Vesti - književnost...

  Prepiska Basare i Jergovića



Pisci Miljenko Jergović i Svetislav Basara predstavili su u Beogradu knjigu svoje prepiske “Tušta i tma”, koja je za manje od mesec dana doživela drugo izdanje, a nudi čitaocima speficičnu analizu balkanskih naravi i događaja nastalih nakon ratova na prostorima bivše Jugoslavije, pokrećući i teme od književnog i šireg kulturnog značaja.

Dva pisca razmenjivala su nekoliko godina pisma i utiske o zbivanjima u svojoj sredini, ali i šire, ispisujući svojevrsni hrvatsko-srpski dnevnik koji izdavačka kuća Laguna reklamira kao knjigu koja je “establišmentu stala na crtu”.

Na promociji u knjižari Delfi u beogradskom SKC-u, Jergović i Basara dobili su 17. juna priznanje i od sarajevskog pisca i novinara Muharema Bazdulja, zajedničkog prijatelja, koji je ocenio da je knjiga “Tušta i tma” interesantna ne samo zbog toga što su njeni autori cenjeni i popularni književnici, već i zato što obojica aktivno učestvuju u javnom životu u svojim sredinama - Basara piše šest kolumni nedeljno za dnevni list “Danas”, a Jergović ima dve kolumne nedeljno u “Jutarnjem listu” i piše i za druge medije.



Jergović i Basara dotakli su se u prepisci širokog raspona tema, uključujući fundamentalizam, feminizam, nacionalizam, služenje vojske u bivšoj Jugoslaviji, odnose Srba i Hrvata, Franju Tuđmana i Slobodana Miloševića, domaću i svetsku književnost i njihove teme, nekadašnje običaje u bivšoj zajedničkoj zemlji i današnje u samostalnim državama… U prepisci razotkrivaju sličnosti u negativnim karakterološkim crtama svojih nacija, potvrđujući još jednom, kako je istakla Laguna, tačnost Frojdove misli da se, preneto na slučaj Srba i Hrvata, njihova uzajamna netrpeljivost javljala najčešće usled “patologije malih razlika”.

Basara je podsetio da je elektronska prepiska započeta 2010. kao narudžbina “Danasa” i potrajala potom nekoliko meseci. Pošto im se svidelo da vode dijalog brzim porukama, nastavili su prepisku još neko vreme dok se nisu umorili, rekao je Basara, autor više od 20 knjiga (romana, zbirki pripovedaka, drama i eseja) i dobitnik više srpskih i međunarodnih nagrada za književnost.



Jergović je kazao da je već imao iskustva sa razmenom mejlova, jer je tako nastala knjiga “Transatlantic mail”, kada se dopisivao sa svojim zemljakom i kolegom Semezdinom Mehmedovićem, koji je otišao preko Atlantika.

Obojica su navela da su im se mišljenja često podudarala i da su prepoznali da su im estetski, politički i društveni stavovi često isti, što nisu ni krili, jer im nije bila želja da se “svađaju” kako bi bili zanimljiviji i idealni korespondenti svojih “zavađenih” naroda.

“Naša nacionalna pripadnost bila je sasvim nebitna”, rekao je Jergović, koji je u Srbiji od 2001. godine objavio osam proznih knjiga, romana i zbirki kratkih priča.



Jergović je dodao i da mu se ne sviđa atmosfera u Hrvatskoj posle ulaska u EU, jer ponovo, kako je naveo, dižu glave neonacisti i nacionalisti. Zato sumnja da bi prepiska sa Basarom mogla biti sada objavljena u Hrvatskoj bez izmena, odnosno bez cenzure ili tužbi pojedinaca koje pominje.

(SEEcult.org)

  Najava proširene Enciklopedije srpskog naroda



Javna preduzeća Zavod za udžbenik i Službeni glasnik najavili su zajedničko izdavanje drugog, proširenog dvotomnog izdanja “Enciklopedije srpskog naroda” do Sajma knjiga u Beogradu 2015. godine.

Drugo izdanje te enciklopedije biće dopunjeno azbučnikom u široj varijanti i tekstovima koji nisu ušli u prvo izdanje knjige. Akcenat će biti na tematskim i opštim odrednicama, za razliku od ličnosti koje su preovlađivale u prvom izdanju, saopštio je Službeni glasnik.

Približni obim proširenog izdanja “Enciklopedije srpskog naroda” biće oko 2.500 štampanih strana, a biće objavljena na ćirilici u tiražu od 3.000 primeraka.

Ugovor o saizdavaštvu potpisali su 18. juna v. d. direktora Službeni glasnik Radoš Ljušić i v. d. direktora Zavoda za udžbenike Dragolјub Kojčić.

Ljušić i Kojčić su, kako je saopšteno, istakli značaj tog izdavačkog poduhvata čijim će objavlјivanjem dva izdavača “dati svoj trajni doprinos istoriji, kulturi i nauci” Srbije.

(SEEcult.org)

  10. Noć knjige



Manifestacija “Noć knjige” održava se 20. juna u gradovima u Srbiji, kao i u Crnoj Gori i Bosni i Hercegovini, u organizaciji beogradske izdavačke kuće Laguna, koja čitaocima nudi izdanja domaćih i stranih autora uz velike popuste, poklone i druženja s piscima. Deo prihoda biće uplaćen za pomoć ugroženima od nedavnih poplava.

Deseta “Noć knjige” biće održana od 17 do 24 sata u knjižarama Delfi u Beogradu, Novom Sadu, Nišu, Kragujevcu, Valjevu, Čačku, Pančevu, Kraljevu, Sremskoj Mitrovici, Subotici, Požarevcu i Kruševcu, kao i klubovima čitalaca u Srbiji i pojedinim gradovima u regionu - Podgorici, Banjaluci, Tuzli i Sarajevu.

Pod sloganom “Za čistu desetku”, u ponudi je više od 50.000 naslova, uz popuste kako na Lagunina, tako i na izdanja drugih izdavača.

Popusti na Lagunina izdanja za jednu knjigu biće 25 odsto, za dve knjige 30 odsto, za tri knjige 35 odsto, a za četiri i više knjiga 40 odsto.

Popust na naslove ostalih izdavača biće do 20 odsto.

U knjižari Delfi u Studentskom kulturnom centru u Beogradu važi popust od 20 odsto za knjige na engleskom i francuskom jeziku, dok su u knjižari u Subotici knjige na mađarskom jeziku jeftinije 20 odsto.

U toku “Noći knjige” članski popusti Laguninog kluba čitalaca i količinski popusti neće se sabirati sa akcijskim, odnosno sa popustima koji važe samo za vreme te manifestacije.

Akcija važi i na sajtu delfi.rs.

Uz deo prihoda, koji je najavljen kao pomoć ugroženima u poplavama, Laguna i Delfi će pokloniti i hiljadu knjiga matičnoj biblioteci “Vlada Aksentijević” u Obrenovcu, koja je osnovana daleke 1904. godine, a pretrpela je značajna oštećenja u nedavnim poplavama.

U zavisnosti od broja kupljenih knjiga, posetioci će imati mogućnost da uz dobiju i poklone koje su obezbedili prijatelji manifestacije.

Radi popularisanja čitanja, i pojedine biblioteke učestvujuu “Noći knjige” popustom na učlanjenje.

Biblioteka grada Beograda samo 20. juna odobrava 50 odsto popusta na godišnju članarinu. Popust važi samo u Knez Mihailovoj 56. Isti popust odobrava i Narodna biblioteka Pirot. Narodna biblioteka iz Kruševca daje popust od 40 odsto na godišnju članarinu, koliko i Narodna biblioteka “Radoslav Nikčević” iz Jagodine, dok Narodna biblioteka Srbije samo na dan održavanja manifestacije nudi besplatnu mesečnu članarinu.

Manifestacija “Noć knjige” pokrenuta je pre pet godina u cilju popularizacije knjige i čitanja, a do sada je, prema navodima organizatora, privukla 50.000 posetilaca.

Izdavačka kuća Laguna u 16. godini postojanja ima produkciju od više od 250 naslova godišnje, dok u okviru knjižarskog lanca Delfi posluje 27 knjižara, kao i internet prodavnica.

Generalni sponzor “Noći knjige” je Eurobank Srbija.

(SEEcult.org)

  Nepoznate pesme Nerude



Fondacija Pabla Nerude (1904-1973) pronašla je više od 20 dosad nepoznatih pesama čileanskog nobelovca, a to otkriće književni istoričari smatraju najvećim na španskom govornom području poslednjih godina.

Nerudine poeme pronađene su u jednoj od kutija sa arhivskim materijalom tog južnoameričkog pesnika, a stručnjaci su potvrdili njihovu autentičnost.

Novopronađene pesme, od kojih je većina napisana posle 1956. godine, biće objavljene kasnije ove godine u Latinskoj Americi, a 2015. u Španiji, preneli su svetski mediji, navodeći da su neki delovi pesama napisani rukom, a neki otkucani na pisaćoj mašini.

Šest pesama posvećeno je ljubavi, a ostale se bave različitim temama.

Pablo Neruda, čije je pravo ime Neftali Rikardo Rejes, preminuo je 1973. godine, neposredno posle vojnog puča u Čileu, pa se dugo smatralo da su ga otrovale Pinočeove vlasti. Nedavno ekshumacijom je utvrđeno da je veliki pesnik preminuo prirodnom smrću.

Rođen 1904. godine u Paralu, još kao student u Santijagu počeo je da se bavi književnošću, a 1924. objavljena je i njegova najpoznatija pesnička zbirka “Dvadeset ljubavnih i jedna očajna pesma”.

Objavio je više od 30 zbirki pesama, a prevođen je na veliki broj svetskih jezika i čitan širom sveta.

Nobelovu nagradu dobio je 1971. godine.

Neruda se aktivno bavio i politikom, bio je diplomata, senator i visoki funkcioner Komunističke partije Čilea.

Nakon učešća u Španskom građanskom ratu i Lorkine smrti, priključio se Republikanskom pokretu u Španiji i Francuskoj, a po povratku u Čile, 1943. godine, postao je član Komunističke partije. Nekoliko godina kasnije bio je, međutim, primoran da napusti Čile, upravo zbog komunističke aktivnosti i protesta protiv politike Gonsalesa Videla. Povratak mu je dozvoljen 1952. godine i od tada obilazi socijalističke zemlje, među kojima i bivšu Jugoslaviju 1965, baveći se istovremeno književnim radom.

Branko Rakočević / SEEcult.org

  Vrhunska evropska književnost



Beogradski festival evropske književnosti, u organizaciji izdavačke kuće Arhipelag, predstavlja od 24. do 27. juna u Domu omladine osmoro pisaca iz Srbije, regiona i ostatka Evrope, uz filmski program zasnovan na književnim delima, izložbu stripa i dramatizaciju romana “Jedini čovek na kontinentu” nemačke književnice Tereze Mora, jedne od gošći.

Zamišljen kao “nedelja vrhunske književnosti”, BFEK i ove godine nudi multimedijalni program pod sloganom “Najbolje od svega. Najbolje za sve”, a počinje otvaranjem izložbe stripa mađarskog umetnika Geze Rica “Kuvarove kletve i druge gadosti” koji je nastao prema motivima istoimenog romana Srđana V. Tešina, kikindskog pisca koji je 2013. godine bio gost.

Prve večeri predstaviće se slovenačka autorka Suzana Tratnik, te Ana Ristović i Marija Nenezić, a u okviru filmskog programa, na koji je ulaz besplatan, biće prikazan film “Goli život” Danila Kiša i Aleksandra Mandića, nastao prema njihovom istoimenom scenariju.

Suzana Tratnik, dobitnica Prešernove nagrade za književnost, jedna je od najpoznatijih slovenačkih književnica. Pored priča i romana, piše i publicističke i teorijske radove. Njen knjige i priče prevedene su na 15 jezika, a samo roman “Ime mi je Damjan” dobio je i verzije na nemačkom, češkom, slovačkom i srpskom. Po tom romanu autorka je napisala i istoimenu monodramu.

Među učesnicima trećeg BFEK-a su i Vida Ognjenović, Roman Simić Bodrožić, Uglješa Šajtinac, Mileta Prodanović, Ana Ristović i Đerđ Serbhorvat.

Zrenjaninski pisac Uglješa Šajtinac i mađarski pripovedač i dramski autor Đerđ Serbhorvat, poznat i kao kritičar i provokativan sociolog, predstaviće se u okviru programa “Na sceni” 25. juna.

