Vesti - književnost...

Književnošću do zajedničkog evropskog iskustva

http://www.seecult.org/vest/knjizevnoscu-do-zajednickog-evropskog-iskustva

Preminula Grozdana Olujić



Srpska književnica Grozdana Olujić, dobitnica NIN-ove nagrade i niza drugih priznanja, preminula je u Beogradu u 85. godini.

Grozdana Olujić preminula je 16. marta, saopštilo je dan nakon njene smrti Udruženje za kulturu, umetnost i međunarodnu saradnju "Adligat", čija je bila članica i kojem je poklonila svoju biblioteku. Udruženje književnika Srbije i “Adligat” su, prema navodima medija, pokrenula i inicijativu da bude sahranjena u Aleji zaslužnih građana na Novom groblju u Beogradu.

Povodom smrti Grozdane Olujić, ministar kulture i informisanja Vladan Vukosavljević istakao je da ona "ostaje među mlađim čitaocima poznata i voljena kao bajkopisac, ali su njeni autorski počeci, sredinom proteklog veka, u znaku romana koji su osvajali dotad neosvojene slobode mladih u ideološki oklopljenom društvu".

"Mada se uglavnom posvetila kreiranju lepih svetova umetničke bajke, romanu se u završnom periodu i vratila da bi kod znalaca i čitalaca iznova potvrdila svoju književnu višestranost i vrednost“, naveo je Vukosavljević u telegramu saučešća koji je u ime Ministarstva kulture i informisanja i u svoje lično uputio porodici, prijateljima i brojnim poštovaocima Grozdane Olujuć.

Rođena 1934. u Erdeviku, Grozdana Olujić završila je Gimnaziju u Bečeju, a diplomirala je i magistrirala engleski jezik i književnost na Filološkom fakultetu u Beogradu.

Debitovala je romanom "Izlet u nebo" 1958, a usledili su "Glasam za ljubav" (1963), "Ne budi zaspale pse" (1964), "Divlje seme" (1967), "Glasovi u vetru" – za koji je dobila NIN-ovu nagradu za 2009. godinu, te “Preživeti do sutra" (2017). Objavila je i zbirke bajki "Sedefna ruža i druge bajke", "Nebeska reka i druge bajke", "Kamen koji je leteo", "Snežni cvet", "Jastuk koji je pamtio snove" i roman bajku "Zvezdane lutalice".

Prilikom uručenja 55. NIN-ove nagrade, istakla je da jezik pamti i beleži granice prostora koji su pripadali davno nestalim plemenima i narodima, te podsetila da je Beograd rušen na desetine puta i iznova građen još od keltskog Singidunuma.

Nagrađeni roman “Glasovi u vetru”, u izdanju Srpske književne zadruge, taložio se u njoj više od 30 godina i, kako je dodala, ođednom je izašao - kao da je sam sebe pisao.
Glavni junak tog romana, doktor Danilo Aracki traga za nestalim bratom u Americi, shvatajući da jezik čuva i identitet naroda i pojedinca, ali i leči nakon ratova na Balkanu u kojima nestaju voljeni, rekla je tada Grozdana Olujić, koja je i trostruka je dobitnica nagrade Zmajevih dečjih igara, priznanja "Politikinog zabavnika", "Mlado pokolenje", "Zlatni leptir", "Stara maslina", nagrade "Bora Stanković" za celokupno delo, nagrade Svetske akademije za umetnost i kulturu u SAD, kao i Povelje za životno delo Udruženja književnika Srbije (2004).

Njena dela bila su zastupljena u domaćoj lektiri za osnovnu školu, kao i u lektiri za studente komparativne književnosti na nekoliko američkih univerziteta.

Gotovo sve njene kratke priče iz zbirke "Afrička ljubičica" uvrštene su u antologije širom sveta (u Nemačkoj, Izraelu, Rusiji, Indiji, Engleskoj, Americi, Francuskoj), a priča "Igra" nagrađena je na konkursu za najbolju svetsku kratku priču u Nemačkoj.

Zbog visokih umetničkih dometa proglašena je počasnim građaninom Osla i nosilac je danskog Viteškog ordena Daneborg.

*Foto: Branko Belić [CC BY-SA 3.0]

(SEEcult.org)

Odnos poezije i grada



Međunarodna manifestacija povodom Svetskog dana poezije u Kulturnom centru Beograda posvećena je ove godine odnosu savremenog poetskog stvaralaštva i grada, koji je shvaćen ne samo kao ambijent, već i kao identitetska odrednica koja oblikuje pesnički subjekt.

Kako čitati grad? Ako je grad poetski tekst kojim jezikom je ispisan? U vezanom ili slobodnom stihu? Da li su varoši beskrajne prozodije? Umemo li da čujemoi njihov ritam? Umemo li da čitamo naše gradove ili samo u njima živimo? Šta su pesnicima ljudske naseobine? Bodlerovski/nastasijevićevski pakao ili obećanje slobode? Poetska razglednica ili zagonetni palimpsest? Megapolis ili palanka… To su neka od pitanja ovogodišnje manifestacije Svetski dan(i) poezije “Čitanje grada”, čiji je urednik pesnik i prevodilac Dragoslav Dedović, a biće održana od od 21. do 23. marta, uz učešće pesnika iz Sarajeva, Šibenika, Nikšića, Zadra, Beča i Klagenfurta, Požege, Zagreba, Novog Sada, Mostara, Niša, Frankfurta, Rima, Lugana, kao i iz Beograda.

Program počinje 21. marta tribinom “Velegrad i poezija”, na kojoj će učestvovati Petar Matović (Požega), Maša Seničić (Beograd), Nadežda Purić Jovanović (Beograd), Rade Tanasijević (Obrenovac) i Goran Milaković (Županja/ Zagreb), uz moderaciju Dedovića.

Da li je velegrad prirodno okruženje za savremenu poeziju? Nije li već ta tvrdnja prožeta apriornim vrednovanjem, pa i trunkom velegradske nadmenosti? Ume li i palanka isto tako, ako ne i bolje da pev? Nije li Beograd postao najveće srpsko selo? Ne nalazimo li se svi mi, prikopčani na internet, već duboko unutar “globalnog sela”? Šta to znači za poeziju, a šta za gradove? To su pitanja na koja će pokušati da odgovore učesnici tribine.

Prvog dana manifestacije predstaviće se i Zilke Šojerman (Silke Scheuermann), u okviru Književnog kafea Gete Instituta i KCB-a, a potom će biti održano “Domaće čitanje grada: Beograd & out of Belgrade”, uz učešće Lasla Blaškovića, Nadežde Purić Jovanović, Zvonka Karanovića, Petra Matovića, Nenada Miloševića, Živorada Nedeljkovića, Maše Seničić, Radeta Tanasijevića, Stevana Tontića…

Tribinski program 22. marta posvećen je temi “Između gradova”, a biće razmotreno nomadsko iskustvo koje savremeni grad podrazumeva, imajući u vidu da tetko ko provede život u mestu u kojem je rođen.

Koliko se gradovi u kojima smo živeli i između kojih smo putovali upisuju kao palimpsesti u naše lirske tekstove? Da li su gradovi posesivni, ne dozvoljavajući višestruku pripadnost? Da li je putnik uvek stranac ili može biti višestruki građanin? Da li je zavičaj stan, ulica, blok, kvart, deo grada? Ili samo mesto na kojem se zbivalo detinjstvo? Može li urbani pakao biti idealan zavičaj za pesnika? Imaju li lirski tekstovi zavičaj? Šta se dešava sa našim lirskim impulsima kada napuštamo jedan grad, a šta kada dolazimo u drugi? Na ta pitanja pokušaće da odgovore Zvonko Karanović (Niš/Beograd), Olja Runjić (Šibenik/Beč), Goran Samardžić (Beograd/Sarajevo), Stevan Tontić (Sarajevo/Novi Sad) i Stanislava Nikolić Aras (Zadar/Dubrovnik).

U okviru segmenta Iz dalekih gradova, predstaviće se Maja Haderlap (Klagenfurt - Celovec /Beč), potom će biti održano još jedno čitanje poezije (Out of Serbia: Sarajevo /Mostar / Zadar / Šibenik / Županja / Nikšić), uz učešće Stanislave Nikolić Aras (Zadar), Marije Dragnić (Beograd/Nikšić), Mustafe Zvizdića (Sarajevo), Gorana Milakovića (Županja/Zagreb), Elvedina Nezirovića (Mostar), Olje Runjić (Šibenik/Sarajevo) i Gorana Samardžića (Sarajevo).

Završnog dana manifestacije predstaviće se Fabio Pusterla (Fabio Pusterla) i Daniela Atanazio (Daniela Attanasio), a razgovor će moderirati Dejan Ilić i Dubravka Đurić.

Svetski dan poezije obeležava se, na osnovu odluke Uneska, od 1999. godine, a KCB je dve godine potom, oslanjajući se na sopstvenu, ali i na ukupnu tradiciju organizacije pesničkih programa u Beogradu, u saradnji sa pesnikinjom Dubravkom Đurić, započeo manifestaciju posvećenu savremenoj poeziji koja je ubrzo prerasla u međunarodni pesnički festival.

Tim povodom do sada su gostovali, između ostalih, i pesnici poput: Adama Zagajevskog, Eve Lipske, Amira Ora, Uvea Kolbea, Ane Blandijane, Valerija Magrelija, Aleša Debeljaka, Džeroma Rotenberga, Gerharda Falknera i drugih brojnih autorki i autora. Poslednjih godina ovaj festival razvija i mogućnosti za gostovanje i predstavljanje srpskih pesnikinja i pesnika na prestižnim festivalima Evrope.

Manifestacija svake godine ima nov tematski predznak, a programski akcenat svakom izdanju daju i različiti urednici – pesnici ili pesnikinje.

Program manifestacije sa satnicom nalazi se u Kalendaru portala SEEcult.org.

(SEEcult.org)

Uži izbor za književnu nagradu Aleksandar Tišma



Međunarodna nagrada za književnost “Aleksandar Tišma” biće dodeljena prvi put ove godine, a u užem izboru za to priznanje našli su se pisci Adam Bodor, Dragan Velikić, Laslo Darvaši, Dževad Karahasan i Andžej Stasjuk.

Nagrada će biti dodeljivana svake druge godine najboljem svetskom piscu za ukupno ili pojedinačno književno delo napisano i objavljeno na bilo kom svetskom jeziku, a prevedeno i objavljeno na jednom od evropskih jezika – nemačkom, engleskom i francuskom, saopštila je Fondacija “Aleksandar Tišma”.

Žiri sastavljen od eminentnih pisaca i kritičara, koji su činili Đerđ Konrad, Peter Handke, Vladislava Gordić Petković, Ilma Rakuza (predsednica) i Matijas Enar, odabrao je glasanjem pet pisaca koji su ušli u uži izbor.

Za ukupno književno stvaralaštvo u užem izboru našli su se Adam Bodor i Dragan Velikić, a za pojedinačna dela: Laslo Darvaši za Wintermorgen (Novellen, Suhrkamp Verlag, Berlin 2016), Dževad Karahasan za Der Trost des Nachthimmels (Roman in drei Teilen, Suhrkamp Verlag, Berlin 2016) i Andžej Stasjuk za Der Osten (Roman. Suhrkamp Verlag, Berlin 2016).

Žiri će u roku od 30 dana odabrati prvog laureata međunarodne nagrade za književnost “Aleksandar Tišma” koja se sastoji od plakete i novčanog iznosa od 10.000 evra.

Nagradu je ustanovila Fondacija “Aleksandar Tišma”, koja je osnovana u avgustu 2016. godine u Novom Sadu, a njena misija je afirmacija, popularizacija i proučavanje dela i ličnosti književnika i akademika Aleksandra Tišme (1924-2003).

Predsednik Fondacije “Aleksandar Tišma” je Andrej Tišma, a upravnica Bora Babić.

(SEEcult.org)

Širi izbor za nagradu Biljana Jovanović



Žiri za dodelu nagrade “Biljana Jovanović” izabrao je 25 naslova u širi izbor za to priznanje koje Srpsko književno društvo (SKD) dodeljuje za prozno, dramsko ili pesničko delo objavljeno prvi put.

U širem izboru su knjige “Iz spiskova prećutanih stvari” Borivoja Adaševića (Akademska knjiga), “Radno vreme raja” Dejana Aleksića (KC Novog Sada), “Kvadratni koren iz života” Muharema Bazdulja (Laguna), “Uhvati zeca” Lane Bastašić (Kontrast), “Carski časovi” Darka Daničića (NB “Stefan Prvovenčani”), “Apatridi i ostale čudne ličnosti” Lidije Deduš (Treći trg i Srebrno drvo), “Neka mi posle neko kaže” Stane Dinić Skočajić (Društvo književnika i književnih prevodilaca Niša), “Ljubav nije dovoljna” Sanje Domazet (Službeni glasnik), te “Um podivljale reke” Dragana Jovanovića Danilova (NB “Stefan Prvovenčani”).

