Smisao našeg života-Zašto postojimo

Mozda je nekako prirodno reci da je smisao u djeci..nama koji imamo djecu. No, sta cemo s ljudima koji nemaju, i ne mogu da imaju..Dakle..generalno nije smisao u tome...vec u marksizmu . Ne, bez zezanja. Zivot ne moze biti nista drugo nego zivot. To je smisao..ne moze biti nista osim smisao..

Oooo, falim te Bože! Konačno...

Dobro jutro. I jeste, samo i jedino produženje vrste.



P.S. A oni bez dece... Pa, njihov život, na žalost - nema smisao.

Nije tacno. Znaci tvoje dijete ako sjutra ne bude familijarno, njegov ili njen zivot je besmislen?? Ma idi Vuline..

Vulin ::
P.S. A oni bez dece... Pa, njihov život, na žalost - nema smisao.

Užas od rečenice!

Da, vec sam gore to isto rekla samo drugim rijecima.

Istina boli, jebiga.

A smisao nemoj da mešaš sa vrednošću. Jer nečiji čivot može da ima vrednost, ali i dalje može da bude besmislen.

Dakle Vuline, ako ne budes imao unuke, tvoje dijete ima besmislen zivot..A onda cek..mozda to povlaci i tebe, onda je i tvoj zivot besmislen, jer nisi docekao unuke..Ma kakva glupost.

Tvoja paušalna ocena ne utiče na smisao postojanja čoveka. Ali tačno je, ako moja deca ne budu imala decu, život im jeste besmislen.

Vulin ::Istina boli, jebiga.

A smisao nemoj da mešaš sa vrednošću. Jer nečiji čivot može da ima vrednost, ali i dalje može da bude besmislen.

Ne mozes vrijednost da procjenjujes po tvojim potrebama, ne mozes da "savijas" nista po tvojim zeljama. Ono sto je za tebe vrijednost za drugoga mozda nije...

Ne pričam o "svojim" vrednostima. Mislio sam na umetničku ili stvaralačku vrednost, na nešto od čega ljudski rod može da izvuče kakvu korist. A opet, to što neko lepo crta ili piše, ili ume da dokuči fizičke ili hemijske relacije - nije smisao postojanja.

Vulin ::Tvoja paušalna ocena ne utiče na smisao postojanja čoveka. Ali tačno je, ako moja deca ne budu imala decu, život im jeste besmislen.

Vec unaprijed im odredjujes smisao zivota, Divno nema sta. To sto imaju tatu, to je skroz besmisleno?

Egzistencijalistički gledano, da. To je apsolutno nebitno po pitanju smisla postojanja.

Vulin ::Ne pričam o "svojim" vrednostima. Mislio sam na umetničku ili stvaralačku vrednost, na nešto od čega ljudski rod može da izvuče kakvu korist. A opet, to što neko lepo crta ili piše, ili ume da dokuči fizičke ili hemijske relacije - nije smisao postojanja.

Ne pricam ni ja o tvojim vrijednostima. Vec o tome sto ti zoves vrijednost..Koju uslovljavas, skroz je ogranicavas...Smisao zivota ogranicavas, pa i sopstvenoj djeci.

Naprotiv. I daleko bilo, pu, pu, pu, da svojoj deci smisao života ograničavam.

Svoj dug sam odužio, supruga takođe. Dvoje dece - čista reprodukcija. Ergo, ništa nisam uradio, već sam samo vratio dug onome ko mi je "život podario".
I ne zovem ja pomenute vrednosti vrednostima, nego je društvo ocenilo da vredi vrednovati sposobnosti.

A tema nije "Hajde da se raspilavimo nad istinom", nego pokušaj da zabludele "vratimo stadu" - da utvrdimo prioritete.

Vulin ::Ne pričam o "svojim" vrednostima. Mislio sam na umetničku ili stvaralačku vrednost, na nešto od čega ljudski rod može da izvuče kakvu korist. A opet, to što neko lepo crta ili piše, ili ume da dokuči fizičke ili hemijske relacije - nije smisao postojanja.

Umetnička vrednost umetnika bez( biološke dece od krvi i mesa), se meri onim što je dao čovečanstvu na poklon, njegova dela su njegov smisao, tu je našao sebe, zato postoji, njegova dela su njegova deca.

Svako nađe svoje ''dete'' u životu, ili nađe ili je već mrtav a da to i ne zna ili je suicidan..

Pa kako ne ogranicavas? Ako kazes da nece imati smisla, ako ne budu imali potomstvo??
Da vratimo ovce stadu?? Ja bih ih sve pustila na slobodu, da misle svojom glavom..onako, posteno, da naprave jednu revoluciju..

Mešaš pojmove, mila. Ena, njegova dela su njegova sposobnost, i nesporno ga treba ceniti, ali nije produžio vrstu, nije ispunio svoj biološki zadatak. A to je smisao.
Nije smisao života ići u školu, učiti, raditi... To su samo načini da se dođe do sredstava za ispunjavanje smisla - za gajenje potomstva.