Za 26. jun najavljeni su beogradski slikar i pisac Mileta Prodanović i nemačka autorka Terezija Mora, čiji je roman “Jedini čovek na kontinentu” dramatizovala rediteljka Ivana Vujić i pripremila je za izvođenje sa studentima Akademije dramskih umetnosti u Beogradu.

Roman “Jedini čovek na kontinentu”, uzbudljiva priča o sudaru junaka sa izazovima savremene ekonomske krize i pravilima korporacijskog života, objavljen je i na srpskom jeziku.

Terezija Mora prvi put gostuje u Beogradu, zahvaljujući saradnji Arhipelaga i Gete instituta.

Završnica BFEK-a biće u znaku gostovanja srpske književnice i rediteljke Vide Ognjenović i hrvatskog pripovedača Romana Simića Bodrožića, koji je za knjigu priča “Nahrani me” dobio nagradu “Kiklop” za najbolju proznu knjigu 2013. godine u Hrvatskoj.

U okviru programa “Na sceni”, osim pisaca, učestvovaće i niz kritičara, esejista i prevodilaca.

Poseban deo BFEK-a predstavlja izbor filmova nastalih prema delima savremene književnosti, pa će publika svake večeri u 21 sat besplatno moći da pogleda, uz “Goli život” Kiša i Mandića, i filmove “Klopka” Srdana Golubovića - prema istoimenom romanu Nenada Teofilovića, “Premeravanje sveta” Detlefa Buka - prema istoimenom romanu Danijela Kelmana i “Život u osam imena” Miodraga Kolarića - prema memoarima Đorđa Šagića i romanu Vladislava Bajca “Bekstvo od biografije”. Kolarićev film imaće pritom srpsku premijeru.

Multimedijalnim programom BFEK želi da ukaže, kako je naveo glavni urednik Arhipelaga Gojko Božović, da je književnost iskustvo dugog trajanja, ali i deo svakodnevnog iskustva, radost čitanja i radost avanture i otkrića. “Ona je sposobna da progovori u novim medijima jednako kao i u onim koji su već nezamislivi bez književnosti”, poručio je Božović.

Pored partnerske podrške DOB-a, organizaciju 3.BFEK-a podržali su i Ministarstvo kulture i informisanja Srbije, Sekretarijat za kulturu Beograda, mreža Traduki, Gete institut u Beogradu, Srpski PEN centar i Billboard Print.

Sajt Arhipelaga je www.arhipelag.rs, a program se nalazi i u Kalendaru Portala za kulturu jugoistočne Evrope SEEcult.org, kao i U PRILOGU

(SEEcult.org)

  Veče Korine Sabau, gošće Krokodila



Rumunska spisateljica Korina Sabau, gošća Krokodilove rezidencije za pisce u Beogradu, predstaviće se 25. juna u Dvorani Kulturnog centra Beograda, uz besplatnu projekciju nagrađivanog filma "Svi u našoj porodici" reditelja Radua Žudea, za koji je napisala scenario.

Nakon projekcije, sledi razgovor o rumunskom filmu danas, odnosu savremene rumunske književnosti i filma, mogućnosti regionalnih kooperacija i drugim temama, koje će moderirati Miroljub Stojanović.

Uz Korinu Sabau, u razgovoru će učestvovati nagrađivani domaći reditelji Stefan Arsenijević i Nikola Ležajić.

Korina Sabau (Corina Sabau), rođena 1975. godine u Kampulungu, objavila je prvi roman “Blok 29, stan 1″ 2009. u izdanju “Poliroma”, a ta knjiga proglašena je najboljom na rumunskom Festivalu debitantskih romana u mestu Alba Iulia i nominovana za nagrade “Prometheus” i “Cultural Observer”. Prvi roman Korine Sabau odabran je i za “First Novel Festival” u Šamberiju u Francuskoj.

Izdavačka kuća “Polirom” objavila je 2012. godine i njenu drugu knjigu Korine Sabau “Samo ljubav”, koju su pozitivno ocenili i publika i kritičari.

S rediteljem Raduom Žudeom, autorka je potpisala scenario za film “Svi u našoj porodici” koji je premijeru imao na Berlinalu 2012. godine, a osvojio je nagrade na Sarajevo film festivalu, Frankofonskom filmskom festivalu u Naumuru, festivalu Cineast u Luksemburgu, Filmskom festivalu u Zagrebu…

Boravak Korine Sabau u Kući za pisce Krokodila pomogli su književna fondacija Traduki i Erste banka.

(SEEcult.org)

  Književni odgovor na krizu



Nemačka književnica Terezija Mora, specijalna gošća Beogradskog festivala evropske književnosti, izjavila je da je ideju za roman “Jedini čovek na kontinentu” o korporacijskoj stvarnosti, ali i o otuđenosti, praznini i gubitku smisla, dobila nakon izbijanja svetske ekonomske krize, tragajući za izazovnom temom, jer veruje da književnost može da otkrije i izgovori neka važna pitanja današnjeg trenutka.

“Kada sam pre nekoliko završila knjigu priča, dugo sam razmišljala o čemu sada da pišem. Tragala sam za nekim pravim izazovom i htela sam da to bude priča o našem savremenom trenutku. Tako je nastala početna ideja za roman o Darijusu Kopu. Onda je počela svetska ekonomska kriza i sve to što je ona donela sa sobom samo me je učvrstilo u nameri da napišem roman o životu u jednoj korporaciji. Korporacije su naša stvarnost, kriza je naše iskustvo”, rekla je Terezija Mora, predstavljajući roman “Jedini čovek na kontinentu” koji je nedavno objavljen u izdanju Arhipelaga.

Prema njenim rečima, dugo je istraživala građu za taj roman, jer je htela da iznutra upozna savremene korporacije - kako one funkcionišu, kako ljudi u njima rade, kako se ti ljudi osećaju, koliko ima smisla i uspeha u svemu tome. Zanimalo ju je, kako je navela, da vidi i šire društvene tokove - od ekonomije do politike, od medija do tokova kapitala i moći.

“Naravno, to me je zanimalo kako bih mogla da opišem konkretan kontekst u kome se odvijaju obični ljudski životi. Recimo, naši životi. Moj junak Darijus Kop radi u velikoj multinacionalnoj korporaciji i on nije na tako niskoj i običnoj poziciji. Ali ni ta pozicija koju ima ne lišava ga iskustva krize koje je kod njega nekada posebno traumatično”, rekla je Terezija Mora, koja je za roman “Jedini čovek na kontinentu” dobila nagrade „Erih Frid“ i „Adalbert fon Šamiso“.

To je prvi roman Terezije Mora na srpskom jeziku, a objavljen je u poznatoj Athipelagovoj ediciji Zlatno runo, u prevodu Marie Glišić.

Prema rečima Terezije Mora, junak kao što je Darijus Kop zaslužuje više od jednog romana.

“Svi mi, zapravo, zaslužujemo jednu priču. Otuda sam rešila da napišem trilogiju u kojoj će Darijus Kop biti glavni junak. U romanu ‘Jedini čovek na kontinentu’ opisujem izazove svetske ekonomske krize i korporacijskog upravljanja u ovom trenutku. Istovremeno, bilo mi je potrebno da prikažem mog junaka kao celovitu ličnost, tako da se u romanu javlja ljubavna priča sa Florom. U mom novom romanu ‘Čudovište’, koji je nastavak romana ‘Jedini čovek na kontinentu’, pratim razvoj Kopovog života, opisujem njegovo iskustvo posle saznanja koje mu je promenilo život. A to je saznanje da da je njegov svet prepun neizvesnosti i nesigurnosti i da je smisao sve teže prepoznati u svom životu i u svojim poslovima”, rekla je Terezija Mora, najavljujući i treći roman o Darijusu Kopu.

Odgovarajući na pitanja čitalaca, Terezija Mora je rekla da misli da je Darijus Kop pravi junak naših dana.

“Da ne mislim tako, ne bih pisala ovaj roman. Verujem da književnost može da otkrije i izgovori neka važna pitanja današnjeg trenutka i da to učini upravo u svom vremenu. Moj junak Darijus Kop je oličenje čoveka koji nije siguran u smisao onoga što radi i koji ne vidi više gotovo nikakvu sigurnost u svom svetu. Sve je više takvih ljudi oko nas, i u Istočnoj i u Zapadnoj Evropi. To više nije samo pitanje izgubljenog smisla, to je neko osećanje izlišnosti koje je posebno teško. Nekada su ljudi gubili i nalazili poslove, ali su njihovi poslovi svakako bili potrebni. Danas se ljudi osećaju da su suvišni i oni i njihovi poslovi”, rekla je Terezija Mora.

Kritika smatra roman “Jedini čovek na kontinentu” Terezije Mora najboljim evropskim romanom o iskustvu korporacijske stvarnosti. Posredi je izuzetna priča o otuđenosti, praznini i gubitku smisla. Glavni junak radi posao u čiji smisao nije sasvim uveren, on ima malo informacija, nije siguran šta se sve od njega očekuje i stalno ima utisak da mu sve klizi iz ruku.

Novi roman “Čudovište”, koji je nastavak romana “Jedini čovek na kontinentu”, nedavno je dobio Nagradu za najbolji nemački roman u 2013. godini.

Terezija Mora je jedan od najvažnijih novih glasova u savremenoj nemačkoj književnosti. Rođena u Mađarskoj (1971), posle političkih promena u toj zemlji preselila se 1990. godinea u Nemačku. Radila je kao scenarista za filmsku industriju i na televiziji. Na nemački jezik prevela je čitav niz savremenih mađarskih pisaca, poput Petera Esterhazija, Ištvana Erkenja ili Lasla Darvašija.

Od 1998. godine živi kao slobodni pisac i piše na nemačkom jeziku, a živi u Berlinu.

Zahvaljujući pozivu Arhipelaga i 3. BFEK-a, Terezija Mora je prvi put u Beogradu.

“Drago mi je da sam u Beogradu. Za kratko vreme videla sam mnogo stvari i upoznala mnogo ljudi. Biće mi potrebno malo vremena da složim sve te utiske, ali imam utisak da ću morati da upoznam Beograd. Kod mene je uvek tako: potrebno mi je vreme da upoznam neki grad i zemlju, ali kada ih upoznam, najčešće potom pišem o njima”, rekla je Terezija Mora.

Na promociji njenog romana govorio je i direktor Gete Instituta u Beogradu Matijas Miler-Vierfih koji je istakao da je Terezija Mora “prava evropska biografija našeg vremena”.

“Rođena je i odrasla u Mađarskoj, piše na nemačkom jeziku i živi u Nemačkoj, a sada njeni romani govore o isksutvima koja jednako pripadaju svim Evropljanima”, rekao je Matijas Miler-Vierfih.

Glavni urednik Arhipelaga Gojko Božović rekao je da je Terezija Mora od jedne privatne sudbine koja se odvija u društvenim i ekonomskim izazovima svakodnevice napravila izuzetnu priču našeg vremena koja počiva na uzbudljivosti i snazi pripovedanja, ali i na vanredno uspelim humornim obrtima koji korporacijskom životu daju ljudsku dimenziju.

(SEEcult.org)

  9. Kikinda Short - Kikinda, sory



Festival kratke priče Kikinda Short biće održan od 2. do 5. jula u Kikindi i Beogradu, a delom i u Temišvaru, Segedinu i Zrenjaninu, uz učešće 20 pisaca iz 14 evropskih zemalja, uključujući i sve bivše jugoslovenske republike.

Ovogodišnjim sloganom “Kikinda, sori”, organizatori su želeli da podvuku činjenicu da “Kikinda Short” ne samo što je opstao u gotovo nemogućim uslovima za razvoj kulture, već se širi i na druge države i gradove.

Deveti “Kikinda Short” zasnovan je na ideji organizatora da pospeše saradnju banatskih gradova koji su nekada činili jedinstvenu ekonomsko-geografsku celinu: Kikinde, Temišvara, Segedina i Zrenjanina.

Pisci će najpre čitati kratke priče 2. i 3. jula u Kikindi, a 4. jula, podeljeni u tri grupe, predstaviće se u Zrenjaninu, Temišvaru i Segedinu, dok će 5. jula biti održano završno veče u Beogradu.

Zemlja-počasni gost ove godine je Lihtenštajn, pa će troje mladih autora – Ana Ospelt, Daniel Batliner i Patrik Kaufman predstaviti na ovim prostorima nedovoljno poznatu književnost svoje zemlje.

Na devetom festivalu “Kikinda Short”, čiji je domaćin Srđan Papić, gostovaće i Eljan Tanini iz Albanije, zatim Faruk Šehić iz Bosne i Hercegovine, Ilija Đurović Crne Gore, Robert Perišić iz Hrvatske, Maria Joanu sa Kipra, Man Varheđi Reka iz Mađarske, Dragan Georgijevski iz Makedonije, Zijemovit Ščerek iz Poljske, Žou Tordo iz Portugala, Dan Koman iz Rumunije, Dijana Matković iz Slovenije, Galina Tkačuk i Dzvenislava Matijaš iz Ukrajine i Ivan Antić, Jovica Aćin i gost iznenađenja iz Srbije.

Učestvuju mladi pisci iz pet zemalja koje do sada nisu imale svoje predstavnike, a prvi put gostuju i autori iz svih zemalja ex-YU.

Festival su podržali Ministarstvo kulture i informisanja Srbije, Pokrajinski sekretarijat za kulturu i javno informisanje Vojvodine i Opština Kikinda, kao i Fondacija kulture Lihtenštajna i Ministarstvo obrazovanja i kulture Kipra.

"Kikinda Short" održan je 2013. godine u skraćenom izdanju zbog smanjenog budžeta, pa je slogan glasio “Kikinda Shwortz”.

Partner Udruženja “Kikinda Short” u Kikindi je Narodna biblioteka “Jovan Popović”, u Beogradu Ustanova kulture “Parobrod”, u Zrenjaninu Gradska narodna biblioteka “Žarko Zrenjanin”, Udruženja “Skaska” i Grad Zrenjanin, u Temišvaru Biblioteka okruga Temišvar, a u Segedinu Književno udruženje “Krug Atila Jožef”.

Festivalski sajt je http://kikindashort.org.rs, a program se nalazi i u Kalendaru Portala za kulturu jugoistočne Evrope SEEcult.org.

(SEEcult.org)

  U slavu Kortasara



Institut Servantes u Beogradu započinje 2. jula izložbom “Godina Kortasar 2014” niz aktivnosti u čast čuvenog argentinskog književnika Hulija Kortasara, povodom stogodišnjice njegovog rođenja i 50-godišnjice izlaska romana “Školice”.

Kortasarov roman “Školice”, koji je izdavačka kuća Sudamericana objavila u junu 1963. godine, ubrzo je postao jedno od kultnih ostvarenja književnosti na španskom jeziku, kao i najistaknutiji predstavnik „buma“ koji je potom proslavio latinoameričke autore i njihova dela.

Proslava 50 godina od objavljivanja romana “Školice” poslužila je tokom 2013. godine kao polazna tačka za sećanje na život i delo Kortasara, čija se stogodišnjica rođenja obeležava ove godine.

Tim povodom, u saradnji sa argentinskom ambasadom u Beogradu i ULUPUDS-om, Institut Servantes predstavlja grupnu izložbu “Godina Kortasar 2014” koju čine odabrani radovi 35 umetnika inspirisanih Kortasarom. Reč je o radovima odabranim na osnovu konkursa u disciplinama: fotografija, video umetnost, slikarstvo, crtež, ilustracija, grafički dizajn i privremene instalacije.

Prvu nagradu na konkursu dobio je Nenad Galantić iz ULUPUDS-a, koji će i otvoriti izložbu sa direktorom Instituta Servantes Antoniom Lasaro Gosalom i sekretarom Ambasade Argentine Huanom Skartašinijem.

Izložba će biti otvorena do 15. septembra, a u znak sećanja na Kortasara, od 10. i 17. jula biće organizovan i niz paralelnih aktivnosti posvećenih njegovom životu i delu.

Za 10. jul u Institutu Servantes najavljena je projekcija animiranog filma “Priče o kronopijima i famama” (2013) Hulija Luduenje, koji je nagrađen na 35. Međunarodnom festivalu novog latinoameričkog filma u Havani 2013. godine. U tom filmu Kortasarove priče smeštene su u jednom kinematografskom kolažu koji slikaju najznačajniji argentinski slikari, poput Karlosa Alonsa, Patrisija Bonte, Rikarda Esposita i drugih, a rezultat je zajedničko delo koje kombinuje film, književnost i vizuelnu umetnost sa najnovijim tehnikama slobodne animacije.

Za 15. jul najavljen je dokumentarni film “Kortasar” (1994) Tristana Bauera, u kojem su protagonisti Ugo Kariso, Agustin Goldšmit i sam Kortasar, a narator je Alfred Alkon. Film je dobitnik pet nagrada, među kojima je i Srebrni kondor za najbolji film.

Posetioci Instituta Servantes imaće priliku 17. jula da prisustvuju i programu “Jazzuela”.

Postoje stanovišta da je Kortasarova strast ka džez muzici imala do te mere uticaj na njegovo književno stvaralaštvo da se njegov stil, slobodan i improvizujući, može smatrati odrazom sastavnih elementa džeza. U razgovoru posvećenom životu, muzici i pričama Kortasara, uz argentinski mate i džez muziku, učestvovaće prevodilac i traduktolog Aleksandra Mančić, hispanista Bojana Kovačević Petrović i pisac Jovica Aćin.

(SEEcult.org)

  Sabrani Andrićevi romani



Ljubitelji književnog stvaralaštva nobelovca Ive Andića mogu od 8. jula da obezbede knjigu koja sadrži sve njegove romane, i to za svega 999 dinara.

Andrićevi romani “Travnička hronika”, “Na Drini ćuprija”, “Gospođica” i “Prokleta avlija” sabrani su u jednu knjigu u tvrdom, na 770 strana, saopštila je Laguna.

Andrić je govorio da je na putovanja trošio ne samo novac i vreme, nego i snagu živaca i mašte, jer “u putovanja treba uračunati i duge, uglavnom izlišne pripreme u mašti i u stvarnosti...” “A koliko sam se u tim putovanjima trošio, vidi se najbolje po tome što sam za vreme dva velika rata (1914-1918. i 1941-1944), kada sam bio prisiljen da sedim na jednom mestu, napisao gotovo najveći deo svojih radova”, naveo je svojevremeno slavni pisac koji je u mladu jugoslovensku književnost posle Prvog svetskog rata ušao kao zapažena pesnička pojava zbirkama “Ex Ponto” i “Nemiri”. Njih je uglavnom napisao tokom godina tamnovanja u šibenskom i mariborskom zatvoru 1914-1915, potom u vreme konfinacije u Zenici i Ovčarevu do 1917. godine i tokom lečenja u zagrebačkoj Bolnici milosrdnih sestara do kraja rata i ujedinjenja južnoslovenskih naroda.

Pošto je u periodu između dva rata, uglavnom putujući po Evropi kao diplomata Kraljevine Jugoslavije, objavljivao samo pripovetke, tokom Drugog svetskog rata, u tišini svoje iznajmljene samačke sobe u Prizrenskoj ulici u Beogradu, napisao je tri od ukupno četiri romana, “Travničku hroniku” (završen aprila 1942), “Na Drini ćupriju” (završen decembra 1943) i “Gospođicu” (decembar 1943 - oktobar 1944).

Roman-novelu “Prokleta avlija” objavio je 1954. godine.

Andrić je za celokupni opus dobio 1961. godine Nobelovu nagradu za književnost, “za epsku snagu”, kako stoji u obrazloženju o dodeli nagrade, kojom je “oblikovao motive i sudbine iz istorije svoje zemlje”.

Osim što su složene i duboke književne studije različitih događaja i junaka sa balkanske istorijske pozornice od srednjeg veka do Drugog svetskog rata, Andrićeva dela su i trajni literarni spomenik gradovima Travniku, Višegradu, Beogradu i Istanbulu, koji su uglavnom bili žarišne tačke njegovog života i čitavog njegovog pripovednog dela.

(SEEcult.org)

  Preminula Nadin Gordimer



Južnoafrička književnica i nobelovka Nadin Gordimer, koja je bila jedan od najjačih književnih glasova protiv aparthejda, preminula je u Johanesburgu u 91. godini.

Slavna književnica preminula je 13. jula uveče u svojoj kući posle kraće bolesti, preneli su svetski mediji navode njene porodice.

Autorka je više od 30 knjiga, među kojima je najpoznatiji roman “Priča moga sina” (1990).

Među njenim knjigama prevedenim na srpski su i “Slučajni susret”, “Kućni pištolj”, “Dva metra zemlje” i “Dođi sebi”.

Nadin Gordimer je dobila nagradu Buker 1974. godine za “The Conservationist”, a Nobelova nagrada dodeljena joj je 1991. godine.

Nobelov komitet tada je istakao da je nagrađuje za “veličanstvenu epsku književnost” koja je ostvarila veliki doprinos čovečanstvu.

Nadin Gordimer pisala je od mladalačkih dana – prvu priču objavila je još kao 15-godišnjakinja.

Njen opus obuhvata romane i kratke priče, a glavne teme su posledice aparthejda, egzila i otuđenja.

*Foto: Vikipedija (Bengt Oberger)

(SEEcult.org)

  Za Sajam knjiga, a ne diskont



Udruženje profesionalnih izdavača Srbije (UPIS) izrazilo je nezadovoljstvo izmenom izlagačkih kriterijuma na Sajmu knjiga u Beogradu, zahtevajući od nadležnih da se rukovode pre svega zajedničkim dobrom i javnim interesom, te da briga organizatora bude posvećena sajamskim programima koji afirmišu autore i izdanja od kulturnog i obrazovnog značaja, kao i aktivnostima koje služe unapređenju izdavaštva, bibliotekarstva i informacione pismenosti.

Odbacujući kao neprihvatljive izmene izlagačkih kriterijuma svega četiri meseca pre početka Sajma, UPIS je naveo u saopštenju da bi njihove posledice bile višestruko loše ne samo u programskom, već i u organizaciono-ekonomskom smislu.

“Očekujemo od Sekretrijata za kulturu kao i Odbora Sajma knjiga da podrži na svaki način raznolikost i kvalitetnu produkciju izdavača koji se sada u javnom saobraćanju obeležavaju ‘'malim’' i prepoznaju kao žrtve brojeva i populističke površnosti. Sa stanovišta javnog interesa, adekvatnija i poželјnija podela izdavača (kao i svih drugih aktera u kulturi), trebalo bi da bude na značajne i beznačajne”, saopštio je UPIS.

Umesto da “podstiče borbe pojedinih novopridošlih izlagača ‘za teritoriju i tezgu’”, UPIS očekuje od Odbora Sajma knjiga da organizaciona zalaganja usmeri ka većoj međunarodnoj atraktivnosti i razvoju konceptualne i programske autentičnosti te manifestacije.

“Ambijent sa više domaćih i stranih gostiju, više kvalitetnih susreta i razgovora, ideja i saradnje zdraviji je i kreativniji od diskontne prodaje najvećeg otvorenog magacina knjiga i lјudi”, naveo je UPIS, koji je 9. jula u Salonu “Geca Kon” organizovao raspravu o uslovima učešća izdavača na predstojećem, 59. Sajmu knjiga, a među učesnicima su bili i gradski sekretar za kulturu Vladan Vukosavlјević, predsednik Odbora Sajma knjiga Zoran Avramović, direktor Prosvete Dragan Milenković i Arhipelaga Gojko Božović, član UO UPIS.

Između ostalog, UPIS je postavio pitanje da li je važniji broj ili kvalitet knjiga objavlјenih između dva sajma, da li je za zastupnike javnog interesa (gradskog sekretara za kulturu i predsednika Odbora sajama knjiga) značajnija “tržišna prepoznatlјivost” ili izdavaštvo kao deo kulture, da li predloženi kriterijumi afirmišu kapitalno izdavaštvo ili promovišu komercijalizaciju izdavaštva, te da li se posredstvom predloženih kriterijuma može predstaviti raznolikost savremene izdavačke scene u Srbiji i stvoriti naklonost i interesovanje stranih izdavača za naše stvaralaštvo?

Na osnovu analize rasprave, u kojoj su učestvovali izdavači i novinari, UPIS je konstatovao da je javni interes jedini način na osnovu kojeg se mogu oblikovati kriterijumi za učešće izdavača na Sajmu knjiga.

“Budući da je osnivač Sajma knjiga Grad Beograd i da je Sajam knjiga prepoznatlјiv nacionalni kulturni i turistički potencijal, Sekretarijat za kulturu Grada Beograda i Odbor Sajma knjiga dužni su da uspostavlјaju, zastupaju i sprovode kriterijume i procedure koje podstiču i štite zajedničko dobro i javni interes”, poručio je UPIS u saopštenju koje je potpisao predsednik UO Zoran Hamović.

UPIS je, između ostalog, predložio da se u kriterijume unese zahtev izdavačima da ne proizvode i ne prodaju na svojim štandovima plagijate i piratska izdanja.

Takođe, zatraženo je da se istakne zahtev za obavezno korišćenje fiskalne kase na štandovima.

