su negde u svetu (Amerika, Finska, Nemačka, Kanada, Austrija…). Svaka je priložila do tri pesme, uzimajući temu migracije u najširem smislu - od unutrašnje do migracije kroz vreme i prostor.

Na promociji te knjige, objavljene u izdanju Rekonstrukcije ženskog fonda i IC Bulevar (2017), govoriće urednice Vitomirka Vita Trebovac i Jelena Anđelovska i književna kritičarka i anglistikinja Vladislava Gordić Petković, a poeziju će čitati pesnikinje: Anja Marković, Sofija Živković, Snežana Žabić (Desa Drobac), Ognjenka Lakićević, Jelena Paligorić Sinkević, Danica Pavlović, Tea Nikolić, Jovana Svirac, Sara Radojković, Ljiljana Ilić, Maša Seničić i Biljana Kosmogina.

Prema rečima urednica te zbirke, koju je dizajnirao Škart, njihova početna teza bila je da je “poezija svuda, ona je individualno-politički izbor razumevanja i življenja u svetu, prilika za svakoga”.

“Međutim, pročitavši grmljavinu stihova Katalin Ladik, neočekivano smo pomislile, poezija je retka. Ipak je retka! Ona piše: ‘...Golemi crni sulundari urliču u meni gde si? Ovde vlada mrak i užas. Ako je ovo istorija, neću te dodirnuti, kad stignem, nemoj me dočekati’. Očigledno, puštale smo da nas pesme bacaju na sve strane, da nas slude, i sve snažnije smo osećale koliko nedostaje više knjiga u kojima su okupljene pesnikinje. Vita Trebovac godinama radi u knjižari i redovno sreće ljude koji se čude nad stihovima pesnikinja, nad postojanjem nekih pesničkih imena. Isto tako, ona kod njih prepoznaje potrebu za pesnikinjama. Rasuti glasovi, jezici i preokupacije pesnikinja su nesakupive, nisu naročito vidljive i mi smo, prosto, želele da organizujemo ovaj susret koji bi mogao biti mapa kretanja za svakoga koga zanima poezija, i ko će moći da potraži ove ili neke druge pesnikinje”, navele su urednice zbirke “Ovo nije dom”.

(SEEcult.org)

Zoji Bojić nagrada Nikola Milošević



Nagrada “Nikola Milošević” Radio Beograda 2 za najbolju knjigu u oblasti teorije književnosti i umetnosti, estetike i filozofije dodeljena je za 2017. godinu istoričarki umetnosti dr Zoji Bojić za delo “Antički istoriografi umetnosti i Kalistrat o skulpturi", u izdanju Zavoda za udžbenike i Dosije studija.

Nagrađena knjiga, kako je naveo žiri u obrazloženju, predstavlja “sintetičku studiju pet najznačajnijih antičkih istoriografa (Filostrat stariji, Filostrat mlađi, Kalistrat, Plinije stariji, Vitruvije), čije su analize umetničkih dela i svih temeljnih fenomena umetnosti sačuvane i vekovima su predstavljale uzor i obrazac konkretnih umetničkih praksi”.

“Osnovni kvalitet ove studije zasniva se na sintezi višegodišnjeg prevodilačkog rada sa starogrčkog i latinskog jezika tokom kojeg je Zoja Bojić prevela antičke istoriografe na srpski jezik, i istraživala njihove uloge u evropskoj modernosti i savremenosti. Rezultati ove knjige obogatiće naše znanje o antičkoj umetnosti, i donekle izmeniti uvrežene predstave o rođenju presudnih umetničkih pojmova i tradicija tokom renesanse i prosvetiteljstva”, naveo je žiri, koji su činili prof. dr Iva Draškić Vićanović, prof. dr Milo Lompar i prof. dr Dragan Prole (predsednik).

Zoja Bojić je autorka 12 naučnih monografija i većeg broja naučnih radova. Dugogodišnji je predavač više predmeta u oblasti istorije umetnosti na Univerzitetu Novog Južnog Velsa u Sidneju (od 2005) i na Australijskom nacionalnom univerzitetu u Kanberi (2008-2012). Od 1989. do 1993. bila je predavač na Univerzitetu u Nju Delhiju.

U najužem izboru za nagradu “Nikola Milošević” Radio Beograda 2, bile su, pored knjige Zoje Bojić, i knjige Slobodana Vladušića “Književnost i komentari” (Službeni glasnik) i Ilije Marića “Beleške o Kišu i folosofiji” (Bernar).

U užem izboru za nagradu za 2017. godinu bilo je šest naslova, koji su izdvojeni kao najbolja izdanja iz prošlogodišnje teorijske produkcije, koju čini 36 kandidovanih knjiga u oblastima za koje se nagrada “Nikola Milošević” dodeljuje.

Nagrada “Nikola Milošević” biće uručena Zoji Bojić 9. februara, na dan kada Radio Beograda 2 slavi 60 godina postojanja.

Dosadašnji dobitnici nagrade “Nikola Milošević”, koja od 2007. godine nosi ime istaknutog srpskog teoretičara, profesora i akademika Nikole Miloševića (1929-2007), bili su: Milan Brdar, nagrađen 2002. za delo “Filozofija u Dišanovom pisoaru”, Miloš Arsenijević za “Vreme i vremena” (2003), Mile Savić za “Filozofija političkog diskursa” (2004), Časlav D. Koprivica za “Ideje i načela” (2005), Slobodan Grubačić za “Aleksandrijski svetionik” (2006), Radoman Kordić za “Politika književnosti” (2007), Predrag Krstić za “Filozofska životinja” (2008), Milo Lompar za “Negde na granici filozofije i literature” (2009), Dragan Stojanović za “Energija sakralnog u umetnosti” (2010), Dragan Prole za “Humanost stranog čoveka” (2011), Danilo N. Basta za “Nad prepiskom Martina Hajdegera” (2012), Slobodan Žunjić za “Prirok i suštastvo” (2013), Jasmina Ahmetagić za “Pripovedač i priča” (2014), Aleksandra Mančić za “Đordano Bruno i komunikacija” (2015) i Jelena Pilipović za knjigu “Ka lepoti - erotološko čitanje Sapfine poezije” (2016).

(SEEcult.org)

Sajam knjiga | 23. Art Expo, NS

Vrsta dogadjaja:
Izložba
Datum:
Friday, March 9, 2018 - 10:00
Link:
https://www.sajam.net
Novosadski sajam, Hajduk Veljkova 11, Novi Sad

Međunarodni SAJAM KNJIGA | 23. međunarodna IZLOŽBA UMETNOSTI ART EXPO (7-12.3.2018.)

