Lutajuce misli..

MISAO, ISPRAVNA
Ispravna misao (sammā saṅkappa) jeste drugi korak na Budinom Plemenitom osmostrukom putu.
Misli su reči ili slike koje se formiraju u umu, a često ih prati ili one podstiču nastanak osećaja, a ovi sa svoje strane mogu podstaći postupke.
Buda je opisao dve vrste misli: nasumičnu, lutajuću misao (vicāra) i logičku ili usmerenu misao (vitakka).
Naš um je obično ispunjen nasumičnim, slučajnim, lutajućim mislima i zaista malo od nas zavisi kakve su one i u šta će se dalje pretvoriti.
Kada imamo neki zadak pred sobom ili treba da rešimo neki problem, volja zaustavlja i usmerava naše misli u određenom smeru.
Ali obično, čim je zadatak obavljen ili problem rešen, volja se povlači i misli nastavljaju svoj nasumični put.

Buda je izgovorio ovo vrlo važno, ali često zapostavljano zapažanje: "O čemu god da neko često misli i premišlja, njegov um postaje nagnut na tu stranu" (M.I,115). što češće mislimo određenu vrstu misli, to će se one češće javljati.

Ako često mislimo ispunjeni pohlepom i tim mislima dopuštamo da traju, one će sve češće ispunjavati naš um i možemo početi na taj način i da se ponašamo.

Zbog toga, važan vid budističkog treninga jeste da negujemo ispravnu misao, da ne dopuštamo negativnim mislima da zaokupe naš um i da ohrabrujemo pozitivne misli.
Buda je generalno opisao ispravnu misao kao misao nevezivanja, ljubavi i predusretljivosti prema drugima (M.III,251).

Ispravna koncentracija, ispravna svesnost i ispravan napor naravno imaju važnu ulogu u razvijanju ispravne misli.

Ima li sto - postotne istine u ovome?!
Mozemo li bas tako jednostavno sebe " prevaspitati " u sto - postotne pozitivce ili je to ipak dugogodisnji posao koji uopste nije lak?

Moje je mišljenje da je pogrešno svoje stavove "vezivati" samo za jednog mislioca, ma kako on uman i jasan bio. Buda je, svakako, bio jedan od najumnijih ljudi, no, i on sam reče jednom da ni jedan čovek ne zna sve, a da samo svi ljudi znaju dovoljno...
Ja, recimo, izuzetno cenim reči i razmišljanja F.M. Dostojevskog; no, ni na pamet mi ne pada da se držim mnogih njegovih ideja. Čak, šta više, u mnogo čemu sam potpuno suprotnih stavova, jer- okolnosti, ličnost i karakter čoveka se uvek dovoljno razlikuju, da su svake generalizacije u startu opasne. Kombinovati, - jer, toliko je mudrih ljudi živelo, i dalo nam svoje misli i saznanja- to je recept za lično usavršavanje. To je mukotrpan posao, koji nikad ne prestaje, niti je ikad gotov. Ne treba težiti njegovom cilju, već samom radu na sebi- to je smisao lične izgradnje...

Misli su uglavnom po svojoj prirodi lutajuće.
Budisti teže stanju izvan dualnosti, ne postoji ispravno ili pogrešno.
Meditacija je pustiti misli da idu svojim tokom, bez prijanjanja ili odbojnosti.

Fristajlo ::Moje je mišljenje da je pogrešno svoje stavove "vezivati" samo za jednog mislioca,

Osim ako to nismo mi sami jer, kako mislimo, tako delamo.

Ja, recimo, izuzetno cenim reči i razmišljanja F.M. Dostojevskog; no, ni na pamet mi ne pada da se držim mnogih njegovih ideja.

Dostojevski mi je toliko blizak da se često zapitam, šta je to što me toliko veže za njega? Čini mi se da sam se pronašla u svakoj njegovoj junakinji, junaku, konačno u njemu samom.

Fjodor Mihajlovič Dostojevski je moj prvak ali ne među jednakima kao što je Hesse, Balzak, Igo, Gete, Markes... Fjodor je izuzetno izuzetan i ničija filozofija mi nije tako bliska kao Njegova; nikakva misao na čoveka kao Njegova; nikakva misao o ljubavi, životu, umetnosti, čovekovoj sreći, nesreći, rađanju i smrti nije kao ona koju Fjodor tako savršeno opisuje (doživljava) da već ovog trenutka shvatam kako je lepo što volim i što je to osećaj viši od ljubavi.