Predloženo je da na narednim sastancima Odbora Sajma knjiga prisustvuje i predstavnik UPIS-a koji ne mora imati pravo glasa, ali može predlozima ili pitanjima konstruktivno učestvovati u radu.

(SEEcult.org)

  Tesno i za SAD i za Komonvelt



Autori iz većine zemalja Komonvelta skrajnuti su sa liste za književnu nagradu Buker nakon što je ove godine prvi put otvorena i za američke pisce.

Australijski pisac Ričard Flenegen (Richard Flanagan) jedini je autor na široj listi za nagradu Buker koji nije iz Velike Britanije/Irske i SAD, a nominovan je za roman “The Narrow Road to the Deep North”.

Među 13 autora u širem izboru za nagradu Buker, vrednu 50.000 funti, našlo se četvoro američkih pisaca (Joshua Ferris, Karen Joy Fowler, Siri Hustvedt i Richard Powers), uz Jozefa O'Konora (Joseph O'Connor) iz Njujorka, koji je rođen u Irskoj, a odrastao u Holandiji, pa je opisan kao “irsko-američki” pisac.

Među nominovanima je i raniji dobitnik Hauard Džekobson (Howard Jacobson), dok neka poznata imena, kao što su Ian Makjuan (Ian McEwan) i Dona Tart (Donna Tartt), nisu uspeli da uđu u širi izbor.

U trci za nagradu Buker je i autor bestselera Dejvid Nikols (David Nicholls), čiji je novi roman “Us” posvećen braku i zahtevima roditeljstva. Dejvid Mičel (David Mitchell) je treći put nominovan, ovoga puta za “The Bone Clocks”.

Među nominovanima su svega tri žene, među kojima je i Ali Smit (Smith) iz Škotske, nominovana za roman “How To Be Both” koji se sastoji iz dva dela – o umetniku u vreme renesanse u Italiji i detetu 60-ih godina 20. veka, pa čitaoci mogu da odaberu sami koji će najpre pročitati.

Među autorima na široj listi je i Pol Kingsnort (Paul Kingsnorth), autor debitantskog romana “The Wake”, koji je napisao nakon kraudfanding kampanje na internetu, jer njegov mali izdavač (Unbound) ne bi imao novca za štampanje te knjige.

Žiri nagrade Buker opisao je širu listu kao raznovrstan izbor ambicioznih, eksperimentalnih, duhovitih i umetničkih radova, punih “divnih priča i fascinantnih karaktera”. Žiri je naveo da je impresioniran spektrom tema koje obuhvataju odabrani romani, čije se radnje protežu od 11. veka do daleke budućnosti.

Uži izbor biće saopšten 9. septembra, a nagrada će biti svečano uručena 14. oktobra na ceremoniji u Londonu koju će prenositi Bi-Bi-Si.

Prošle godine nagradu Buker dobila je novozelandska autorka Eleanor Katon (Catton) za roman “The Luminaries”. Kao 28-godišnjakinja, ušla je u istoriju kao najmlađa dobitnica nagrade Buker.

Šira lista za Buker 2014:

Joshua Ferris - To Rise Again at a Decent Hour (SAD)
Richard Flanagan - The Narrow Road to the Deep North (Australija)
Karen Joy Fowler - We Are All Completely Beside Ourselves (SAD)
Siri Hustvedt - The Blazing World (SAD)
Howard Jacobson - J (Velika Britanija)
Paul Kingsnorth - The Wake (Velika Britanija)
David Mitchell - The Bone Clocks (Velika Britanija)
Neel Mukherjee - The Lives of Others (Velika Britanija)
David Nicholls - Us (Velika Britanija)
Joseph O'Neill - The Dog (Irska/SAD)
Richard Powers - Orfeo (SAD)
Ali Smith - How to be Both (Velika Britanija)
Niall Williams - History of the Rain (Irska)

Sajt Buker nagrade je themanbookerprize.com

(SEEcult.org)

  Priče gej i lezbejskih života



Knjiga “Među nama: Neispričane priče gej i lezbejskih života”, koju će Hartefakt fond predstaviti 30. jula u Parobrodu, rezultat je opsežnog istraživanja čiji je cilj da (ponovo) otkrije iz “zvanične” istorije isključenu i zanemarenu povest homoseksualnosti u Beogradu, Srbiji i Jugoslaviji, ali i da dovede u pitanje izazove “zvanične” istorije i ponudi alternativna tumačenja i narative.

Takođe, cilj projekta “Intruders” je da doprinese formiranju kolektivnog sećanja LGBT zajednice i time podrži borbu za LGBT prava i slobode, ali i da doprinese širenju javne svesti o istoriji homoseksualnosti u Srbiji stvarajući tako lokalnu bazu, sigurno tlo i podršku za buduće akcije. Pored toga, namera projekta je i da motiviše i uključi nove aktere, osmisli i oproba nove pristupe i metode borbe za LGBT prava i slobode, saopštio je Hartefakt.

Knjigu će 30. jula u 19 časova predstaviti šef političkog odeljenja Delegacije EU u Srbiji Luka Bjankoni i direktor Hartefakt fonda Andrej Nosov, a govoriće i urednice Ana Stolić i Zorica Ivanović i istraživač i jedan od autora Vladimir Bjeličić.

Osnovna metodologija projekta podrazumeva temeljno multidisciplinarno naučno istraživanje i njegovu publikaciju, kao i pripremu, snimanje i konzerviranje oralnih svedočanstava članova/ica zajednice, koji u nedostatku materijalnih tragova, predstavljaju dragocen, ako ne i jedini izvor informacija o iskustvima i životima članova/ica zajednice u drugoj polovini 20. veka.

Projekat realizuje Hartefakt fond u saradnji sa Centrom za vizuelnu istoriju i Ustanovom kulture “Parobrod”, uz finansijsku podršku Delegacije EU u Srbiji kroz program “Evropski instrument za demokratiju i ljudska prava”, te Heinrich Boell Fondacije, britanske ambasade u Beogradu i Koalicije “Korak”.

(SEEcult.org)

  Andrićevi romani hit



Knjiga koja objedinjuje sve romane nobelovca Ive Andrića uskoro dobija treće izdanje u tiražu od 15.000 primeraka, saopštila je izdavačka kuća Laguna.

Ekskluzivno opremljeno kapitalno delo koje objedinjuje sabrane Andrićeve romane “Travnička hronika”, “Na Drini ćuprija”, “Gospođica” i “Prokleta avlija”, ostvarilo je za nepunih mesec dana rekordne rezultate.

Knjigu je moguće kupiti po ceni od svega 999 dinara u svim knjižarama Delfi, Laguninim klubovima čitalaca, kao i na sajtovima delfi.rs i laguna.rs, te u objektima “Moj kiosk”.

Andrićevi romani, osim što su složene i duboke književne studije različitih događaja i junaka sa balkanske istorijske pozornice od srednjeg veka do Drugog svetskog rata, istovremeno su i trajni literarni spomenik gradovima Travniku, Višegradu, Beogradu i Istanbulu, koji su uglavnom bili žarišne tačke Andrićevog života i čitavog njegovog pripovednog dela.

Andrić je za celokupni opus dobio 1961. godine Nobelovu nagradu za književnost, za “epsku snagu”, kako stoji u obrazloženju, kojom je “oblikovao motive i sudbine iz istorije svoje zemlje”.

(SEEcult.org)

  Zlo ne spava



Beogradski i novosadski pesnici i pesnikinje nastupiće 22. avgusta u pasažu Šok zadruge u Novom Sadu, na večeri koju slem grupa Poezin organizuje pod nazivom “Zlo ne spava – iz pasaža u pasaž”.

“Sve se uklapa u ovaj kontekst, novo poglavlje, petoletka, dekada, 9 meseci, naša budućnost i pokušaj da se prilagodimo. Realnost će se zvati ZLO NE SPAVA”, izjavio je tim povodom Nikola Džafo, novosadski umetnik i osnivač Šok zadruge (ex Art klinike).

Iz Beograda će nastupiti: Marija Obradović, Dragana Nikolić, Tamara Rakić, Aljoša Dražović, Milan Mijatović i Radovan Božović, a iz Novog Sada: Nikola Oravec, Danilo Bajčeta i Jovan Živković.

Uz nastup slemera, veče u pasažu Šok zadruge obuhvata i promociju “kriminalnih dosijea” (zatvorskih kartona) pesnika i pesnikinja, a potom i svirku u pivnici Gusan, gde će nastupiti Panta Siklja Nafta tribute bend, najavio je Poezin.

U Novom Sadu će, inače, u okviru devetog Međunarodnog novosadskog književnog festivala, koji organizuje Društvo književnika Vojvodine, 28. avgusta biti održano i takmičenje u slem poeziji i izbor najboljeg slem pesnika Srbije.

Takmičenje će biti održano u kafeu “Bistro”, a pobednik će biti izabran glasanjem publike i stručnog žirija (Branislav Živanović, Minja Bogavac i Dragan Babić).

Na konkurs za takmičenje stigli su radovi dvadesetak kandidata, a u polufinale su izabrani: Vladimir Blagojević (1992, Beograd), Milan Mijatović (1972, Beograd), Damir Nedić (1984, Kragujevac), Dragan Radovančević (1979, Sremska Mitrovica), Siniša Rudan (1978, Beograd), Deana Sailović (1971, Sremski Karlovci) i Marjan Todorović (1979, Niš).

(SEEcult.org)

  Novo izdanje Tasićevog romana o Dadi Vujasinović



Izdavačka kuća Arhipelag objavila je novo izdanje romana “Stakleni zid” Vladimira Tasića koji daje širu sliku o 90-im godinama u Srbiji, a u čijoj je osnovi priča o ubistvu novinarke Dade Vujasinović o kojem se sada i zvanično govori – umesto ranije tvrdnje o samoubistvu

Povodom konteksta u kojem se sada pojavljuje novo izdanje tog romana, Tasić je izjavio da promena zvanične verzije o smrti Dade Vujasinović nije izazvala kod njega bilo kakvu potrebu da promeni bilo šta u strukturi ili u tekstu romana.

U romanu su, kako je naveo, ukrštene različite priče, informacije i interpretacije i snažno je implicirana svest o jednom ubistvu.

“Pišući roman, imao sam priliku da vidim dokumenta koja nisu dovoljna ili uopšte javno poznata, ali moja namera nije bila da dam bilo kakvu policijsku verziju slučaja. Želeo sam da napišem roman koji će dati književnu istinu tog strašnog događaja, ali i znatno širu sliku kako 80-ih, tako i 90-ih godina. Ponekad izgleda kako su sve te okolnosti i kako je to vreme zaboravljeno. Upravo zbog toga sam napisao ovaj roman: kako sve to ne bi bilo zaboravljeno”, naveo je Tasić, dodajući i da mu je “Stakleni zid” bio najteža knjiga za pisanje, ali mu je istovremeno i najdraža knjiga.

“Tekst romana se oslanja na brojne izvore dostupne u zbrci kiberprostora. Najveću zahvalnost dugujem stvarnosti prijateljstva sa Aleksandrom Vujasinović. Citati iz članaka i pisama njene sestre Dade, objavljeni u knjizi Svedočenja (iz obeščašćene zemlje), kao i delovi dokumenata koje mi je ustupila, korišćeni su sa Aleksandrinim dopuštenjem. Ona je, međutim, za ovu knjigu učinila mnogo više. Bez njene podrške, bez njenog razumevanja, ne bih se usudio da slobodno koristim mračne privilegije autora: da izmišljam junake i situacije kako bi priča postala književno istinita. Sada ni sam ne mogu pouzdano da odredim odnos fiktivnog i stvarnog u njoj”, naveo je Tasić o svom romanu.

Tasićev roman uzbudljiva je priča o 90-img odinama, o životu između zaraćene zemlje i izabrane emigracije, o nemogućnosti odlaska i o nemogućnosti da se veruje u bilo koju zvaničnu verziju…

Prema rečima glavnog urednika Arhipelaga Gojka Božovića, “Stakleni zid” je verovatno najsnažniji i umetnički najuspeliji roman koji je u srpskoj književnosti napisan o 90-im.

Romansijer, esejista i pripovedač Vladimir Tasić (Novi Sad, 1965) od 1988. godine živi u Kanadi, gde predaje matematiku na Univerzitetu Nju Bransvik.

Za roman “Kiša i hartija” dobio je NIN-ovu nagradu za roman godine i Vitalovu nagradu za knjigu godine, a za roman “Oproštajni dar” dobio je nagradu Radio Beograda 2 za knjigu godine na srpskom jeziku.