Marice, nek' misle i dupetom ako hoće, ali to nije predmet diskusije. Ovde treba misliti na drugu glavu.

Vidim Vuline da ja ta druga glava, kod tebe previse dole, jako nisko.

Sad udaraš nisko. Mislim, ti to nikad ne radiš...

Vulin ::Mešaš pojmove, mila. Ena, njegova dela su njegova sposobnost, i nesporno ga treba ceniti, ali nije produžio vrstu, nije ispunio svoj biološki zadatak. A to je smisao.
Nije smisao života ići u školu, učiti, raditi... To su samo načini da se dođe do sredstava za ispunjavanje smisla - za gajenje potomstva.

U redu, to je TVOJ smisao, imati biološku decu, napraviti ih sam, to razumem, imam dete, prelepo je biti roditelj.

Ali, čovek je individua, biće koje se rađa i umire samo, i svakako sam sebi traži smisao u životu, da li će ga naći u ovom ili onom, nije moje ni tvoje da sudimo, možemo prvo i jedino na ovu temu govoriti u svoje ime. I nadati se da će svako od nas naći inspiraciju zbog koje živi ispunjenim životom- ne moraju to biti bukvalno naša deca, to je tako diskriminacijsko gledište, zato i kažem ''deca'' se traže kroz život, svako od nas ima šta da da i ostavi iza sebe, a važno je toga biti svestan.

Vulin ::Sad udaraš nisko. Mislim, ti to nikad ne radiš...

Ne udaram nista, skroz sam ozbiljna Ne, ne ja ispod pojasa ne idem nikad..

Nikada se nisam trudio da razmišljam o to me zašto postojim ili bolje reći zašto živim.Od rođenja pa sve do danas uvjek je postojao neki cilj manje ili više bitan,uspešno ili neuspešno dostignuit.Klonio sam se ulepšanih ,ili lepo rečenih ,razloga koji su neki pisali ,govorili ili utemeljivali u svoje životopise ,biografije ili pregovore svojim umetničkim djelima .Trudio sam se da realno bez ikakvog doterivanja govorim o vremenu koje sam proživeo.Priznajem bio je to buran život sa dosta oscilacija uspeha ,padova pa i posrtanja ,ali ja sam se sa tim znao uspešno nositi. Neko će reći nisi uspeo jer nisi obezbedio sebi potomstvo ,stavljajući to kao imperativ života .Ako je to neka prihvaćena norma društva ili života ja se neću u nju uklopiti ali neću na osnovu toga svoj život smatrati promašenim. Ponosan sam na svoje pokojne reoditelje što nikada nisu rekli da sam planirano djete ,kao što je to danas moderno,a u suštini obična poštapalica, koja služi pojedincima da i ono što je po prirodi normalno ,prisvoje kao svoju vrstu kontrole . Neka hvala
ja ne pripadam tome soju .

Vidi, zlato, da se čovek rađa iz školjke ili gusenice, oprašivanjem ili poljupcem, onda bi takav stav o traženju smisla i biranju možda imao smisla. Ali biološki imperativ je neminovan, i prvi je, da ne kažem iskonski nagon.
E, a ispunjenje je opet nepovezano sa ovom diskusijom. Može čovekov život da ima smisao, ali da bude apsolutno irelevantan za zajednicu. A to smo svi mi, obični, "mali" ljudi.
A sad mi reci šta je tvoja "inspiracija zbog koje živiš ispunjenim životom".

Trijak, nije za tebe, već za Enu.

Moja inspiracija su male stvari, obične, svakodnevne stvari, prosto im se radujem, sretna sam jer sam živa, ništa specijalno, a opet meni bitno. Dovoljno da ti kažem da sam lično gledala(sopstvenoj) smrti u oči, i probudila se, krećem se kroz život, pratim dinamiku, znaš ono, akcija rađa reakciju, ne status quo, uvažavam sopstvenu intuiciju, tu nalazim inspiraciju da živim ispunjenije, iz dana u dan tako punim baterije, vrednujem ''male sreće'' kao nešto što je najvrednije, u danu ih imam puno, to me ispunjava. Jednostavno: radujem se životu, čak i kad nije sve lepo, moje je.

Desi mi se da ustanem neraspoložena, priznajem, ali taj osećaj sklonim iz sebe do uveče, naučila sam da kontrolišem instinkte, da biološki imperativ je nešto iskonsko u nama, opstanak je važan, ali ne treba juriti za pogrešnim stvarima i sve se namesti kako treba, ne jurim za nečim nedostižnim da bih stalno patila, razumna sam u dovoljnoj meri, volim sebe , volim bližnje, ne mrzim nikoga, lepo mi je, volim sam život- tu sam našla smisao.

Eto , iskreno je tako.

Eh, Enna..a ja mislila da sam ti inspiracija..