Moje misli putuju, kad-kad se sapletu a onda podignu i opet nastave lagano... Kada stanu misli, staću i ja, zauvek.

La Vita e Bella!

Siddhartha Gautama Buddha


Tko ne zna, a ne zna da ne zna
opasan je, izbjegavajte ga!

Tko ne zna, a zna da ne zna
dijete je, naučite ga!

Tko zna, a ne zna da zna
spava, probudite ga!

Tko zna i zna da zna
mudar je i slijedite ga!

''Чувајте, чедо моје мило, језик као земљу. Ријеч се може изгубити као град, као земља, као душа. А шта је народ изгуби ли језик, земљу, душу?
Не узимајте туђу ријеч у своја уста. Узмеш ли туђу ријеч, знај да је ниси освојио, него си себе потуђио. Боље ти је изгубити највећи и најтврђи град своје земље, него најмању и најнезнатнију ријеч свога језика.
Земље и државе не освајају се само мачевима него и језицима. Знај да те је непријатељ онолико освојио и покорио колико ти је ријечи потрао и својих потурио. (...)

Знај, чедо моје, да та битка између језика не траје дан-два, као битка међу војскама, нити годину-двије, као рат међу народима, него вијек или два, а то је за језик исто тако мала мјера времена као за човјека трен или два. Зато је чедо моје боље изгубити све битке и ратове него изгубити језик. Послије изгубљеног језика нема народа.

Човјек научи свој језик за годину дана. Не заборавља га док је жив. Народ га не заборавља док постоји. Туђи језик човјек научи исто за годину дана. Толико му је потребно да се одрече свога језика и прихвати туђи. Чедо моје мило, то је та зараза и погибија језика, кад један по један човјек почиње да се одриче свога језика и прихвати туђи, било што му је то воља било да то мора. ''

Завештања Стефана Немање, Завештање језика

Navešću deo jednog intervjua koji bi bio neka vrsta odgovora nauke na Budina razmišljanja.

Rita Carter

Zašto je dugotrajno pamćenje neuništivo i kako ga naš mozak uopšte stvara?
- Svako je iskustvo posledica određenog uzorka električne aktivnosti u mozgu. Pritom deo stanica sarađuje, a dio “ćuti”. Kad skupina neurona zajednički sudeluje u nečemu, ta ih akcija istodobno i menja. Menja ih na način da su ponešto skloniji opet zajedno sarađivati. Pojednostavljeno rečeno, to je zapravo sećanje – ponavljanje prijašnjeg uzorka. Naravno, ni jedan se uzorak nikada doslovno ne ponavlja. Da je tako, ne bismo mogli razlikovati sećanje od sadašnjosti, no ponavljaju se neki delovi prijašnjeg uzorka i to iskustvo nazivamo sećanjem. Što su neuroni intenzivnije aktivirani tokom nekog iskustva, to su i veće šanse da će u budućnosti opet sarađivati, zbog čega pohranjivanje sećanja najviše zavisi o intenzitetu iskustva. Sva iskustva mozak najpje pohranjuje u područje za kratko pamćenje, odnosno u radnu memoriju. Ako iskustva nisu intenzivna, izbrisat će ih nova koja mozak pohranjuje po istom principu. No, iskustva koja su intenzivna ne nestaju sasvim jer ih mi neprestano obnavljamo i tako se trajno “kodiraju” u moždanoj kori – naboranoj sivoj tvari koja okružuje mozak. Kad se to dogodi, jako ih je teško izbrisati. Stareći, kratkotrajno pamćenje nam se sve brže briše jer je mozak manje “vatren” i manje sposoban ponavljati ta sećanja. Zbog toga u toj dobi lako zaboravljamo i teže učimo.
Osećanja i razmišljanja mogu postati oblik ovisnosti, što je potpuno novi pristup ljudskome ponašanju. Ne samo da možemo postati ovisni o drogama ili čokoladi, nego i o ponašanju, emocijama i mislima.
- Ovisnost, bilo koje vrste, javlja se kad adiktivna tvar ili ponašanje stvori reakciju koja je poznata kao moždani krug nagrade. Zbog te reakcije osetimo nalet uzbuđenja – no on nam ne može stvoriti osećaj trajnog zadovoljstva, zbog čega osetimo želju za stimulansom. Svejedno je li stimulans droga ili razmišljanje o voljenoj osobi. U redu je ako nam razmišljanje o preminuloj osobi stvara osećaj ugode, no kod nekih se ljudi misli povežu s osećajem tuge, oni moraju najpre ponovno tugovati da bi se nagradili razmišljanjem o toj osobi. Kao da nagrada dolazi uz visoku cenu, a budući da je cena deo nagrade, počnete i u njoj uživati. Na taj način funkcioniraju neke vrste poremećaja hranjenja i samoozleđivanja.

slavena ::Siddhartha Gautama Buddha


Tko ne zna, a ne zna da ne zna
opasan je, izbjegavajte ga!