Roman “Stakleni zid” objavljen je na francuskom jeziku, dok su ostali Tasićevi romani prevedeni na više evropskih jezika.

Novo izdanje romana “Stakleni zid” predstavlja nastavak Tasićeve saradnje sa Arhipelagom koji je 2013. objavio i njegov “Oproštajni dar”.

Tasić je na konferenciji za novinare u Beogradu potvrdio da piše novi roman, a kako je rekao, boraveći dve nedelje u Novom Sadu, pokupio je “neke nove priče koje će možda biti tema za neki novi roman”.

(SEEcult.org)

Novi Kaningem u Arhipelagu



Izdavačka kuća Arhipelag objaviće srpsko izdanje novog romana Majkla Kaningema “Snežna kraljica” do Sajma knjiga u Beogradu, što će biti jedno od prvih svetskih izdanja tog romana slavnog pisca i dobitnika Pulicerove nagrade za književnost.

Arhipelagovo izdanje novog romana Kaningema, u prevodu prevodu Anike Krstić na srpski jezik, biće jedno od prvih izdanja te knjige izvan engleskog govornog područja.

Američko izdanje romana “Snežna kraljica” objavljeno je krajem maja ove godine, a jedan od američkih kritičara napisao je da je to “lepa i tragična povest o ljubavi koja ponovo dokazuje da je Kaningem jedan od velikih romanopisaca svoje generacije”.

Novi roman Kaningema počinje neočekivanom prosvetljujućom vizijom. Njegov junak, ubrzo posle još jedne svoje nsrećne ljubavi, šeta kroz Central park i iznenada na nebu vidi svetlost koja na njega ostavlja snažan utisak. Mada ne veruje u vizije i nije religiozan, Kaningemov junak ne može da porekne ono što je video i doživeo. U isto vreme stariji brat glavnog junaka, inače muzičar, pokušava da napiše baladu posvećenu svojoj bolesnoj ženi. Kaningem na uzbudljiv način prati svoje junake u paralelnoj potrazi za smislom života između ljubavi i religije, snažnih vizija i potresnih trenutaka posle izgubljene ljubavi.

Arhipelag je objavio i prethodni roman Kaningema “Dok ne padne noć”, koji je imao veliki uspeh kod čitalaca.

“Dok ne padne noć” je topla i sadržajna knjiga o emocijama koje mogu da preobraze čovekov život, a pripoveda o Peteru i Rebeki Haris, 40-godišnjacima s Menhetna, iz Sohoa, u čijem mirnom i ispunjenom životu ođednom dolazi do neočekivanog preokreta. Junaci u romanu “Dok ne padne mrak” odjednom u svakodnevici otkrivaju sile za koje su mislili da više ne postoje i iz bezlične običnosti upadaju u vrtlog strasti i iskušenja, saznavajući mnogo i o sebi i o drugima.

Kaningem je poznat i po slavnom romanu “Sati o sudbini Virdžinije Vulf”, na osnovu kojeg je snimljen istoimeni film Stivena Daldrija sa Nikol Kidmen u glavnoj ulozi.

(SEEcult.org)

Iskustvo poezije kao sredstva uosećavanja sveta



ISKUSTVO POEZIJE KAO SREDSTVA UOSEĆAVANJA SVETA

Piše: Nebojša Milenković

Čarls Simić: Gledaj dugo i netremice, prevod sa engleskog: Ivica Pavlović, Vesna i Draško Roganović, Arhipelag, Beograd 2013.

Postoji onaj divan trenutak kada shvatimo da je slika koju dugo gledamo postal deo nas, poput sećanja iz detinjstva ili sna koji smo nekada sanjali. Svet je zanimljiv kada ga gleda pažljivo oko. Čarls Simić

Poezija svakodnevice

Kada čitate eseje Čarlsa Simića, uz opasnost da ovo što ću reći bude shvaćeno kao kliše, neminovno dolazite do zaključka kako određene vrste mudrosti dolaze (tek) s godinama. S tim što se, u njegovom slučaju, ovo “godinama” nikako ne odnosi na puku biografsku činjenicu autorovog rođenja (Beograd, 1938) već, prevashodno, na godine čitalačkog i gledalačkog fokusiranja na različite ─ bilo pojavne ili pak one nevidljive, metafizičke ─ aspekte i dimenzije Simićevog umetničkog i životnog postojanja. Iza Čarlsa Simića, bilo da je u pitanju njegova poezija ili u ovom slučaju eseji, u svakom trenutku stoji i zrcali se čitava njegova (individualna) kultura.

I u slučaju knjige Gledaj dugo i netremice, kao i u njegovim prethodnim naslovima objavljenim takođe kod Arhipelaga (esejima u Alhemiji sitničarnice, 2008, te izboru iz poezije Iščekujući presudu iz 2010) Simić je najubedljiviji onda kada piše naizgled ni o čemu posebnom. Empatični, intelektualno i filozofski ubedljivi, Simićevi zapisi kroz sećanja i promišljanja svedoče o vanserijskoj empatičnosti u večitom pogonu otkrivanja i identifikovanja istinskih čuda koja, zapravo, uvek leže u autorovoj svakodnevici: Veče sam proveo slušajući petoricu predsedničkih kandidata kako nude izmišljena rešenja za zemlju koja ne postoji… Aktovi u muzeju odaju utisak kao da vole da ih gledaju i usamljeni muškarci i velike grupe ljudi. Čini se da se još više prse, da još niže spuštaju prste među noge. Samo čuvari, primećujem, ne dižu pogled, kao das u im te žene koje mi proždiremo pogledom supruge i ćerke… Moj život je stvaran koliko i tvoj… (Godina u fragmentima, str. 34–37).

Slučajna autobiografija

Gledaj dugo i netremice autobiografskaje knjiga koja otkriva sve one naizgled skrivene mehanizme kojima svet i vreme u kom živi posmatra jedan od najvećih živih pesnika današnjice: Ovakva kolekcija nasumičnih slika predstavlja neku vrstu slučajne autobiografije (str.21). Bilo da piše o svom ocu, majci, detinjstvu i odrastanju u ratnom Beogradu, nemačkim bombama koje su mu kao trogodišnjaku padale na glavu ili prizorima leševa obešenih o bandere i bačenim u jarak pored puta, iskustvu komunizma i njegovoj neučinkovitosti kada je u pitanju rešavanje realnih životnih problema, iskustvu življenja u Evropi, kuvanju i ležernoj atmosferi laganog flerta italijanskih restorana ili pak urbanoj svakodnevici američkih gradova Detroita i Njujorka (dramatičnim promenama i transformacijama koje ovi gradovi doživljavaju kroz XX i XXI vek, a čiji je Simić fokusirani svedok-očevidac), svakodnevici seoceta u Nju Hempširu gde pesnik danas živi, o vlastitim čitalačkim iskustvima, muzici koju voli da sluša ili filmovima čije je gledanje imalo uticaja na njegovo intelektualno i emotivno formiranje, blagotvornom dejstvu dosade, medijima i političkim sistemima i njihovim sredstvima i metodama manipulativnih moći čiji je cilj zastrašivanje običnog čoveka, krupnom kapitalu kao najagresivnijem neprijatelju društva znanja i ekonomske solidarnosti ili novom (američkom) pesimizmu kao određujućoj karakteristici života savremenog čoveka ─ u svakoj od ovih tema Čarls Simić legitimiše se kao istinski humanista i neko ko je uvek okrenut ka budućnosti.



Svestan kako naša celokupna intelektualna i emotivna prošlost u svakom trenutku živi zajedno sa nama, svojim jetkim humorom, ne retko s prizvukom melanholije, Simić se na prvi pogled pasivno prepušta glasovima (kako iz prošlosti tako i onim aktuelnim) koji se dozivaju, svim onim opsesivnim slikama (viđenim ili doživljenim) koje nas često proganjaju godinama… U svih pet poglavlja knjige (Zamke sećanja, Vlastita kinoteka, Zbogom spokoju, Zimski filozofi i Zašto i dalje pišem poeziju) bez straha od samorazotkrivanja Simić govori o sebi, ali nam, istovremeno, demonstrira i vlastitu poziciju istinskog javnog intelektualca ─ nekoga ko ima stav po različitim važnim pitanjima i koji, istovremeno, nema problem da taj stav artikuliše na način kojim isti postaje prihvatljiv ili bar prijemčiv pretpostavljenom dijaloškom Drugom. Na ovim esejima fokusiran, pažljiv i strastven čitalac može vežbati vlastitu sposobnost prepoznavanja (autoučitavanja) pošto nas Simić ni u jednom trenutku ne lišava vlastitih osećanja: nedoumica, strahova, nada, zabrinutosti, pesimizma, očaranosti, začuđenosti ili istinske fasciniranosti… Izvorišta ove proze, pošto se ovi tekstovi čitaju lako, u dahu, uvek se nalaze u svakodnevici kao sredstvu razumevanja sveta, odnosno preispitivanja i analiziranja njegovih temeljnih vrednosti i motivacija.

Javno dobro kao smisao i cilj politike

U vreme kad su izlazili u štampi pojedini eseji iz ove knjige ─ posebno oni u kojima se govori o potpunom izostanku osećaja za javno dobro, socijalnoj raslojenosti, vojnim intervencijama, egoizmu i političkoj neodgovornosti Stejt departmenta ─ izazvali su prilično burne reakcije u američkoj javnosti. Otuda je Simićeva knjiga i dragoceno geopoetičko i geopolitičko štivo za svakog ko želi da zaviri i razume naličje medijski fabrikovanog američkog raja ─ ali i savremenog sveta uopšte. Sveta kog odasvud zasipaju talasi novog pesimizma (Ne sećam se kada sam poslednji put čuo da je neko zaista optimističan u pogledu budućnosti ove zemlje, str.92), sveta čije je svakodnevno propadanje i regresiranje izazvano upravo izostankom empatije, solidarnosti i marginalizacijom znanja koju Simić simptomski prepoznaje u destimulisanju čitanja, odnosno aktuelnom procesu zatvaranja javnih biblioteka:

Opšte neznanje, koje se graniči s idiotizmom, naš je novi nacionalni cilj… Idealni građanin politički korumpirane države, kakva je sada naša država, jeste lakomisleni glupak koji ne razlikuje istinu i gluposti… Obrazovano, dobro obavešteno stanovništvo, kakvo je neophodno za istinski demokratsku državu, ne podnosi prevare i ne dozvoljava dag a za nos vuku mnogobrojne interesne grupe koje divljaju po ovoj zemlji. Većina naših političara ostali bi bez posla, kao i brbljivci koji se pretvaraju das u analitičari… Imamo posla sa veoma opasnim oblikom neznanja… (Doba neznanja, str.83–85)

Ne znam da li postoji nešto što obeshrabruje više od slike zatvorene biblioteke. (Zemlja bez biblioteka, str. 86–88)

Na ideološkoj ravni Čarls Simić bi verovatno mogao biti identifikovan kao novolevičar, pri tom itekako sklon praktičnom mišljenju: Averzija prema utopijskom mišljenju potiče iz mog odrastanja u komunističkoj Jugoslaviji. Slike Marksa, Staljina i maršala Tita visile su nad tablom u mojoj učionici, a njih trojica su samouvereno gledali u budućnost (str.151). Na po/etičkoj razini možda bi ga mogli prepoznati kao filozofa nesanice ─ negde na pola puta između Sioranovog (o kom u knjizi ispisuje jedan od briljantnijih eseja)pesimizma, svakako nešto vedrije provinijencije sa jedne, i prijemčivosti, jednostavnosti, mudre pronicljivosti i intelektualnog racionalizma jednog Česlava Miloša sa druge strane.

Poezija kao iskustvo slobode

Značajno mesto u knjizi posvećeno je i poeziji (Zašto i dalje pišem poeziju) ─ bilo da su u pitanju autopoetička razotkrivanja ili pak lucidna teoretisanja na temu njenog mesta i statusa u savremenom svetu. Kao intelektualna praksa poezija je okrenuta slobodnom čoveku, sklonom uosećavanju i istinskoj ljudskoj solidarnosti: Pesma je kao devojka na žurki koja se sa svima ljubi? Ne, pesma je kao tajna koju dele ljudi koji se nikada nisu ni upoznali (str.158). Kao takva, Poezija predstavlja jedan od poslednjih primera neutilitarnog, slobodnog mišljenja: Republikanci, pogotovo, žive u stalnoj brizi da neko iz sveta umetnosti ne potkopava religijske i porodične vrednosti naše zemlje. Sumnjičavi su prema pesnicima jer misled a su subverzivni, slobodni mislioci, seksualni manijaci i drogeraši (str.160). Nesnalaženje savremene kulture, koja još uvek ne nalazi adekvatan način pariranja ideološkim i tehnološkim izazovima i promenama današnjice, po Simiću uzrokovano je upravo manjkom (nedostatkom ili potpunim izostankom) poezije: … Rekao bih da u Americi nema ničeg što više uliva nadu, niti ičeg zanimljivijeg, od njene poezije (str.162).

Umesto preporuke

Pisani u susret danu kada, zbog brige za vlastito duševno zdravlje, njihov autor sebe više neće moći da natera da čita novine i gleda televiziju, Simićeve eseje treba posmatrati i doživeti kao šansu za sticanje dubljih spoznaja i uvida u različite oblike ispoljavanja i manifestovanja svakodnevice ─ kao neprekidne i često nerazlučive uzročno/posledične kopče između prošlosti, onoga što živimo danas i pretpostavljene budućnosti. Zbog navedenog, knjigu Gledaj dugo i netremice prvenstveno preporučujem ljudima od (demokratske) culture: introspektivnim, osetljivim i empatičnim čitaocima, intelektualno radoznalim i u svakom pogledu zainteresovanim za to: ko smo, gde smo (odakle dolazimo) i kuda idemo…

Pošto je ova vrsta knjiga u našoj kulturi prilično retka ona, bez sumnje, služi na čast njenom izdavaču. O autoru da i ne govorimo!



Čarls Simić (Beograd, 1938), američki pesnik i esejista srpskog porekla. Jedan je od najznačajnijih savremenih svetskih pesnika i esejista. Najvažnije knjige pesama: Raščinjavajući tišinu (1971), Povratak mestu osvetljenom čašom mleka (1974), Haronova kosmologija (1977), Klasične igre iz balske dvorane (1980), Oštrine (1982), Beskrajna tuga (1986), Svet se ne završava (1989), Knjiga bogova i đavola (1990), Hotel Nesanica (1992), Venčanje u paklu (1994), Šetnja sa crnom mačkom (1996), Jackstraws (1999), Noćni izlet (2001), Moja nema pratnja (2005), Ta sitnica (2008), Majstor prerušavanja (2010). Najznačajnije knjige eseja: Alhemija sitničarnice (1993, 2008), Nezaposleni vidovnjak (1999), Metafizičar u mraku (2003).

Najvažnije nagrade: Nagrada Makarturove fondacije, Pulicerova nagrada, Nagrada “Edgar Alan Po”, Nagrada Američke akademije, Međunarodna Grifinova nagrada za poeziju, Nagrada “Valas Stivens”, Nagrada Poeta Laureatus Kongresne biblioteke u Vašingtonu, Nagrada Srpskog PEN centra za prevođenje srpske književnosti, Medalja “Robert Frost” za životno delo u poeziji, Nagrada Vilček za umetnost i humanistiku.

Na engleski jezik preveo je knjige pesama Vaska Pope, Ivana V. Lalića, Ljubomira Simovića, Milorada Pavića, Branka Miljkovića, Novice Tadića, Radmile Lazić, kao i tri antologije moderne srpske poezije.

Stalni je kritičar New York Review of books. Predavao je književnost na Univerzitetu Nju Hempšir. Živi u Stafordu, Nju Hempšir.

U izdanju Arhipelaga objavljeni su knjiga eseja Čarlsa Simića Alhemija sitničarnice (2008) i knjiga izabranih i novih pesama Iščekujući presudu (2010).

- Biografija Čarlsa Simića preuzeta sa oficijelnog sajta IP Arhipelag.

*Tekst je preuzet sa bloga Nebojše Milenkovića, uz dopuštenje autora

Nova pravila za izdavače na Sajmu knjiga: Igraj po diktatu tržišta




“Tržište iznad svega” – tako bismo u najkraćem mogli sažeti nove parametre za dodelu izlagačkog prostora književnim izdavačima na predstojećem Beogradskom sajmu knjiga. Naime, među definisanim kriterijumima, koje je doneo Odbor ove kulturne manifestacije, nalazi se i broj zaposlenih, godišnji promet izdavačke kuće, te broj objavljenih kniga tokom godine. Dok veliki izdavači pozdravljaju ovakav korak, oni manji strahuju da će, pred diktatom tržišta, kvalitet biti podređen pukom kvantitetu.

Prema indikatorima, vrednovaće se i godina osnivanja izdavača, te nagrade koje je dobio, ali i broj prevedenih knjiga domaćih autora u inostranstvu.

Reagovalo je Udruženje profesionalnih izdavača Srbije (UPIS), koje smatra da ovi kriterijumi kulturnu manifestaciju pretvaraju isključivio u prostor za diskontnu prodaju. Gojko Božović, izdavač i član UPIS-a, smatra da je poruka koja se ovom odlukom šalje nedvosmislena.

“Ona govori u prilog komercijalizaciji. Ona nas podstiče da se komercijalizujemo i da razmišljamo o velikim brojevima, a ne o velikim izdavačkim poduhvatima. Kada se uzmu takozvani indikatori, odnosno nova pravila, onda je potpuno vidljivo da se posebno insistira na brojevima. Dakle, ne insistira se na kvalitetu knjiga, što bi zapravo trbalo jedino da zanima Programski savet Beogradskog sajma knjiga i kulturnu javnost, pa i Grad Beograd kao osnivača Sajma knjiga. Sajam knjiga je postao značajan upravo zbog toga što je insistirao na vrednostima i reprezentativnosti, a ne na uspesima u prodaji”, kaže Božović.

U Odboru Sajma, međutim, kažu da novi inikatori predstavljaju samo preciziranje kriterijuma koje je doneo prethodni odbor, a koji nisu bili detaljno promišljeni, pa se njima moglo manipulisati. Predsednik Odbora Zoran Avramović smatra da je kvantitativni kriterijum u ovom slučaju opravdano koristiti.

“Pa vi u nauci imate kvantifikaciju naučnih radova – koliko je jedan naučnik uradio i u kom je zvanju, to može da se uradi samo na osnovu broja objavljenih radova i broja referentnih časopisa. Ako je to u nauci, pa valjda to može da se primeni i na druge oblasti”, kaže Avramović.

No, ovde je reč o odnosu kvantiteta i kvaliteta. Treba li favorizovati nekoga samo zato što objavljuje više knjiga, čak i kada ta izdanja ne zadovoljavaju osnovne estetske kriterijume? Avramović smatra da je to teško urediti:

“Vidite ko je najčitaniji u književnosti – to je estrada. Šta da radimo? Jednostavno, ne možete da im zabranite javni prostor. Možete da se ne slažete, da kritikujete, ali kad je reč o izlaganju i predstavljanju, tu nemate mehanizme. Ako hoćete tržište, onda morate da prihvatite njegove dobre i loše strane. Ako nećete tržište, onda morate da prihvatite neku vrstu dirigizma ili nekog elitnog kluba koji bi rekao: ovo može, ovo ne može.”

Nova tržišna pravila pozdravilo je Udruženje izdavača i knjižara Srbije (UIKS), koje predvode velike izdavačke kuće. U ovom udruženju smatraju da će na ovaj način biti postavljeni jednaki uslovi za sve:

“Određivanje jasnih indikatora značajno će ograničiti prostor za zloupotrebe ličnih i političkih veza, što će omogućiti da prvi put u novijoj istoriji raspodela izlagačkog prostora na Beogradskom sajmu knjiga bude poštena, doprinoseći pravilnom vrednovanju tradicije, raznovrsnosti izdavačke ponude i bogatstvu kulturnog života Beograda i Srbije”, navodi se u saopštenju UIKS-a.

Slađana Novaković direktorka je male nezavisne izdavačke kuće Rende, koja već godinama unazad ovdašnjim čitaocima predstavlja autore iz regiona i sveta. Na pitanje, strepi li zbog novih sajamskih kriterijuma, Novakovićeva odgovara:

“Vidim da su se kolege prepale. Ja lično se nisam uplašila, što ne znači da nemam razloga.”

Iako ne spori da bi na Sajmu knjiga u Beogradu trebalo uvesti red, Slađana Novaković smatra da je mnogo važnije urediti zakonodavni okvir za izdavače.

“Postoji tu stvarno zbrka oko te dodele prostora, naročito kad je u pitanju Arena (centralni sajamski prostor, prim D.K.). Čini mi se da se oko nje i vodi borba i da bi trebalo tu uvesti red, ali pre svega mislim da se red uvodi tako što se donese dobar i ozbiljan zakon o izdavaštvu koji mi nemamo. A, ne da ljude ucenjujete pitanjem koliko imaju zaposlenih. Taschen je jedan od najvećih izdavača na svetu. To je malo porodično preduzeće koje vode muž i žena. Znači, po nekim novim kriterijumima Taschen ne bi ušao u izbor”, kaže Slađana Novaković.

I u godinama pre donošenja novih kriterijuma, atmosfera na Beogradskom sajmu knjiga neretko je podsećala na vašar. Pojedini izdavači su pod sloganom “kupiš dva, dobiješ tri” darivali kupce čokoladom, testeninama, čak i nagradnim putovanjima na primorje. To jeste, prema rečima Gojka Božovića, gorka realnost, ali je, dodaje naš sagovornik, ne bi trebalo dodatno podsticati:

“Problem tržišta knjiga u Srbiji je uslovio da poslednjih dvadesetak godina Sajam knjiga u Beogradu bude sve značajniji i kao mesto prodaje. Ali mi ne smemo od nevolje da pravimo vrlinu i da zbog toga ceo Sajam knjiga pretvorimo u veliki jednonedeljni diskont. Od toga tržište knjiga u Srbiji neće dobiti prosvetljenje, ali plašim se da ćemo izgubiti Beogradski sajam knjiga kao značajnu kulturnu manifestaciju. To je sigurno važnije od bilo čijeg poslovnog rezultata i uspeha u prodaji knjiga”, zaključuje Božović.

Povratak u Moskvu



Srbija posle šestogodišnje pauze ponovo učestvuje na Međunarodnom sajmu knjiga u Moskvi, u organizaciji Narodne biblioteke, a zastupljena je i na štandu Foruma slovenskih kultura, odnosno međunarodne edicije “Sto slovenskih romana”, čiji je glavni urednik Gojko Božović, pisac i glavni urednik beogradske izdavačke kuće Arhipelag.

U organizaciji NBS i uz podršku Ministarstva kulture i informisanja Srbije, na 27. Međunarodnom sajmu knjiga u Moskvi, koji se održava od 3. do 8. septembra, predstavljeno je 20 izdavača iz Srbije.

NBS je za tu priliku prevela na ruski jezik i katalog domaćih pisaca.

Na Sajmu borave i autori Mihajlo Pantić, čiju je zbirku priča “Ako je to lјubav” objavila sibirska izdavačka kuća Basko, te dva Lagunina autora - Mirjana Novaković čiji je roman “Strah i njegov sluga” objavio moskovski Lemaks, i Dejan Stojilјković, čiji je roman “Konstantinovo raskršće” objavila petrogradska Azbuka, a nedavno je na srpskom dobio čak 20. izdanje.

Predviđen je i sastanak predstavnika Ministarstva kulture i informisanja, NBS i Udruženja izdavača i knjižara Srbije (UIKS) sa rukovodstvom Sajma knjiga, te poseta srpskih književnika Filološkom fakultetu Univerziteta “Lomonosov”, gde će imati susret sa saradnicima Katedre za slovenske jezike i kulture. Takođe, članovi srpske delegacije imaće sastanak i sa urednicima Državne biblioteke inostrane literature koji su zaduženi za objavlјivanje edicije savremene srpske proze u prevodu na ruski jezik, a u saradnji sa Ambasadom Srbije u Moskvi biće organizovan i radni sastanak sa kulturnim, obrazovnim i naučnim delatnicima i predstavnicima ruskih medija koji su zainteresovani za saradnju sa Srbijom.

Organizatori Sajma knjiga u Moskvi, kako je saopštila NBS, uputili su poziv Srbiji i da bude počasni gost te manifestacije.

Na Sajmu knjiga u Moskvi, ali i na trećem Međunarodnom kongresu prevodilaca ruske književnosti, koji se održava od 3. do 7. septembra, učestvuje i glavni urednik Arhipelaga Gojko Božović koji će, kao glavni urednik “Sto slovenskih romana”, imati susrete sa ruskim autorima u toj ediciji, prevodiocima srpske književnosti na ruski jezik, ruskim izdavačima i književnim agentima, kao i s predstavnicima ruskih kulturnih institucija, među kojima su i Institut za književno prevođenje i Biblioteka strane književnosti.