U konkurenciji su i “Lutanja” Aleksandre Jovičić (Slovo Gorčina), “Vrt gospodina Regentaga” Slobodana Mandića (Agora), “Kružok na zlatni pogon” Slobodana Mandića (Agora/Narodna biblioteka Zrenjanin), “Večito sada” Tomislava Marinkovića (Arhipelag), “Beogradski trio” Gorana Markovića (Laguna), “Tuđine” Igora Marojevića (Laguna), “Sila i Soni u Berlinu” Sanje Nikolić (LOM), “24” Marije Pavlović (Partizanska knjiga), “Deca su negde drugde” Jelene Paligorić Sinkević (SKC Kragujevac), “Biće sve u redu” Zorana Pešića Sigme (Medivest KT), “Ili ne” Draginje Ramadanski (KCNS), “Pust” Jane Rastegorac Vukomanović (Treći trg i Srebrno drvo), “Deseti život” Saše Savanović (Kontrast), “Materina” Ane Seferović (Arhipelag), “Razmnožavanje domaćih životinja” Tanje Stupar Trifunović (Buybook, Sarajevo) i “A Brisel se da prehodati lako” Nenada Šaponje (Sajnos).

Uži izbor biće objavljen do 10. aprila, na osnovu odluke žirija koji čine Vladislava Vojnović, Slađana Ilić, Aleksandar Kostadinović, Đorđe Pisarev i Dragana V. Todoreskov (predsednica), najavilo je SKD.

Nagrada “Biljana Jovanović” ustanovlјena je 2005. godine radi afirmacije književnih vrednosti koje su bile deo autentičnog književnog govora Biljane Jovanović - modernog i urbanog senzibiliteta i duha pobune protiv malograđanskog morala, konvencija i normi, tabua i zabrana svih vrsta, društvenih i književnih.

Prošle godine nagrada je dodeljena Mirjani Mitrović za roman “Helena ili o nemiru”, u izdanju Lagune, u kojem je rekonstruisala antički period i život carice Helene/Jelene, majke Konstantina Velikog.

Dosadašnji dobitnici su: Srđan Valјarević za knjigu “Dnevnik druge zime” (za 2005. godinu), Danica Vukićević za knjigu poezije “Luk i strela” i Ibrahim Hadžić za pesničku knjigu “Nepročitane i nove pesme” (za 2006. godinu), Nemanja Mitrović za knjigu “Bajke sa Venere” i Uglјeša Šajtinac za knjigu “Vok on!” (za 2007. godinu), Jelena Lengold za knjigu priča “Vašarski mađioničar” (za 2008. godinu), Milena Marković za knjigu pesama “Ptičije oko na tarabi” i Slobodan Tišma za roman “Quatro stagioni” (za 2009. godinu), Vladislava Vojnović za knjigu poezije “PeeMeSme” (za 2010. godinu), Srđan Srdić za zbirku priča “Espirando” (za 2011. godinu), Ivančica Đerić za roman “Nesreća i stvarne potrebe” (za 2012. godinu), Zvonko Karanović za knjigu “Kavezi” (za 2013. godinu), Oto Horvat za roman “Sabo je stao” (za 2014. godinu), Svetislav Basara za roman “Anđeo atentata” (za 2015. godinu) i Žarko Radaković za roman “Kafana” (za 2016. godinu).

(SEEcult.org)

Renovirana centralna novobeogradska biblioteka



Biblioteka “Vuk Karadžićˮ, centralna bibliotečka ustanova u opštini Novi Beograd, počinje da radi sa korisnicima 22. aprila, kada će biti i svečano otvorena posle renoviranja i adaptacije.

Biblioteka “Vuk Karadžić”, osnovana još 1951. godine, renovirana je sredstvima iz gradskog budžeta u iznosu od nešto više od deset miliona dinara - sređen je krov, uređen enterijer, zamenjeni su prozori i opremljena je novim policama i nameštajem, saopštila je Biblioteka grada Beograda (BGB), u okviru koje novobeogradska biblioteka deluje od kraja 80-ih.

Biblioteka “Vuk Karadžić” prostire se na površini od 231 metara kvadratnih, a sadrži knjižni fond od oko 27.000 jedinica bibliotečke građe. Osim beletristike, koja čini najveći deo fonda, poseduje i stručnu literaturu iz različitih oblasti nauke i kulture, bogatu referensnu zbirku, kao i fond neknjižne građe. U okviru Biblioteke nalaze se i klasična čitaonica, kao i internet čitaonica sa četiri računara u slobodnom pristupu.

Prvobitno u okviru Narodnog univerziteta, a zatim Radničkog, Biblioteka “Vuk Karadžić” dobila je današnji naziv i statut dobila 1956. godine, kada se Dečje odeljenje izdvojilo kao samostalno i kada su formirani azbučni i stručni katalog. Biblioteka je 1989. godine postala deo razgranatog sistema BGB, jedna od njenih organizacionih jedinica.

Pored centralne Biblioteke “Vuk Karadžićˮ, danas se u opštini Novi Beograd nalazi još osam biblioteka-ogranaka.

Na svečanom otvaranju o rekonstrukciji će govoriti direktorka BGB Jasmina Ninkov i gradski sekretar za kulturu Ivan Karl, a najavljen je i prikladan kulturni program.

Biblioteka “Vuk Karadžić” (Bulevar Zorana Đinđića 152) biće otvorena radnim danima od 8 do 19 časova. Informacije o publikacijama, knjižnoj i neknjižnoj građi mogu se dobiti u samoj Biblioteci, putem telefona 011/2697427 ili onlajn, putem elektronskog kataloga.

(SEEcult.org)

Nova i drugačija knjižara u Puli



Udruženje Sa(n)jam knjige u Istri, organizator istoimenog sajma knjiga u Puli, svečano je otvorilo u svojim prostorijama klub-knjižaru Giardini 2, koja je zamišljena kao knjižara nove generacije, pa će posetiocima nuditi i niz programa u oblasti kulture i umetnosti.

Delovaće u klupskom ritmu, a postavka knjiga menjaće se svaki mesec dana – u zavisnosti od teme. Prva, majska postavka okrenuta je širokom području umetnosti - od filma, muzike i dizajna do stripa i grafičke novele.

U klupskim prostorijama članovi će, kako je najavljeno, moći da čitaju, naruče i kupe knjigu uz popuste; učestvuju u klupskim programima i predlažu nove sadržaje; koriste bogatu sajamsku biblioteku i zatraže personalizovane preporuke knjiga od knjižara, autora, urednika i izdavača.

Direktorka Udruge Sa(n)jam knjige u Istri Magdalena Vodopija zahvalila je na otvaranju Matiji Ferlinu, Vlatki Balinčić i Mauriciju Ferlinu na pomoći u tom poduhvatu, ali i članovima kluba-knjižare Giardini 2 kojih je već pre otvaranja bilo gotovo 150.

Zdravice su održali i pulski gradonačelnik Boris Miletić, predstavnica Ministarstva kulture Hrvatske Mihaela Majcen Marinić, te pisac i direktor izdavačke kuće Geopoetika iz Beograda Vladislav Bajac, dugogodišnji saradnik Sajma knjiga “Sa(n)jam knjige u Istri, kao i istoričarka i teoretičarka umetnosti Leonida Kovač, koja je tom prilikom predstavila i grafičku novelu “Nasta Rojc: Ja, borac”.



Grafički roman “Nasta Rojc: Ja, borac” zasnovan je na autobiografskim zapisima i pismima slikarke Naste Rojc, čiji su opus, ali i životni put istupali izvan kanona umetnosti 20. veka u Hrvatskoj. Izuzetan život i delo Naste Rojc, prenesen u medij stripa ili grafičkog romana, može u vremenu kada se društveni angažman u umetnosti gotovo podrazumeva da predstavlja poziv i podsticaj i za neku novu publiku, ali i za nadolazeće umetnice i umetnike.

Klub-knjižara Giardini 2 biće otvorena radnim danima od 17 do 22 sata, a subotom od 10 do 14 sati.

*Foto: Tanja Draškić Savić

(SEEcult.org)

Uži izbor za nagradu Đura Jakšić



Nagrada “Đura Jakšić” za najbolju pesničku knjigu na srpskom jeziku, objavljenu 2018. godine, biće dodeljena početkom juna u Srpskoj Crnji, u okviru 58. Liparskih večeri, a u užem izboru našlo se šestoro pesnika - Marija Šimoković, Radivoj Šajtinac, Dragan Jovanović Danilov, Saša Nišavić, Tanja Stupar Trifunović i Dragan Bošković.

Marija Šimoković nominovana je za knjigu “Pozajmljena svetlost” (Čigoja, Beograd), Radivoj Šajtinac za knjigu “Nepoznata priroda” (Zavod za kulturu Vojvodine, Novi Sad), Dragan Jovanović Danilov za “Um podivljale reke” (Povelja, Kraljevo), Saša Nišavić za “Zaboravljeni dečak” (Prometej/Tiski cvet, Novi Sad), Tanja Stupar Trifunović za “Razmnožavanje domaćih životinja” (Nulta stvarnost, Sarajevo) i Dragan Bošković za “Ave Maria!” (Dragan Bošković, Beograd).

U organizaciji Narodne biblioteke “Đura Jakšić”, nagrada će biti uručena u okviru 58. dana Đure Jakšića - Liparskih večeri, koji će biti održani od 2. do 8. juna u Srpskoj Crnji. Dobitniku pripada novčani iznos u dinarskoj protivvrednosti od hiljadu evra, kao i diploma.

Žiri je odlučio o užem izboru razmotrivši oko sto naslova, a činili su ga: Miroslav Cera Mihailović, Branislav Živanović i Jovan Zivlak (predsednik).

Prema oceni žirija, prošlogodišnja pesnička produkcija bila je poetički raznovrsna, odziv na konkurs bio je izraz uvažavanja tog prizananja, poezija je nesporno prisutna u velikom broju kulturnih centara u Srbiji i njena čitalačka i kritička recepcija vredna je svakog uvažavanja.

Žiri je razmatrao prva izdanja knjiga, u skladu sa Pravilnikom o nagradi, posvećujući pažnju pesnicima moderne jezičke osetljivosti, složene percepcije stvarnosti i jezičkih gestova koji gaje moderan način razumevanja i praktikovanja poezije naspram oveštalih i iscrpljenih vidova pevanja uopšte.

Nagradu “Đura Jakšić” poneli su do sada pesnici u spektru od Ljubomira Simovića, preko Rajka Petrova Noga, Vojislava Despotova, Novice Tadića, Radmile Lazić, Milana Nenadića do Duška Novakovića, Matije Bećkovića, Miroslava Cere Mihailovića, Bojane Stojanović Pantović...

Odluka o 34. dobitniku nagrade biće saopštena najkasnije do 27. maja, a svečano uručenje zakazano je za 2. jun.

(SEEcult.org)

Preminula Džudit Ker



Britanska književnica i ilustratorka jevrejskog porekla Džudit Ker (Judith Kerr), autorka bestselera “Tigar koji je došao na čaj” i na desetine drugih knjiga za decu, preminula je u 96. godini, saopštila je njena izdavačka kuća HarperKolins u Londonu.

Džudit Kar je preminula 22. maja u svojoj kući, posle kraće bolesti, svega nedelju dana nakon što je proglašena za ilustratora godine na dodeli Britanske književne nagrade.

Njena nova knjiga, “The Curse of the School Rabbit”, opisana kao duhovita priča o dečaku, zecu i lošoj sreći, trebalo bi da bude objavljena u junu, najavila je kuća HarperKolins.

Iako u poodmaklim godinama, Džudit Ker je nedavno izjavila da joj je najveći strah da “više neće moći da radi”.

Predstavnici kuća HarperKolins izjavili su da je bila divna i inspirativna osoba, koju su svi voleli, a kao brilijantno talentovana autorka i pripovedačica ostavila je izuzetno delo.

Tokom karijere duže od pola veka, Džudit Ker objavila je više od 30 knjiga. Proslavila se debitantskom knjigom “Tigar koji je došao na čaj”, objavljenom 1968. godine, pričom o tigru koji dolazi na čaj kod jedne devojčice i radi sve ono što je obično zabranjeno deci.