Tešinovo veče u Fabrici



Književno veče Srđana V. Tešina, povodom novog romana “Gori gori gori”, u izdanju Arhipelaga, biće održano 8. februara u prostoru Fabrika Studentskog kulturnog centra u Novom Sadu, čime počinje serija promocija književnih dela “Nova knjiga”.

Uz Tešina, učestvovaće izdavač Gojko Božović, a razgovor će voditi Jovan Gvero.

Tešinov roman pogađa u samo središte najaktuelnijih i najizazovnijih savremenih tema. Neobično smeo i provokativan, roman “Gori gori gori” je triler o terorizmu i nasilju, Vegan ratnicima i erotskim fascinacijama, internetu i mitologiji i svakodnevici društvenih mreža, hipnoterapiji i o tome šta je bilo posle.

Junak romana “Gori gori gori”, kao žrtva terorističkog napada na hamburgerinicu, doživljava potpunu amneziju i gubi vlastiti identitet. Dok u bolnici pokušava da izleči rane i da obnovi vlastiti identitet kroz razgovore s drugim bolesnicima, ali i s lekarima i psiholozima, grad potresa serija terorističkih napada na prodavnice brze hrane. Tešinov junak opsesivno čita crnu hroniku u novinama, odakle se obaveštava o dramatičnim događajima u svom gradu. Jedino što mu je ostalo na raspolaganju posle terorističkog napada koji je preživeo jeste tablet u kojem pronalazi program za dopisivanje s Nepoznatom Nikom koja mu šalje izazovne erotske fotografije pod uslovom da joj za svaku fotografiju pošalje po jednu erotsku priču. Obnavljajući postepeno priču vlastitog života, junak romana “Gori gori gori” suočava se s dramatičnim iskustvima zajednice u kojoj živi i sveta čiji je deo.

(SEEcult.org)

Konkurs časopisa Gradina za fantastičnu priču Srbija 2049.


Friday, February 9, 2018 - 19:30 to Friday, June 1, 2018 - 23:45

Časopis “Gradina” objavio je konkurs za fantastičnu priču na temu “Srbija 2049.”

Tekstove na ćirilici, do 10 stranica, kao i kratku biografiju, treba poslati najkasnije do 1. juna 2018. na adresu: casopis.gradina@gmail.com

Najbolje priče biće objavljene u časopisu “Gradina” u 2018. godini.

*Foto: slika Zorana Velinova

(SEEcult.org)

https://twitter.com/intent/tweet?original_referer=https%3A%2F%2Ffeedly.com%2Fi%2Fentry%2FcvIHuISvGS8zny1ed6BEPKhBxidhRI60%2Fg9x8gtii%2FI%3D_1617bdcacb1%3A4e0092f%3A3c0bb656&ref_src=twsrc%5Etfw&related=%3ACheck%20it%20out!&text=Konkurs%20%C4%8Dasopisa%20Gradina%20za%20fantasti%C4%8Dnu%20pri%C4%8Du%20Srbija%202049.&tw_p=tweetbutton&url=http%3A%2F%2Fseecult.org%2Fkonkurs%2Fkonkurs-casopisa-gradina-za-fantasticnu-pricu-srbija-2049

Konkurs za učešće na 9. Evropskom Fejsbuk pesničkom festivalu


Saturday, February 10, 2018 - 23:00 to Wednesday, February 28, 2018 - 23:45

Organizatori 9. Evropskog Fejsbuk pesničkog festivala objavili su poziv za učešće zainteresovanih pesnika na toj manifestaciji, koja će biti održana 10. i 11. marta 2018. godine na Novosadskom sajmu, u okviru Međunarodnog salona knjiga, u organizaciji Banatskog kulturnog centra i Novosadskog sajma.

Pesnici su pozvani da pošalju jednu svoju neobjavljenu pesmu na maternjem jeziku i time steknu mogućnost da:

- govore svoje stihove na Međunarodnom sajmu knjiga u Novom Sadu
- sretnu svoje Fejsbuk prijatelje pesnike i upoznaju nove iz raznih gradova i država
- osvoje nagradu koja je objavljivanje zbirke pesama
- učestvuju na Festivalu putem Fejsbuka, ako su sprečeni da dođu u Novi Sad
- njihove pesme budu objavljene u zborniku
- steknu pravo da postanu državljani Pesničke republike i dobiju pasoš.

Evropski Fejsbuk pesnički festival svake godine okuplja, u virtuelnom i stvarnom svetu, oko 500 pesnika iz 20-ak država, koji svoje stvaralaštvo predstavljaju na Fejsbuku. Cilj Festivala je da njihovu virtuelnu pesničku komunikaciju pretvori u stvarnu - gostovanjem na Novosadskom sajmu. Pesnici koji nisu u mogućnosti da prisustvuju Festivalu učestvuju virtuelnim - postavljanjem svoje pesme na Fejsbuk stranici Festivala.

Evropski Fejsbuk pesnički festival pokazuje da je poezija univerzalna tvorevina ljudskog duha koja ne priznaje granice i barijere između pesnika, nacija, država i jezika.

Način prijavljivanja

Potrebno je poslati jednu neobjavljenu pesmu na maternjem jeziku i lične podatke (ime, prezime, adresa, telefon) do 28. februara 2018. godine na adresu: fejsbukfestival@gmail.com

Pod neobjavljenom pesmom podrazumeva se pesma neobjavljena u katalogizovanoj publikaciji, u štampanoj ili elektronskoj formi (knjiga, časopis), a ne podrazumeva pesmu objavljenu na Fejsbuku, ličnom blogu i sl.

Slanjem pesme autor se prijavljuje za učešće i istovremeno konkuriše za nagradu i objavljivanje u zborniku.

Pesnici bi trebalo da navedu u prijavi da li će prisustvovati Festivalu lično ili će učestvovati preko Fejsbuka postavljanjem svoje pesme na festivalskoj stranici Evropski Fejsbuk pesnički festival u vreme trajanja Festivala.

Pesnici će putem imejla biti blagovremeno obavešteni o rasporedu učešća 10. i 11. marta, kao i o tačnom programu Festivala.

Nagrada

Najbolji pesnik će, kao glavnu nagradu, dobiti štampanje samostalne zbirke pesama. Pesme koje uđu u uži izbor biće objavljene u zborniku Višeglasje, koji će biti štampan do sledećeg Festivala.

Žiriranje

Žiriranje pesama se vrši dvostepeno. Pobednici prethodnih osam izdanja Festivala će odabrati pesme koje će ući u uži izbor (svaki član prvostepenog žirija odabira po 5 pesama), dok će drugostepeni žiri iz užeg izbora odabrati glavnog pobednika Festivala.

