Citati

"Nikad nemoj želeti da previše znaš, što čovek manje zna, život je jednostavniji. Znanje čini čovjeka slobodnim, ali ne i sretnim.

Dođi, pij sa mnom, u ime bezazlenosti, gluposti, vere u budućnost, snova o sreći.......
Samo glupak pobeđuje u životu. Drugi vidi i odviše prepreka i postaje nesiguran pre nego li i krene.
U takvim trenucima, glupost je najveće blago, čarobni plašt koji prekriva opasnost, u koju pametnjaković uleće kao hipnotisan."

E.M.Remark

DVE NAJTUŽNIJE REČI U SVAKOM JEZIKU

Ništa u životu nije uzbudljivije niti poželjnije od iznenadne spoznaje posle koje postajete izmenjen čovek - i to ne samo čovek koji se promenio nego i čovek koji se promenio nabolje. Takvi trenuci su retki, ali nam se ipak mogu dogoditi.

Tog zimskog popodneva u Menhetnu, dok sam sedeo u malom francuskom restoranu, osećao sam se frustrirano i potišteno. Zbog nekih pogrešnih procena koje sam napravio, propao je i prilično važan projekat. Čak i očekivanje da se sretnem sa svojim dragim prijateljem (Starim, kako sam od milošte zvao) nije mi pričinjavalo radost kao ranije. Sedeo sam, namršteno posmatrao karirani stolnjak i pokušavao da savladam gorčinu zbog zakasnele spoznaje.

Na kraju sam ugledao prijatelja kako prelazi ulicu, umotanog u svoj praistorijski zimski ogrtač, s filcanim šeširom na glavi, ostavljajući utisak energičnog patuljka, a ne čuvenog psihijatra. Ordinacija mu se nalazila u blizini; znao sam da je poslednji pacijent upravo izašao iz nje. Imao je skoro osamdeset godina, a i dalje je bio u potpunosti posvećen svojim pacijentima, i dalje se ponašao kao direktor velike fondacije, i dalje je voleo da pobegne na igralište za golf kad god mu se ukaže prilika.

"Dakle, mladiću", rekao je preskočivši uvod, "šta te muči?"

Njegova moć zapažanja odavno je prestala da me iznenađuje. Odmah sam opširno počeo da pričam o svojim problemima. Pokušao sam da budem potpuno iskren, uz dozu pomalo melanholičnog ponosa. Za svoje razočarenje nisam krivio nikog drugog osim sebe.

Analizirao sam celokupan slučaj, sve pogrešne procene, sve loše poteze. To je potrajalo nekih petnaestak minuta. Kad sam završio priču, on je rekao: "Hajde, sinko, da pređemo u moju ordinaciju. Želeo bih da vidim tvoju reakciju na nešto."

Iz pljosnate kartonske kutije izvadio je magnetofonsku traku i ubacio je u magnetofon. "Na ovoj traci imam snimak ispovesti troje pacijenata koji su došli kod mene da potraže pomoć. Naravno, nisu naveli svoja imena. Voleo bih da čuješ snimke i da mi kažeš možeš li da otkriješ sintagmu od dve reči koja bi se mogla nazvati zajedničkim imeniteljem sva tri slučaja." Potom se nasmešio. "Zašto si toliko zbunjen? Ne brini, imam svoje razloge."

Učinilo mi se da je nesreća ono što je zajedničko glasovima koje sam čuo na traci. Muškarac koji je prvi govorio očito je doživeo poslovni gubitak ili neuspeh; krivio je sebe što nije vrednije radio i što nije umeo da predvidi događaje. Žena koja je druga govorila nikad se nije udala zbog osećaja obaveze prema svojoj majci koja je ostala udovica; sada se sa gorčinom prisećala svih bračnih ponuda koje je propustila. Treći glas je pripadao majci čiji je sin u pubertetu imao probleme sa policijom; do beskonačnosti je krivila sebe.

Stari je isključio magnetofon i zavalio se u stolici. "Šest puta je u ovim snimcima upotrebljena sintagma puna podmuklog otrova. Da li si je primetio? Nisi? Možda zato što si je malopre u restoranu i ti tri puta upotrebio." Uzeo je kutiju u kojoj je stajala magnetofonska traka i dodao mi je. "Evo ih, pišu ovde gore na etiketi. Dve najtužnije reči u svakom jeziku."