Džudit Ker je odrasla u porodici jevrejskih intelektualaca u Berlinu, a kada je njen otac Alfred Ker, poznati pozorišni kritičar i kolumnista, dospeo na crnu listu zbog otvorenog protivljenja nacizmu, preselili su se 1933. godine najpre u Švajcarsku, pa u Francusku, a potom se skrasili u Engleskoj. Beg od nacista je i u fokusu njenog romana “When Hitler Stole Pink Rabbit”, koji je objavljen 1971. godine kao prvi deo trilogije polu-autobiografskih romana.

Počast Džudit Ker odali su na društvenim mrežama i drugi izdavači, kao i njene kolege, a jedan od prvih je Toni Parsons.

Videlo sveta - Vinaverovi dani evropske kulture



Manifestacija “Vinaverovi dani evropske kulture” u Šapcu, nazvana ove godine “Videlo sveta” prema jednom od najbitnijih stvaralačkih projekata Stanislava Vinavera (1891-1955), nudi od 23. do 25. maja intenzivan naučni, ali i muzički, likovni i edukativni program, uz poruku o potrebi otvaranja ka svetu, što je bila i jedna od osnovnih ideja samog Vinavera.

Budući da je Vinaver bio ispred svog vremena i da je pri obeležavanju njegovog lika i dela neophodno gledati unapred i okrenuti ka svetu, stoga je i misao vodilja ovogodišnjeg programa “Vinaverovih dani evropske kulture” bila “Videlo sveta”, izjavio je član Gradskog veća Šapca Igor Marsenić, vizuelni umetnik i koautor programa te manifestacije.

Okosnica manifestacije je naučni skup “Stanislav Vinaver u/o srpskoj književnosti, umetnosti i kulturi”, koji će početi 23. maja u Biblioteci šabačkoj promocijom knjige “Avangardistkinja” dr Žarke Svirčev, a biće završen 25. maja u Gradskoj kući okruglim stolom povodom izlaska iz štampe prvog kola Sabranih dela Radomira Konstantinovića, na inicijativu i uz veliko zalaganje dr Gojka Tešića.

Prema rečima Marsenića, polazna tačka koncepta manifestacije “Videlo sveta” je da se prošlošću i kulturnim nasleđem treba baviti na dinamičan način, oživljavanjem misli i ideja i njihovom interpretacijom u slobodnom savremenom duhu, kako ne bismo bili zatočeni unutar prošlosti i slavne tradicije. “Vinaver je bio neobična, pitoreskna ličnost i svođenje genija na biografsku crticu i pomen bilo bi skrnavljenje. Interpretativni pristup koji smo izabrali ostavlja dosta prostora autorima da se iskažu u različitim medijima - od nauke ili muzike do stripa, štampe, pisanja ili dizajna svetla, i to je nešto što me kao umetnika raduje”, naveo je Marsenić.

Novina programa u odnosu na prethodne godine je to što je prvi put organizovan svakodnevni muzički, ali i likovni program, kao i različiti edukativni projekti za sve generacije.

U okviru muzičkog programa, 23. maja u Muzeju šabačkih Jevreja nastupiće Jan Nemeček, jedno od najznačajnijih imena klupske i elektronske scene u regionu, koji će uživo predstaviti projekat Recurrencies, zasnovan na njegovom poslednjem albumu koji je izdat 2018. godine za švajcarski OUS.

Za 24. maj najavljen je bandoneonista Branko Džinović, poreklom Šapčanin, ali možda najveće ime savremene harmonike u Severnoj Americi, kompozitor, izvođač i predavač na eminentnim svetskim univerzitetima. Vizuelni ugođaj stvoriće video radovi koji nastaju uživo u saradnji dizajnera svetla Miroslava Sretenovića i video umetnika Izvanrednog Boba, najavili su organizatori.

Program Vinaverovih dana obuhvata i izložbe i radionice stripa, sito-štampe, poezije i pisanja.

Radionica narativnog, nenarativnog i kolažnog stripa “Gromobran svemira”, nazvana prema jednom od Vinaverovih dela, prvi put u Šapcu predstaviće autore okupljene oko festivala Novo doba, kao i ekipe udruženja Matrijaršija i Kosmoplovci (Aleksandar Opačić, Milena Janošević i Aleksandar Denić). Uz pomoć umetnice Johanne Marcade-Mot, oni će voditi radionicu posvećenu aktivaciji lokalne strip scene i istraživanju tog likovnog medija.

U Narodnom muzeju Šapca 23. maja predstaviće se i Fijuk platforma, a za 24. maj najavljena je radionica sito štampe tematski posvećena novim viđenjima Vinavera, koju će voditi grafički umetnici kolektiva Matrijaršija - Mileta Mijatović i Johanna Marcade-Mot. Posetioci će imati priliku da donesu svoje majice ili torbe na kojima će poneti “otiske” umetničkog rada. Posle radionice biće otvorena kolektivna izložba više od 20 umetnika okupljenih oko Fijuk platforme, a prvi put u Šapcu biće održan Fijuk sajam, na kojem će, uz muziku i razgovore, biti moguće nabaviti savremenu grafiku, fotografije, plakate...

Poslednji festivalski dan počinje 25. maja Pesničenjem - treningom aktivne poezije koji će u muzičkom paviljonu Velikog parka voditi Dragan Protić Prota iz grupe Škart. Radionica je otvorenog tipa.

Edukativni program Vinaverovih dani evropske kulture zaokružiće završetak konkursa kreativnog pisanja i početak rada na projektu medijske edukacije za mlade “Videlo”, na kojem će se srednjoškolci upoznati sa osnovama savremene medijske kulture i početi rad na usavršavanju svog glasa u javnosti. Autorka projeka “Videlo” je autorka i teoretičarka umetnosti i medija Marija Ratković, koja više od deset godina radi na javnoj sceni, a deo je kreativnog tima koji stoji iza ovogodišnjeg “Videla sveta”.

Manifestacija “Videlo sveta”, koja ove godine prerasta u festival umetnosti i znanja, kao i saradnje lokalnih i internacionalnih umetnika, biće simbolično završena žurkom u Narodnom muzeju koju će vizuelno i muzički oblikovati VJ Izvanredni Bob i DJ Bob, šabački muzičar i vizuelni umetnik.

U završnici “Videla sveta” u Sokolskom parku biće svečano predstavljena skulptura beogradskog vajara Marka Crnobrnje, nastala kao rezultat rezidencijalnog programa Kulturnog centra u Šapcu za umetnike.

Prema rečima Filipa Kovačevića iz Kulturnog centra, za razliku od konvencionalnih oblika prezentacije umetnosti, rezidencijalni programi nisu fokusirani isključivo na rezultat, već na proces stvaranja, u kojem se prelaze granice i otvaraju kanali za razmenu informacija i mišljenja, grade dugoročne veze i partnerstva. “Ona obogaćuju život kako lokalnih, tako i gostujućih umetnika, ali i lokalnu umetničku i kulturnu scenu i utiču na izgradnju ili ponovno uspostavljanje veza različitih delova društva, koje su nužne za zajedničko delovanje, u cilju ostvarivanja pozitivnih promena u društvu i kulturi”, istakao je Kovačević.

Ističući da je Vinaver bio čovek sveta, koji je ceo život proveo boreći se protiv svake uskogrudosti i mračnjaštva, Igor Marsenić je u ime organizatora izrazio želju da Vinaverovi dani evropske kulture pruže Šapcu, ali i celoj zemlji “malo sveta”. Stoga je želja da se uključi što veći broj ljudi, te da “kultura bude živa, savremena, prisutna i neposredna”, dodao je Marsenić. “Grad i sve njegove institucije uključene su kao posrednici, a ne kreatori sadržaja, mi smo ti koji otvaramo vrata sveta i upoznajemo autore, a dugoročni rezultati nastaće tek iz budućih saradnji”, izjavio je Marsenić, dodajući da je cilj i da ta manifestacija ne traje samo nekoliko dana, već mnogo duže, kroz razvoj lokalne scene u oblastima književnosti, umetnosti, muzike i žurnalistike – oblastima koje je delo Vinavera nemerljivo obogatilo.

“Mi pokazujemo da poštujemo njegov rad, nastavljajući njegove težnje ka svetu”, istakao je Marsenić.

Koautorka programa Marija Ratković istakla je povodom naučnog skupa o Vinaveru da i u njegovom delu, ali i u delu Radomira Konstantinovića, koncept sveta kao potpuno idealne kulturalne otvorenosti igra značajnu ulogu.

“U tom smislu, pozvali smo autore koji deluju u okviru više različitih kolektiva, na više lokacija da dođu i u Šapcu otvore vrata nekih novih saradnji. Svuda, a ne samo u Šapcu, za razvoj je konstantno potrebna saradnja lokalnog i regionalnog, i neophodno je afirmisati otvorenost ka svetu i ka budućnosti, čak i kada se to čini kao utopija. Svi umetnici koje smo pozvali i naš autorski projekat medijske edukacije ‘Videlo’ teži da publici i učesnicima posreduje svet, ono što su najsavremenije tendencije. Ako smo u nečemu uspeli, ako imamo kontakte ili simboličku moć, mi možemo da budemo posrednici, mentori uključivanja u svetske tokove”, navela je Marija Ratković.

Stanislav Vinaver bio je intelektualac širokog obrazovanja, erudita evropskog formata (književnik, matematičar, fizičar, pijanista, poliglota, novinar, diplomata) i neumoran borac za intenzivan dijalog srpske sa evropskim kulturama. Sa ostalim značajnim stvaraocima svog vremena (Petar Dobrović, Miloš Crnjanski, Ivo Andrić, Sima Pandurović, Tin Ujević, Todor Manojlović...) često je razmenjivao mišljenja i vodio žučne polemike. Sukobljavao se s konzervativizmom i tradicionalističkom književnom mišlju nacionalnih institucija, pokušavajući da odbrani modernistički duh generacije 20-ih godina 20. veka. Jezik i njegovi izražajni potencijali bili su najjače Vinaverovo oružje u polemičko-majstorskim i preciznim kritikama kulturnog mediokritetstva i mitomanstva ondašnje Srbije, zbog čega je i ostao upamćen kao uporni reformator srpske književnosti prve polovine 20. veka i borac za urbani izraz srpskog jezika. Iako je jezik bio Vinaverova stalna tema, pisao je i o politici, istoriji, umetnosti, muzici... Između ostalog, rubrika “Beogradsko ogledalo” u listu “Republika”, koju je pisao tokom tri poslednje godine života bila je svojevrsna kritička panorama kulturnog i umetničkog života Beograda u kojem je ostao do kraja života, odbijajući ponude da živi u velikim evropskim metropolama.

Program "Vinaverovih dana evropske kulture" sa satnicom nalazi se u Kalendaru portala SEEcult.org.

(SEEcult.org)

Uelbek i Krasnahorkai zvezde 11. KROKODIL-a

http://www.seecult.org/vest/uelbek-i-krasnahorkai-zvezde-11-krokodil

Moje – novi roman Tešina



Pisac Srđan V. Tešin, jedan od vodećih autora srednje generacije u srpskoj književnosti, objavio je novi roman “Moje”, u izdanju Arhipelaga, u kojem se prepliću porodične i književne istorije, društvena istorija druge Jugoslavije i savremene okolnosti, 90-te godine 20. veka i izgubljeno vreme čitave jedne generacije, lične i društvene drame, biografije i imaginacija, mašta i činjenice, autofikcija i uzbudljiva priča.

Uzbudljivu i nesmirujuću priču novog Tešinovog romana, kako navodi Arhipelag, ispunila su tri odustanka od poezije, kojima i počinje knjiga, objavljena u biblioteci Zlatno runo.

Jedan je odustanak Danila Kiša od poezije, iz koga je proistekla jedna od najblistavijih priča moderne srpske knjižvnosti. Drugo je odustanak piščeve majke Milice Zrnić Tešin od poezije, za koju je dobila rane nagrade, ali se okrenula iskustvima porodičnog života - sve do tragične smrti. Treći je odustanak samog Tešina od poezije i posvećivanje pisanju proze u kojoj se ogleda drama savremenog života.

Potraga za iščezlim pesnicima, kako je naveo izdavač, suočava čitaoca sa vremenom koje nije okončano i sa događajima koji i dalje obeležavaju živote na ovim prostorima.

“Moje” je, kako ističe Arhipelag, knjiga koja će podsetiti čitaoce na sopstvene izbore i odustanke, ali i na događaje koje su zaboravili, kao i na one koje nipošto ne žele da zaborave.


Srđan V. Tešin, foto: Arhipelag

Srđan V. Tešin (Mokrin, 1971) studirao je filozofiju i komunikologiju, a diplomirao na poetici kratke priče. Autor je 11 knjiga i priređivač šest antologija kratkih priča.

