Citati

Mislim čak i pre slova A, još u kući, uz prve izgovorene rečenice i prvi kontakt sa okolinom.

Prezirem rasizam jer ga smatram varvarstvom, bez obzira da li dolazi od crnog ili bijelog čovjeka.

Nelson Mandela

...pisem dnevnik i dalje , nikad ne citam sta sam ranije pisao...strah me je da pogledam te ispisane stranice...jos veci strah od neispisanih...sta ce tamo stajati jednog dana...

Z. Lausevic

“Ludilo: rade istu stvar iznova i iznova očekujući različite rezultate.”
Albert Ajnstajn

Bio je to moj prvi koncert na koji sam putavao sa pasosem. na njemu su se skupili, kao na nekom hodocascu, ljudi iz svih zemalja bivse Jugoslavije. Bio sam izvan sebe od srece i po malo gubio tlo pod nogama. Olja mi je tada rekla kako je divno sto idem u Ljubljanu, i sto ljudima u tom mracnom postratnom trenutku donosim svjetlost. I dodala mi da u ni i jednom trenutku ne smijem zaboraviti..DA JA NISAM TA SVJETLOST, NEGO SAMO ONAJ KOJI JE DONOSI...

Djordje Balasevic

"Da ostanemo ovo što smo. Sutra. I uvek. Deca. Ne veliki, ne odrasli. Da se ne zavlačimo svako u svoju ljusku, da jedno drugom ne dopustimo da budemo ono što nismo, da ne gledamo vučijim očima i da se uvek prepoznamo kada se sretnemo."

Meša Selimović

Jedini autentični oblik dostojanstva je kad vas nedostatak poštovanja kod drugih nimalo ne dotiče. Kad neko pljune na vodopad Nijagare, njegova veličanstvenost ostaje nepromijenjena.


'De Mello

Prilagodljivost životu može da bude pozitivna osobina, ali, po meni, to je isto tako i danak životu! Ukoliko se prilagođavaš nečemu, što ne želiš, onda suzbijaš svoju ličnost. U tom smislu, ta prilagodljivost postaje pre svega – morbidna i negativna. Šta na kraju biva: od mladog i perspektivnog čoveka, stvara se krajnje beskoristan tip!
Milan Mladenović!

Ima ih što plaču što ruže imaju trnje.
Ti se veseli što trnje imaju ruze.
. (Konfučije)

"Lagano umire onaj koji ne putuje,
onaj koji ne čita,
onaj koji ne sluša muziku,
onaj koji ne nalazi zadovoljstvo u sebi.
Lagano umire onaj koji uništava vlastitu ljubav,
onaj koji ne prihvata pomoć.
Lagano umire onaj koji je pretvoren u roba navika
postavljajući sebi svaki dan ista ograničenja,
onaj koji ne menja rutinu,
onaj koji se ne usuđuje obući se u novu boju,
i ne priča s onima koje ne poznaje.
Lagano umire
onaj koji beži od strasti i njenog vrela emocija,
onih koje daju sjaj očima ili napuštenim srcima.
Lagano umire
onaj koji ne menja život kad nije zadovoljan
svojim poslom ili svojom ljubavlju,
onaj koji se ne želi odreći svoje sigurnosti radi nesigurnosti,
i koji ne ide za svojim snovima;
onaj koji sebi neće dozvoliti niti jednom u svom životu
da pobegne od smislenih saveta….
Živi danas! Rizikuj danas! Učini danas!
Ne dozvoli lagano umiranje…
Ne zaboravi da budeš srećan!"
Pablo Neruda

Is the moon tired?
she looks so pale 

Within her misty veil 

She scales the sky from east to west, 

And takes no rest.

Before the coming of the night 

The moon shows papery white;

Before the dawning of the day 

She fades away.

goodbye forume...

Тај дивни, тај неуловљиви хумор! Иде земљом, а сенке му небом. Глас му говори бело, а одјек му одговара црно. Стопало му је окренуто унапред, а траг уназад. Ко ће знати, ко описати: у каквом то бескрају, у каквој јези се хумор са својом сенком поново сусреће? У којој глухоти му се глас са одјеком поново спаја и мири? Над којим безданом му се стопало с трагом поново састаје и изједначује? Ко ће хумору набројати сва лица и наличја? Хумор може да буде: камен који уједа кад га неко згази. Ватра која воли да се купа гола. Река која тече узводно. Воћка која сама поједе воће са својих грана. Кућа која је изгубила своје зидове, али се и даље понаша као кућа. Нож који се посече кад год нешто сече. Човек који је сам себе скинуо с врата и усправио се. Ко ће с хумором изаћи на крај? Осим самог хумора.
Васко Попа

" u snu
za svaku stvarnu bravu
postoji samo jedan stvarni ključ
i on je u nekom drugom snu
sada nevidljivom"

(Vilijem Stenli Mervin)

Ne ocekuj nista od zivota, pa se neces razocarati.

Sam. Kako je lako izgovoriti tu reč, i na njoj, i oko nje ispredati samodopadne lirske varijacije sa svojom dragocenom ličnošću kao središtem! A kako je teško (teško i nemogućno) stvarno zamisliti i potpuno shvatiti i do krajnjih posledica primiti tu samoću! *SAM* - tri slova, koja se izgovaraju jednim jedinim dahom, a u stvari nebrojene godine i nedogledna prostranstva, pustoši, odricanja i strahote svake vrste, bez ijedne svetle tačke, bez najmanjeg predaha, bez nade i izgleda.
Andrić

Свако види оно што жели да види. Патријарх Павле

Јадан је онај у коме ништа није остало од детета. Ф. Достојевски

Свему има граница, коју је опасно прекорачити, јер кад је прекорачиш, не можеш више назад. Ф. Достојевски

Kad čovek ostane u mraku, ne traži onoga ko je ugasio sveću, nego drugu sveću.

B.Pekic

Borislav Pekić
Ima ljudi čije tragove sledimo kao umetnička dela. Njihove stope nisu u život utisnute, one su izvajane kao što se vajaju kipovi. Ne možemo misliti da su mogle biti drukčije, drugog oblika, niti u drugom pravcu voditi. I oblik i smer određen je njihovom idejom. Oni su bića Metala. Metal je njihov Element, njihova priroda i sudbina.

Ima ljudi čije stope, u pesku trajanja utisnute, ne vode istim smerom u kome su vodili njihovi životi. Ako tim tragom pođemo, nećemo o njima istinu saznati. Njihove stope tu su ali se ne vide. Osećaju se u tuđim tragovima, naziru u tuđim smerovima, otkrivaju u tuđim stopama. Oni su bića Zemlje. Zemlja je njihov Element, njihova priroda i sudbina.
Ima ljudi čiji je život trag vrelog železa u tle utisnut. Gde stupe, pod njima gori. Kad minu, dim spaljene zemlje dugo još vređa oči. Oni su kao zvezde čije rađanje vidimo milionima godina pošto su zgasle ali ga nikad ne čujemo. Smrt starog sunca izgleda kao rađanje novog; umiranje ovakvih ljudi uvek je rađanje novog i neizvesnog. Oni su bića Vatre. Vatra je njihov Element, njihova priroda i sudbina.

Ima ljudi čiji život u močvari trajanja liči na tragove crvenokožaca kad neće da budu uočeni. Indijanski ratnik se tada vraća, polažući pete u stope starog traga. Odskače na kamen koji otiske ne prima i zauvek nestaje. Oko primećuje varku ako ume da razlikuje dubinu tragova ostavljenih jednim hodom od onih otisnutih u dva navrata. Oni su bića Vazduha. Vazduh je njihov Element, njihova priroda i sudbina.

Ima ljudi čiji je život trag u vodi. Nevidljivi su, nečujni, nestvarni, bez otisaka u peščanoj pustinji čovečnosti. Ne znamo odakle su među nas došli, a kad odu, zašto su i kuda otišli. Dok su bogovi zemljom greli, tako smo ih prepoznavali. Kad nas napustiše, od njihove moći ljudi naslediše jedino sposobnost da žive, ali ne da budu. Njihovo je biće Voda. Voda je njihov Element, njihova priroda i sudbina.

Molitva
Ivo Andrić
Bože, ne dopusti da srce naše ostane prazno, nego daj - pošto od Tvoje volje sve zavisi - da uvek želimo i da se nadamo, i da to što želimo bude dobro i stvarno i da naša nada ne bude isprazna. Daj da predmet naših želja bude viši i lepši od našeg života i da se dobroj nadi nikad ne izneverimo zbog kratkih i varljivih ostvarenja koja zaklanjaju vidik i lažno obećavaju odmor.

Daj nam prav put, sa prolaznim posrtanjima a sa mirom i slavom na kraju. I daj nam mudrosti i hrabrosti, kad nam daješ iskušenja. I ma kuda išli i lutali, ne daj da na kraju ostanemo izvan Tvoje sveobimne harmonije, jer to svake sekunde, na svakom mestu, svakim delićem bića želimo.

Koji sam sebe laže
Fjodor Mihajlovič Dostojevski
Onaj koji sam sebi laže i sluša vlastitu laž svoju, doterat će dotle da neće više poznati nikakve istine ni u sebi, ni oko sebe, nego će dosledno prestati poštovati i sebe i druge. A ne štujući nikoga prestaje ljubiti, a da bi se bez ljubavi zabavio i razonodio odaje se strastima i grubim slastima, te postaje prava životinja u svojim porocima, a sve zato jer neprestano laže i drugima i samome sebi.

koji sam sebe laze
Onaj ko sam sebi laže, najlakše se vređa, jer osećati se uvređenim ponekad je svrlo ugodno, nije li tako?

I zbilja, zna čovek da ga nije uvredio, nego da je sam uvredu izmislio i sebi lagao da lepše bude, sam je sebe preuveličao kako bi stvorio sliku, uhvatio se za reč i od humčića napravio planinu - on sve to sam zna pa ipak se oseća prvi uvređenim, toliko da mu je čak ugodno i oseća veliko zadovoljstvo, a samim tim dolazi do prave omraze.

Ne biram
Meša Selimović
ne biram

Ja ne biram ono što imam.

Ne biram, u stvari, ništa, ni rađanje, ni porodicu, ni ime, ni grad, ni kraj, ni narod, sve mi je nametnuto.

Još je čudnije što moranje pretvaram u ljubav. Jer, nešto mora biti moje, zato što je sve tuđe, i prisvajam ulicu, grad, kraj, nebo koje gledam nad sobom od djetinjstva. Zbog straha od praznine, od svijeta bez mene. Ja ga otimam, ja mu se namećem, a mojoj ulici je svejedno, i nebu nad mnom je svejedno, ali neću da znam za to, svejedno dajem im svoje osjećanje, udahnjujem im svoju ljubav, da mi je vrate.

Iskustvo
Danilo Kiš

Ljubav je strašna stvar. Na iskustvu drugih ne može se učiti.

Svaki susret između muškarca i žene započinje kao da je prvi susret na svetu, kao da nije bilo, od Adama i Eve naovamo, milijardu takvih susreta.

Vidite, iskustvo ljubavi se ne prenosi i to je veliko zlo. I velika sreća.