Poziv Božoviću na Kongres prevodilaca ruske književnosti, kako je saopštio Arhipelag, usledio je kao priznanje za kontinuirano višegodišnje objavljivanje savremene ruske književnosti u uzdanju te izdavačke kuće iz Beograda.

Osim na Kongresu prevodilaca, edicija “Sto slovenskih romana” predstavljena je i na 27. Sajmu knjiga u Moskvi, na posebnom štandu Foruma slovenskih kultura sa sedištem u Ljubljani, koji je njen pokrovitelj.

Na tom štandu izložene su knjige iz edicije “Sto slovenskih romana” objavljene u izdanju Arhipelaga i drugih nacionalnih izdavača tog projekta.

Arhipelag i Forum slovenskih kultura pripremili su za Sajam knjiga u Moskvi i katalog edicije “Sto slovenskih romana” na ruskom jeziku.

Božović je na Sajmu knjiga rekao da je u prvih deset godina podeljena ideja o ediciji “Sto slovenskih romana” i potom pretočena u “uzbudljivu stvarnost knjiga prevedenih i objavljenih na različitim slovenskim jezicima”.

“Sada su knjige tu, među čitaocima, i sve je više i knjiga i prevodilaca. Pre samo pet godina, kada je edicija započela izdavačku avanturu, nije bilo tako. Moramo od sebe zahtevati da učinimo i više u kulturnoj i književnoj razmeni slovenskih zemalja, ali je sada trenutak da se u većoj meri okrenemo međunarodnoj promociji edicije ‘Sto slovenskih romana’”, istakao je Božović na konferenciji za novinare na Sajmu knjiga u Moskvi, na kojem je ta edicija predstavljena i 2013. godine.

Božović će 6. septembra, u okviru radne sesije 3. Međunarodnog kongresa prevodilaca ruske književnosti “Slovenski svet. Prevodi i savremenost”, imati uvodno izlaganje na temu “Edicija Sto slovenskih romana: Savremeni slovenski roman između tranzicije i istorije”. Moderatorka te sesije je Ekaterina Genijeva, a pored Božovića, u razgovoru učestvuju i Grigorij Čeredov, Olga Pankina, Julija Sozina, Jurij Fridštejn i drugi pisci, kritičari i istoričari književnosti.

Predstavljanje edicije “Sto slovenskih romana” na Kongresu prevodilaca i na Sajmu knjiga u Moskvi deo je programa obeležavanja deset godina od osnivanja Foruma slovenskih kultura, međunarodne kulturne organizacije zainteresovane za pitanja savremene slovenske kulture i slovenske kulturne baštine.

Edicija “Sto slovenskih romana” najveći je međunarodni kulturni, književni i promotivni projekat slovenske literature, pa tako i najveći projekat u koji je trenutno uključena srpska književnost. Najaktivniji izdavač edicije “100 slovenskih romana” je Arhipelag, a trenutno najprevođenij autori su pisci iz Rusije, Slovenije i Srbije. Važan trenutak u ostvarivanju ključnih ciljeva edicije “100 slovenskih romana”, kako je naveo Božović, predstavlja pojačana aktivnost ruskog izdavača edicije Rudomino.

(SEEcult.org)

Piši kao što govoriš...



Francuski pisac Emanuel Adeli (Emmanuel Adely), prepoznatljiv po nekonvencionalnoj formi monologa i dijaloga, septembarski je gost Krokodilove kuće za pisce u Beogradu.

Adeli zanemaruje formalna pravila pisanja, uključujući interpunkcijske znakove i velika slova, a rad zasniva na formuli: “Piši kao što govoriš, čitaj kako drugi govore”.

Preispitujući jezik utemeljen u vestima, eksperimentiše otvorenim formama, poput novog romana, radio drame, filma, videa, ali i performativnog čitanja.

Rođen 1962. godine u Parizu, objavljivao je u edicijama nekoliko izdavača, a njegov rad nalazi se i u časopisima. Takođe, pojavljuje se u performansima i čita u tišini.

Adelijevi tekstovi istražuju fikcionalne dimenzije stvarnosti ilustrovane automatskim pisanjem, često u komadu, ponekad bez prekida sve do finalne tačke, što njegov glas čini jednim od najdistinktnijih u savremenom književnom stvaralaštvu.

Krokodilova kuća za pisce, koju je pokrenulo Udruženje Krokodil, omogućava autorima iz evropskih zemalja i regiona jugoistočne Evrope da mesec dana besplatno borave u Beogradu, rade na svojim delima i šire kreativne vidike, istražujući Beograd i upoznajući se sa društvenim i književnim prilikama u Srbiji. Na taj način književnost gostujućih pisaca dopire do srpske književne publike putem javnih tribina, književnih večeri, medijskih gostovanja, panel diskusija…

Boravak Adelija u Beogradu podržali su Francuski institut, Sekretarijat za kulturu Grada Beograda i Erste banka.

(SEEcult.org)

Uži izbor za Bukera



Trka za nagradu Buker, koja je prvi put ove godine otvorena i za američke pisce, svedena je na šestoro autora, među kojima je i bivši dobitnik Hauard Džejkobson (Howard Jacobson).

Osim Džejkobsona, u užem izboru za nagradu Buker, vrednu 50.000 funti, našlo se još dvoje britanskih autora (Neel Mukherjee i Ali Smith), uz dvoje američkih (Joshua Ferris, Karen Joy Fowler) i jednog iz Australije (Richard Flanagan), objavljeno je 9. septembra u Londonu.

Dobitnik Bukera biće proglašen 14. oktobra, a svi autori u užem izboru dobiće po 2.500 funti i novo izdanje svojih knjiga.

Hauard Džejkobson je nominovan za roman “J”, britanski pisac indijskog porekla Nel Mukerdže za “The Lives of Others”, a Ali Smit za “How to be Both”. Džošua Feris nominovan je za “To Rise Again at a Decent Hour”, a Karen Džoj Fauler za “We Are All Completely Beside Ourselves”, dok je Ričard Flenegan u trci romanom “The Narrow Road to the Deep North”.

Odabrane knjige, kako je saopštio žiri, nude čitaocima putovanje širom sveta – od Velike Britanije, preko Njujorka, Tajlanda i Italije, do Kalkute. Delimično se dešavaju u prošlosti, ali se, kako je navedeno, veoma tiču i savremenog sveta, pa i budućnosti.

Britanski pisac i kolumnista Hauard Džejkobson, dobitnik Bukera 2010. godine za roman “The Finkler Question” (Finklerovo pitanje), sada je nominovan za futurističku ljubavnu priču “J”. Njegovih dvoje glavnih junaka živi u svetu u kojem se o prošlosti ne priča i ne zna se pouzdano kakva je bila.

Ali Smit je bila među svega tri žene na široj listi za Buker, a nominovana je za roman “How To Be Both” koji čine dve priče – jedna o renesansnom umetniku u 15. veku u Italiji, a druga o detetu krajem 60-ih godina 20. veka. Čitalac može da odluči koju će od njih prvu pročitati. Smitovoj je ovo, inače, treći ulazak u uži izbor za Buker – 2005. godine bila je nominovana za roman “The Accidental”, a 2001. za “Hotel World”.

Roman Nela Mukerdžea “The Lives of Others” počinje u Kalkuti 1967. godine, a opisuje kontrast u životima bogate i siromašne porodice.

Treći roman Džošue Ferisa iz SAD, “To Rise Again at a Decent Hour”, govori o ateizmu iz ugla čoveka koji gleda smrti u oči, ali ne može da nađe mir u religiji.

Američka autorka Karen Džoj Fauler, najpoznatija po romanu “The Jane Austen Book Club”, nominovana je za “We Are All Completely Beside Ourselves” o jednoj običnoj porodici sa troje dece, od kojih se jedno ispostavlja kao iznenađujuće posebno.

Australijski pisac Ričard Flenegan, jedini koji se našao na široj listi kao predstavnik zemalja Komonvelta, a nije Britanac, nominovan je za knjigu “The Narrow Road to the Deep North” o Australijancima koji su, kao japanski ratni zarobljenici, bili primorani da grade železnicu u Burmi. Flenegan je posvetio taj roman svom pokojnom ocu, koji je preživeo prinudni rad, za razliku od hiljada sunarodnika koji nisu.

Smatran jednim od najboljih australijskih pisaca svoje generacije, Flenegan je poznat i po romanu “The Sound of One Hand Clapping”, a između ostalog, koscenarista je filma “Australija” Baza Lurmana (Luhrmann).

Objavljivanje užeg izbora za Buker tradicionalno prate i prognoze u kladionicama, prema kojima za sada vode britanski autori na listi.

Buker nagrada biće dodeljena 46. put, a ovo je prva godina da su i američki pisci ušli u trku, u koju su ranije uključeni autori iz zemalja Komonvelta, Irske i Zimbabvea. Zbog velike konkurencije američkih autora, u širem izboru su izostala imena iz većine zemalja Komonvelta.

Na široj listi je bilo 13 autora, od kojih četvoro američkih.

Dok u širi izbor nisu uspela da uđu neka poznata književna imena, kao što su Ian Makjuan (Ian McEwan) i Dona Tart (Donna Tartt), u uži izbor se nisu plasirali, između ostalih, autor bestselera Dejvid Nikols (David Nicholls), kao ni Dejvid Mičel (David Mitchell), koji je treći put nominovan, ovoga puta za “The Bone Clocks”.

Prošle godine nagradu Buker dobila je novozelandska autorka Eleanor Katon (Catton) za roman “The Luminaries”. Kao 28-godišnjakinja, ušla je u istoriju kao najmlađa dobitnica nagrade Buker, koja joj je, kako je više puta izjavila, promenila život.

Sajt nagrade Buker je www.themanbookerprize.com

(SEEcult.org)

Crnjanski u Parizu



Izložba Narodne biblioteke Srbije posvećena životu i stvaralaštvu Miloša Crnjanskog (1893-1977), jednog od najznačajnijih srpskih književnika 20. veka, gostovaće u Kulturnom centru Srbije u Parizu od 23. septembra, a koncepcijski prati hronologiju života i mapu putovanja tog pisca, prikazujući i stvaralački period njegovog boravka u Francuskoj i osvetljavajući iz različitih uglova sve elemente koji su mogli biti podsticaj za nastanak njegovih književnih dela.

Izložbom “Lutam, još, vitak, sa srebrnim lukom...” proslavlјena je 2013. godine 120-godišnjica od rođenja Crnjanskog, koji je u književnosti delovao više od pet decenija i imao presudnog uticaja na njen razvoj od pojave avangarde pred kraj Prvog svetskog rata do perioda uspona poznog modernizma i postmodernizma tokom 60-ih i 70-ih godina 20. veka.

Izložba predstavlјa sve delove Legata Miloša Crnjanskog koji se čuvaju u NBS od 1979. godine, a koji čine rukopisi (dela, prepiska i dokumenti), fotografije, lična biblioteka, predmeti, slike i drugi ilustrativni materijal i predmeti, saopštila je NBS.

Osnovu postavke predstavlјaju interaktivni grafički elementi, obogaćeni multimedijalnim sadržajem i digitalnim legendama u “proširenoj stvarnosti” (augmented reality).

Postavku prate i audio i video projekcije autentičnih dokumentarnih zapisa o Crnjanskom, kao i dvojezični katalog.

Izložba posvećena Crnjanskom svojevrstan je simbolički povratak tog pisca u Pariz, koji je posetio u godinama nakon Prvog svetskog rata.

Dela Crnjanskog poznata su francuskoj čitalačkoj publici, a izložba NBS omogućava posetiocima neposredan susret sa zaostavštinom tog pisca.

Autorka izložbe i kataloga je dr Nada Mirkov-Bogdanović, a katalog je na francuski jezik preveo Bojan Savić Ostojić. Koncept postavke i interaktivni dizajn potpisuje Marko Todorović / LiveViewStudio.

Izložba će biti otvorena u Kulturnom centru Srbije u Parizu do 16. oktobra, a realizovana je uz podršku Ministarstva kulture i informisanja Srbije.

(SEEcult.org)

I pisci o tabuima u tranziciji



Regionalna književna kolonija autora iz Crne Gore, Srbije, Hrvatske i Bosne i Hercegovine biće održana od 20. septembra do 3. oktobra u Reževićima i Blizikućama na temu “Tabui u tranziciji”, u okviru dugoročnog međunarodnog projekta “Pokretne kolonije” (Mobilne rezidencije) koji partnerski realizuju Zemunski mali umetnički centar (ZMUC) iz Beograda, Za Druga iz Petrovca i Zeta centar iz Tirane.