Tko ne zna, a zna da ne zna
dijete je, naučite ga!

Tko zna, a ne zna da zna
spava, probudite ga!

Tko zna i zna da zna
mudar je i slijedite ga!

Kako da znam da li znam ili ne znam??

Neki tip ::
Kako da znam da li znam ili ne znam??

Osluskuj..

Misli lutaju trazeci smisao i dobro je dok je tako. Kad zalutaju i ne mogu ponovo da se vrate na put sa koga su skrenule stigle su do Besmisla.

Na okrajku duše, tamo gdje valovi sjećanja zapljuskuju obale nemira,a misli se gube u maglici mogućih izbora, u slučajnom naletu misaonog vrtloga, zapljusnu me spoznaja: OTUĐUJEM SE

Misli ..da one jesu početak postupka,ali ako su u suprotnosti sa realnošću mogu imati pogubne posledice po društvo ako živite u irealnom svijetu iz prošlosti..


Kakav divlji zapad??
Nije ovo ni blizu divljeg zapada Problem velikog nasilja u društvu jeste u tome što titini psiholog kao Jovane & Spomenkke koji se plaše phallus, a raspoloženje im daje cunt.I kad vide phallus uživo proglase ga budalom sa šifrom 301..

hvala lepo

...Traži se jedan svet, prekjuče iščezao....

Traži se Nada....ona davna Nada polagana u sebe same i u Vreme koje dolazi.

Traže se svi oni što su nas raznosili komad po komad,

deo po deo: delove našeg vremena, naše ljubavi, traže se da vrate ljubav...

Traži se onaj ulični časovnik na banderi pod kojim smo čekali, onaj sat što još uvek otkucava u našem pamćenju. On se traži.

...Jedanput bi smo primetili da mala kazaljka stoji na šest a velika na dvanaest, i ne bismo se čestito ni okrenuli, a kazaljke su ponovo stajale na šest i na dvanaest,...

Ušuti na kratko!
Svi smo mi puni mana i vrlina, niko nije savršen... sve je to stereotip. I živa istina! Ako istina postoji? Mi ni ne znamo sve o svemu do zadnje srži, al bar imamo neku predstavu.

Savršenstvo, ono možda i postoji, možda je baš savršenstvo sklad pun vrlina i mana. Možda je svest o tome ko smo u stvari savršenstvo, jer samo osobe koje vide dalje od sebe, ali ne i sebe, ni ne poznaju svoje Ja.

Kompleks - on stvara zlo. Potrebno je zavoleti svoje nedostatke (bilo da je fizički izgled u pitanju ili um) i koristiti ih na pozitivan način, boriti se da više ne budu nedostaci u onoj meri u kojoj je to moguće.
Ta borba gradi jaku ličnost.

Prava čovekova mana je potreba za sopstvenim sažaljenjem i kritika drugih, tako reći "boljih" od sebe. Moje uši imaju čepiće koji sprečavaju poruke jadikovanja nad sopstvenom mladošću. Moje oči vide samo pravi jad u ljudima kojima je prava pomoć potrebna - za njih sam tu i dajem koliko imam.

Dok volimo sebe volećemo i druge - stereotip ali tačan! U meni ima još puno ljubavi - to je malo savršenstvo.

Sanjarenje uključuje trenutke kada se trudimo zamisliti se u tirkiznom moru sa zgodnom manekenkom pored sebe ili kako kupujemo sve što nam srce poželi novcem osvojenim na lutriji, no misli koje lutaju je podskupina sanjarenja. Upravo kada se trudimo izvršiti jedan zadatak i slučajno nam misli odlete, tada govorimo o nenamjernom sanjarenju.

"Ljudi pretpostavljaju kako su lutajuće misli loša stvar, no ako im ne bismo mogli pribjeći dok radimo nešto dosadno, život bi bio užasan. Zamislite samo kada ne biste mogli mentalno pobjeći dok ste uhvaćeni u prometnu gužvu", objasnio je psiholog Jonathan Smallwood sa Sveučilišta u Kaliforniji, jedan od voditelja istraživanja.