Članovi prvostepenog žirija: Branka Korać (Amsterdam, Holandija), Jelena Ćirić (Prag, Češka), Mitko Gogov (Skoplje, Ma-kedonija), Bogdanka Rakić (Bul, Nemačka), Dejan Popović, Grupa Poeziranje (Podgorica, Crna Gora), Mensur Ćatić (Visoko, BIH), Boris Lazić (Nica, Francuska), Igor Trpčeski (Prilep, Makedonija), Todora Škoro (Beograd, Srbija), Aleksandra Luthander (Švedska), Toni Perdić (Beograd, Srbija), Mariana Kunbar (Jerusalim, Izrael), Katarina Mosnak Bagljaš (Očova, Slovačka), Zlatko Kraljić (Velenje, Slovenija).

Članovi drugostepenog žirija iz Srbije: Simon Grabovac (predsednik), dr Zoran Đerić, Franja Petrinović, Goran Ibrajter i Radovan Vlahović.

Proglašenje pobednika

Prvostepeni žiri će odluku o užem izboru doneti do 1. juna, a drugostepeni će svoju odluku proglasiti na manifestaciji Pesnička republika, koja se održava u novembru u Banatskom kulturnom centru u Novom Miloševu.

Knjiga pobednika će biti objavljena i promovisana na 10. jubilarnom Evropskom Fejsbuk pesničkom festivalu.

Ko može da učestvuje

Pravo učešća na Festivalu imaju svi koji pišu poeziju bez ograničenja – starosnog, polnog, verskog, nacionalnog, profesionalnog...

Program

Program se sastoji od čitanja pesama na centralnoj bini i pratećih programa (promocije knjiga prošlogodišnjih pobednika (Toni Perdić, Mariana Kunbar, Katarina Mosnak Bagljaš i Zlatko Kraljić), promocije novih izdanja BKC-a, tradicionalni Otvoreni štand). Tačna satnica programa će biti blagovremeno objavljena.

Pesnička republika

Pesnička republika proistekla je iz Evropskog Fejsbuk pesničkog festivala kao simbolična pesnička država, ali i naziv kulturne manifestacije koja je održana 2016. i 2017. godine u Banatskom kulturnom centru u Novom Miloševu pod sloganom “Svet treba da peva, a ne da ratuje”.

Pesničku republiku čine pesnici koji, po pozivu organizatora, dođu da učestvuju i govore svoje stihove na manifestacijama organizatora, čime postaju državljani Pesničke republike i dobijaju pasoš i državljanstvo.

U Pesničku republiku su dobrodošli i ljubitelji, čitaoci i afirmatori poezije.

Pesnička republika simbolično ima sve atribute pesničke države (ustav, himnu, predsednika, vladu, ambasadore, počasne konzule za pojedine regije, gradove, mesta...) koja ljudima treba da ukaže da poezija ima sveljudski i svenarodni karakter.

BKC je na svom sajtu oformio i Virtuelnog matičara kojim omogućava izdavanje onlajn pasoša.

Zbornik pesama učesnika manifestacije Pesnička republika 2017. biće besplatno deljen autorima na 9. Evropskom Fejsbuk pesničkom festivalu.

Učesnici ovogodišnjeg festivala, svojim nastupom, stiču pravo da postanu državljani Pesničke republike i dobiju pasoš i državljanstvo.

Kontakt za dodatne informacije: fejsbukfestival@gmail.com

(SEEcult.org)

https://twitter.com/intent/tweet?original_referer=https%3A%2F%2Ffeedly.com%2Fi%2Fentry%2FcvIHuISvGS8zny1ed6BEPKhBxidhRI60%2Fg9x8gtii%2FI%3D_16181e22e26%3A564d80e%3A541f3c40&ref_src=twsrc%5Etfw&related=%3ACheck%20it%20out!&text=Konkurs%20za%20u%C4%8De%C5%A1%C4%87e%20na%209.%20Evropskom%20Fejsbuk%20pesni%C4%8Dkom%20festivalu&tw_p=tweetbutton&url=http%3A%2F%2Fseecult.org%2Fkonkurs%2Fkonkurs-za-ucesce-na-9-evropskom-fejsbuk-pesnickom-festivalu

Konkursi za esej o Disovom stvaralaštvu i nagradu Mladi Dis


Monday, February 12, 2018 - 12:45 to Monday, April 16, 2018 - 23:45

Gradska biblioteka “Vladislav Petković Dis” u Čačku i Odbor Disovog proleća raspisali su Konkurs za esej o pesniku Vladislavu Petkoviću Disu i njegovom stvaralaštvu, povodom 55. Disovog proleća. Ujedno, objavljen je i Konkurs za nagradu “Mladi Dis”.

Pravo učešća imaju originalni neobjavljeni eseji čiji su autori književni kritičari, postdiplomci, studenti i dr.

Radovi se potpisuju šifrom i šalju u tri primerka. Rešenje šifre (u jednom primerku) dostavlja se u posebnoj koverti uz rukopis. Tročlani stručni žiri donosi odluku o prvoj, drugoj i trećoj nagradi za esej čije autore Biblioteka nagrađuje diplomom i novčanim iznosom.

Autori nagrađenih eseja dozvoliće objavljivanje eseja u izdanju Gradske biblioteke “Vladislav Petković Dis”.

Konkurs za esej o Disu otvoren je do 16. aprila, a rezultati će biti objavljeni najkasnije do 21. maja 2018. godine.

Rukopisi se ne vraćaju.

Nagrade najboljim esejistima biće dodeljene 25. maja u Čačku na završnoj svečanosti 55. Disovog proleća.

Rukopise treba slati na adresu: Gradska biblioteka “Vladislav Petković Dis”, Gospodar Jovanova 6, 32000 Čačak, sa naznakom: “Za konkurs za esej”.

Povodom 55. “Disovog proleća”, Gradska biblioteka “Vladislav Petković Dis” i Odbor te manifestacije raspisali su i konkurs za rukopis za prvu pesničku zbirku napisanu na srpskom jeziku, autora do 31 godine starosti.

Autor dostavlja rukopis potpisan šifrom, u tri primerka, sa najmanje 30 pesama na srpskom jeziku. Rešenje šifre treba poslati u posebnom kovertu uz rukopis. Autoru najboljeg rukopisa, po odluci tročlanog stručnog žirija, pripada plaketa “Mladi Dis” i pravo da mu Biblioteka objavi prvu pesničku knjigu u ediciji “Tokovi”.

Konkurs za nagradu “Mladi Dis” je otvoren do 10. aprila, a rezultati će biti objavljeni najkasnije do 21. maja 2018. godine.

Rukopisi se ne vraćaju.

Nagrada “Mladi Dis” biće dodeljena autoru najboljeg pesničkog rukopisa 25. maja 2018. godine u Čačku na završnoj svečanosti 55. “Disovog proleća”.

Rukopise treba slati na adresu: Gradska biblioteka “Vladislav Petković Dis”, Gospodar Jovanova 6, 32000 Čačak, sa naznakom: “Za konkurs za pesničku zbirku”.

(SEEcult.org)

https://twitter.com/intent/tweet?original_referer=https%3A%2F%2Ffeedly.com%2Fi%2Fentry%2FcvIHuISvGS8zny1ed6BEPKhBxidhRI60%2Fg9x8gtii%2FI%3D_1619988c791%3A776f54a%3A7157a206&ref_src=twsrc%5Etfw&related=%3ACheck%20it%20out!&text=Konkursi%20za%20esej%20o%20Disovom%20stvarala%C5%A1tvu%20i%20nagradu%20Mladi%20Dis&tw_p=tweetbutton&url=http%3A%2F%2Fseecult.org%2Fkonkurs%2Fkonkursi-za-esej-o-disovom-stvaralastvu-i-nagradu-mladi-dis

Dan Narodne biblioteke Srbije, BG

Vrsta dogadjaja:
Ostalo
Datum:
Wednesday, February 28, 2018 - 11:00
Link:
https://www.nb.rs
Narodna biblioteka Srbije, Skerlićeva 1, Beograd

DAN NARODNE BIBLIOTEKE SRBIJE

11.00 Centralna proslava

Upravnik Narodne biblioteke Srbije Laslo Blašković i ministar kulture i informisanja Srbije Vladan Vukosavljević

Dodela nacionalne Nagrade „Janko Šafarik“ iz oblasti bibliotekarstva

Beseda književnika Vladimira Pištala

12.30 Svečano otvaranje Centra slovenskih kultura

govore: ministar Vladan Vukosavljević; Andreja Rihter, direktorka Foruma slovenskih kultura; Tijana Palkovljević Bugarski, direktorka Galerije Matice srpske; Neda Knežević, direktorka Muzeja Jugoslavije; i Gojko Božović, urednik edicije „100 slovenskih romana“

14.00 Portret Vladimira Pištala

15.00 Predstavljanje izdavačke produkcije Narodne biblioteke Srbije iz oblasti bibliotekarstva

Predstavljanje edicije “Savremena biblioteka“

govori: prof. dr Dobrila Begenišić, glavna urednica edicije „Savremena biblioteka“ i načelnica Odeljenja za istraživanje i razvoj bibliotečkog sistema u NBS

Predstavljanje knjige Bibliotečke usluge za osobe trećeg životnog doba Gudrun Kulcer

govori: Nebojša Kovačević, bibliotekar savetnik, Odeljenje serijskih publikacija, član redakcije edicije “Savremena biblioteka“

Predstavljanje knjige Upravljanje bibliotekom sa jednim zaposlenim Larija Kupermana

govori: Ana Savić, bibliotekar savetnik, Odeljenje monografskih publikacija, član redakcije edicije “Savremena biblioteka“

Predstavljanje knjige Društveno čitanje, grupe autora

govori: Branka Ristivojević, bibliotekar savetnik, Odeljenje monografskih publikacija, recenzent prevoda knjige Društveno čitanje, saradnik na ediciji i stručni konsultant

Šta najviše traže članovi biblioteka



Trilogija “Kazna za greh” Jelene Bačić Alimpić najčešće je pozajmljivana u javnim bibliotekama u Srbiji u 2017. godini, a ista autorka, nekadašnja voditeljka TV Pink, nalazi se među najtraženijima i zahvaljujući romanu “Nema nigde te”.

Prema anketi Narodne biblioteke Srbije, u kojoj je od ukupno 155 javnih biblioteka u Srbiji učestvovalo njih 105, među deset najčešće pozajmljivanih knjiga našla se “Ničija” Vesne Dedić, takođe TV voditeljke.

Na listi deset najčešće pozajmljivanih naslova je i roman “Arzamas” Ivane Dimić, za koji je dobila NIN-ovu nagradu za 2016. godinu, a na trećem mestu je “Islednik” Dragana Velikića, takođe nagrađen NIN-ovom nagradom.

Na četvrtom je “Nema nigde te” Jelene Bačić-Alimpić, na petom “Osama” Vladimira Kecmanovića, koji je i na desetom mestu zahvaljujući romanu “Kainov ožiljak”. Na šestom mestu je knjiga “Kad zvona zaneme: Valjevo 1915” Vlade Arsića, “Na Drini ćuprija” nobelovca Ive Andrića, te “Veliki rat” Aleksandra Gatalice.

Prema navodima NBS, teškoću u utvrđivanju liste predstavlja činjenica da biblioteke rade u različitim sistemima za automatizaciju bibliotečkog poslovanja (COBISS, BISIS, BIBLIO, NIBIS, MPA, BIBLIS, LITTERIS, WinIsis, SZIREN) ili nisu ni u jednom od tih sistema. Kao rezultat obrade podataka, nastala je zbirna Lista 10 najčešće pozajmljivanih naslova u javnim bibliotekama Srbije u 2017. godini.

NBS više od 40 godina vodi evidenciju najčešće pozajmljivanih knjiga domaćih autora u mreži biblioteka, a do 2016. godine dodeljivala je i nagradu za najbolju među najčitanijima, što se najčešće poklapalo.

Prošle godine ta nagrada nije dodeljena, što je izazvalo burne reakcije u javnosti.

Najčitanija knjiga u 2016. godini bio je roman “Islednik” nagrađivanog pisca Dragana Velikića, koji je tim povodom izjavio da ga pre svega uznemirava način na koji je nagrada ukinuta - par dana uoči uručenja i bez suvislog objašnjenja. Velikić nije prisustvovao obeležavanju Dana NBS, čiji je program prvobitno uključivao i razgovor sa njim na temu “Najčitanija knjiga u 2016. godini”.

(SEEcult.org)

11. Antićevi dani



Manifestacija “Antićevi dani” u čast pesnika Miroslava Antića biće održana od 12. do 16. marta na više lokacija u Novom Sadu, pod sloganom “Psovke nežnosti”, kako je glasila jedna od njegovih pesama i poetskih zbirki.

Manifestaciju će svečano otvoriti u Gradskoj kući gradonačelnik Novog Sada Miloš Vučević, uz pozdravnu reč direktora Kulturnog centra Novog Sada Bojana Panaotovića u ime organizatora, te Ratomira Raleta Damjanovića, koji će podsetiti na Antićeve pesme. Svečanost će uveličati i Hor OŠ “Miroslav Antić”, najavili su organizatori.

Manifestacija će biti završena 16. marta uručenjem pesničke nagrade u Gradskoj kući koja je dodeljena Nenadu Šaponji za zbirku pesama “Izgledam, dakle nisam”, u izdanju Prometeja.

“U pitanju je osvedočen pesnik, ali sada u potpuno novom ruhu, koga bi trebalo još više čitati jer je veoma doprineo bogatstvu novosadskog književnog kruga”, rekao je predsednik žirija 11. “Antićevih dana” Draško Ređep. U žiriju, koji je odlučio jednoglasno, bili su i Marija Vasić Kanački i Boško Suvajdžić.

Pomoćnica direktora KCNS Sunčica Marković kazala je na nedavnoj konferenciji za novinare da će se “Antićevi dani” nastaviti u ritmu uspostavljenom pre tri godine, koji podrazumeva da se kulturne aktivnosti izmeste izvan centra grada i ustanova kulture. Tako ove godine, osim u KCNS-u i Svečanoj sali Gradske kuće, programi “Antićevih dana” biće realizovani i u Gradskoj biblioteci, Muzeju Vojvodine, te u osnovnim školama “Petefi Šandor” i “Mika Antić” u Novom Sadu i “Miroslav Antić” u Futogu.

Na dan Antićevog rođenja, 14. marta, predstavnici gradskih vlasti i najbolji učenici novosadskih osnovnih i srednjih škola položiće vence na njegov spomenik u Dunavskom parku, a istog dana u Dvorcu Eđšeg biće otvorena izložba dečjih radova sa konkursa “Stvarajmo jedan novi svet”.

(SEEcult.org)

Geopoetika u najužem izboru za svetsku nagradu u Londonu



Beogradska izdavačka kuća Geopoetika u najužem je izboru za Međunarodnu nagradu za izvrsnost za 2018. godine (International Excellence Awards) u kategoriji Preduzimljivost u književnom prevođenju (The Literary Translation Initiative Award).

Nagradu dodeljuje žiri Sajma knjiga u Londonu i Udruženja izdavača Velike Britanije, a u najužem izboru izdavača iz celog sveta, pored Geopoetike, našli su se i Američko udruženje književnih prevodilaca (SAD) i Fondacija Lontar (Indonezija).

Dobitnik nagrade biće proglašen na otvaranju Londonskog sajma knjiga 10. aprila u zdanju čuvene Olimpije.

Geopoetika je nominovana za ediciju Srpska proza u prevodu (SPiT – Serbian Prose in Translation) u kojoj je do sada objavljeno 30 naslova, romana i kratkih priča, savremenih srpskih pisaca koje je urednički tim te izdavačke kuće izabirao među knjigama svih srpskih izdavača. O uspesima te edicije govore pojedinačni naslovi objavljeni na različite svetske jezike (posredstvom engleskog kao informativnog), preko pokrenutih čitavih edicija moderne srpske proze u SAD, Kini, Velikoj Britaniji i u arapskom svetu, u saradnji sa Geopoetikom.

Prema navodima te kuće, priznanje koje stiže iz Londona govori i o početku ozbiljnijeg otvaranja anglo-saksonskog jezičkog područja za književnost sa srpskog jezika.

Srbija se ovim najužim izborom ponovo našla u takmičenju za Međunarodnu nagradu za izvrsnost, kao i 2016. godine, kada je Laguna na takođe stigla do najužeg izbora za nagradu za izdavaštvo, knjižarstvo i trgovinu (The Bookseller Adult Trade Publisher Award).

(SEEcult.org)

Srbija na Sajmu knjiga u Lajpcigu



Srbija učestvuje na Međunarodnom sajmu knjiga u Lajpcigu programom kojim će obeležiti stogodišnjicu završetka Prvog svetskog rata i 125 godina od rođenja Miloša Crnjanskog, a posvećen je i modernističkoj reinterpretaciji srpske tradicije, savremenom učitavanju nasleđa i novimm horizontima digitalizacije kulturnog nasleđa.

Tokom trajanja Sajma knjiga u Lajpcigu – od 15. do 18. marta, biće obeleženo i deset godina rada književne mreže Traduki, čiji je član i Srbija, dok će u programu “Još nešto da se otkrije: iz života evropskih manjina” učestvovati iz Srbije Enes Halilović i Oto Horvat.

Na štandu Srbije biće izložene značajne monografske i periodične publikacije, kao i izbor reprezentativnih ostvarenja savremenih srpskih pisaca, saopštilo je Ministarstvo kulture i informisanja, pod čijim se pokroviteljstvom prezentacija Srbije održava.


Aleksa Šantić, Desanka Maksimović, Milutin Uskoković

Organizator programa je Univerzitetska biblioteka “Svetozar Marković”, a tehnički realizator nastupa je Privredna komora Srbije – Udruženje kreativne industrije.

(SEEcult.org)

13. Međunarodni podgorički sajam knjiga

Vrsta dogadjaja:
Izložba
Datum:
Monday, May 7, 2018 - 11:00
Link:
http://sajamknjigapg.com
Delta City, Podgorica

13. MEĐUNARODNI PODGORIČKI SAJAM KNJIGA (7-14.5.2018.)

Konkurs za nagradu Milutin Bojić za mlade pesnike za 2018.


Thursday, March 15, 2018 - 00:00 to Monday, April 30, 2018 - 23:45

Biblioteka “Milutin Bojić” u Beogradu raspisala je konkurs za nagradu “Milutin Bojić” za 2018. godinu za mlade pesnike.

Pravo učešća na konkursu imaju mladi pesnici do 35 godina, a pobedniku će kao nagrada biti uručena povelja i odštampana knjiga pesama u izdanju biblioteke.

Propozicije:

a) Pesnici dostavljaju ciklus od najmanje 10, a najviše 30 pesama, odštampanih ili čitko napisanih rukom.
b) Radove potpisati šifrom, u četiri primerka. Rešenje šifre, kao i ciklus pesama, poslati u posebnoj koverti, na adresu: Biblioteka “Milutin Bojić”, Ilije Garašanina 5, 11000 Beograd, s naznakom “Za pesnički konkurs”, ili na imejl konkurs@milutinbojic.org.rs s naznakom “Za pesnički konkurs”.

Ukoliko se rad šalje imejlom, onda treba da idu u dva odvojena Word fajla: u prvom su pesme potpisane šifrom, a u drugom je rešenje šifre s punim imenom i prezimenom, adresom, brojem telefona i imejl adresom.

Radove treba poslati u Wordu (Times New Roman, veličina slova 12), ćiriličnim ili latiničnim pismom.

Radove je moguće poslati i u ODF formatu koristeći font (Cantarell) veličine 12, ćiriličnim ili latiničnim pismom.

Učesnicima konkursa se ne plaća autorsko pravo, a radovi se ne vraćaju.

Konkurs je otvoren do 30. aprila 2018. godine.

