Citati

Ženite se u svakom slučaju. Ukoliko dobiješ dobru ženu bićeš sretan; ukoliko dobiješ lošu ženu postaćeš filozof.
Sokrat

Ako jezike čovečije i anđeoske govorim, a ljubavi nemam,
onda sam kao zvono koje ječi ili kimval koji zveči.

I ako imam dar proroštva i znam sve tajne i sve znanje,
i ako imam svu vjeru da i gore premeštam, a ljubavi nemam, ništa sam.


I ako razdam sve imanje svoje, i ako predam tijelo svoje da se sažeže,
a ljubavi nemam, ništa mi ne koristi.

Ljubav dugo trpi, blagotvorna je, ljubav ne zavidi,
ljubav se ne gordi, ne nadima se.

Ne čini što ne pristoji, ne traži svoje, ne razdražuje se, ne misli o zlu.
Ne raduje se nepravdi, a raduje se istini.
Sve snosi, sve vjeruje, svemu se nada, sve trpi.

Ljubav nikada ne prestaje, dok će proroštva nestati,
jezici će zamuknuti, znanje će prestati.

Jer djelimično znamo i djelimično prorokujemo.
A kada dođe što je savršeno, onda će prestati što je djelimično.

Kad bijah djete, kao djete govorah, kao djete mišljah, kao djete razmišljah.
A kada sam postao čovjek odbacio sam što je detinjsko.

Jer sad vidimo kao u ogledalu, u zagonetki, a onda ćemo licem u lice;
sad znam djelimično, a onda ću poznati kao što bih poznat.

A sada ostaje vjera, nada, ljubav; ali od njih, najveća je ljubav.

Prva poslanica svetog apostola Pavla Korinćanima

Onore de Balzak - "Čiča Gorio"

Zapamtite dobro da zaljubljena žena ima više smisla za sumnjičanja no sposobnosti da unese promene u svoja zadovoljstva.

Čovek se zamori kad stalno nešto želi, a nikada se ne zadovolji

Čovek oseća kada ga neko voli.

Pismo je duša, ono je tako veran odjek glasa koji goviri da ga osećajni umovi smatraju za najveće blago ljubavi.

Ako ikada zavolite, čuvajte dobro svoju tajnu. Nemojte je odati dok dobro ne proverite kome ćete otvoriti svoje srce. Da biste unapred sačuvali tu ljubav koja još ne postoji, naučite se da budete nepoverljivi prema svetu.

Ukoliko je ljubav iskrenija i strasnija, utoliko više treba da bude skrivena, tajna. Ne treba da odamo našu tajnu nikome.

Kad jednoj ljubavi dođe kraj,slabići kukaju,energični smesta pronađu novu ljubav,a pametni su je već odavno imali u rezervi (Wilde)

"Na jednoj strani su nam želje, na drugoj uspomene. A mi smo negde na sredini, daleko i od jednih i od drugih."

Duško Radovi

Nema lepše slike nego videti dve glave na jednom jastuku. Lepo je cak i onda kad su se našle na jednom jastuku jer nisu imale drugi. Dobra je muka koja nas povezuje i loše je svako dobro koje nas razdvaja...

Dusko Radovic

ne čini ništa i stoji tiho, automatski će kliznuti nadole, klizajući i posrćući na svojoj nizbrdici. Gravitaciona sila prirode dovoljna je da ga odvuče dole, i sa svakim korakom on će misliti na to da ode niže i niže. Celokupna životna sila teraće ga nadole sve više. On zamišlja da postoji sreća dole ispod, pa ako se sretne sa nesrećom u svojim naporima, on dokazuje: „To je zato što nisam otišao dovoljno daleko.“
Kad me sretnu takozvani pošteni ljudi, kažu mi: „Jesi li video kako srećni postanu nepošteni ljudi na ovom svetu?“ Zovem ove ljude takozvani pošteni ljudi zato što ne mogu da ostanu pošteni zadugo. Oni ne mogu da budu pošteni iz dubine svojih srdaca, i ako izgledaju pošteni, to je iz straha. Nepoštenje zahteva hrabrost i smelost-. Oni su slabići i kukavice; ne smeju da vrše nepoštenje i izdaju. Ali njihovo verovanje je da izdajnici postaju srećni i uspešni otkriva istinu – glas njihovih žudnji opominje ih da prave grešku time što su pošteni.
Iznutra, priroda vas takođe tera da se spuštate sve više. Zašto? – zato što u spuštanju postajete sve više delom prirode. Na sličan način, kad se uzdižete sve više, prevazilazite prirodu. Lako je za prirodu da vas nagovori da se spustite još dalje jer tamo je veliki predah, pa ako postanete kao kamen, nastane potpuni predah. „Spusti se, ostavi po strani svoju svest,“ govore vaše žudnji „odustani od svesti; ona je uzrok tvoje nesreće, zato ostani u transu – u nesvesnosti.“ Zbog toga čovek počne da uzima alkohol, da se truje drogama i da čini hiljadu drugih takvih trikova – tako da može da se spusti lako i ostane kao u nekom transu. Postoji čitav sistem sređivanja da vam pomogne da se spustite, ali nema sistema da vam pomogne da se uzdignete. A nema blaženstva, nema mira, bez uzdizanja.
Ovo je čovekova dilema, ovo je čovekov nemir – dvoboj u kojem mora da se bori, uz svakakva sredstva i načine da se spusti, ali bez načina postavljenog da bi se uzdigao. I nikakvoj svrsi se ne služi ako nema uzdizanja; bez putovanja nagore ništa se ne postiže osim lutanja.U takvoj bespomoćnosti, iznutra izlazi molitva. Kad čovek shvati bespomoćnost u svom stanju, on moli Boga. Tako mudrac moli: „O Bože, vodi me do pravednog puta.“
Ovo ne znači da će vas neki Bog odvesti do tog puta; takva vrsta tumačenja stvorila je mnoga lažna verovanja. Nikakav Bog neće vam pomoći. Vi sami ćete morati da odete do tog puta; ali ova molitva će vam dati snagu, ohrabriće vas da nastavite. Ako ova molitva postane čvrsta i koncentrisana u vama, ako postane žeđ, krik iz svakog vlakna vašeg bića, ako postane sam vaš dah koji viče: „O Bože, o vatro, vodi me tamo gde sve iščezava a ostaje samo on što nije ja, i što je bilo i što će biti kad mene ne bude!“ tada će molitva otvoriti vrata u vama. To će biti sredstvo da vas odvede do pravednog puta, jer tamo gde duboko žudimo da odemo, mi idemo. Same naše misli postanu naša dela.
Edington je napisao jednu jako čudesnu rečenicu, tim više što ju je napisao neko poput Edingtona. On je dobitnik Nobelove nagrade i jedan od najboljih naučnika u poslednjih pedeset godina. Tokom poslednjih dana svog života napisao je u svojim memoarima: „Započeo sam naučno istraživanje u svojoj mladosti. Tada sam razmišljao o svetu, univerzumu kao skupu stvari. Ali, ulazeći sve dublje u svoj istraživački rad i doživljavajući misterije prirode, počeo sam da shvatam da univerzum više liči na misao nego na stvar. Ovo je moja poslednja volja i svedočanstvo za svet.“
Isti iskaz je prva Budina rečenica u Dhammapadi: „Bićeš ono što misliš, zato dobro razmotri i pazi na svoje misli, jer ne možeš nikoga drugog smatrati odgovornim za svoja dela; što radiš danas rezultat je onoga što si mislio juče.“ Naše sopstvene ludorije i pogrešne ideje očvrsnu i pretvore se u dela. Naše sopstvene misli otvrdnu i diktiraju nam život. Sićušan talas od misli pošto se podigne, započne svoje putovanje, i ako ne danas, onda sutra postane čvrsta stvar.
Sve stvari su zaista kondenzovane misli. Ono što jesmo rezultat je naših misli. Zato, ako bilo koja molitva postane tako koncentrisana da uzbudi svaku česticu vašeg života, podstakne vaše srce da udara, utiče noću na vaše snove, obuhvata vaše dnevne sanjarije, uvuče vam se u san i postane opsesija vašeg života, onda je molitva uslišena. Nikakav Bog neće doći da vam pomogne; ali molitva ponuđena božanskom, gde god ga mi videli, stvara u nama uzbuđenje.
Ova distinkcija treba da se razume kako treba: „Ako mislite, „moj život će sad biti bezbrižan. Molio sam Boga, on će sad brinuti o meni,“ onda ste u zabludi.Mnogi ljudi razmišljaju ovako. Misle: „Dovoljno smo priznali boga tako što mu nudimo svoje molitve; dovoljno smo ga obavezali, sada je njegova dužnost da se pobrine da naše molitve budu uslišene.“ Pa ako Bog ne uspe da odgovori, oni se žale na njega i objavljuju: „Nema Boga, sve je hokus-pokus.“
Ne, molitva ne znači premeštanje naše odgovornosti na drugog. Molitva je neka vrsta sredstva pomoću koga unosimo uzbuđenje u ceo naš život; uzbuđujemo svaku česticu našeg tela. I upamtite, to je sredstvo koje može ući najdublje od svih u naša srca i tela. Ako se neko potpuno apsorbuje u svojoj molitvi, svim svojim srcem, onda svaka čestica njegovog tela postane aktivna.
Nijedna misao ne ide tako duboko kao molitva, nikakva žudnja ne ide tako duboko kao molitva, pod uslovom da čovek ima sposobnost da zaista moli. Nema nijedne žudnje od koje ne možete da se oslobodite. Možete biti slobodni čak i od seksa, koji se smatra jednom od najistrajnijih žudnji. Niste totalno apsorbovani čak ni u tome, odvojeni ste čak i od toga. Neki skriveni deo svesti ostaje izvan toga. U najboljem slučaju, telo je ono što se apsorbuje u seksualnoj aktivnosti; samo jedan vrlo mali deo uma seksualno uzbuđene osobe ulazi u čin, ali svest i duša ostanu izvan toga. Ne možete biti totalni u seksu, i to je uzrok nevolje i frustracije u seksualnoj žudnji. Požudni um kaže: „Potonuću u to totalno i izvući ću iz toga potpuno zadovoljstvo.“ Ali on ne može nikada da potone totalno. On uvek nalaz sebe kao da tone potpuno, ali zapravo ne može da uradi tako – dođe do izvesne granice i onda se vrati. Čim dospe do trenutka potonuća, tremutak praska ga vraća nazad.
Molitva je jedino događanje u kojem čovek potone totalno, u kojem ništa ne ostaje izvan. Molitva postaje totalna kad ništa od osobe koja moli ne ostane izvan. Dok ste u molitvi, ako to nije totalno, onda to ostaje površan čin. To neće uticati na vas, vi ćete ostati netaknuti. Ali molitva može biti tako duboka – to postane tako – da se osoba koja moli izgubi i ostane samo molitva. Onda, pošto se izgubi u strujanju molitve, stvar se dogodi, i započne putovanje do pravedne staze. Celokupna orjentacija se menja. Lice napravi zaokret za 180 stepeni od putovanja nadole do putovanja nagore.
Zbog ovoga mudraci mole vatru – to je pojava koja se uzdiže, ona sagoreva nečistoće, ona nema ego, i vrlo brzo se apsorbuje u nebu. Kad je neko totalno u molitvi, kad je jedno s njom, on postane plamen u kome nema dima. Dima ima pre nego što neko počne zaista da moli. Vatre nema odmah. Ima mnogo dima u početku, jer je naše gorivo vrlo vlažno. Zapravo, naše gorivo je vlažno kad je naših žudnji mnogo. To je kao veliki talasi dima koji se podižu kad zapalimo vatru na vlažnom gorivu. Nemojte se plašiti ovoga. Osoba koja kreće na putovane molitve ne vidi prvo vatru; vidi samo gust dim na početku, zato što kod sebe imamo dosta vlažnog goriva. Zbog ovoga je mudrac molio vatru da sagori i njegova prošla dela – jer su ta dela gorivo koje je tako vlažno.
Kada je neki čin suv a kada je vlažan? Koje delo se može smatrati za vlažno, a koje delo se može smatrati za suvo? Ako je delo suvo, putovanje naviše je lako, jer suvo delo je dobro gorivo; a ako je vlažno, putovanje naviše postane naporno, zato što gorivo ne sagoreva nego proizvodi mnogo dima. Kad ostanete potpuno odvojeni od nekog dela, dok ga činite, onda je to delo suvo. Vlažno je ono delo sa kojim ostanete povezani dok ga činite, pa čak i nakon što ga činite. Ako možete da budete svedok dok činite neko delo, onda to delo postane suvo. Ako ne možete da budete svedok nekog dela dok ga činite, nego postanete njegov činilac, to delo će biti vlažno. Ako ste, dok vršite neko delo, ispunjeni egom pa kažete: „Ja to činim,“ onda to delo postane vlažno. Ako umesto toga kažete: „Bog me podstiče da činim ovo, priroda to radi preko mene. Ja prosto svedočim to,“ i, naravno, ako to samo ne govorite nego i ostvarite i živite u ovom duhu, onda to delo postane suvo. I plamen života onih koji imaju gorivo od suvih dela odmah uskoči u Brahmana – večni duh. Ali oni koji imaju gorivo od vlažnih dela su u teškoćama.
Mudrac to zna za sve nas, većina naših dela su vlažna. Zato pokušajte da učinite vaša dela suvim, samo molitva bez suvih dela neće postići ništa. Otrgnite svoj ego od dela prošlosti i ne dopustite da vaša sadašnja i buduća dela budu vezana za ego. Ali ovo uvek imajte na umu, da niko neće doći da ispuni vašu molitvu, bićete preobraženi samo svojom sopstvenom molitvom. Molitva je preobražaj. Preobražaj ne dolazi posle molitve, on se dešava u samoj molitvi. Zato nemojte očekivati da njen plod dođe u budućnosti, jer sama molitva je plod; i zaboravite je tiho nakon što ste molili, jer ona sama je plod. Veliko je postignuće moliti u pravom duhu. Ali mi smo pobrkali pojmove očekujući da neko drugi ispuni našu molitvu, misleći, pošto smo se sad pomolili, da moramo da čekamo plod.
Poput vatre,molitva je intenzivno živa pojava....

Osho

Mirišem je kao cvet:
miris čist i drag.
I znam da mogu sve u životu,
s njom.
Držim je na rukama i njišem je polako,
polako, da je odvojim od sveta,
od straha, od ružnih sećanja,
da ostanem samo ja, svuda oko nje,
u nedogled, kao nebo, kao more,
da je prelijem nežnošću
što vri u meni kao vrutak.
Ne boj se, kažem.
Volim te, kažem.
Ko nam šta može, kažem.
I osećam se kao gospodar sveta'.
M.selimovic - Tvrdjava

"Ljudi žive sve dulje, ali ne i sretnije. Najprije rade da žive, a onda rade i zaboravljaju živjeti. Još uvijek misle da je čovjekova sreća u ovome: puno imati, dobro jesti, dugo živjeti. Usprotivi se tome! Ti si više od svoje funkcije, više od posla, zvanja, rada. Ti si prvenstveno čovjek da živiš, da se smiješ, da ljubiš, da budeš dobar čovjek. A to je zapravo jedino važno na ovome svijetu."

(Phil Bosmans)

"Kad sam bio ugrožen, mislio sam samo na nju, hrabreći se njenim prisustvom. Kad mi je bilo teško, pominjao sam njeno ime kao u molitvi, nalazeći olakšanje. Kad osjetim radost, trčim da je podijelim s njom, zahvalan joj, kao da mi je ona daruje."
Mehmed Meša Selimović

"Na svijetu uvijek postoji jedna osoba koja čeka onu drugu, bilo da je nasred neke pustinje ili usred velikog grada. A kad se te osobe sretnu i njihovi se pogledi ukrste, sva prošlost i sva budućnost gube svaki značaj. Samo postoji taj trenutak i ta nevjerojatna sigurnost da je sve stvari pod suncem ispisala jedna ista ruka, ruka koja je stvorila po jednu dušu blizanku za svaku osobu i koja je u njima probudila ljubav bez koje ni jedan san ljudske rase ne bi imao smisla."
Paulo Coelho

Vi cete sagoreti brzo i beskorisno. I za vas ce ostati samo pepeo.
- Ako! Znace se bar da smo bili vatra. A iza vas ce ostati samo balav trag, kao iza puza.
***

Ivo Andric

Reći ću vam jednu stvar: ako priznate sami sebi da se dobro osjećate kad vam kažu da ste OK, pripremite se da se loše osjećate kad vam drugi budu rekli da niste

A. De Melo

Hemingway je rekao: «Ne zbijaj nikad sa sobom šale zato što ljubiš nekoga. To je nešto što većina ljudi nije nikada doživjela jer nije imala te sreće. Ni ti je sam prije nisi imao, ali je imaš sada. Ono što ti doživljavaš, to je najvažnija stvar što je može doživjeti ljudsko biće, bez obzira hoće li to trajati samo danas i dio sutrašnjeg dana ili sav život. Bit će uvijek ljudi kojiu će reći da to ne postoji jer to sami ne mogu doživjeti. Ali ja ti kažem da je to istina, i da je ti doživljavaš i da si sretan, pa makar sutra umro...»

„Da,bio sam tužan,i ona je to znala.Znala je i dok me nije vidjela..čuli su da sam poginuo,a ja sam se tako i osjećao,kao da sam se vratio iz mrtvih,ili još gore,kao da me čeka smrt,od pustoši,od nekog tupog stišavanja,od jada,od tame,od straha što nisam znao šta se to desilo,negdje sam bio,sunčani bljesak i crveni odsjevi me bole,jer plamte iz mraka,kao u bolesti,nešto se srušilo tamo gdje sam bio i ovdje gdje je trebalo da budem,osipalo se kao pijesak obale dok voda raste,i ne znam kako sam isplivao,i zašto.“


„Ne znam kakva je sad,ja je pamtim po ljepoti.I po izrazu patnje na licu kakvo nikad više nisam vidio,niti sam dugo mogao da ga zaboravim,jer sam tu patnju ja prouzrokovao.
Zbog te žene,jedine koju sam volio u životu,nisam se oženio.Zbog nje,izgubljene,zbog nje otete,postao sam tvrdji i zatvoreniji prema svakome:osjećao sam se poharan,i nisam davao ni drugima što nisam mogao dati njoj.Mozda sam se svetio sebi,i ljudima,nehotice,i ne znajući.Boljela me,odsutna.A onda sam zaboravio,zaista,ali je sve bilo kasno.“

"DERVIŠ I SMRT",MEŠA SELIMOVIĆ;

Kada bih imao jedan komadić života, dokazivao bih ljudima koliko greše kada misle da prestaju da se zaljubljuju kada ostare, a ne znaju da su ostarili kada prestanu da se zaljubljuju.
Kada bi Bog za trenutak zaboravio da sam ja samo krpena marioneta, i podario mi komadić života, moguće je da ja ne bih kazao sve što mislim, ali nesumnjivo bih mislio sve što kažem.
Stvari bih cenio, ne po onome što vrede, već po onome što znače. Spavao bih manje, sanjao više, shvatio sam da svaki minut koji provedemo zatvorenih očiju gubimo šezdeset sekundi svetlosti. Hodao bih kada drugi zastanu, budio se dok ostali spavaju. Slušao bih druge kada govore, i kako bih uživao u sladoledu od čokolade.
Kad bi mi Bog poklonio komadić života, oblacio bih se jednostavno, izlagao potrbuške suncu, ostavljajuci otkrivenim ne samo telo, već i dušu. Bože moj, kad bih imao srce, ispisivao bih svoju mržnju na ledu, i čekao da izgreje sunce. Slikao bih Van Gogovim snom, na zvezdama jednu Benedetijevu poemu, a Seratovu pesmu bih poklanjao kao serenadu u času svitanja.
Zalivao bih ruže suzama, da bih osetio bol od njihovih bodlji, i strastveni poljubac njihovih latica.
Bože moj, kad bih imao jedan komadić života.
Ne bih pustio da prode ni jedan jedini dan, a da ne kažem ljudima koje volim da ih volim. Uveravao bih svaku ženu i svakog muškarca da su mi najbliži i živeo bih zaljubljen u ljubav.
Dokazivao bih ljudima koliko grese kada misle da prestaju da se zaljubljuju kada ostare, a ne znaju da su ostarili kada prestanu da se zaljubljuju. Deci bih darovao krila, ali bih im prepustio da sama nauče da lete. Stare bih poučavao da smrt ne dolazi sa starošću, već sa zaboravom. Toliko sam stvari naučio od vas, ljudi.
Naučio sam da čitav svet želi da živi na vrhu planine, a da ne zna da je istinska sreća u načinu savladavanja litica.
Shvatio sam da kada tek rođeno dete stegne svojom malom šakom, po prvi put, prst svoga oca, da ga je uhvatio zauvek. Naučio sam da čovek ima pravo da gleda drugog odozgo jedino kad treba da mu pomogne da se uspravi.
Toliko sam toga mogao da naučim od vas, premda mi to nece biti od veće koristi, jer kada me budu spakovali u onaj sanduk, ja ću na žalost početi da umirem.
Gabriel Garsija Markes

"Čovek se zaljubi bezbroj puta, jer to je prolazno stanje. Ali voleti nekog?!
To je nešto sasvim drugo. Može se voleti i više puta, ali samo jednom onako pravo... onako ludo, bolesno. Onako zlobno i sebično, onako do kraja."
Djordje Balašević

..

Jedan pijanac išao je ulicom i naišao na prijatelja koji ga je upitao: “Šta ti se desilo sa ušima? Kako si ih spržio?”

“Ma glupo. Žena je ostavila uključenu peglu i, kada je telefon zazvonio, zabunom sam umjesto telefona uzeo peglu.”

“Kapiram, ali šta ti se onda desilo sa drugim uhom?”

“Ma taj kreten je ponovo zvao!”

***

“Ljudi nikada ne bi griješili kada bi shvatili, da svaki put kada učine grešku, povrijeđuju ustvari sami sebe. Međutim, mnogi su toliko obuzeti apatijom da ni najmanje nisu svjesni bola koji sami sebi nanose.” – Antoni de Melo

Ne hodaj ispred mene, možda te neću slijediti.
Ne hodaj iza mene, možda te neću voditi.
Hodaj pokraj mene i samo budi moj prijatelj.

Kami

Nije vazna krv, nije vazno meso, vazan je duh.
Moze da se desi da s nasim saplemenicima, bracom po krvi i mesu, nemamo nista zajednicko.
A neko iz daljine koji isto razmislja kao mi, ima isti senzibilitet, istu toplotu i emocije, bice nas brat po duhu.
Zoran Kostic Cane

Evo ti ruka, prijatelju!
Ustani pa makar ja pala!
Evo ti poslednje pare iz mog dzepa!
Kupi i ne pricaj nikom da sam ti dala!
Ne pitaj me hocu li pomoci, samo mi ispricaj sta te muci!
Saslusacu te, zato sam tu, da zajedno stanemo na kraj tvojoj muci!
Hoću li sutra biti tu za tebe?
Ne znam i nemoj me pitati!
Ako budem ziva, ako budem zdrava, poletecu i uz tebe stati!
Pitas me kako da mi zahvalis...ne zahvaljuj i ne pitaj vise!
Ne trazim zahvalnost ni protivuslugu!
Trazim samo da vices na mene, kad posustanem i kad ne zelim dalje!
Zelim da me guras, kad mi olovne noge ostanu bez snage!
I lupi mi samar...onaj najjaci, kad pocnem da kukam nad zivotom i kad pocnem da zalim sebe!
Pokazi mi prstom ono sto imam, pokazi mi one koji to nemaju!
Ne trazim nista, samo me podseti da disem i podseti me da ima i onih, koji ne disu vise!

Ovo mi se dopalo, sa nekog' bloga, nije bilo potpisano...

Marea ::

Nije vazna krv, nije vazno meso, vazan je duh.
Moze da se desi da s nasim saplemenicima, bracom po krvi i mesu, nemamo nista zajednicko.
A neko iz daljine koji isto razmislja kao mi, ima isti senzibilitet, istu toplotu i emocije, bice nas brat po duhu.
Zoran Kostic Cane

Citam ovo, i pretvaram reci u Canetov govor, nazalni beogradski zargon... i jos mi vise lezi...

Secam se pre jedno 7-8 godina je podupro sank u jednoj kafanici, i pricao neke ludosti jednoj macki... sedeo sam pored i prikrivao glasan osmeh... Cane je legenda...

A ovo sto je rekao, to bi trebalo uciti u skoli decu pre slova A, da nikome ne padne na pamet da mrzi nekoga samo zato sto je rodjen negde drugde... tako jednostavno, a tako tesko shvatljivo, kad te od malena gurnu u pogresni kolosek...