Spustio sam pogled. Crvenim slovima uredno su bile napisane reči: Da sam.

"Veoma bi se iznenadio kad bih ti rekao koliko sam samo puta sedeo u ovoj stolici i slušao ojađene izjave koje su otpočinjale s te dve reči. 'Da sam postupio drugačije', ili 'Da samo nisam to učinio', 'Da samo nisam izgubio živce', 'Da samo nisam rekao nešto ružno', 'Da samo nisam postupio nepošteno', 'Da samo nisam rekao tu glupu laž', 'Da sam samo bio mudriji'. 'Da sam samo bio manje sebičan', 'Da sam se samo umeo savladati'. I tako pričaju i pričaju, sve dok ih ne zaustavim. Ponekad im pustim snimak koji si upravo čuo. "Kad biste samo", kažem im, "prestali da govorite: da sam, možda bismo i mogli nešto da uradimo".

Ispružio je noge. "Problem u tom da sam jeste to što ništa ne menja, već samo primorava čoveka da gleda u pogrešnu stranu - nazad umesto napred, da rasipa vreme. I na kraju, ako ti to pređe u naviku, može da postane pravi problem, izgovor da odustaneš.

Uzmimo na primer tvoj slučaj. Tvoji planovi se nisu ostvarili. Zašto? Zato što si napravio neke greške. Dobro, to je u redu, svi grešimo. Učimo na svojim greškama. Ali kad pričaš o njima i žališ se zbog ovog ili onog, onda na njima zapravo ništa ne učiš."

"Kako to znaš?", pobunio sam se.

"Znam po tome što nikad ne izlaziš iz prošlog vremena. Ni jedan jedini put nisi pomenuo budućnost. A na određeni način - sada budi iskren, molim te - ti u tome uživaš. U svima nama postoji neka čudna crta koja nas navodi da neprestano podgrevamo stare greške. Jer, na kraju krajeva, kad pričaš o nekoj nesreći ili razočarenju koji su ti se dogodili, ti i dalje ostaješ glavni akter, i dalje si u centru pozornice."

"I dobro, šta je lek?", utučeno sam odmahnuo glavom.

"Izmeni svoj ugao posmatranja", spremno je odgovorio.

"Izmeni ključne reči i sintagmu koja te vuče na dno zameni onom koja motiviše."

"Da li bi mi preporučio neku od njih?"

"Naravno. Precrtaj reči: da sam, i zameni ih sa: sledeći put."

"Sledeći put?"

"Tačno tako. Upravo ovde, u ovoj prostoriji, imao sam priliku da vidim kako čini čuda. Dokle god pacijent neprekidno ponavlja: da sam, znači da je u problemu. Međutim, kad me pogleda u oči i kaže: sledeći put, onda znam da je na dobrom putu da prevaziđe svoj problem. To znači da je odlučio da primeni ono što je iz iskustva naučio, ma koliko možda bilo tužno i bolno.To znači da je odlučio da potisne žaljenje, da krene dalje, nešto preduzme i nastavi da živi. Pokušaj sam i videćeš."

Moj prijatelj je zaćutao. Slušao sam kako kapi kiše udaraju o prozor. Pokušao sam da iz glave izbacim jednu sintagmu i zamenim drugom. Naravno da je sve to bilo samo plod moje mašte, ali kao da sam čuo škljocaj kada su se nove reči smestile u moj um.

Od tog kišnog poslepodneva na Menhetnu prošlo je više od godinu dana. I danas kad zateknem sebe da sam na pragu da pomislim da sam, odmah to izmenim u sledeći put. I čekam jedva čujni škljocaj. I kada ga začujem, istog trena se setim Starog.

Iz knjige "Možeš ako veruješ da možeš",

Norman Vinsent Pil,

Mono i Manjana, 2010.

''Strašno je vidjeti čovjeka koji vjeruje da je potpuno i nesumljivo sam, jer u njemu ima nešto tragično, čak i sveto, a u isti mah jezivo i sramotno. Uvijek – kazao je – nosimo nekakvu masku, koja nikada nije ista nego se mijenja zavisno od uloge koju treba da odigramo u životu: masku profesora, ljubavnika, intelektualca, prevarenog muža, junaka, nježnog brata. Ali koju masku stavljamo ili kakva nam maska ostaje kada smo sami, kada mislimo da nas niko, baš niko na svijetu, ne posmatra, ne motri na nas, ne sluša nas, ne zahtijeva ništa od nas, ne zastrašuje nas, ne nasrće na nas? Možda taj trenutak ima u sebi nešto sveto zato što se čovjek tada suočava s Bogom ili, u najmanju ruku, sa svojom neumoljivom savješću. Možda niko neće oprostiti onome ko ga bude zatekao u toj krajnjoj i suštinskoj golotinji, užasnijoj i stvarnijoj od svih golotinja, jer ona otkriva nezaštićenu dušu.''

Ernesto Sabato

Niko nije savršen. Ništa nije savršeno. Zašto se onda trudite da budete NIKO I NIŠTA?

''Moja ljubavi, digla si me toliko visoko da i kad bih pao - do zemlje bih se naživeo.''

Matija Bećković

"Nadati se uprkos svakoj nadi" je visoka mudrost koju je do sada dostigla samo ljubav. Belu magiju želje neće niko naučiti iz tudjeg iskustva ma koliko svedočanstvo i primer bili očigledni, ma koliko snažno bilo čudo tudjeg života. Oni mogu služiti samo kao poticaj, kao predlog, nikad kao primer, jer kao što postoje opšti zakoni kojima smo svi podložni, tako postoje i individualni. Upravo je žovek jedinstven, neuporediv i nezamjenjiv. Ja ne mogu stići do sreće po Vašem tragu, niti Vi po mojem jer mi dolazimo iz različitih smerova večnosti. Naša jezgra bića zastrta su životom, medjusobno stranim.
Ni dve reči nemaju isto značenje za dvoje ljudi, još manje isto iskustvo. Kad se severni medved veseli, tigar dobija ozebline.''..

Prentice Mulford - Zablude zivota

''Mislila sam da se svim ljudima bar jednom dnevno dešava da osećaju kako im se život svodi na neizrecivu i apsurdnu patnju, mada na njima, kao ni na meni, to saznanje nije ostavljalo nikakvih vidljivih tragova. I oni su, kao i ja, posle toga izlazili iz svojih kuća i koračali deklamujući iskreno svoju neiskrenu ulogu. Ta je misao potvđivala moje uverenje da su svi ljudi odreda dostojni sažaljenja, ako ni zbog čega drugog, a ono zato što žive.''

Alberto Moravija

''Glavna stvar u životi je ljubav, a voleti se ne može ni u prošlosti ni u budućnosti.Voleti se može samo u sadašnjosti.''

Tolstoj

"Volim te više nego što sam i znao. To je kao vetar koji se digne i za koji mislimo da je samo igra, a srce se odjednom savije pod njim kao vrba na oluji.

Volim te, srce moga srca, jedina tišino u svem ovom nemiru, volim te, ti koja čuješ da li je cveće žedno i vreme umorno kao lovački ker o večeri, volim te, i to bije iz mene kao iz kapije tek otvorene, iza koje se pruža nepoznat vrt, ja to još ne razumem sasvim i iznenađen sam zbog toga i stidim se još malo svojih velikih reči, ali one praskaju iz mene i odjekuju i ne pitaju me, iz mene govori neko koga ne poznajem, i ja ne znam je li to kakav melodramatičar četvrte klase ili moje srce koje ne zna više za strah.....

Volim te, i znam da nikad više nikog neću voleti kao tebe, zato što nikada više neću biti takav kao sad u ovom trenutku koji prolazi dok govorim o njemu, i koji ne mogu da zadržim, sve kad bih i život dao...."


„Crni obelisk“, Erih Marija Remark

“Od snova rastemo. Svi su veliki ljudi sanjari. Oni vide stvari u mekoj sumaglici proletnoga dana ili u crvenoj vatri dugih zimskih večeri. Neki od nas dopuštaju da takvi snovi umru, ali drugi se brinu o njima i štite ih, neguju u lošim danima, sve dok ih ne dovedu na sunce i svetlo koje uvek dolazi onima koji se iskreno nadaju da će se njihovi snovi ostvariti.”

Thomas Woodrow Wilson

"I baš zbog toga što sam navikao da sve što od sudbine tražim i dobijem, upravo je to postepeno dovelo do izvesne klonulosti i mrtvila u samom životu. Ono što se tada nejasno u nekim trenucima polusvesti u meni s čežnjom budilo nisu u stvari bile želje, već samo želja za željama, težnja da što jače, neobuzdanije, sa više ambicije i nezasićenosti žudim, da živim potpunije, a možda i da patim."

Štefan Cvajg "Fantastična noć"

Zanimljivo... Mislim, nisam ni znao da je napisao pričicu "Fantastična noć".

Da , napisao je,nedavno sam to pročitala.


"I od kako sam sebe razumem, shvatam mnogo štošta: pogled lakomog čoveka pred nekim izlogom može me potresti, skakutanje nekog psetanceta oduševiti. Jednom reči, sve me zanima, a najčudnije je to što sa ljudima mogu da razgovaram i van onoga što se naziva "konverzacija".

Š.Cvajg "Fantastična noć"

Ljudski vokabular još uvijek nije u stanju, a vjerovatno nikada neće ni biti,
da sazna, prepozna i komunicira sa svime što čovjek može da doživi i osjeti.

Zoze Saramago

Jeste amore, nedostaju reči, toliko ih ima, ali nisu dovoljne da dokuče nedokučivo i objasne neobjašnjivo. Čak ni ćutanje nije ta reč, ni tišina, muzika, ništa nije dovoljno dobro da bi objasnilo od kraja ka početku ono što traži da se oseti- kroz sećanja mislimo o životu, naopako idemo birajući reči i puteve unazad, koračamo brbljajući o prošlosti umanjujući sebi šanse da spoznamo beskonačnost, koja je izgleda isto déjà vu . Ćutim.

Da, sad cu citirati samu sebe ..Covjek je aktivno uznemirujuce stanje, uvijek sa korakom nazad..I ja CUTIM kad sam objektivna
Ili da ipak.. mislim tudjom glavom?

"Teško je podići svoju nesreću u visinu. Biti posmatrač i posmatran istovremeno. Onaj koji je gore i onaj koji je dole. Onaj dole, to je mrlja, senka... Posmatrati svoje biće iz aspekta večnosti (čitaj: iz aspekta smrti) Vinuti se u visine! Svet iz ptičje perspektive!"

Danilo Kiš "Peščanik"

Nikada ga nisam citala, a gotovo pa iste rijeci kao moje..

Posmatrac i posmatran istovremeno. I korak dalje; Svjedok i jednog i drugog..rekla bih ja..

"Ludaci kao i geniji, premašuju granice svoje domovine ili svog vremena i zalaze u tu Ničiju Zemlju, apsurdnu i čarobnu, deliričnu i nemirnu, koju ispravni gradjani posmatraju s promenjivim osećanjima. Naime, od osećanja straha do mržnje, od prividnog potcenjivanja do divljenja."

Ernesto Sabato "O junacima i grobovima"

"...Poslala mi je sliku, i piše da se još uvek bavi pisanjem i da je istinski sretna. Odgovorio sam joj, "Drži se čvrsto, mala, svet je lud!"

Čarls Bukovski "Ispovest čoveka dovoljno ludog da živi sa zverima"

''Umetnost koja ima cilj da zabavlja bogatu klasu ne samo da je nalik na prostituciju nego i nije ništa drugo već prostitucija. ''(Tolstoj)

Ja bih dodala,svaka tzv umetnost koja ima cilj da zabavi i da se nekome dopadne je lažna u korenu, pa i nije umetnost.

''Sloboda je nezavisnost, sreća je zavisnost od hiljadu sitnih sitnica.''

Isidora Sekulić

''Budite radosni kad god vam se za to pruža mogućnost, i kad god za to nalazite snage u sebi, jer trenuci čiste radosti vrijede i znače više nego čitavi dani i meseci našeg života provedeni u mutnoj igri naših sitnih i krupnih strasti i prohtjeva. A minut čiste radosti ostaje u nama zauvjek, kao sjaj koji ništa ne može zamračiti.''

Ivo Andrić

Oni su se smijali meni zato što sam drugačiji, a ja sam se smijao njima zato što su SVI ISTI.

C. Bukowski