Smisao našeg života-Zašto postojimo

Normalno da jesi, ne pišemo pesme džaba valjda na pp?

Ne stvarno, vec inspiracija radi, radi..gori, przi...
eto i to je smisao neki valjda..

Ena, veoma lepo, iskreno i hrabro napisano. Samo - dobijaš jedinicu za promešenu temu. Mislim, sviđa mi se rezon, ali da li stvarno misliš da je smisao tvog postojanja da budeš - da te parafraziram - srećna što si živa, ništa specijalno, a opet tebi bitno?

Misliš da je ego cilj?


P.S. Marea, predomislićeš se posle prvog sumo "susreta".

Vuline, ja se nikada ne predomislim..i tu cak lezi moj smisao..

Ala lažeššš.

Lazem bretee, ama kako zinem

Nego, je l' voliš pojaseve sumo rvača?

Uh, obozavam do smisla

Vulin ::Ena, veoma lepo, iskreno i hrabro napisano. Samo - dobijaš jedinicu za promešenu temu. Mislim, sviđa mi se rezon, ali da li stvarno misliš da je smisao tvog postojanja da budeš - da te parafraziram - srećna što si živa, ništa specijalno, a opet tebi bitno?

Misliš da je ego cilj?

Obožavam pojaseve nevinosti, kao Mesrine.

Govorio si o imperativu i to biološkom imperativu, o opstanku- ti ga vidiš jedino u našoj deci, razumem te. Ja ga tražim na suprotnoj strani od smrti- tamo gde je moj ali i tvoj, naš život. ŽIVOT .
Život je da se živi i to bez velike filozofije, inspirativno dakle smisleno.

Ono što te inspiriše da se ujutro probudiš srećan je ono što te drži budnog, što te usrećuje, kad si ti srećan i ispunjen, ispunjeni i srećni su i tvoji bližnji, to je ta neka pozitiva koju daruješ svetu, tako ja to vidim. Nije to samo pitanje ega, ego grabi trenutke i pojede ih bez osećaja za lepo, troši i ne uživa preterano u deljenju. Inspirativan život se deli sa drugima, šalješ pozitivu, primaš pozitivu, to je nešto veće od samog ega, tu nalazim smisao, u deljenju takve inspirativne energije. To ispunjava i telo ali i dušu.

Živi trenutak kao da je večnost, u njemu nađi smisao, pa neka je i tema promašena, samo se ispuni, ne budi prazan, ne zvoni nezadovoljstvom, tako ćeš pomoći svetu. Tako radim.

Nekoga usrećuje svakodnevna šetnja, a nekoga da pravi mostove, neko piše, neko slika, neko čuva ovce i srećan je zbog toga,neko ide u crkvu i tamo traži odgovore, neko veruje nekom bogu, neko veruje sebi i bogu u sebi... Toliko razloga ima da se živi, i svi su važni, svi imaju smisla.

Sic! Ego je sredstvo...

Ali recimo da si u pravu, i da propagiramo takav rezon. Život zarad života. Ono, uživamo svaki dan, i "ne jebemo živu silu" . Lagano američki, kuliramo. Ali svako od nas tako. Baš svi na svetu. I naša deca prestanu da misle o svojoj budućoj deci, i o bilo čemu posle njih. I? Šta onda? Niko više ne kreše zbog pravljenja dece, nego zbog orgazma. Ne rađaju se bebe, ljudi stare i umiru. Koliko bi to trajalo?

E, vidiš, priroda se pobrinula da nam dá smisao, i da takve stavove - poput tvojih - proba da eliminiše. Ili bar da ih svede na najmanju moguću meru. I time da meni dá za pravo u ovoj diskusiji.

Vuline, mehaniko cista...

Neee, svi krešu jer je to dobro, seksualna energija je bitna energija. Deca se dakle i dalje rađaju, a pazi, mislili mi ili ne mislili, dece će biti, zar ne?
Još zanimljivije, što manje filozofiramo, to više dece na svetu, opa, pa da...Tako je to priroda podesila, ništa nas ne pita na tu temu. Ona o tome sama odlučuje, samo treba da je sledimo.

Komplikujemo, mislimo da je za pravljenje dece potrebnan fakultet, kao decu prave samo akademici? Ma neee, ne prave, naprotiv.

Nema to veze sa ''amerikaniziranjem'', nego, kažem, svako za sebe nađe smisao u životu, ako želi da bude srećan i ispunjen,pročeprkaće po svojim imperativima, izvući bitno, shvatiti da je poenta u jednostavnosti, ne u komplikacijama.

Da bi nešto našao, moraš tražiti i ispod kamena se nađe nešto lepo, ali ga treba podignuti.

Naći inspiraciju nije teško ali ni lako ako se komplikuje.

Evo, pobedio si, ako te to usrećuje.

Ali Vulin krese mehanicki..djeca, plan i program..= Smisao

Nemoj tako, zlato. Govorimo o smislu postojanja. Ali naša vrsta ume da u odnose unese mnogo više od pukog smisla postojanja. Evo, recimo da je moj i tvoj cilj da ispunimo svoje imperative. Naravno da bih ja tebe usrećio (ili usrećivao - skoro svakodnevno ), ali bih prvenstveno pokušao da tom usrećivanju dam smisao - potomstvo. Posle oksitocina ostane povezanost koja nema ništa s mehanikom, jer je određena hemijom koja nas programira da se... usrećujemo. A ne shvatamo da je u pitanju konstantan poriv da se zadovolji onaj prvi i najvažniji zadatak. Priroda nema način da kaže: "Ok, dvoje dece, dobro je, dosta bre više s tim ... usrećivanjem. O'ladi malo." Jednostavno, čovek do smrti ne može da se odupre.

Ena, sad videh.

Ako bi nekoga usrecivao, to je vec smisao..Sta, tebi treba potvrda da si ziv?

Ako je dobijem od tebe, onda da.

Ako ne dobijes, onda ne..I sta ces onda...?

Vulin ::Ako je dobijem od tebe, onda da.

Amore, daj mu. Žmuriću.

Ma ne dam bre..i tacka..Nek nadje smisao sam..

Pffff. Stipso.

Postojimo da bi nam matičari izdali..rodne listove,državljanstva, mup.. lične karte,vozačke dozvole,vojni oŠeći evidentirali za odbranu živOta na neosveštanoj zemlji. Koju savako nekoliko decenija osveštavaju pod geslom "Sveci nisu živi"

Johnny-Azra ::Pitanje svih pitanja..Zašto postojimo..

постојимо да бисмо пронашли одговоре на сва питања, тада не бисмо постављали ни ово питање - зашто постојимо

Ne baš da bi pronašli(jer nije igla) odgovore...jer već znamo kako se npr.poslovi dobijaju ..odnosno  gube od drugih ,...ukoliko nemate sopstveni izvor primanja.
Skoro sve odgovore znamo...  kao i za (ne)odgovorne

Smisao postavljanja pitanja zašto neki vole sebe više nego bilo koga,odnosno zašto mi volimo više od sebe je besmisleno.

Postanak života se odigrao nizom bezbrojnih, sasvim slučajnh okolnosti. I, opet, sasvim slučajno smo dostigli nivo da se možemo zapitati: zašto postojimo?
A, onda, sasvim svesno, možemo razvijati različite misli, (koje mogu biti smislene ili besmislene).
Jedna od tih smisleno/besmislenih ideja, mogla bi da glasi:
Kao svesna bića, znamo da ćemo sasvim sigurno umreti. Iz perspektive neminovne smrti i potpunog ništavila, ceo naš život je jedan dar, jedna privilegija i jedno jedinstveno, neponovljivo iskustvo. Kako ćemo upotrebiti taj dar - na nama je. Neko će sebe postaviti u centar, ispunjavajući svoje želje. Drugi će se držati periferije, ispunjavajući tuđe želje, ali uživati u svemu tome.

Jedno ne bi trebalo da zaboravimo: niko od nas, ovde prisutnih (računajući da smo svi sada punoletni), neće dočekati sledeći vek. Niti će bilo koga biti briga šta je bio smisao naših života.

Svima želim srećnu Novu 2017. godinu! Smejte se, družite se, pomažite jedni drugima, ne budite sebični, ne svađajte se... I što manje vremena trošite na pitanja o smislu života!