Noćne misli

Primetih- neki su tad najproduktivniji; nekad, i ja.
evo i prve, a vi nastavite.


Noć je utočište tužnih i samih.

Morbidno, a?

Noć je moja saveznica u kojoj. očarana po nekom dnevnicom, ostavim zabelešku.

Nocu , kad je pun mesec .. volim da putujem..

p.s.
niko ne zna pravu istinu

Fraya ::Mocart se otkriva samo nocu, samo pticama nocnim jer izjednacava
i mesa u svojoj muzici i ovozemaljski i onaj drugi sledeci zivot

Stvar ukusa; ja bih to rekao za Baha, koga upravo konzumiram...
..............
Noću sam najbliži sebi, jer je sve dalje od mene...

Noću sanjam neke druge živote u kojima postajem sve ono što nisam na javi I često sam srećna. Tek ponekad obhrva me snena misao koja se završava prvim jutanjim pogledom u belu tavanicu i obrise jednog lica.

Fristajlo ::

Fraya ::Mocart se otkriva samo nocu, samo pticama nocnim jer izjednacava
i mesa u svojoj muzici i ovozemaljski i onaj drugi sledeci zivot

Stvar ukusa; ja bih to rekao za Baha, koga upravo konzumiram...
..............
Noću sam najbliži sebi, jer je sve dalje od mene...

Sioran,genijalni Sioran rece ovo za Mocarta
I ja rado slusam Baha.Secam se kada nam je profesor ( a nisam muziku
studirala) koji je bio specijalista za Getea ,o Bahovoj muzici govorio
da njegova muzika podseca na beskrajno redjanje cipkastih umotvorina.

Kao da si u svetu cipki.

Meni noc sluzi da napunim " baterije " , pa sledeceg dana sa osmehom na licu docekam neke nove " zaebancije " koje treba savladati , a pritom ostati donekle normalan..ili barem do sledeceg sumraka...

Ja volim nocne misli...ma jednostavno ih volim...obicno su nekada rezultat dnevnih dogadjanja..moze biti i passato o futuro..svejedno je...

..lose misli , bas kad me pritisnu , kad me jednostavno spopadaju , napadaju sa svih strana ( iz malog mozga , ali i iz primozga ) ustajem i primenjujem hitne mere spasavanja , same sebe ... moja idealna prva pomoc su smesni snimci na internetu .. jer smeskanje u mozgu ( primozgu i malom mozgu :: ) proizvodi hormon srece.. koje je svima poznato ..

Blago vama, za mene su nocne misli prava borba megalomana...

Noću imam misli kreativne, nema straha dok zora ne svane ... a u zoru odnekuda dođe ?

Noć je magična. Privlači me u svakom pogledu. Moj biološki časovnik je zamenio jutro noću. Meni je ona početak:
- savršenstvo tišine u kojoj otkucava ritam tela,
- igra mirisa vanile, omekšivača i znoja,
- poezija mraka koju razbijaju prigušena svetla,
-crveno vino koje greje iznutra - zimi pored kamina, leti pored mora, ili pod vodom koja se sliva iz tuša,
-knjiga u ruci, misli u letu,
- muzika....muzika..muzika
Ko bi nabrojao sve. Jednom rečju sloboda duha i tela.

L2 ja te obozavam.

A noc, noc je moj kompas, brod u moru zivota koji plovi za mesecevim lukom, prati u stopu snove, sunja se za zeljama, podize nade visoko, treperi mi telom dok svira neka muzika, reci se roje u glavi, a misli kristalisu u to doba zvezda, skliske tame i svilene strasti nekih unutrasnjih svetova koji se bude kad mnogi odlaze da spavaju umorni od svega.
Volim noc, ljubim je strasno, i patim od nje jer u njoj mi zive secanja , lepa a bolna, pune i trepere dusom.
Insomnia? Mozda. A mozda sam jednostavno rodjena da otkrivam tajne koje sijaju kao svici u mraku, sama sebi ih otkrivam bas nocu, u najbolje doba dana. ''Mi menjamo dan za noc, mi menjamo noc za dan''.