Među njegovim važnijim naslovima su: Antologija najboljih naslova, Kroz pustinju i prašinu, Kuvarove kletve i druge gadosti, Ispod crte, Priče s Marsa i Gori gori gori.

Tešin je dobitnik nagrade “Borislav Pekić”, Nagrade Društva književnika Vojvodine za knjigu godine i Medalje kulture za multikulturalnost i interkulturalnost Zavoda za kulturu Vojvodine.

Proza mu je prevođena na desetak evropskih jezika.

Zastupljen je u domaćim i inostranim antologijama i izborima iz srpske savremene književnosti.

Njegova priča Where Is Grandma, Where Do You Think She Hides?, iz zbirke Priče s Marsa, uvrštena je u Antologiju najbolje evropske priče američko-englesko-irskog izdavača Dalkey Archive Press.

(SEEcult.org)

Protest izdavača zbog smanjenja sajamskog štanda Akademske knjige



Udruženje profesionalnih izdavača Srbije (UPIS) izrazilo je protest zbog raspodele prostora na predstojećem 64. Međunarodnom sajmu knjiga u Beogradu kojom je izdavačkoj kući “Akademska knjiga” umanjen štand za 20% u odnosu na prethodnu godinu i time joj naneta šteta.

Navodeći da ta odluka nije zasnovana na javno objavljenim kriterijumima Beogradskog sajma knjiga, UPIS je zatražilo od Odbora te gradske manifestacije da promeni odluku o veličini štanda “Akademske knjige”.

Iako se “Akademska knjiga”, koja je članica UPIS-a, ubraja među najbolje izdavače u Srbiji, već četiri godine na Međunarodnom beogradskom sajmu knjiga ne može da dobije površinu štanda koja bi bila u skladu sa brojem knjiga koje objavljuje (oko 60 novih naslova između dva sajma) i njihovim značajem za srpsku kulturu.



“Akademska knjiga” je ove, kao i prethodne tri godine, ulagala prigovore na odluku o veličini štanda, ali Odbor Beogradskog sajma knjiga nikad nije menjao prvobitno donetu odluku, navedeno je u saopštenju UO UPIS-a.

“Pitamo se kako je moguće da izdavačka kuća koja je 2017. godine, na 62. Međunarodnom sajmu knjiga, dobila Nagradu za izdavača godine od strane stručnog žirija i Povelju za najboljeg izdavača od novinara koji su izveštavali sa Sajma, već četiri godine ne zaslužuje veličinu štanda kao ostali izdavači sličnog profila”, navelo je UPIS, ukazujući da takve odluke ne nanose štetu samo konkretnim izdavačima, već i interesima Beogradskog sajma knjiga i njegovih posetilaca.

“Akademska knjiga” proglašena je 2017. godine najboljim izdavačem, uz obrazloženje stručnog žirija da kontinuirano objavljuje reprezentativne naslove iz oblasti književnosti, filosofije, nauke i umetnosti uglednih domaćih i stranih autora. Navodeći da je produkcija Akademske knjige obuhvaćena bibliotekama kao što su Arhipelag, Epimeleja, Naučna misao, Horizonti, Psihe, Arcus, Savremeni roman i izabrana i sabrana dela, žiri je istakao da je osobenost tog izdavača da “afirmiše nesporne stvaralačke vrednosti”.

(SEEcult.org)

Preminuo Dobrilo Nenadić



Književnik Dobrilo Nenadić, autor dvadesetak romana, preminuo je u 79. godini, saopštilo je 15. avgusta Srpsko književno društvo.

Sahrana Nenadića biće obavljena 16. avgusta u 14 časova na Starom ariljskom groblju.

Rođen u Vigoštu kod Arilja 23. oktobra 1940. godine, Nenadić je diplomirao na Poljoprivrednom fakultetu u Zemunu i radio je kao agronom, a objavio je romane: Dorotej, Kiša, Vreva, Poplava, Statist, Divlje zvezde, Roman o Obiliću, Polarna svetlost, Despot i žrtva, Uragan, Brajan, Sablja grofa Vronskog, Pobednici, Mrzovolja kneza Bizmarka, Gvozdeno doba, Hermelin, U senci crne smrti i Vreme kokoški.

Autor je i drame Magla i knjige novela Ahilije, kao i knjige odabranih intervjua Razgovori.

Prema njegovom scenariju snimljen je film “Dorotej” 1981. godine.

Dobitnik je više nagrada, među kojima su nagrada Narodne biblioteke Srbije za najčitaniju knjigu za roman Dorotej 1978. i za roman Despot i žrtva 1999, za koji je dobio i nagradu “Meša Selimović”, kao i Prosvetinu nagradu, te nagradu “Zlatni bestseler”, koja mu je dodeljena i za roman Brajan 2000. Takođe, dobitnik je Račanske povelje za romane sa istorijskom temom, povodom romana Brajan, zatim nagrade Biblios za ukupno stvaralaštvo, te nagrada “Svetozar Ćorović” za roman Pobednici 2005. i “Bora Stanković” za roman Mrzovolja kneza Bizmarka 2006, kao i Povelje Udruženja književnika Srbije za životno delo.

Nosilac je i posebnog priznanja umetnicima za vrhunski doprinos kulturi u Srbiji.

Povodom smrti Nenadića, ministar kulture i informisanja Vladan Vukosavljević izjavio je da je taj pisac na velika vrata uveo u srpski roman potisnutu tematiku srednjeg veka.

“Od romana ‘Dorotej’, antologijskog po svemu, do romana ‘Despot i žrtva’, naši daleki preci su predstavljeni kao naši savremenici, pa smo ih razumeli i zavoleli. Ovaj rođeni romansijer zalazio je i u našu noviju prošlost, ali je doticao i osetljive teme našeg doba. Znao je da splete priču, prohodnu ali duboku. Živeo je povučeno, ali su njegova najbolja dela bila i ostala vrhovi srpskog romana”, naveo je Vukosavljević u telegramu saučešća koji je uputio porodici, prijateljima i poštovaocima Nenadića.

(SEEcult.org)

Uelbek nepodoban na Fejsbuku



Izdavačka kuća Booka našla se u neprijatnoj situaciji na društvenim mrežama zbog objave citata iz knjige “Serotonin” francuskog pisca Mišela Uelbeka, čiji je izdavač na srpskom – blokirano joj je svako dalje plaćeno oglašavanje svih Fejsbuk i Instagram stranica koje su vezane za račun vlasnika te kuće Ivana Bevca.

“Neko bi mogao da kada ste izdavač Mišela Uelbeka bilo gde u svetu, pa čak i u Srbiji to nosi veliki prestiž, a i određenu (u Srbiji ipak daleko simboličniju) profitabilnost. Ali, ispostavlja se da zbog toga možete imati i izvesne probleme – ne, ovde ne mislimo na zlosrećni (ne)dolazak velikog pisca na junski festival KROKODIL zbog nikad razjašnjenog kvara na avionu Air Serbie – već na pomalo bizarnu situaciju u kojoj smo se, opet, uslovno rečeno, zbog njega našli”, saopštio je 2. septembra Bevc.

U prvom trenutku nije bilo najjasnije šta se dogodilo, a na upit o čemu se radi, stigao je generički odgovor da je u pitanju kršenje pravila o oglašavanju na najvećoj svetskoj socijalnoj mreži.

“S obzirom da je u pitanju trajna zabrana bilo kakvog oglašavanje, a ne samo te jedne inkriminisane objave, zatraženo je pojašnjenje na šta je stigao isti (robotski) odgovor uz prikaz objave koja je izazvala trajnu blokadu oglašavanje. Ne treba reći da je saznanje da je do toga došlo zbog objave u kojoj se nalazi citat iz knjige ‘Serotonin’ Mišela Uelbeka izazvalo šok u našim redovima. Da stvar bude bizarnija uz objavu smo priložili i njegovu fotografiju, kao i link na stranicu knjige, što dodatno pojašnjava da je u pitanju samo tekst iz knjige i svakom normalnom čoveku je to jasno. Čoveku, ponavljamo”, naveoi je Bevc.

Reč je pritom o tekstu koji je jedan od benignijih u celokupnom Uelbekovom opusu i jedino ga možda, kako je ocenio Bevc, pominjanje opasnosti slobodne trgovine čini tako zastrašujućim za Fejsbuk.

Prema navodima Bevca, pokušao je da objasni situaciju novom porukom, ali je stigao poslednji odgovor prema kojem je jasno da žalbe niko zaista ne čita, da je sve prepušteno mašinama kojima proročke knjige najvećeg francuskog pisca ne znače ništa, ali su se možda u njima pronašle i odlučile da ga kao gospodari beslovesnog čovečanstva u filmu “Matriks” eliminišu iz svog sistema.



Navodeći da bi sve to “možda i bilo smešno da nije na izvestan način dubooko uznemirujuće”, Bevc je dodao da je dalja komunikacija sa Zakerbergovim tehno-behemotom iznad mogućnosti Booke, i da je očigledno da je Fejsbuku novac te kuće toliko sitan i nebitan da će ga se odreći “bez da trepnu jer je od širenja lažnih vesti, prenosa ubistava, promovisanja krajnje sumnjivog i za mozgove publike pogubnog sadržaja citat iz knjige Mišela Uelbeka daleko opasniji”.



Sporan citat iz Uelbekovog romana "Serotonin":

– A jednog dana, kad od današnjeg broja poljoprivrednika ostane samo trećina – nastavio sam ja, ovoga puta obuzet osećanjem da zadirem u sâmo središte svog profesionalnog sunovrata, pa čak i da uništavam samoga sebe svakom rečju koju izgovaram, a da sam pritom makar imao neki lični uspeh da navedem, da sam uspeo da usrećim neku ženu ili makar neku životinju, ali čak ni to – jednoga dana, kad kod nas sve bude po evropskim standardima, ni tad pobeda neće biti naša, ne, tek ćemo tad biti na pragu konačnog poraza, zato što ćemo tada zapravo doći u kontakt sa svetskim tržištem, a iz te bitke sa ukupnom svetskom proizvodnjom mi nećemo izaći kao pobednici. – A mislite da nikad neće biti nikakvih protekcionističkih mera? Ne čini li vam se to ipak apsolutno nemogućim? – Frenk je govorio nezainteresovanim, odsutnim tonom, kao da se raspituje o nekim čudnovatim lokalnim praznovericama. – Apsolutno nemoguće – odrezao sam ja bez oklevanja. – Ideološka blokada previše je jaka. Prisećajući se svoje profesionalne prošlosti, godina koje sam proveo radeći, uviđao sam da sam sve vreme, u stvari, imao posla s neobičnim sujeverjem svoje fele. Moji sagovornici nisu se borili za svoje interese, pa čak ni za interese koje bi trebalo da zastupaju, pogrešno bi bilo tako nešto pomisliti: oni su se borili za ideje; ja sam se pre toga godinama sretao s ljudima koji su bili spremni da umru za slobodnu trgovinu.

(SEEcult.org)

Preminuo Đerđ Konrad



Mađarski pisac i esejista Đerđ Konrad, jedan od vodećih disidenata za vreme komunističke vladavine i borac za ljudska prava i slobode uopšte, preminuo je 13. septembra u Budimpešti u 87. godini.

Konrad je preminuo u svom domu posle duge bolesti, preneli su mađarski mediji navode njegove porodice.

Rođen 1933. godine u jevrejskoj porodici u Debrecinu, Konrad je bio jedan od najvećih savremenih mađarskih i evropskih pisaca, čiji su romani i eseji prevođeni širom sveta.

Studirao je književnost, sociologiju i psihologiju, a od 1959. do 1965. bio je socijalni radnik. Odrastao je u mestu blizu rumunske granice, a u junu 1944. godine za dlaku je izbegao Holokaust uskočivši u voz za Budimpeštu dan pre deportacije Jevreja iz tog kraja u Aušvic. “Odrastao sam u 11. godini”, napisao je u autobiografskom romanu Odlazak od kuće i povratak kući (2001).

Za vreme komunističkog sistema u Mađarskoj nije mogao da objavljuje knjige od 1974. do 1988. godine. U tom periodu boravio je uglavnom u inostranstvu kao stipendista raznih fondacija - najpre u Zapadnom Berlinu, a zatim u SAD. U prvim godinama tranzicije bio je jedan od vođa demokratske opozicije i jedan od osnivača liberalnog Saveza slobodnih demokrata.

Poslednjih godina bio je i oštar kritičar politike mađarskog premijera Viktora Orbana, a bio je aktivan i na međunarodnoj sceni. Orban je “najotrovniji političar u Mađarskoj od pada komunizma”, izjavio je Konrad povodom režimske kampanje protiv američkog milijardera mađarskog porekla Džordža Sorosa.