Kao blagovremeno poslate, smatraće se one prijave kojima na koverti kao datum slanja bude stajao bilo koji dan od dana objave konkursa, zaključno sa 30. aprilom 2018.

Odluku o najboljem doneće žiri u čijem su sastavu književni kritičari Mileta Aćimović Ivkov (predsednik) i Slađana Ilić, kao i pesnik Darko Daničić.

Proglašenje pobednika konkursa biće održano na dan Biblioteke, 19. maja 2018. u njenom matičnom odeljenju u Beogradu.

Nagradni konkurs ustanovljen je 2014. godine uz podršku Ministarstva kulture i informisanja Srbije.

Ustanovljenjem nagrade “Milutin Bojić”, Biblioteka želi da afirmiše i podstakne stvaralaštvo mladih i darovitih pesnika, kao i da na taj način populariše poeziju. Konkursom naročito želi da podseti na život i delo velikog srpskog pesnika Milutina Bojića. Zbog toga je poželjno da prispeli radovi budu pisani u duhu poezije samog Milutina Bojića.

Zbirku Bojićeve poezije moguće je pogledati na adresi poezija.milutinbojic.org.rs

Kontakt za dodatne informacije: konkurs@milutinbojic.org.rs ili pozovu na telefon 011/3242-418 (Olga Ječmenica).

(SEEcult.org)

https://twitter.com/intent/tweet?original_referer=https%3A%2F%2Ffeedly.com%2Fi%2Fentry%2FcvIHuISvGS8zny1ed6BEPKhBxidhRI60%2Fg9x8gtii%2FI%3D_162b499219c%3A54bfee%3A9f3b30f2&ref_src=twsrc%5Etfw&related=%3ACheck%20it%20out!&text=Konkurs%20za%20nagradu%20Milutin%20Boji%C4%87%20za%20mlade%20pesnike%20za%202018.&tw_p=tweetbutton&url=http%3A%2F%2Fseecult.org%2Fkonkurs%2Fkonkurs-za-nagradu-milutin-bojic-za-mlade-pesnike-za-2018

Arhipelag povodom Svetskog dana knjige

Beograd, 23. aprila 2018. – Izdavačka kuća Arhipelag povodom 23. aprila, Svetskog dana knjige i autorskih prava, u okviru kampanje za promociju čitanja Čitanje je priča za svaki dan omogućava svim članovima Narodne biblioteke Srbije, članovima bilo koje javne biblioteke u Srbiji, kao i članovima univerzitetskih i specijalizovanih biblioteka u Srbiji kupovinu knjiga u izdanju Arhipelaga po klupskom popustu od 30% u periodu od 23. do 30. aprila.
Zainteresovani članovi Narodne biblioteke Srbije, mreže javnih biblioteka u Srbiji, kao i univerzitetskih i specijalizovanih biblioteka u Srbiji popust mogu ostvariti u Klubu čitalaca Arhipelag (Terazije 29/II), svakog radnog dana od 9 do 17 časova, ili pouzećem bilo gde da ste u Srbiji, posredstvom sajta www.arhipelag.rs ili posredstvom e-maila: klub@arhipelag.rs. Članovi biblioteka prilikom porudžbina treba da navedu broj članske karte i naziv biblioteke čiji su član.
Kampanju za promociju čitanja Čitanje je priča za svaki dan Arhipelag je pokrenuo prošle godine, povodom deset godina od svog osnivanja. Polazeći od uverenja da su knjige naša svakodnevica i da je čitanje priča za svaki dan, Arhipelag kroz kampanju Čitanje je priča za svaki dan želi da pokaže da je knjiga prirodni deo svih dobronamernih aktivnosti i da uz pomoć dobrih knjiga možemo da osmislimo i sopstvenu svakodnevicu i sopstvenu poziciju u njoj. U toku poslednjih godinu dana Arhipelag je, u saradnji sa partnerima, autorima i saradnicima, u okviru kampanje za promociju čitanja Čitanje je priča za svaki dan poklonio preko 5.000 knjiga bibliotekama, školama, domovima za stare, dečjim ustanovama, sigurnim ženskim kućama, kao i drugim organizacijama i institucijama iz oblasti kulture, obrazovanja, socijalnih usluga i ljudskih prava.
Povodom Svetskog dana knjige i autorskih prava Arhipelag je donirao nagrade u knjigama za učenike osnovnih i srednjih škola i gimnaziji nagrađene na literarnom konkursu za najbolji prozni ili pesnički tekst koji je raspisao Centar lepih veština iz Kikinde na temu „Ko u čuda veruje, čuda stvara“.
Arhipelag je povodom Svetskog dana knjige, u saradnji sa knjižarom Zepter Book World u Beogradu, organizovao od 16. do 30. aprila akciju Svetska književnost u izdanju Arhipelaga. Tokom ove akcije čitaoci mogu da kupe knjige iz oblasti svetske književnosti objavljene poslednjih godina u izdanju Arhipelaga uz popust od 20%.

Na pola puta, u slavu Lucića



Dobitnici NIN-ove nagrade Dejan Atanacković i Vladimir Pištalo, mladi književnik Bojan Krivokapić, novinarka i književnica Barbara Matejčić, performer Siniša Labrović i pesnik i romanopisac Mustafa Zvizdić, neki su od gostiju 13. regionalnog književnog festivala “Na pola puta” u Užicu, koji je počeo 22. aprila u Narodnom pozorištu u slavu Predraga Lucića (1964-2018), splitskog novinara, pesnika i jednog od simbola političko-satiričkog lista Feral tribune.

Odajući počast Luciću, kao jednom od svojih velikih prijatelja, Festival “Na pola puta” predstavio je novo izdanje “Male kutije” sa pet knjižica njegovih tekstova (Itaka dalje, Nije valjda da smo ljudi, O sirotom Bertoltu Brechtu, Kako se kalio Čehov i Život na rusevinama svjetova). Tom prilikom prikazan je i dokumentarni film “Viva Ludež” koji donosi razgovor sa Lucićem, Viktorom Ivančićem i Borisom Dežulovićem, pokretačima i zaštitnim licima Ferala.

Stalni gosti “Na pola puta” i ove godine su Dejan Ilić iz Beograda i Nenad Veličković iz Sarajeva, koji su i među idejnim tvorcima tog festivala, uz profesorku književnosti u užičkoj Gimnaziji Ružicu Marjanović.

Među gostima su najavljeni i ovogodišnji dobitnik NIN-ove nagrade za roman “Luzitanija” Dejan Atanacković, profesor vizuelene umetnosti i kulture na univerzitetskim programima u Firenci i Sijeni, zatim dugoočekavani srpski romanopisac Vladimir Pištalo koji živi i radi u Americi, a pre četiri godine dobio je NIN-ovu nagradu za roman “Tesla, portret među maskama”, te Mira Otašević iz Beograda, dramaturškinja i autorka romana “Gorgone”, koji je bio u najužem izboru za NIN-ovu nagradu ove godine.

Najavljen je i kolumnista slovenačkog nedeljnika Mladina Dino Bauk, advokat, autor kratkih priča, kao i romana “Konec. Znova”, za koji je dobio nagradu Društva slovenačkih izdavača za najbolju prvu knjigu 2015.

Među gostima je i novinarka, književnica i istraživačica fokusirana na društvene teme i ljudska prava Barbara Matejčić iz Zagreba, zatim Mustafa Zvizdić iz Sarajeva, autor zbirki poezije “Igre voskom” i “Praški metro” i romana “Muzika zidnih satova”, te pesnikinja i lektorka južnoslovenskih jezika Aida Šečić Nezirević, dobitnica više nagrada za poeziju i priče, kao i mladi književnik Bojan Krivokapić, koji je izazvao posebnu pažnju debitantskim romanom “Proleće se na put sprema”.

Među učesnicima 13. festivalskog izdanja najavljen je i Siniša Labrović, jedan od najprovokativnijih umetnika u Hrvatskoj, koji se bavi performansom, bodiartom, videom i fotografijom, a diplomirao je književnost i jezik na Filozofskom fakultetu u Zagebu. Među njegovim najpoznatijim radovima su Zavijanje ranjenika (2000), Umjetnik se provodi kao bos po trnju (2004), Kažnjavanje (2002), Stado.org (2005), Obiteljski dnevnik (2005), Glorija (2007), Diplomsko obrazovanje (2008), a o umetničkom performansu govoriće 23. aprila na festivalu “Na pola puta”.

Festivalski program obuhvata pojedinačna predstavljanja – časove učesnika u Užičkoj gimnaziji, te večernja čitanja i razgovor sa učenicima, počev od Dejana Atanackovića, Barbare Matejčića i Dina Bauka 23. aprila, preko Mire Otašević, Aide Šečić Nezirević i Bojana Krivokapića narednog dana, do Vladimira Pištala, Nenada Veličkovića i Mustafe Zvizdića u završnici.

Gosti užičkih gimnazijalaca ove godine su njihovi vršnjaci iz Sarajeva, Zagreba, Novog Sada i Rijeke.

Festival “Na pola puta” održava se od 2006. godine, okupljajući pisce iz BiH, Hrvatske i Srbije.

Naziv je dobio po tome što se Užice nalazi na pola puta od Beograda i Sarajeva.

Među dosadašnjim učesnicima su i Ljubica Arsić, Vida Ognjenović, Srđan V. Tešin, Minja Bogavac, Lamija Begagić, Faruk Šehić, Dušan Spasojević, Jasmina Ahmetagić, Vladimir Arsenijević, Dubravka Ugrešić, Dobrosav Bob Živković, Radmila Lazić, Neven Ušumović, Sreten Ugričić, Vladislav Bajac, Stefan Arsenijević, Enes Kurtović, Karmen Lonačarek, Viktor Ivančić, Svetislav Basara, Marko Tomaš, Božo Koprivica, David Albahari, Đerđ Serbohorvat, Mileta Prodanović, Saša Stanišić, Rumena Bužarovska, Robert Perišić, Goran Vojnović, Damir Šabotić, Maja Pelević, Svetlana Lukić, Ildiko Lovaš, Teofil Pančić, Branislav Dimitrijević, Marko Pogačar, Selma Asotić, Lamija Begagić, Selvedin Avdić…

Festivalski sajt je napolaputa.net, a program se nalazi i u Kalendaru portala SEEcult.org

(SEEcult.org)

Novi roman Jelene Lengold „Odustajanje“ u prodaji od 9. maja

Beograd, 7. maja 2018. – Novi roman Jelene Lengold Odustajanje naći će se u prodaji od srede 9. maja preko sajta www.arhipelag.rs, u Klubu čitalaca Arhipelag, kao i u svim boljim knjižarama u zemlji.
Novi roman Jelene Lengold Odustajanje je uzbudljiva i zanosna priča o glavnoj junakinji u tri životna doba (devojčica, mlada žena, žena u zrelim godinama), o sećanjima na detinjstvo i odrastanje, kao i na minule i nezaboravljene ljubavi, o iskustvu pune zrelosti, o činjenicama intimne i porodične istorije koje se ne mogu potisnute, ali se o njima mora pričati.
Odustajanje je snažna knjiga puna preokreta i preispitivanja, pričana iznutra i vođena majstorskom rukom.
Odustajanje se pojavljuje petnaest godina posle prethodnog romana Jelene Lengold Baltimor. Drugo izdanje Baltimora objavljeno je 2011. godine u izdanju Arhipelaga.
Između dva romana Jelena Lengold objavila je knjige priča Vašarski mađioničar, Pretesteriši me, U tri kod Kandinskog i Raščarani svet, knjigu izabranih priča Pretesteriši me, knjigu pesama Bunar teških reči i knjigu izabranih pesama Izaberi jedno mesto.
Za knjigu priča Vašarski mađioničar Jelena Lengold dobila je Evropsku nagradu za književnost, nagradu „Žensko pero“, nagradu „Biljana Jovanović“ i nagradu „Zlatni Hit Liber“, dok je za knjigu priča Raščarani svet dobila je Andrićevu nagradu za najbolju knjigu priča na srpskom jeziku u 2016. godini.
Knjige priča Jelene Lengold prevedene su na deset evropskih jezika.

Arhipelag na Sajmu knjiga u Podgorici

Beograd, 7. maja 2018. – Arhipelag učestvuje na 12. Međunarodnom podgoričkom sajmu knjiga i obrazovanja koji se večeras otvara u 19 časova i traje do 14. maja.
Na Podgoričkom sajmu knjiga i obrazovanja Arhipelag će predstaviti izdavačku produkciju objavljenu između dva sajma knjiga, uključujući i svoje najnovije knjige.
U okviru zvaničnog programa Podgoričkog sajma knjiga i obrazovanja biće predstavljene dve knjige objavljene u izdanju Arhipelaga.
Novi roman Vide Ognjenović Maksimum biće predstavljen na Sajmu knjiga 9. maja u 20 časova. O romanu će govoriti Gojko Božović, glavni urednik Arhipelaga, dok će Vida Ognjenović razgovarati s publikom i potpisivati primerke svoje knjige.
Knjiga Dragana Lakićevića Lakasa o Zoranu Đinđiću Portret političara u mladosti biće predstavljena na Sajmu knjiga 10. maja u 21 čas. Pored autora, o knjizi će govoriti Ksenija Rakočević i Gojko Božović.
Gost 13. Međunarodnog podgoričkog sajma knjiga i obrazovanja je Makedonija. Poseban program ovog sajma predstavljaju izložba posvećena Stefanu Mitrovu Ljubiši i izložba Fermijevo nasleđe.
Organizatori Sajma knjiga su Izdavačka kuća Nova knjiga iz Podgorice i Ministarstvo prosvjete Crne Gore.
Međunarodni podgorički sajam knjiga i obrazovanja održava se pod sloganom: „Oprez! Čitanje može izazvati slobodno razmišljanje! Djeca čitalaca i sama postaju čitaoci!“
Podgorički sajam knjiga i obrazovanja održava se u garažnom dijelu Delta City-ja.
Radno vreme Sajma biće od 11 do 21:30 časova. Cena ulaznice biće simbolična.