Ispitivanjem je zaključeno kako osobe koje su sklone lutajućim mislima bolje rješavaju složene zagonetke riječi.

Да али се зато када је ситуација од животне опасности или стани пани, често се укопају...уместо да инстинктивно реагују они смишљају идеје и вртљају безброј мисли и могућих решења. ::

Nekada nemaš vremena ni da udahneš a kamoli da smišljaš ideje i mogućnosti.

а ваљда је еволуција то све удесила, са малим одступањима.

Kakvim god odsuptanjem, ali može biti vrlo nezgodno pa čak i kobno.

сад сам опет одлутала уместо да дрвим и кликћем ово што требам да завршим за вечерас..бем ти идеју (шхала) ::

To te misli nose ka ideji. :: Šta fali, ko zna zašto je to dobro.

Што се боре мисли моје?
Искуство ми ћутат' вели,
Беж'те сад ви обоје
нек ми срце говори.
Први поглед ока твога,
сјајном сунцу подобан
пленио је срце моје
учинио робом га.
Jа те љубим, ах једина,
целом свету казат' ћу,
само од тебе, ах премила,
ову тајну сакрићу.
Михајло Обреновић

Vatrogascima pune ruke posla…

Da nam je jedna dobra kisa da natopi suvu zemlju, rashladi uzareni beton i ohladi usijane glave.

Dusko Radovic ............................. Beograde dobro jutro ..................................


Za ljubav je vazna i neophodna ona lepa i slatka glupost. A za brak se trazi ona odvratna i surova pamet.

Ne preticite pametnije od sebe. Prava vozacka disciplina zove se ko ce duze, a ne ko ce brze voziti.

Ne vaspitavajte decu ako ne umete. Bolje je biti nevaspitan nego lose vaspitan.

Zena mora da je zena non-stop. Jer se nikad ne zna kad muzevi mogu postati muskarci.

Ulazite u stomak! To ulaganje daje brze i vidljive rezultate. Ulaganje u glavu je dugorocno i neizvesno.

Ko ima visoku devojku, pere samo zube, a kome je devojka mala, mora prati i noge.

Neko je prevario onu koju voli sa onom sa kojom zivi.

Cekajte sto duze ono sto treba da cekate. Jer kad to docekate, posle necete imati vise sta da cekate.

Ko moze, ne mora da placa. Ko placa,.................... moze i da ne moze.

Zene vole da vole a manje im je vazno koga ce voleti. Muskarci vole da su voljeni ali bi hteli da biraju ko ce ih voleti.

Stida se treba oslobadjati na vreme, dok jos mozemo da radimo ono cega se stidimo.

Ne morate i ovo jutro pocinjati poznatim zanovetanjem: Da se ja nesto pitam... Proverili smo kako izgleda tamo gde se vi pitate i videli da nije sjajno.

Mame, radjajte deci sestre, jer sestre postaju tetke, a tetke su najlepsi, nezamenljivi dar svakom detinjstvu.

Deca koja nose cipele broj 45 mogla bi vec da stanu na svoje noge, to nije mali oslonac.

Ima zena koje se ne plase muzeva, ali se plase raznih buba. Jedan muz je pojeo takvu bubu naocigled zene, ali nije pomoglo.
Ona se i dalje plasi samo buba. .................. ova mi je hit

Kad vidite muskarca na visokim stiklama, pokusjte da pogodite gde mu nedostaje tih nekoliko santimetara.

Ako vam se neka ptica posere na glavu u Bulevaru revolucije, obrisite se diskretno i pravite se ludi, kao i uvek kad su vas posrali.

Na pitanje kako oslabiti? postoji jedan jedini odgovor: treba manje jesti.
I na drugo pitanje - kako doci do para? odgovor je takodje cinicno prost: treba raditi.

Ovako logicni i jednostavni odgovori nisu popularni.
Njih daju oni koji se prave da nisu razumeli pitanje.
Jer pravi smisao tih pitanja glasi: kako oslabiti a ne odricati se jela, i kako doci do para ne radeci, i kako poloziti razred ne uceci, i kako postici nesto u zivotu ne trudeci se?
To se trazi. Bilo bi dobro da tu postoji neki stos, neka duhovita caka i resenje. Prokleta neka je pamet koja na laka pitanja daje tako teske, nemoguce odgovore!

Molim da mimo mene prodje sve ono sto me se ne tice!

Mesa Selimović