Između ostalog, Konrad je bio i među tridesetak intelektualaca, pisaca i istoričara koji su početkom ove godine uputili javni apel povodom situacije u Evropi, posebno zbog jačanja nacionalizma i populizma, ocenjujući da se stari kontinent danas suočava sa izazovima kakvi nisu viđeni od 30-ih godina 20. veka..

Od 1990. do 1993. godine Konrad je bio predsednik Međunarodnog PEN centra, a 2011. godine bio je i jedna od zvezda 77. Kongresa Međunarodnog PEN-a u Beogradu, u organizaciji Srpskog PEN centra. Od 1997. do 2003. bio je predsednik nemačke Akademije umetnosti Berlin-Brandenburg.



Autor je romana Posetilac (1969), Osnivač grada (1971), Gubitnik (1989), Vrtna zabava (1989), Melinda i Dragoman (1989), Kameni sat (1994), Ostavština (1998), Odlazak od kuće i povratak kući (2001), Pomračenje sunca, na brdu (2003), Tuga petlova (2005), Klatno (2008), te zbirki eseja Iskušenja autonomije (1980), Antipolitika (1989), Izveštaj o stanju duha (1989), Na pupku Evrope (1990), Melanholija preporoda: Eseji o postkomunističkoj Srednjoj Evropi (1991), Dnevnici 1991-1993 (1993), Čekanje (1995), Tekući popis (1997), Nevidljivi glas: Razmišljanje na jevrejske teme (1997), Jugoslovenski rat (1999), Šta zna zelena žaba? (2000), Pisac i grad (2004), Širenje središnjeg: Razmišljanja o Evropi (2004), Čudesni likovi (2006).

U izdanju Arhipelaga, na srpskom su objavljeni njegovi romani Odlazak od kuće i povratak kući (2008) i Pomračenje sunca, na brdu (2009), kao i izbor eseja Izveštaj o stanju duha (2012). Stubovi kulture objavili su njegove knjige Vrtna zabava i Melinda i Dragoman, Kulturni centar Novog Sada Klatno, Stylos Art Nevidljivi glas, Filip Višnjić roman Osnivač grada...

Konrad je dobitnik niza nagrada, među kojima su Herderova (1983), Evropska nagrada za esej (1985), Mekenas (1989), Manes Šperber (1990), Mirovna nagrada nemačkih izdavača i knjižara (1991), Geteove spomen-medalje (2000), Karlove nagrade (2001), nagrade Franc Verfel za ljudska prava (2007), Nagrade Jevrejskog saveta za knjigu (2008)... Dobitnik je, između ostalog, i nagrade “Stefan Mitrov Ljubiša” festivala Grad teatar u Budvi (1998), te nagrade “Milovan Vidaković” (2009) novosadskog Prozefesta.

(SEEcult.org)

Egipat počasno na Sajmu knjiga u Beogradu



Nacionalni štand Egipta, zemlje počasnog gosta 64. Međunarodnog sajma knjiga u Beogradu, svečano je otvoren 20. oktobra u prisustvu ministara kulture dve zemlje, a uz promocije knjiga, nudi posetiocima i radionice, razgovore o prevođenju, izdavačkoj industriji i drugim temama u oblasti književnosti, ali i muzičke nastupe i filmske projekcije.

Ministar kulture i informisanja Srbije Vladan Vukosavljević istakao je da dve zemlje imaju šta da ponude jedna drugoj, jer su prijateljske i “dva naroda su se u teškim izazovima toplo razumeli, prepoznavali i preko uzburkanih tokova istorije pružali ruke jedni drugima”.

Vukosavljević je izrazio uverenje da program na egipatskom štandu predstavlja korak ka zbližavanju dve zemlje.

“Svedočimo o više od 5.000 godina jednog kulturnog, religijskog i društvenog razvoja koji je egipatsku civilizaciju učinio najamblematičnijim znakom svetske kulturne baštine”, naglasio je Vukosavljević, koji je prethodno sa saradnicima imao sastanak sa delegacijom Egipta na čelu sa ministarkom kulture Ines Abdel Dajem. Vukosavljević je tom prilikom istakao da dve države i dva naroda “povezuje dugo istorijsko i provereno prijateljstvo koje nije samo politička forma, već predstavlja iskreno uverenje građana” tih zemalja.



Egipatski štand svečano je otvorila ministarka Ines Abdel Dajem, koja je izrazila uverenje da će egipatsko prisustvo na 64. Sajmu knjiga pokazati stvaralačke pokrete njene zemlje.

Takođe, istakla je i nastojanje Egipta da upozna druge kulture i uspostavi civilizacijski dijalog radi afirmisanja najvećih ljudskih vrednosti.



Gradonačelnik Beograda Zoran Radojičić poželeo je gostima dobrodošlicu, ističući da je Sajam knjiga još jedna prilika da se izdavači, pisci i publika susretnu, razmene iskustva i misle o knjigama.

“Prošle godine smo obeležili 110 godina diplomatskih odnosa dve zemlje, i ovo je još jedna prilika da se kulture naših narodi bolje upoznaju. Posetioci sajma će imati priiku da upoznaju ogromnu kulturu i tradiciju koju Egipat baštini. Takođe, i da se upoznaju sa plejadom egipatskih pisaca koji su cenjeni u svetu”, istakao je Radojičić.

Program na egipatskom štandu, između ostalog, obuhvata radionice slikanja i bojanja, kao i arapske kaligrafije, ali i pravljenja lutaka.

Za 21. i 22. oktobar najavljen je nastup Hasana Zakija na tradicionalnom žičanom instrumentu oud.

U Sali “Vasko Popa” 21. oktobra biće održan okrugli sto “Sajmovi knjiga i izdavačka industrija”, uz učešće predsednika Međunarodnog sajma knjiga u Kairu dr Haitama Al haj Alija, koji je govorio i na svečanom otvaranju 64. Sajma knjiga, uz srpskog pisca Milovana Vitezovića, koji je zvanično otvorio tu manifestaciju.

Za 22. oktobar u Sali “Borislav Pekić” najavljen je seminar “Egipatska književnost prevedena na srpski jezik”, a na pozornici u Hali 2C nastupiće baletska trupa Kairske Opere, koja je prve sajamske večeri gostovala i u Narodnom pozorištu.

Između ostalog, 23. oktobra u Sali “Ivo Andrić” biće predstavljena knjiga “Srbija u očima Egipta”, koju je priredio ambasador Egipta u Beogradu Amr Alguvejli, a potom će na egipatskom štandu biti reči o poeziji Mohameda Bagdadija.

Na egipatskom štandu 24. oktobra biće predstavljena i poezija Tarika Tajeba, a počeće i trodnevna radionica dečje karikature, koju vodi umetnik Hani Šems.

O iskustvu prevođenja srpske književnosti na arapski jezik biće reči 25. oktobra u Sali “Vasko Popa”, a u Sali “Dobrica Erić” reditelj Ahmed Avad govoriće o razvoju egipatske filmske industrije.

Za 26. i 27. oktobar najavljene su i projekcije egipatskih filmova “Diary of a country prosecutor” (režija Tawfiq Saleh) i “The collar and the bracelet” (Khairy Beshara).

Pretposlednjeg sajamskog dana, 26. oktobra, biće predstavljena i knjiga “Kairo u hiljadu godina” Gamala Gitanija, uz učešće prof. Tariaka El-Tahera, dr Dragane Đorđević, Marije Obrenović i Vladislava Bajca.

Beogradski sajam knjiga ima počasnog gosta od 2002. godine, a do sada su to bile: Norveška (2002), Kanada (2003), Francuska (2004), Velika Britanija (2005), SAD (2006), Italija (2007), Japan (2008), Grčka (2009), Švedska (2010), portugalski jezik (2011), Mađarska (2012), Poljska (2013), Kina (2014), Rusija (2015), Iran (2016), Nemačka, Austrija, Švajcarska i Lihtenštajn - zemlje nemačkog govornog područja (2017) i Maroko (2018).

*Foto: MKI

(SEEcult.org)

Da li se ovde zaista radi samo o književnosti…



Iako je uvreženo mišljenje da književnost ima snažniji uticaj na društvo od ostalih umetnosti, pitanje je da li je zaista tako i u čemu se danas sastoji ta specifična težina glasa pisca, a odgovor će pokušati da daju 17. oktobra u Muzeju savremene umetnosti Vojvodine (MSUV) učesnici još jedne u nizu tribina “Socijalna plastika”, koje uređuje i vodi istoričar umetnosti i kustos Nebojša Milenković.

Da li glas pisca još uvek može da se smatra glasom savesti? Kolika je danas njegova simbolička moć i šta tu moć uopšte delegira: tiraži/izdanja, prevodi, velike nagrade, medijsko prisustvo? Postoje li i u našem vremenu podobna i disidentska literatura – i da li jedini realizam u književnosti današnjice jeste, zapravo, ekonomski realizam?

To su neka od pitanja na koja će pokušati da odgovore na tribini "Da li se ovde zaista radi samo o književnosti…" pisac Dragan Velikić, dvostruki dobitnik NIN-ove nagrade, anglistkinja i književna kritičarka Vladislava Gordić Petković i pisac i konceptualni umetnik Slobodan Tišma, takođe dobitnik Nin-ove nagrade.



Prethodno izdanje tribine “Socijalna plastika”, održano na temu Velike izložbe kao polje društvene moći, bila je fokusirana na Oktobarski salon i učešće Srbije na bijenalu u Veneciji, a ukrstila je prvi put javno stavove nekih od ključnih aktera tih međunarodnih manifestacija iz proteklih desetak godina, koji zastupaju različite stavove po pitanju koncepta i pristupa njihovom organizovanju i funkcionisanju. Dvoipočasovni razgovor, uz učešće umetnika Nikole Božovića i Vladislava Šćepanovića, istoričara umetnosti Branislava Dimitrijevića i Zorana Erića, te direktora MSUV Radovana Jokića, pokazao je da je potrebna veća solidarnost same struke na sceni savremenih vizuelnih umetnosti kako u borbi protiv devijacija koje prete da sasvim potisnu profesionalne kriterijume zarad partikularnih političkih, finansijskih ili drugih interesa nosilaca vlasti i sa njima povezanih pojedinaca i/ili grupa, tako i u samom rasvetljavanju tih pojava o kojima se već mesecima, pa i godinama govori u kuloarima ili polujavno na društvenim mrežama.

(SEEcult.org)

Od čestitki Handkeu do gnušanja



Dodela Nobelove nagrade za književnost za 2019. godinu austrijskom piscu Peteru Handkeu, dobitniku niza međunarodnih priznanja, izazvala je kontroverzne reakcije – od čestitki do gnušanja, koje je povezano sa njegovim političkim delovanjem 90-ih godina, odnosno podrškom srpskoj politici na čelu sa Slobodanom Miloševićem i osudi NATO bombardovanja Srbije.

I sam Handke je u prvim kratkim izjavama medijima ocenio odluku Nobelovog komiteta za književnost “hrabrom”, navodeći da je srećan zbog tog priznanja, ali i da se ne smatra pobednikom. “Oni su odabrali moje delo, ali ja nisam pobednik po prirodi”, rekao je Handke po saznanju da je dobio Nobelovu nagradu, koja je ujedno dodeljena i za 2018. godinu poljskoj književnici Olgi Tokarčuk, oštroj kritičarki konzervativne i sve desnije poljske politike.

Handkeu je Nobelova nagrada dodeljena za “uticajan rad koji lingvističkom genijalnošću istražuje periferiju i posebnost ljudskog postojanja”, a tim povodom je, kako je rekao u kratkom intervjuu za sajt Nobelove nagrade, doživeo slobodu kakvu nije nikada osetio pre. Napomenuo je da ne misli na svoju slobodu, već spoljnu, slobodu u apsolutnom smislu…



Naveo je i da svojevremeno jeste istraživao periferiju, ali je naglasio da tu nema bilo kakve ideologije, već je jednostavno osećao mesto kojem pripada i o njemu pisao. Sada je u svojevrsnoj metamorfozi, a kako je dodao, priroda mu nalaže da bude svojevrsni kontrapunkt uvreženim pogledima na svet, ali i da ne može da brani sebe i definiše svoj rad.

“Stvarno sam srećan zbog ovoga”, rekao je Handke (1942), autor stotinak knjiga - romana, pripovesti, drama, poezije, eseja, žurnala i filmskih scenarija; autor više filmova i scenarija, uključujući za “Nebo nad Berlinom” Vima Vendersa.

Opisujući kratko svoj proces rada kao svojevrsan san o putovanju, rekao je da ponekad zaboravlja misli koje je napisao, pa se i sam iznenadi kada ga neko citira. “Ali, veoma mi je čisto u glavi. Kada pišem, tih sam. Osećam da sam unutar problema, a volim probleme… Postajem tada tih kao nikad u svakodnevnom životu”, rekao je Handke, dobitnik niza prestižnih nagrada: Bihnerove, Kafkine, Šilerove, Ibzenove, Nestrojeve, Tomas Man…

Handke je dao i kratku izjavu i Radio Beogradu 2, navodeći da je iznenađen Nobelovom nagradom. “Veoma sam iznenađen i veoma umoran, duže ćemo pričati sutra. Želim da pozdravim sve ljude u Beogradu i Srbiji, osećam vašu radost zbog velikog priznanja koje sam dobio, hvala vam na tome”, rekao je Handke, dodajući na srpskom: “I u moje ime večeras popićemo rakiju i belo vino”.



Handkeov izdavač Lojze Vizer (Wieser) pozdravio je odluku Nobelovog komiteta kao neočekivanu, priznajući i da je već izgubio bio nadu.

I Handkeova sunarodnica, austrijska književnica Elfride Jelinek, koja je dobila Nobelovu nagradu 2004. godine, pozdravila je odluku Nobelovog komiteta.

Jelinekova je ocenila i da je Handke trebalo da dobije Nobelovu nagradu pre nje.

Slično je ocenio i ministar kulture i informisanja Srbije Vladan Vukosavljević, koji smatra da je njegovo književno delo “obeležilo globalno i kraj 20. i početak 21. veka”.

“Nobelova nagrada je prema mišljenju mnogih relavantnih stručnjaka iz te oblasti morala odavno da mu pripadne, ali je politika umešala svoje prste. Njemu nagrada dolazi relativno kasno, ali ipak apsolutno zaluženo”, izjavio je Vukosavljević, koji je Handkeu 2017. godine uručio književnu nagradu “Milovan Vidaković” 11. Međunarodnog festivala proze “Prozefest” u Novom Sadu. Tada ga je nazvao čovekom koji je “literarnim, eruptivnim darom obeležio poslednje decenije XX veka” i “ovaj svet obasjao još jednom, često zaboravlјenom osobinom, koja se zove lјudska vrlina”.

Vukosavljević je povodom Nobelove nagrade, kako je preneo RTS, istakao da je Handke bio na strani Srbije i srpskog naroda u najtežim trenucima, a zbog svojih stavova bio je meta napada i osporavanja. “Njegove predstave su bile skinute sa repertoara čuvenog francuskog pozorišta Komedi Franses početkom 21. veka zbog njegovih političkih stavova, što je velika sramota i za francusku kulturu i za kompletnu evropsku kulturnu javnost", naveo je Vukosavljević povodom povlačenja Handkeove predstave 2006. sa repertoara Komedi Fransez zbog njegovog prisustva sahrani bivšeg predsednika SRJ i Srbije Slobodana Miloševića, koji je preminuo kao optuženik u pritvoru Haškog tribunala.



Otkazivanje Handkeove predstave uzburkalo je tada evropsku intelektualnu javnost, pa se i francuski ministar kulture distancirao od odluke direktora Komedi Fransez Marsela Bozona, koji je, pak, negirao da je reč o cenzuri. Handke je tada izjavio da je zgađen tim postupkom, a negirao je da je bio apologeta u vezi sa zločinima koji su stavljeni na teret Miloševićevom režimu. Rekao je i da je pisao o Srbima zato što niko nije pisao o njima, iako misli da su i Hrvati i Muslimani žrtve.

Iako je pre nekoliko godina ocenio i da Nobelova nagrada za književnost treba da bude ukinuta, sada je i svom prevodiocu na srpski jezik i prijatelju Žarku Radakoviću kratko poručio da se oseća srećno i oduševljenjo, ali i iscrpljeno, kao posle teške i dugotrajne bitke, u kojoj je pobedila književnost.

Radaković je rekao da se ne mogu zaboraviti sve neprijatnosti koje je Handke “doživljavao u nastojanju mnogih da politički diskurs upletu u umetnost”. “Nikako ne tvrdim da je umetnost svet ‘ni na nebu ni na zemlji’. Ali ni jedan pisac, a pogotovo ne ovaj, nikada ne može, niti sme, da bude samo funkcioner u određenom ideološkom, političkom ili ekonomskom sistemu”, naveo je Radaković i dodao da je veliki pisac uvek i otpor opštem, utvrđenom, a pogotovo neproverenom mišljenju.

Radaković je naglasio da je Handke, nezavisno od svih dosadašnjih uplitanja sa strane u procenjivanja njegovog umetničkog opusa, pa i nezavisno od sopstvenog repertoara u svom književnom poslu, nesumnjivo jedan od najvećih pisaca današnjice.

U prevodu Radakovića, nedavno je objavljen roman “Veliki pad” Handkea, u izdanju Lagune. Ta knjiga obuhvata jedan dan u životu ostarelog glumca koji iz predgrađa kreće u centar metropole da bi mu predsednik države uručio prestižnu nagradu. Na tom putu sreće se sa beskućnicima i imigrantima, potom dolazi do napuštene pruge, gde ga policajci nakratko zaustavljaju zbog sumnje da je terorista. Ništa nije bolje ni kada kroči u samo srce grada u kojem su ljudi otuđeni i pod pogubnim uticajem savremene tehnologije. Junakova šetnja je delom hodočašće, delom krstaški pohod ispunjen dubokim promišljanjem o svetu u kojem živimo…



Urednik knjige “Veliki pad” Nebojša Barać istakao je da je svako ko poznaje Handkeove knjige sigurno srećan zbog dodele Nobelove nagrade tom piscu, kome se ne može zameriti da ju je zaslužio zbog političkih ili društvenih uverenja. “Njegovo delo predstavlja najraznovrsniji i najcelovitiji izraz književnog stvaralaštva današnjice. Ovogodišnje Nobelove nagrade idu u ruke pisaca koji su ih zaslužili”, rekao je Barać, saopštila je Laguna.

I pisac Dragan Velikić, dvostruki dobitnik NIN-ove nagrade, izrazio je zadovoljstvo odlukom Nobelovog komiteta. “I Peter Handke i Olga Tokarčuk su pisci čije delo poznajem i volim. Kada bi pravo na komentar imali samo oni koji poznaju ono što komentarišu, bilo bi manje nesporazuma u svetu”, naveo je Velikić, prema navodima Lagune.

Direktor i glavni urednik izdavačke kuće Clio Zoran Hamović izjavio je da je Handke jedan od retkih autora danas koji svojom odvažnošću utemeljuje “otpor besmislu i banalnosti u koje se utapa svet”.

“Moguće da u svetu, a i kod nas, postoje i oni koji isprovocirani njegovim društvenim angažmanom, političkim stavovima, njegovom suprotstavljanjem inerciji vladajućih političkih trendova, nisu zadovoljni ovim izobrom. Pitaju se šta je to s Nobelovima komitetom, kad jednog takvog pisca ovenčava lovorom. Prst u oko svetskom salonskom mirovanju? Promena klime i nagoveštaj otopljavanja prema povesno zamrznutim i poniženim krajevima i ljudima...”, dodao je Hamović, smatrajući i da je dodela Nobelove nagrada Handkeu odavno očekivana. “Neočekivano je došlo ono što se već dugo očekivalo”, dodao je Hamović.



Dodela Nobelove nagrade za književnost Handkeu, međutim, donela je i niz oštrih osuda takve odluke Nobelovog komiteta.

Slovenački filozof Slavoj Žižek, dugogodišnji kritičar Handkea, koga optužuje da opravdava ratne zločine.

Podsetivši da je Handke pozivao 2014. godine na ukidanje Nobelove nagrade, smatrajući da je to "lažna kanonizacija literature", Žižek je naveo za Gardijan da to što je on postao dobitnik Nobela dokazuje da je bio upravu. “Ovo je Švedska danas: onaj koji pravda ratne zločine dobija Nobelovu nagradu, a zemlja učestvuje u atentatu na lik istinskog heroja našeg vremena, Džulijana Asanža. Naša reakcija trebalo bi da bude ne Nobelova nagrada za Handkea, već Asanžu Nobelova nagrada za mir", rekao je Žižek.

I pisac Hari Kunzru je rekao da je Handke "problematičan izbor Nobelovog odbora koji pokušava da vrati ugled nakon nedavnih skandala".

Iako smatra da je Handke dobar pisac, koji ima "sjajne uvide sa šokantnim slepilom za etiku", Kunzru je ocenio da je Handke trebalo da dobije Nobela i ranije "da nije odlučio da propagira genocidan režim Miloševića". "Više nego ikad ranije potrebni su nam poznati intelektualci koji su u stanju da pruže čvrstu odbranu ljudskim pravima uprkos ravnodušnosti i cinizmu naših političkih lidera, Handke nije takva osoba", rekao je Kunzru.

Slovenački pisac i scenarista Miha Mazini izjavio je da su neki umetnici "prodavali svoje duše zbog ideologije, mržnje, neki zbog novca i moći", ali da ga je najviše uvredila Handkeova naivnost u pogledu Miloševićevog režima. “Nikad neću zaboraviti onu hladnu zimu kada se Jugoslavija raspadala i nije bilo ničega na policama u radnjama. Moja ćerka je bila baš mala i bilo je ledeno, pa sam pola dana proveo čekajući u redu za lož-ulje, a uveče, onako smrznut, počeo sam da čitam Hendkeov esej o Jugoslaviji. Pisao je kako mi zavidi, dok su oni Austrijanci i Nemci, zapadnjaci, podložni konzumerizmu, mi Jugosloveni moramo da čekao u redovima i da se borimo za sve... Da smo tako bliži prirodi, manje materijalisti i više duhovni. Čak i tada sam smatrao da je veoma okrutan i potpuno zaokupljen svojom naivnošću", izjavio je Mazini.

Američki PEN centar zgrožen je odlukom o dodeli Nobela Handkeu, za koga je naveo u saopštenju da je pisac koji je koristio svoju javnu reč da bi podrivao istorijsku istinu.

Osnivanje Foruma balkanskih pisaca



Osnivačka sednica Foruma balkanskih pisaca (Southeast European Writers Association – Forum of Balkan Writers) biće održana od 1. do 3. novembra u Sofiji, a u okviru svečanog programa, biće promovisana knjiga “Antologija balkanskih pisaca” i otvorena izložba ilustracija izdanja “Worlds Publishing House”.

Forum balkanskih pisaca, kako je navedeno, neprofitna je organizacija čija je glavna misija očuvanje, podrška i korišćenje jezičke, književne i kulturne raznolikosti u jugoistočnoj Evropi, čime bi se poboljšala i socijalna kohezija i blagostanje malih naroda te regije. Osim toga, Forum će delovati kao progresivna sila koja omogućava raznolikost naroda i pokreće zajednička kulturna iskustva u svakodnevnom životu. Članovi Foruma odlučni su u tome da koriste najnovija dostignuća u tehnologiji, približujući književna dela ljudima, čineći ih dostupnim bilo kad i bilo gde, bez obzira na jezičke barijere.

Aktivnosti Foruma pisaca balkanskih zemalja uključivaće organizaciju sastanaka, objavljivanje knjiga (antologije, zbirke, pojedinačnih autorskih knjiga i časopisa itd.), kao i osnivanje i dodeljivanje književnih nagrada za bilo koju vrstu književne delatnosti. Forum će, takođe, organizovati i susrete pisaca, festivale, zajednička događanja balkanskih država, Evropske unije i država izvan Evropske unije, saopštilo je Crnogorsko društvo nezavisnih književnika (CDNK), čiji je predsednik Milorad Popović i jedan od osnivača Foruma balkanskih pisaca.

Forum Balkanskih pisaca su osnovali i: Stefan Ćapaliku, Predrag Bjelošević, Hristo Bojčev, Georgi Galov, Zahari Ivanov, Zdravka Evtimova, Nadežda Čačinović, Makis Tsitas, Erika Athanasiou, Luca Cedrola, Fahredin Shehu, Arcadie Sucevean, Niko Stoyanov, Milorad Popović, Jordan Plevneš, Katica Ćulavkova, Mircea Dan Duta, Peter Sragher, Branko Ristić, Jeremija Lazarević, Radomir Andrić, Ahmet Emin Atasoy, Guney Ozkilinc, Hilmi Hasal, Yakup Omeruglu, Anna Bagriana, Viktor Melnik i Mihailo Sidorzhevsky.

Osnivačkoj sednici Foruma balkanskih pisaca prisustvovaće predstavnici Albanije, Bosne i Hercegovine, Bugarske, Crne Gore, Grčke, Hrvatske, Kosova, Severne Makedonije, Rumunije, Srbije i Turske, a očekuju se i predstavnici diplomatskog kora.

(SEEcult.org)

Beogradski dani Mirka Kovača



Beogradski dani Mirka Kovača, posle septembarskih u Rovinju, biće održani 18. i 19. novembra u Ustanovi kulture Stari grad, a uz razgovor sa dobitnicima ovogodišnjih priznanja “Mirko Kovač”, publika ima priliku da besplatno prisustvuje i projekciji nagrađivanog filma “Ti imaš noć” Ivana Salatića.

O važnosti nagrade posvećene liku i delu Mirka Kovača (1938-2013), velikom jugoslovenskom književniku i jednom od najistaknutijih boraca protiv nacionalizama u regionu, govoriće na tribini 18. novembra književnik i scenarista Josip Mlakić iz Gornjeg Vakufa (BiH), nagrađen za najbolji roman “Skica u ledu” (Fraktura, Zaprešić), filolog, prevodilac, pesnik i kolumnista Sinan Gudžević iz Zagreba, poreklom sa Golije, laureat priznanja za esej, odnosno za knjige autentičnih priča “Maksimir i Mirogoj” – Zvezda nad Brazilom i Demon po imenu Sutra (Fraktura), crnogorski scenarista i reditelj Ivan Salatić iz Beograda, rođen u Dubrovniku, nagrađen za scenario crnogorsko-srpske koprodukcije “Ti imaš noć”, koja će biti besplatno prikazana 19. novembra, te književnik, esejista i dramaturg Filip David, najbolji beogradski prijatelj Mirka Kovača. Razgovor će moderirati urednica književnog programa UK Stari grad Katarina Lazić.

Među ovogodišnjim dobitnicima nagrade “Mirko Kovač” je i Kristina Gavran, proglašena najboljom mladom autorkom za knjigu “Gitara od palisandra” (Disput, Zagreb).



Žiri su ove godine činili Predrag Antonijević, Enver Kazaz, Dragan Radulović i Vlaho Bogišić (predsednik), koji su odlučivali na osnovu izbora koji su napravili Mića Vujičić – za kategoriju roman, Tomislav Brlek za esej, Srđan V. Tešin – za delo mladog autora, te Bruno Kragić za scenario.

Zbornik radova sa petih Dana Mirka Kovača “Kovač, ili o majstorstvu”, u izdanju Frakture, predstavljen je nedavno u okviru rovinjske manifestacije.

Mirko Kovač, rođen 1938. u Petrovićima kod Nikšića, preminuo je 2013. u Rovinju. Autor je više romana, novela, zbirki pripovedaka, eseja, TV i radio- drama i filmskih scenarija.

Bio je saradnik časopisa Crnogorski književni list i član Saveta za standardizaciju crnogorskog jezika.

Posthumno je objavljen Kovačev dokumentarno-memoarski roman “Vrijeme koje se udaljava” (Fraktura, Zaprešić) koji je predstavljen u UK Stari grad (ex Parobrod) u junu 2015. godine. “Vreme koje se udaljava” objavila je beogradska kuća “Laguna”.



Testamentarni roman “Vrijeme koje se udaljava”, nagrađen Kiklopom 2014. za prozno delo godine, sadrži sažet pregled Kovačevih radova. Među njima su i podaci o filmovima “Lisice”, “Okupacija u 26 slika”, “Pad Italije”, o pozorišnim predstavama “Osipate se polako vaša visosti” i “Iskušenje”, kao i o mnogobrojnim nagradama koje je dobio.

Program u čast Kovača u Beogradu održan je prvi put 2015. godine, takođe u Parobrodu, po ugledu na manifestaciju koja je pokrenuta u Rovinju, gde je taj pisac i živeo posle odlaska iz Beograda početkom 90-ih, nakon sukoba sa tadašnjim vlastima, ali i zbog pretnji nacionalista.

Preselivši se u Hrvatsku, Kovač je postao stalni saradnik splitskog nedeljnika “Feral Tribune”, nastavljajući da piše i protiv hrvatskog nacionalizma.

Kada je 2011. godine posetio Beograd, prvi put posle dve decenije, izjavio je u jednom intervjuu da je u Beogradu formirao liberalne poglede na svet i naučio da bude u otporu prema dogmaticima, prema svakom obliku totalitarizma. Taj instinkt da se odupre rulji ili bilo kakvim kolektivnim euforijama okrenuo se, kako je naveo, protiv onih koji su svojim uskogrudim nacionalizmom pobedili taj liberalni kosmopolitski Beograd. "Ja sam tada priznao poraz i otišao", rekao je Kovač, dobitnik nekih od najznačajnijih nagrada na prostoru bivše Jugoslavije i uglednih stranih priznanja.

Kovač je preminuo u avgustu 2013. u Zagrebu u 75. godini, a sahranjen je u Rovinju.

(SEEcult.org)

Uži izbor za Vitalovu nagradu



Knjige trinaestoro autora ušle su u uži izbor za nagradu “Zlatni suncokret” - Vitalovu nagradu za 2019. godinu, a prema navodima žirija, taj izbor nagoveštava da se “u srpskoj književnosti dešava nešto bitno: romani ponovo postaju stilizovani i lirični, poezija se vratila ideji konceptualno koherentne pesničke zbirke, dok se esej prepušta ekstatičnom pristupu čitanju”.

Žiri nagrade “Zlatni suncokret” za 2019. godinu, koji su činili Dragan Babić, Dragan Jovanović Danilov i Vladimir Gvozden (predsednik), razmatrao je 150 pristiglih naslova za to priznanje koje će biti dodeljeno 23. put za književno ostvarenje na srpskom govornom području u žanrovima romana, pripovetke, poezije, književne kritike, eseja i književne publicistike, objavljeno u toku prethodne godine.



U užem izboru je osam romana: Otkako sam kupila labuda Tanje Stupar Trifunović (Arhipelag, Beograd), Grozota ili... Slobodana Tišme (Čarobna knjiga, Beograd), Boldvin Milice Vučković (Lom, Beograd), Pioniri maleni, mi smo morska trava Andree Popov Miletić (Treći trg, Beograd), Po šumama i gorama Milenka Bodirogića (Orfelin, Novi Sad), Nešto što strašno podseća na život Nebojše Milenkovića (Akademska knjiga, Novi Sad), Jegermajster Darka Tuševljakovića (Arhipelag, Beograd) i Paučina Vidosava Stevanovića (Službeni glasnik, Beograd).

Prema odluci žirija, u užem izboru su i tri pesničke zbirke: Povremena poput vikend-naselja Maše Seničić (Treći trg, Beograd), Extravaganza: male pesme Tanje Kragujević (Čigoja štampa, Beograd) i Dete Živorada Nedeljkovića (Kulturni centar Novog Sada, Novi Sad), kao i dve knjige eseja: Povest o Miškinu Bore Ćosića (Lom, Beograd) i Čist oblik ekstaze Bojane Stojanović Pantović (Narodna biblioteka "Stefan Prvovenčani", Kraljevo).



Primedba žirija je da nedostatak zbirki priča postaje opšte mesto, ali, kako je naveo u saopštenju, uvek iznova je potrebno naglašavati da je taj nedostatak simptom krize poverenja u istinu.

Prema mišljenju žirija, 2019. godinu obeležilo je i značajnije prisustvo zanimljivih mlađih autorki (Milica Vučković, Andrea Popov Miletić, Maša Seničić), dok je današnji izdavač i negdašnji književni kritičar i pripovedač Milenko Bodirogić prijatno (premda vrlo provokativno) iznenadio kvalitetom svog prvog romana. “Slobodan Tišma nas vodi putevima - ili bespućima - nepristojne književnosti, nasuprot onoj pristojnoj što preti da ovlada scenom. U strukturalno vrlo koherenetnom romanu Tanja Stupar Trifunović pripoveda zanimljivu pripovest o ženskoj ljubavi, ispunjenoj tenzijama i slikama jedne opore stvarnosti”, naveo je žiri, ocenjujući da je 2019. bila “uzbudljiva književna godina obeležena knjigama kojima je, kako se čini, prvi cilj da budu literarno uverljive i egzistencijalno provokativne, a ne tek zabavna i razvodnjena zamena za istoriografiju, život, uspeh ili sreću”.



Najuži izbor kandidata za Vitalovu nagradu za 2019. godinu biće saopšten u prvoj trećini januara.

Vitalova nagrada podrazumeva diplomu i novčani iznos, a biće uručena početkom februara u Beogradu.

Uži izbor za NIN-ovu nagradu za 2019.



Žiri za dodelu NIN-ove nagrade za najbolji roman 2019. godine uvrstio je u uži izbor deset naslova, među kojima su dela dva dosadašnja dobitnika tog priznanja i nekoliko autora koji su prethodnih godina već bili u konkurenciji, ali su tu i dva romana-prvenca.

U užem izboru su romani: Ništa lakše od umiranja Elvedina Nezirovića (Laguna), Mulat albino komarac Steva Grabovca (Imprimatur), Paučina Vidosava Stevanovića (Službeni glasnik), dobitnika NIN-ove nagrade za Testament (1986), Grozota ili… Slobodana Tišme (Čarobna knjiga), koji je takođe već nagrađen - za Bernardijevu sobu (2011), te Čvor na omči Draška Sikimića (Lom), Yugoslav Ane Vučković (Partizanska knjiga), Biblija Nenada Rackovića (Laguna), Po šumama i gorama Milenka Bodirogića (Orfelin), Pas i kontrabas Saše Ilića (Orfelin), Rudi Nemanje Jovanovića (Partizanska knjiga).



Od ukupno 200 romana pristiglih na konkurs, žiri NIN-ove nagrade kritike, koji čine: Branko Kukić, Ivan Milenković, Marjan Čakarević, Marija Nenezić i Teofil Pančić (predsednik), odabrao je bio u širi izbor 32 naslova. Među njima su bila dela autora različitih generacija, uključujući romane Lanac slobode Zorana Ćirića (Dereta), dobitnika NIN-ove nagrade za Hobo (2001), i Adresa Dragana Velikića (Laguna), koji je dvostruki laureat - za Ruski prozor (2007) i Islednik (2015).

Imena finalista biće objavljena u broju NIN-a od 16. januara, a ime 66. laureata NIN-ove nagrade biće saopšteno 20. januara oko podneva.

I za NIN-ovu nagradu za 2018. godinu bilo je prijavljeno oko 200 romana, a dobio ju je Vladimir Tabašević za roman “Zabluda Svetog Sebastijana”, u izdanju Lagune.

NIN-ova nagrada prvi put je dodeljena 1954. godine, a do raspada Jugoslavije dodeljivana je piscima sa celog prostora bivše države. Prvi dobitnik bio je Dobrica Ćosić za “Korene”, a nagrađen je i 1961. godine za Deobe. Uz Velikića, dvostruki dobitnik je i Živojin Pavlović (Zid smrti, 1985; Lapot, 1992), a jedini trostruki je Oskar Davičo (Beton i svici, 1956; Gladi, 1963. i Tajne, 1964).

*Dobitnici NIN-ove nagrade 1954-2018
http://www.seecult.org/sites/default/files/attachments/dobitnici-nin-ove-nagrade-1954-2018.pdf

(SEEcult.org)

Nezadovoljna žirijem, grupa pisaca bojkotuje NIN-ovu nagradu



Grupa od 18 pisaca, među kojima su dosadašnji dobitnici NIN-ove nagrade Vladimir Tabašević i Miro Vuksanović, kao i neki od autora koji su bili u širem izboru za 2019. godinu, odlučila je da ubuduće bojkotuje to književno priznanje, nezadovoljna članovima žirija, odnosno njihovom stručnom i, kako su naveli, moralnom kompetencijom.

Dan uoči dodele 66. NIN-ove nagrade, grupa nezadovoljnih pisaca, među kojima je i filmski reditelj Emir Kusturica, navela je u pismu javnosti da od svojih izdavača zahteva da njihova dela ne prijavljuju u konkurenciju za NIN-ovu nagradu, a od “ovog i narednih, verovatno jednako spornih žirija, da ih, neprijavljene, ne uzimaju u obzir”. “Neminovna propast jednog, nekad relativno slobodoumnog, a danas gotovo maloumnog priznanja, tako će se ubuduće odvijati bez nas”, naveli su: Vladimir Kecmanović, Vladimir Tabašević, Dejan Stojiljković, Đorđe Pisarev, Emir Kusturica, Igor Marojević, Laura Barna, Lidija Jelisavčić Ćirić, Ljubica Arsić, Marko Krstić, Milan Ružić, Miro Vuksanović, Muharem Bazdulj, Nikola Malović, Sava Damjanov, Slaviša Pavlović, Slobodan Vladušić i Franja Petrinović.