Beograd u novijem srpskom filmu, BG

Vrsta dogadjaja:
Tribina
Datum:
Tuesday, May 15, 2018 - 13:00
Link:
http://www.skd.rs
Srpsko književno društvo, Francuska 7, Beograd

BEOGRAD U NOVIJEM SRPSKOM FILMU (1992-2017) - okrugli sto

učestvuju: Greg Dekjur istoričar filma, Ivan Velisavljević, filmski kritičar, Vesna Perić, dramaturg, filmska teoretičarka i kritičarka, Petar Jončić, filmski kritčar i publicista

moderator: Srđan Vučinić, esejista

organizacija: Književno društvo Hiperboreja - Beogradski književni časopis

Konkurs časopisa Likovni život za nagradu za likovnu kritiku


Friday, May 11, 2018 - 01:45 to Wednesday, August 1, 2018 - 23:45

Nagrada časopisa “Likovni život” za likovnu kritiku osnovana je sa ciljem da podstakne razvoj kritičke misli i pisanja kraćih, sažetih formi likovne kritike koja je danas gotovo zamrla. Mišljenje redakcije je da dosadašnje nagrade, poput nagrade “Pavle Vasić” i “Lazar Trifunović” nisu u dovoljnoj meri afirmisale upravo tu klasičnu likovnu kritiku ili kritički prikaz pisan u kraćoj formi i namenjen dnevnoj i periodičnoj štampi.

Nagrada časopisa “Likovni život” za likovnu kritiku se dodeljuje jednom godišnje za kritičke prikaze izložbi likovnih i primenjenih umetnika tokom tekuće godine na teritoriji Srbije. Nagrada je namenjena istoričarima umetnosti i likovnim kritičarima mlađe i srednje generacije do 40 godina starosti.

Uredništvo u sastavu: Zdravko Vučinić, Olivera Gavrić Pavić i Petar Vujošević izabraće najbolji tekst i proglasiti dobitnika nagrade na kraju godine.

Nagrada se ove godine sastoji od plakete.

Kritike se odnose na likovna dešavanja od početka 2018. u Srbiji. Tekst ne sme prelaziti 3.000 karaktera sa proredima.

Kritika se šalje se na adresu likovni.zivot@yahoo.com na ćirilici sa do 3 priložene fotografije i naznakom “Za konkurs”.

Poželjno je dostaviti i kraću biografiju autora teksta.

Najbolje likovne kritike će do kraja godine biti objavljene u novim brojevima časopisa.

Redakcija “Likovnog života” priprema, inače, u ovoj godini dva broja tog časopisa - hronike za vizuelne i prostorne komunikacije (avgust i decembar).

Svaki bi trebalo da bude štampan na 50 strana u boji.

Zainteresovani autori mogu da pošalju tekstove za sledeći, 153. broj na imejl redakcije likovni.zivot@yahoo.com do 1. avgusta 2018.

Tekstovi treba da se odnose na likovne događaje od januara 2018.

Treba da budu na ćirilici, veličine do 5000 karaktera sa proredima. Uz tekst bi trebalo dostaviti do 3 kvalitetne kolor reprodukcije, u JPG formatu.

(SEEcult.org)
https://twitter.com/intent/tweet?original_referer=https%3A%2F%2Ffeedly.com%2Fi%2Fentry%2FcvIHuISvGS8zny1ed6BEPKhBxidhRI60%2Fg9x8gtii%2FI%3D_1634cd2d844%3A17b9ef5%3A3dd877af&ref_src=twsrc%5Etfw&related=%3ACheck%20it%20out!&text=Konkurs%20%C4%8Dasopisa%20Likovni%20%C5%BEivot%20za%20nagradu%20za%20likovnu%20kritiku&tw_p=tweetbutton&url=http%3A%2F%2Fseecult.org%2Fkonkurs%2Fkonkurs-casopisa-likovni-zivot-za-nagradu-za-likovnu-kritiku

Roda Roda - Srpski dnevnik izveštača iz Prvog svetskog rata, BG

Vrsta dogadjaja:
Ostalo
Datum:
Thursday, May 24, 2018 - 20:00
Link:
http://www.goethe.de/belgrad
Goethe-Institut Beograd, Knez Mihailova 50, Beograd

Književni kafe:

Gordana Ilić Marković: RODA RODA - SRPSKI DNEVNIK IZVEŠTAČA IZ PRVOG SVETSKOG RATA. RATNI PRESBIRO AUSTROUGARSKE MONARHIJE - predstavljanje knjige

izdavač: Prometej-RTS, Novi Sad/Beograd, 2017.

učestvuju: Muharem Bazdulj, pisac, Ljubinka Trgovčević, istoričarka, Gordana Ilić Marković, autorka

55. Disovo proleće, BG

Vrsta dogadjaja:
Ostalo
Datum:
Monday, May 21, 2018 - 12:00
Link:
http://www.skd.rs
Srpsko književno društvo, Francuska 7, Beograd

Gradska biblioteka Vladislav Petković Dis: 55. DISOVO PROLEĆE - predstavljanje manifestacije

Laureati Disove nagrade, Nagrade Mladi Dis, Nagrade za esej o Disu

Izdanja 55. Disovog proleća: knjiga pesama laureata Disove nagrade Đorđa Nešića: Sunce i led, 49. broj časopisa Disovo proleće i katalog izložbe Dim i prašina, autora mr Marijane Matović

učestvuju: Đorđe Nešić, dobitnik Disove nagrade za 2018. godinu, prof. dr Radivoje Mikić, predsednik žirija za Disovu nagradu, prof. dr Predrag Petrović, predsednik žirija za nagradu Mladi Dis, nagrađeni autori na konkursima 55. Disovog proleća, dr Bogdan Trifunović, direktor manifestacije Disovo proleće, Marija Radulović, kulturno-obrazovna i izdavačka delatnost Biblioteke

uređuje i vodi: Dejan Simonović