Misli ili rečenice koje su vas dotakle

Kad pogledas u sjajno zvezdano nebo i kad mislis da sam daleko; znaj da te gledam kroz sjajne meseceve oci i da je uvek jedan deo mene s'tobom!

http://www.vostok.rs/index.php?option=btg_novosti&idnovost=44522#.Uf4t05J7JvB

„Имаш два пута - пут живота и смрти, па бирај нико те на силу не тера. Немој ми свој пут наметати као једини и пут спасења, поготово ако је то пут смрти и самоуништења. Та и таква психологија која се појавила, али и друге идеологије воде самоуништењу људског рода“,

Ja držim vrlo mudrim ono keltsko vjerovanje da su duše onih koje smo izgubili zarobljene u nekom nižem biću, u kakvoj životinji, biljci ili neživu predmetu, i tako stvarno izgubljene za nas sve do onoga dana, koji za mnoge nikad ne osvane, kad se dogodi da prođemo pokraj nekog stabla, da dođemo u posjed nekog predmeta koji je njihova tamnica. Tada one uzdršću, zovu nas, i čim smo ih prepoznali, čarolija je nestala. Mi smo ih oslobodili; one su pobijedile smrt, pa se vraćaju i opet žive s nama. Isto tako je s našom prošlošću. Uzaludan je trud kad je sviješću kušamo dozvati u pamet; svi su napori naše inteligencije uzaludni: ona je sakrivena izvan njezina područja i dometa, u nekom materijalnom predmetu (u uzbuđenju koje bi taj materijalni predmet u nama mogao izazvati), ali taj nam predmet ostaje nepoznat. I samo o slučaju ovisi da li ćemo taj predmet prije smrti susresti ili nećemo.

Prust

Nezrela ljubav kaže: Volim te jer te trebam. Zrela ljubav kaže:
Trebam te jer te volim.

Ne plašite se nikoga i ničega i živite punim plućima. Sledite svoje želje i nade bez obzira na to koliko su teške i koliko se razlikuju od tuđih. Ljudi često ne rade ono što žele ili što bi trebalo jer konstantno razmišljaju šta će drugi misliti ili reći.
I zapamtite još jednu bitnu stvar – ljudi koji vam ne donesu pileću supu kad ste bolesni, ili ako nisu pored vas kad ste u nevolji, nisu bitni.....

PISMO JEDNOG DEDE SVOJIM UNUCIMA

Postoje ljudi koji su važan deo tvog života. A postoje i oni koji su tvoj život!

   

I danas,pre nego što kažeš neku ružnu rec - pomisli na one koji ne mogu da govore.
Pre nego što se počnes žaliti na ukus hrane - pomisli na one koji nemaju šta da jedu.
Pre nego što se požališ na svoga muža ili ženu - pomisli na one koji mole Boga da im podari sudruga.
...I danas,pre nego što se požališ na život - pomisli na one koji su umrli prerano.
Pre nego što se požališ svoju decu - pomisli na one koji žele decu,ali ih nikad neće imati.
Pre nego što se počneš svadjati s onim ko nije očistio kuću - seti se onih ljudi koji žive na ulici.
Pre nego što se počneš žaliti za dužinu puta koji moraš preći vozeći - seti se onih koji istu tu udaljenost hodaju svojim nogama.
I kad si umoran i žališ se na svoj posao - seti se nezaposlenih,invalida,onih koji bi dali sve da imaju tvoj posao.
I pre nego što i pomisliš da uperiš prst u nekoga i počneš ga osudjivati,seti se da niko od nas nije bezgrešan.
I kada te loše misli počnu bacati u depresiju - ti stavi osmeh na svoje lice i pomisli:
Ja sam živ i još sam tu!.

Masta je carolija.Dar je umeti videti vetar i cuti sneg kako pada; umeti dotaći prstom sumrak na prvom uglu i osetiti na usni sanjivi ukus mesecine.

Ako ti u pamćenju ne prebiva ni najmanja ludost na koju te je navela ljubav, nikada nisi volio. – Šekspir

Понекад ми се учини да ми беже под ногама путеви и даљине.
И кадгод ми се догоди да доспем у далеко, и станем насред њега и мислим:
коначно, ево ме; ако подигнем очи, видим да свако најдаље има своје још даље.

"... Ne treba dirati u vojnika. Taj zanat je sam po sebi dovoljna nesreća. Vojnik je sam po sebi mučenik i nije čovek kao drugi ljudi..."

Crnjanski

Neka vas bog čuva zlih žena, a dobrih se čuvajte sami.

Istinito do bola...

Korovjev ::"... Ne treba dirati u vojnika. Taj zanat je sam po sebi dovoljna nesreća. Vojnik je sam po sebi mučenik i nije čovek kao drugi ljudi..."

Crnjanski

... a ti si taj " vojnik"?  

Nije, bre. Mis'im, ne može da bude dok mu ne vidiš dOOpe.

Vulin ::Nije, bre. Mis'im, ne može da bude dok mu ne vidiš dOOpe.

citiram;
jer me ova recenica bas - dotakla!   

Ja sam, ona sto te u paperjaste
oblake umota,
pa ne umes da se ispetljas,
nego ti srce zadrhti
kao da odavno na mene ceka.
Ja sam ona, zbog koje ti leptirici
po stomaku, kao dodir teku.
Sto laticama ruza
kroz tebe, kao ljubav provejavam .

nisam neko ko lako zaplače ali se suza ne stidim,pročitavši ovo bio sam.... ni na nebu ni na zemlji..... mene sredovečnog čoveka nije lako rastresti niti rečju niti delom a li ova misao je baš to uspela.....

Sašicu nam neka krila,sarena,meka,da nas odvedem u kut sveta,da te cutim,da me dises

napraviću pauzu i pisaću malo kasnije,moram da odgledam kišu i odživim ove reči.

Znam da velike povijesne tragedije često fasciniraju ljude približavanjem užasa. Paralizirani, oni ne mogu srediti svoje misli da učine nešto već čekaju. Dok tako čekaju, jednog dana čudovište Gorgon ih proždere. Ali ja bih želio da vas ubijedim da čini mogu biti razbijene, da je to samo iluzija nemoći, da je snaga srca, inteligencije i hrabrosti dovoljna da zaustavi sudbinu i ponekad je preokrene.

Kami

Kako proživeti ovaj život, nije li to osnovni problem čoveka? Zato je i Bog postao čovek, da bi nas tome naučio. To je najteža nauka, toliko teška i na zemlji i na nebu, da nam je nije znao ni umeo saopštiti ni najmudriji Serafim ni najvidovitiji Heruvim. Šta sve ne ulazi u tkivo onoga što mi nazivamo život, i čovek! Mirijade logosnih vlakana, zrnaca, prediva! Život: snopljenje svega toga i još mnogo nevidljivoga, i neznanoga, i neprimetnoga. I kako imati um da sve to usnopiš, ubuketiš! I kako imati srce da sve to uosetiš! I snagu — da sve to doživiš! Čovek, čovek — o najtragičnije svebiđe, zagledano u nebiće! — Doživljuješ i raj i pakao, i nebiće, i Boga i đavola, i smrt i život. Čoveče, ti si najveći, jer najtragičniji mučenik, tvome mušeništvu nema mere! Budi gord i smiren! Oprosti što se nad ponorima tvoga mučeništva gube i propadaju sva ljudska saznanja i razumi, lude sve misli i ginu sva osećanja. Nema šireg bića od čoveka, ni ponornijeg, ni užasnijeg. Zato mu je na svima stupnjevima postojanja potreban Bog — Svebog, Bogočovek, Logos. Bez Njega — sve se ljudsko survava u tamu najkrajnju, gde je plač i škrgut zuba.

Ava Justin.

* Ljubav je jedina jednakost moguća na zemlji: jednakost čoveka sa čovekom; čoveka sa ljiljanom; vrapca sa čovekom; jednakost svega sa svim, svega na zemlji sa svim što je na nebu; jednakost univerzalna, jer se na Bogu osniva, a Bog je jedan na nebu i na zemlji, u ljiljanu i čoveku. Bogom smo jednaki kroz ljubav.
Ava Justin Popović

Radi čega postoji vreme? Kakav je smisao vremena? – Da ovaploti večnost – ovaploćenjem Boga u čoveku: i da kroz Bogočoveka izvrši oboženje čoveka, i preko čoveka, vremena i prostora jednako sveta.

Ava Justin Popović