Smatrajući da “ne postoje nagrade koje se savršeno pošteno dodeljuju”, “niti ima žirija za dodelu književnih priznanja koji su besprekorno kompetentni”, kao i da “ne postoje nagrade za umetničko delo u kojima se vanumetnički kriterijumi, barem u izvesnoj meri, ne mešaju s umetničkim”, potpisnici pisma ocenili su da i NIN-ova nagrada, u svojim zlatnim godinama, “nije bila izuzetak od ovog pravila, ali su književna stručnost i intelektualno poštenje većine članova žirija koji su o njoj odlučivali činili da vanumetnički kriterijumi ipak u znatnoj meri budu podređeni umetničkim vrednostima”.

“Zato je ova nagrada u svojim najboljim godinama imala nesporan renome. Ali ta vremena su definitivno prošla”, ocenili su pisci nezadovoljni ovogodišnjim žirijem, kojim čine: Branko Kukić, Ivan Milenković, Marjan Čakarević, Marija Nenezić i Teofil Pančić (predsednik).

Potpisnici pisma o bojkotu izrazili su nezadovoljstvo, kako su naveli, stručnom i moralnom kompetentnošću članova žirija, kao i načinom na koji je izabran.

“Već preterano dugo i preterano često o ovoj nagradi odlučuju, što stručno, što moralno, a najčešće i stručno i moralno nekompetentni ljudi, za koje nije jasno po kom merilu su birani. Od trenutka u kom su nedeljne novine NIN postale vlasništvo jedne inostrane privatne kompanije, taj negativan trend primetno raste, da bi do kulminacije proizvoljnosti došlo ove godine. Bilo bi minimalno korektno da odluku o najboljem romanu srpske književnosti donesu kritičari koji sistematski prate savremeni domaći roman. Međutim, ovogodišnji žiri ne ispunjava čak ni te uslove”, ocenili su potpisnici pisma, koje su tabloidi predstavili kao najtiražnije domaće romanopisce.

Potpisnici pisma o bojkotu ocenili su i da je “u skladu sa sastavom žirija dobijen uži izbor od deset knjiga, koji, čast izuzecima, i bez obzira na to koja su dela ušla u najuži izbor i koje će biti proglašeno dobitnikom, predstavlja tragikomičan pokušaj da se poetička proizvoljnost promoviše kao idejni pluralizam, jalova politička korektnost kao slobodoumlje, a da se provincijalna, kolonijalna svest proglasi kosmopolitizmom”.

U najužem izboru za NIN-ovu nagradu za 2019. godinu su: Mulat albino komarac (Imprimatur) Steva Grabovca, Grozota ili… (Čarobna knjiga) Slobodana Tišme, dobitnika 2011. za Bernardijevu sobu, Yugoslav Ane Vučković (Partizanska knjiga), Po šumama i gorama (Orfelin) Milenka Bodirogića i Pas i kontrabas (Orfelin) Saše Ilića.

U užem izboru bili su i romani Ništa lakše od umiranja Elvedina Nezirovića (Laguna), Paučina Vidosava Stevanovića (Službeni glasnik), dobitnika NIN-ove nagrade za Testament (1986), Čvor na omči Draška Sikimića (Lom), Biblija Nenada Rackovića (Laguna) i Rudi Nemanje Jovanovića (Partizanska knjiga), dok su u širem izboru bila 32 naslova.

Među autorima u širem izboru bili su i neki od potpisnika pisma o bojkotu – Igor Marojević bio je u konkurenciji Romanom o pijanstvima, a Muharem Bazdulj romanom Poslednji muškarac (Vulkan).

Žiri se i ovoga puta suočio sa hiperprodukcijom, budući da je za NIN-ovu nagradu prijavljeno oko 200 romana.

I prošle godine bio je isti slučaj, a NIN-ovu nagradu dobio je Vladimir Tabašević za roman “Zabluda Svetog Sebastijana” (Laguna).

NIN-ova nagrada prvi put je dodeljena 1954. godine, a do raspada Jugoslavije dodeljivana je piscima sa celog prostora bivše države. Prvi dobitnik bio je Dobrica Ćosić za “Korene”, a nagrađen je i 1961. godine za Deobe. Dvostruki dobitnici su Živojin Pavlović (Zid smrti, 1985; Lapot, 1992) i Dragan Velikić (Ruski prozor, 2007; Islednik, 2015), a jedini trostruki je Oskar Davičo (Beton i svici, 1956; Gladi, 1963. i Tajne, 1964).

*Dobitnici NIN-ove nagrade 1954-2018
http://www.seecult.org/sites/default/files/attachments/dobitnici-nin-ove-nagrade-1954-2018.pdf

(SEEcult.org)

NIN-ova nagrada Saši Iliću



Nin-ova nagrada za najbolji roman 2019. godine dodeljena je Saši Iliću za roman "Pas i kontrabas", u izdanju Orfelina, sapštio je 20. januara žiri, koji je odlučio većinom glasova. Za Ilićev roman glasali su članovi žirija Branko Kukić, Marjan Čakarević i Marija Nenezić, dok su Teofil Pančić i Ivan Milenković dali glasove romanu "Po šumama i gorama" Milenka Bodirogića, takođe u izdanju Orfelina.

Nagrađeni roman Ilića, kako je istakao žiri, kompleksna je priča o prožimanju prošlosti i sadašnjosti, sukobu pojedinca i društva, života i umetnosti, ispričana postupkom koji ukršta mnoštvo pripovednih perspektiva i nudi zaokruženu sliku savremenog razdrobljenog sveta. To je ujedno, kako je naveo Pančić na konferenciji za novinare u hotelu Moskva, povratak velikoj naraciji i hrabro suočavanje sa svim nacionalnim i socijalnim traumama koje oblikuju naše društvo. Ilićev roman, prema oceni NIN-ovog žirija kritike, sugestivno dočarava različite međusobno suptrotsavljene vizije naše epohe.



U najužem izboru bili su i romani Steva Grabovca Mulat albino komarac (Imprimatur), ranijeg dobitnika NIN-ove nagrade Slobodana Tišme Grozota ili… (Čarobna knjiga) i Ane Vučković Yugoslav (Partizanska knjiga).

Prema navodima člana žirija Ivana Milenkovića, koji je glasao za Bodirogića, oba romana su kvalitetna dela koja će trajati, a i ukupna ponuda novih dela ukazuje na izlazak srpske književnosti iz duboke krize. Učešće u žiriju NIN-ove nagrade kritike, koji je dobio na čitanje oko 200 romana iz još jedne hiperproduktivne izdavačke godine, Milenković je opisao kao uzbudljivo iskustvo.

Milenković je istakao da je bilo "toliko kvalitetnih romana, hrabrih spisateljskih poduhvata i toliko lepih eksperimenata sa formom", da mu je rad u žiriju bio uzbudljiviji nego prošle godine.

Prema oceni Milenkovića, reč je o nekoj vrsti preokreta u dosadašnjem toku srpske književnosti, odnosno izlasku iz duboke krize.



Glavni junak Ilićevog romana je džez kontrabasista koji je prestao da svira, zarobljen u post-vremenu, kada bi njegov život po svim predočenim parametrima trebalo da bude već završen, ali nije. Traje zaglavljen između katatoničnog očaja i vojno-farmaceutski determinisane "pomoći“, između zahteva plemenskog boga i zakona industrije zabave koja se predstavlja kao umetnost. Protagonista romana "Pas i kontrabas", kome je glomazni instrument odavno srastao s leđima, vodi čitaoca kao kakav ukleti grbavac na mesta razmeštena po mentalnim i geografskim mapama. Od bojnog broda Jugoslovenske ratne mornarice, preko kovinske bolnice, smrtonosne dunavske obale, zatrovanih institucija, hipokrizije humanitarizma, sudbina ludo talentovanih pobunjenika, prvih i poslednjih ljubavi, devastirajuće napuštenosti, uz stalne flešbekove i košmare, do svetla; mora, muzike i opsene osunčane, izbeglicama krcate Đenove, grada prepoznatljivog po fantazmagoričnom groblju i još više po luci – tački u kojoj izbrisani i prognani vide slobodu i odakle se kreće u novi život, ili barem njegov nagoveštaj.

Važno pitanje koje ta knjiga postavlja, kako je navedeno u njenom opisu, jeste način na koji je moguće progovoriti o ratnoj traumi, tom teškom talogu, jedinom preostatku prethodnog života što isijava kao sestra razvaljenog černobiljskog jezgra, ostavljena potomstvu da je pokriva, zatrpava i gura pod tepih. Traganje za izlazom iz tog stanja neraskidivo je vezano za pronalaženje blue tona nove slobode, što je možda najupečatljiviji kvalitet ove proze.




Prema rečima Ilića, autora knjiga priča Predosećanje građanskog rata, Dušanovac, Pošta, Lov na ježeve, kao i romana Berlinsko okno i Pad Kolumbije, svaki od glavnih likova u romanu Pas i kontrabas vuče jednu narativnu liniju, bilo da su u pitanju revolucija, avangarda, 1968, Franko Bazalja i antipsihijatriski pokret. Glavna linija romana, koju nosi sam pripovedač, jesu 90-te godine i njihovo nasleđe, džez, trauma i put ka izlečenju, a čitav roman, kako je rekao za RTS, jeste varijacija na pesmu "Ena" grupe Haustor.

Osnovna poruka edicije Noć republike, u okviru koje je objavljen i Bodirogićev drugoplasiorani roman, jesu antifašizam i jugoslovenstvo, rekao je Ilić i izrazio zadovoljstvo što je to prepoznato i što su se obe knjige, koje su inače prvi romani u izdanju Orfelina, našle u samom finalu.

“Veoma nam je važno zbog autorki i autora koji će tu poruku primiti i pridružiti se u budućnosti ovoj ediciji”, rekao je Ilić, koji sa Bodirogićem, Dejanom Ognjanovićem i Savom Kuzmanovićem čini uredništvo Orfelina.

Ilić je rekao i da NIN-ova nagrada neće ništa promeniti u njegovom životu – nastavlja da radi u Narodnoj biblioteci Srbije i da živi uobičajeno.



U užem izboru za NIN-ovu nagradu za 2019. godinu bilo je još pet romana - Ništa lakše od umiranja Elvedina Nezirovića (Laguna), Paučina Vidosava Stevanovića (Službeni glasnik), dobitnika NIN-ove nagrade za Testament (1986), Čvor na omči Draška Sikimića (Lom), Biblija Nenada Rackovića (Laguna) i Rudi Nemanje Jovanovića (Partizanska knjiga).

Od ukupno 200 romana pristiglih na konkurs, žiri NIN-ove nagrade kritike odabrao je bio u širi izbor 32 naslova.

Dan uoči dodele 66. NIN-ove nagrade, grupa od 18 pisaca, među kojima su dosadašnji dobitnici Vladimir Tabašević i Miro Vuksanović, filmski reditelj Emir Kusturica, kao i neki od autora koji su bili u širem izboru za 2019. godinu, saopstila je da je odlučila da ubuduće bojkotuje to književno priznanje. Ta grupa pisaca izrazila je nezadovoljstvo članovima žirija, odnosno, kako su naveli, njihovom stručnom i moralnom kompetencijom da ocenjuju savremenu knjizevnu produkciju.

Teofil Pančić izjavio je "sve to deo kulturno-političke atmosfere u kojoj se Srbija 2020. godine davi na onaj način na koji se do pre neki dan davilo u magli". "Bojim se da će ta magla na ovaj ili na onaj način da nam se vraća. Noć i magla", rekao je Pančić.

Slično je izjavio za N1 i Ivan Milenković, koji smatra da je pismo grupe pisaca deo folklora koji tradicionalno prati dodelu NIN-ove nagrade. Naglasio je da na članove žirija nije vršen bilo kakav pritisak.

NIN-ova nagrada prvi put je dodeljena 1954. godine, a do raspada Jugoslavije dodeljivana je piscima sa celog prostora bivše države.



Prvi dobitnik bio je Dobrica Ćosić za “Korene”, a nagrađen je i 1961. godine za Deobe. Dvostruki dobitnici su Živojin Pavlović (Zid smrti, 1985; Lapot, 1992) i Dragan Velikić (Ruski prozor, 2007; Islednik, 2015), a jedini trostruki laureat je Oskar Davičo (Beton i svici, 1956; Gladi, 1963. i Tajne, 1964).

(SEEcult.org)