Evo bas nocaske mislim da bi bilo najbolje da na nista ne mislim.

Veceras su moje misli meni cudne.Ne prepoznajem ih, razotkrivam ih jer se kriju.Moje rodjene misli se kriju do mene. Ko sam ,pitam se, veceras. Mozda sam veceras neko drugi.Sta ako su se bas veceras sve moje celije odlucile promeniti. Ne bi me to iznenadilo.Veceras me nista ne bi iznenadilo. Ovo sigurno nije istina. Razdrmao bi me propisno na primer jedan zemljotres. Cak ne bi morao biti jak. Zvono na vratima bi ne bi prijalo. Ne bih se prepala, ali bi se trgnula. Jer oko mene je mrtva tisina. Ostala sam bez muzike. Osecam se kao riba na suvom. Otuda, verovatno,moje cudne misli. Spopadaju me jer nema sta da ih zaustavi. .

Nekad mislim na dužnike ali me uhvcati strah da ne postanem bijednik kao
mnoge izgubljene duše danas,uplašim se i brzo takve zaboravim.Kad sam mnogo veći novac baciti,zašto bi imao posla sa takvi istim malograđanima bez grama mozga?

Nocne misli nisu, poput noci, crne. Naprotiv, vrlo su vragolaste.

Noc vreba slabosti...i zato su nocne misli u funkciji djavola...

Nocne misli... postaju jako cudne. Menjaju se, a mislila sam da vise nikada necu ugledati u tom crnilu makar jednu malu sjajnu zvevzdicu...

Neke ko čobanice me zovu Viki,Biki ,Liki kako li kažu "aj de se igramo žmure",i ko Viki pogubila ovce i zove me ih tražimo, a ja se ko predomišljam jer to gleda Biki.. ..i tako idemo ja i Viki i ona veli ".ebi ti mene ako ih nađemo"..a ja to ko nisam skonto :albino: odmah ,a kasnije bilo kasno

Noćom ja u krevet uskočim s lakoćom.
Sve što ne stigoh danju ja tada prvo uhvatim desnicom dok se ne umori,
okrenem se i stavim u levu pa nastavim sve do kraja, ali umorni pogled me vreba,
moje šake slabe i utonuh u san sve do jutra gde ona me čeka tu razbarušena od glave do pete.
Noći i noći će proći dok listova njenih poj u mislima mojim ne ostave večni trag svoj.

Fi Pi ::

Bože, šta li si čitao ili svaka nosi sudbinu da bude izgužvana. :cita:

Eze, eze, malo sam se zanelo...

Ona je imala smede oci, on plave.
ona je imala plavu kosu, on smedju.
ona je volela caj od mente, on kavu bez secera.
ona je mirisala na vaniliju, on na borove iglice.
ona je nosila narandzasti sal, on kaput sa velikim kragnama.
ona je volela leto i sunce na ledjima, on zimu i hladan vetar na licu.
ona je nosila vetar u srcu, on u nogama.
ona je volela sanjati, on je zivio u snovima.
ona je otvorenim ocima gledala svet oko sebe, on je gledao crnu boju nakupljenu u praznom prostoru izmedu zvezda.
ona je nosila bisere u dzepu, on kamencice.
ona je imala sve sto pozeli, on je samo zelio.
ona je trcala u susret zivotu, on je brojao korake prema zalasku sunca.
ona je znala sta je ljubav, on je poznao tugu.
ona je volela njega.
on nju jos vise...
bili su ona rec koja je jos malo lepsa od savrseno... bili su bajka...
koja nikad nije prosla tu magicnu granicu izmedu proslog vremena i sadasnjosti.
zato jer je bajku i stvarnost nemoguce spojiti.
osim u snovima... :lila: