Zasto?!

Zašto nam se dešava da nas, kad ostanemo bez mozga i argumenata, iscrpljeni nerazumevanjem, potreseni emocijama i zapitamo se šta nam se to, pobogu dešava, odgovor tresne kao klavir iz vedra neba?!
I onda nam na usta krenu rečenice koje slike pred našim otvorenim očima sklapaju u celinu, u događaje, razloge, motive, ciljeve, objašnjenja.
Uvek je potreban sukob, da bi se pokrenulo sećanje i uvek budemo zgranuti nad saznanjem.
Zasto?

Мало ти је превише уопштен увод; било би боље кад би описала неки пример такве ситуације.
Овако, тешко је разумети- шта је уопште- питање.

Zasto??? Valjda zato sto ne zelimo da vidimo i ako su oci sirom otvorene... Valjda zato sto ne zelimo da znamo i ako je odgovor tu, vidljiv i jasan....
Zato sto odbijamo da priznamo istinu sve dok nas ona sama ne tresne po glavi... Zato... Nesto mi poznat taj osecaj...
Zato sto dok sve to ne naucimo, zivot nas uvek vraca na iste situacije.

Fristajlo ::Мало ти је превише уопштен увод; било би боље кад би описала неки пример такве ситуације.
Овако, тешко је разумети- шта је уопште- питање.

Fri mislim kako primera ima na milion, svako iznosi svoj.

furija ::Zasto??? Valjda zato sto ne zelimo da vidimo i ako su oci sirom otvorene... Valjda zato sto ne zelimo da znamo i ako je odgovor tu, vidljiv i jasan....
Zato sto odbijamo da priznamo istinu sve dok nas ona sama ne tresne po glavi... Zato... Nesto mi poznat taj osecaj...
Zato sto dok sve to ne naucimo, zivot nas uvek vraca na iste situacije.

Čudan je to osećaj, kada misliš da držiš nešto pod kontrolom, a sve ti izmiče iz ruku. Trudiš se da sve odvojiš ali je tako savršeno spojeno, da se osetiš kao da treba da padneš u nesvest i sačekaš neki drugi dan. Možda, i neki drugi život.

Тја...
Ваљда сам ја по природи лишен негирања и погрешних тумачења, па ми се то и сувише ретко дешава.
Ја заблуде о некоме или нечему приписујем одсуству информација.

@Fri
Radi se o tome da su informacije dostupne, ali ih ignorises i ne koristis. Ne radi se o negiranju i pogresnom tumacenju, radi se o odsustvu spoznaje neceg vidljivog i opipljivog, o prividu neceg sto je nemoguce ne videti - a nisi video, shvatio, protumacio...
Banalan primer, ali meni se dogodilo da probam crne i braon cizme i donesem kuci klutiju - unutra jedna crna, jedna braon a trebaju mi istog trena.... A mislila sam da sam resila problem Naravno ovde ne pricamo o cizmama, ali eto i to se desava...
@Slavena
Zaista treba sacekati novi dan. Sve sto se dogadja, dogadja se sa nekim razlogom. Ako mi u tom trenutku ne vidimo ni svrhu, ni razlog, ni izlaz - vreme ce sigurno pokazati da je to zbog neceg bilo dobro za nas.

slavena ::Zašto nam se dešava da nas, kad ostanemo bez mozga i argumenata, iscrpljeni nerazumevanjem, potreseni emocijama i zapitamo se šta nam se to, pobogu dešava, odgovor tresne kao klavir iz vedra neba?!
I onda nam na usta krenu rečenice koje slike pred našim otvorenim očima sklapaju u celinu, u događaje, razloge, motive, ciljeve, objašnjenja.
Uvek je potreban sukob, da bi se pokrenulo sećanje i uvek budemo zgranuti nad saznanjem.
Zasto?
:fri:

draga moja plavojko de si chula da plavusha moze da ostane bez mozga , osim u tupavim mushkim vicevima? :: argumenti, ok, privremena pauza, ali samo za jachi napad ili odbranu...
ono o chemu mislim da prichash, volela bih rado da mi se desi, da ostanem u magli i bez reshenja i onda odjednom klavir pochne da svira svoju melodiju, onako ochajnichki, zestoko, jako , a opet blago da i najsuptilnija dushica na ovom svetu moze da oseti...

sukob je potreban da bi se neke stvari pokrenule, secanja idu u posebnu ambalazu, moze i sa mashnom, a saznanje ili pomisao da smo neshto saznali je dar koji treba sachuvati )

Zato što su reči precenjene, Slavena...
Zato što je rečeno mnogo više nego što treba...
Zato što se mnogo priča,a malo gleda...
Zato što više treba da se gledamo,a manje pričamo,jer pogledi govore mnogo više od reči...
Eto zato...

Mesrine ::Zato što su reči precenjene, Slavena...
Zato što je rečeno mnogo više nego što treba...
Zato što se mnogo priča,a malo gleda...
Zato što više treba da se gledamo,a manje pričamo,jer pogledi govore mnogo više od reči...
Eto zato... :bela: :skriven:

Zasto ti ovoliko pricas?
Manje price , vise rada.

Zašto nam se dešava da nas (...)
odgovor tresne kao klavir iz vedra neba?!

Zato sto u principu znamo s kim imamo posla, zato sto nas taj neko nije dovoljno 'pritisnuo'...

slavena ::

Mesrine ::Zato što su reči precenjene, Slavena...
Zato što je rečeno mnogo više nego što treba...
Zato što se mnogo priča,a malo gleda...
Zato što više treba da se gledamo,a manje pričamo,jer pogledi govore mnogo više od reči...
Eto zato... :bela: :skriven:

Zasto ti ovoliko pricas?
Manje price , vise rada.

Radim ja Slavke gde treba , ništa ne brini. Hvala što misliš na mene.

Sudac pita osuđenog:
- "Zašto ste ubili svoju suprugu, a ne njenog ljubavnika?"
- "Zato jer je lakše ubit jednu ženu neg svaki dan novog muškarca."

Mnogo puta se pitamo ZASTO? A odgovora nema. Moramo ga sami traziti u bezbroj pretpostavki...

slavena ::
Zasto?

Zato...

Pajac

Svako od nas nosi maske svoje
ispod maske suze se ne vide
nacrtani sad osmesi stoje
sad je vazno da predstava ide.....

Svako od nas pajac je za sebe
da sakrije lice maska stoji
i prekrije onog pravog tebe
Jer bez maske i pajac se boji......

Bole

Prateći očigledno...

slavena ::Zašto nam se dešava da nas, kad ostanemo bez mozga i argumenata, iscrpljeni nerazumevanjem, potreseni emocijama i zapitamo se šta nam se to, pobogu dešava, odgovor tresne kao klavir iz vedra neba?!
I onda nam na usta krenu rečenice koje slike pred našim otvorenim očima sklapaju u celinu, u događaje, razloge, motive, ciljeve, objašnjenja.
Uvek je potreban sukob, da bi se pokrenulo sećanje i uvek budemo zgranuti nad saznanjem.
Zasto?

Ovo je tema za filozofiju, pisaću na temu kad je tamo prebace.

Za sve je potreban sukob, bez njega nema ničega.

Ma samo reci. Evo, možeš da se sukobiš sa mnom. Jedini islov je, čisto da eliminišemo potencijalnu zloupotrebu kakvog oružja, da budemo odeveni kao sumo rvači.

Vulin ::Ma samo reci. Evo, možeš da se sukobiš sa mnom. Jedini islov je, čisto da eliminišemo potencijalnu zloupotrebu kakvog oružja, da budemo odeveni kao sumo rvači.

Aha , kliziš znači kroz prste često, voliš da popiješ koje pivce više, fenomenalni ''Staropramen'', a kad popiješ ti bi da se pobiješ, ko sumo rvači , joj, mogu i zamisliti samu borbu: držiš me za pojas iznad zemlje, molim za milost, u sebi naravno, momenat istine se otvara preda mnom, kao pod o koji treskam licem, upadam u njega, jede me taj pod, drobi drvenim zubima, zvoni u glavi, od kad si me pustio da odskočim koji put sve sam videla jasno, argumenti se sami poredali od sebe, gotovo je, nesvest me hvata, odoh oohh... Mrak.

O gde je taj sudija, vičem, čini mi se da vičem, pomeram usne, glasa nigde, usta nigde, ničega nema, sve je prekrio sneg...

Zašto nemam tridesetak kilograma više da te u toj borbi smoždim načisto?
Zašto ne pijem pivo?
Zašto?

Zato što ne čitaš. Ili zato što tumačiš proizvoljno.

Rekoh odeveni kao sumo rvači. Ne da se bijemo kao oni.
A to je samo zbog tvojih grudi.

Aha, ako je do grudi, onda ću te pobediti.

Hm, zavisi kako bi vezala pojas. Ono jes', mogao bih da zamislim da bi tebi stajao bolje nego meni, mislim pojas, inače teško da bi tebi stajao bolje nego meni , ali svakako bih bio veseliji borac u ringu.

Misliš?

Ne moram ni da udarim, a ''udaram'' pravo u čelo, veselo je to,mada, ponekada i dosadno, znam šta da očekujem, o da, verovatno bi se radovali, a ti bi bio za mušku dlaku veseliji od mene, pod uslovom da imaš ''ljubavni tepih'' na grudima .

Imam. Ali je poenta da ti nemaš.

A nema udaranja. Možeš da se maziš (ulje pre, i u toku "susreta" obezbeđeno u dovoljnoj količini), da pomisliš na klizave prste , na šake u raznim položajima - ali ni u jednoj varijanti stisnutim u pesnice. Osim poslednjih sedam do petnaest sekundi.