Nakon nedavne lend art kolonije u selu Babe kod Beograda, književna kolonija u Crnoj Gori, koju organizuje Za Druga iz Petrovca, okupiće desetak pisaca iz regiona, kao dalji iskorak u istraživanju tabua u današnjem vremenu, na fonu nezavisne kulturne scene i nezavisnih umetničkih akcija. Ideja tog projekta je da se među pozvanim piscima srednje i mlađe genaracije iz bivših jugoslovenskih republika produbi pitanje zabranjene, nedodirljive i prećutane stvarnosti koju živimo.

Na književnoj koloniji učestvovaće pisci: Goran Gocić, Nemanja Mitrović, Vladislava Vojnović, Aleksandar Ljubiša i prevodilac Slavica Agatonović iz Srbije, Faruk Šehić i Lamija Begagić iz BiH, Zoran Pilić i Mima Simić iz Hrvatske, te Ognjen Spahić, Stefan Bošković, Vasko Raičević i Đorđe V. Gregović iz Crne Gore.

U zbirci priča učesnika biće zastupljeni radovima na temu tabua u tranziciji i Olja Savičević-Ivančević i Roman Simić Bodrožić iz Hrvatske i crnogorska pesnikinja Dragana Tripković, koji iz objektivnih razloga nisu u mogućnosti da dođu u Crnu Goru.



Učesnici će biti smešteni u dve stare porodične kuće u selima Reževići i Blizikuće, čime se nastavlja ideja pokretnih kolonija u rezidencijalnim objektima na kojoj od 2013. sarađuju ZMUC, Za Druga i Zeta centar.

Planirane su tri književne večeri, održavanje javnog časa/tribine sa maturantima gimnazije u Baru, naizmenično pisanje, uređivanje i objavljivanje dnevničkih zapisa na blogu projekta Mobilne rezidencije i portalu za kulturu jugoistočne Evrope SEEcult.org, kao i redovne diskusije učesnika u okviru zadate teme tabua u tranziciji.

Učesnici kolonije dobitnici su niza nagrada, među kojima su i nagrada Evropske unije, NIN-ova nagrada, “Miloš Crnjanski”, “Meša Selimović”, “Biljana Jovanović”, “Miroslav Dereta”... Pojedini rade i kao novinari, kritičari, ilustratori, predavači... Autori su i filmova, scenaristi, ali i aktivisti.

Goran Gocić (1962) dobitnik je NIN-ove nagrade za najbolji roman 2013. godine - za “Tai”, za koji je dobio i nagradu “Miloš Crnjanski”. Autor je studija “Endi Vorhol i strategije popa” (1997/2012) i “Emir Kusturica: Kult margine” (2001/2006). Dobitnik je i više nagrada za eseje, a radovi su mu prevedeni na deset jezika. Autor je i dugometražnih dokumentarnih filmova “Bloody Foreigners” (2000) i “Balkanski dnevnik: Bugarska” (2010). Radi i kao novinar i filmski kritičar (Start, NIN, Filmsku kulturu, Sineast, Ekran, Borbu, Intervju, RTS, Dnevni telegraf, Politiku, BBC, Chanel 4, Independent, Sight & Sound...).



Vladislava Vojnović (1965) objavila je romane “Kozje uši” (2013), za koji je dobila nagradu “Miroslav Dereta” za neobjavljeni rukopis, “Princ od papira” (2008), dobitnik nagrade Zmajevih dečjih igara i nagrade “Dositejevo pero” i “Lenjinova desnica” (2010), zatim zbirki pesama “Ženske junačke pesme” (2002), “Lovac na grinje” (2007) i “PeeMeSme” (2010), za koju je dobila nagradu “Biljana Jovanović” Srpskog književnog društva. Njene pozorišne predstave igraju se u Ljubljani – “Kolumbovo jaje” (2006) i “Šef, šefica” (2009). Nagrađivana je i kao scenaristkinja filmova “Princ od papira” (2007), u režiji Marka Kostića, i “Kako su me ukrali Nemci” (2011) Miše Radivojevića. Govori na tribinama u vezi sa filmom, drži predavanja, radionice i povremeno radi kao predavač na alternativnim školama.

Aleksandar Ljubiša (1963) slobodan je pisac, pronalazač i prodavac polovnih stvari i odeće u legendarnoj beogradskoj Šmizli, “otac dobre dece, čuvar uspomena na detinjstvo i odrastanje na moru”. Objavio je knjigu pesama “Tražeći izgubljeni iris” (1987), zbirke priča “Užasne priče” (2006) i “Blizikuće” (2005), roman “Avanti prevaranti” (2006), te novelu “Plavo pismo” (2013). Piše ćirilicom na srpskom jeziku i kroz fonetiku starog paštrovskog govora, na ekavici i ijekavici.

Nemanja Mitrović (1960), prozaista i pesnik, bavi se i slikarstvom i ilustruje knjige i časopise. Mitrović je 80-ih godina dobio reputaciju najoriginalnijeg srpskog fantastičara, čija su ostvarenja krasila antologije savremene srpske proze. Istakao se knjigama “San rata” (1980), “Rase” (1983), “U znaku ribe” (1987), “Duše i stvari” (1988) i “Priče za oči” (1990). Tokom 90-ih je boravio u Holandiji, a objavio je prozne knjige “Grad pored sveta” (1994) i “Pesma iz mora” (1995). Taj deo opusa okončao je knjigom “Vrata na dnu” (2000). Po povratku u Srbiju, objavio je nove prozne i pesničke knjige, među kojima su “Nerasvetljeni Svetozarov nestanak” (2004), “Predanja s Meseca” (2005), “Tamna strana Sunaca” (2006), “Rim ili mir” (2009) i “Romansa sa vevericom” (2010). Dobitnik je Brankove, kao i nagrade “Biljana Jovanović” SKD-a.



Faruk Šehić (1970), rođen u Bihaću, dobitnik je nagrade EU za literaturu za roman “Knjiga o Uni” (2011), kao i nagrade “Meša Selimović” za isti roman 2012. Književna kritika ga smatra jednim od najdarovitijih mlađih pisaca na području bivše Jugoslavije i predvodnikom tzv. pregažene generacije. Njegove knjige “Hit depo” (poezija), “Pod pritiskom” (kratke priče) i “Transsarajevo” (poezija), uživaju kultni status kod publike, a objavljivane su u više tiraža. Poeziju, prozu, eseje, likovne i književne kritike objavljuje od 1998. Član je Društva pisaca BiH i PEN centra BiH. Radi kao novinar i kolumnista u sarajevskom magazinu BH Dani. Bio je pripadnik 5. korpusa Armije BiH (1992-95). Jedanput je teško ranjen, a rat je završio u činu poručnika.

Lamija Begagić (1980), rođena u Zenici, živi u Sarajevu, a piše za decu i odrasle. Njene dve priče (Bog, jazz i još ponešto ili prosto Ena i Jabuka) objavljene su u zborniku “Bun(t)ovna p(r)oza”. Priče su joj objavljene u zborniku “Poqueerene priče”, kao i antologiji ex-YU autora “Na trećem trgu”. Na konkursu Ekran priče_02, u organizaciji zagrebačke Naklade MD i Iskon interneta, osvojila je prvu nagradu za priču “Dvadeset i sedam”, u konkurenciji autora više od 1.200 priča. Njena zbirka priča “Godišnjica mature” objavljena je 2005. uporedo u Beogradu (Rende) i Sarajevu (Omnibus). Druga zbirka priča “Jednosmjerno” izašla joj je 2010. Dobitnica je specijalne nagrade Fondacije “Farah Tahirbegović” za “doprinos razvoju izdavačke delatnosti, književnosti, bibliotekarstva i opšte kulture”.

Ognjen Spahić (1977) autor je zbirke priča “Sve to” (2001), romana “Hansenova djeca” (2004), za koji je dobio nagradu “Meša Selimović” za 2005. godinu, te zbirki priča “Zimska potraga” (2007) i “Puna glava radosti” (2014). Objavljuje prozu i književnu kritiku u svim relevantnim crnogorskim i drugim časopisima za književnost i kulturu (Plima, Ars, Libra Libera, Balcanis, Sodobnost). Član je redakcije književnog časopisa “Plima”, a živi u Podgorici i radi u redakciji za kulturu nezavisnog dnevnika “Vijesti”.

Zoran Pilić (1966), rođen u Zagrebu, objavio je zbirke priča “Doggiestyle” (2007) i “Nema slonova u Meksiku” (2014), romane “Krimskrams” (2009) i “Đavli od papira” (2011) i zbirku poezije “Dendermonde” (2013). Radio je u videoteci, preduzeću Cesta, u zagrebačkom Centru za autizam, te na filmskim festivalima u Motovunu i Zagrebu.



Mima Simić (1976), rođena u Zadru, prekinula je studije na Filozofskom fakultetu u Zagrebu kako bi putovala po evropskim zemljama. U malom mestu pokraj Londona radila je kao bejbisiterka. Otvoreno iskazuje svoju lezbijsku orijentaciju i borac je za prava LGBT populacije. Kritičarka je u brojnim hrvatskim književnim časopisima, kao što su Quorum, Libra, Godine, Zarez, Plima, K, Feral i dr. U filmskim kritikama obrađuje LGBTQ tematiku, preispituje sadržaje rodnih kategorija, proučava filmove koji prikazuju seksualne manjine i sl. Priče sakupljene i objavljene u knjizi “Pustolovine Glorije Scott” (AGM, 2005), nastale su nakon rata, a objavljivane su u različitim književnim časopisima ili u digitalnom obliku. Mima Simić je i ko-vokal i suosnivačica porodičnog soc-religioznog benda Drvena Marija za koji piše tekstove. Najavljuje da će njena nova knjiga biti potpuno drugačija od prve.

Stefan Bošković (1983), rođen u Podgorici, dramaturg je i jedan od osnivača Alternativne teatarske aktivne kompanije (ATAK). Za roman “Šamaranje” dobio je drugu nagradu “Pobjedinog” konkursa za neobjavljeni roman 2013. godine. Autor je brojnih scenarija za kratke studentske filmove. Napisao je i scenario za dokumentarni film o slikaru Dadu Đuriću.

Vasko Raičević (1979), rođen je i živi u Podgorici, a takođe je jedan od osnivača ATAK-a i koautor tekstova izvedenih u produkciji te organizacije “Poglavlja 23 i 24” i “19 decembar – dan poslije”. Njegov komad “Dobra smrt” izveden je premijerno u Crnogorskom narodnom pozorištu 2011. godine, u režiji Filipa Grinvalda. Pobednik je konkursa CNP-a za domaći dramski tekst, za dramu “Kalina proces”.

Slavica Agatonović (1965), prevodilac, završila je Filozofski fakultet u Beogradu. Članica je Udruženja književnih prevodilaca Srbije. Na srpski jezik prevela je brojne autore iz Švedske, prozne pisce i pesnike, kao i strip “Mumintrollet” Tove Jansona. Radila je i kao slobodni novinar i prevodilac, kao i u beogradskom Kreativnom centru i na projekatima za Ujedinjene nacije.



Đorđe V. Gregović (1963), osnivač je Za Druge i organizator i domaćin književne kolonije u Crnoj Gori, a objavio je romane “Grande dormidor” (1999) i “Xisterije Beograda” (2003), kao i nekoliko priča u književnim časopisima u Srbiji. Rođen je u novembru na dan Oktobarske revolucije. Godinama je sarađivao sa raznim radio-stanicama, a u današnje vreme je “slobodan pisac i i čitalac”. Nikada nije dobio neku nagradu, niti honorar za objavljene priče i knjige. Čitajući svoje radove, nastupao je sa perkusionistima na festivalu Grad teatar u Budvi i u koncertnoj sali dvorca Kralja Nikole u Baru.

Objavljivanje zbirke priča učesnika književne kolonije predviđeno je za jesen, a želja organizatora je da ta knjiga bude istovremeno objavljena u svim zemljama iz kojih dolaze autori.

Književna kolonija u Crnoj Gori biće održana uz podršku opštine Budva i prijatelja.

Po završetku književne kolonije, planirana je i studijska poseta Pentaru i Tirani.

Projekat "Mobilne rezidencije" započet je 2013. godine likovnom kolonijom u Babama i arhitektonskom u Reževićima, a cilj je da se, uprkos državnim granicama, socijalnom i materijalnom položaju umetnika i publike, poboljša njihova komunikacija. Osnovna ideja projekta je da stvori alternativna mesta i pravce za umetničko delovanje u balkanskim selima, iz kojih se ponekad, sa kulturne margine, čuju važni glasovi.

(SEEcult.org)