Lutajuce misli..

...lep naslov, jer bash to i jesu , lutajuce... dolaze u trenutku nadahnuca, dodirnu nas, kliznu u lagani zaborav...ponekad ih se setimo iznova , iz potrebe, ili u trenu kad pomislimo da gubimo sebe... svojevremeno sam ih belezila, tu su na polici sa knjigama, ali shvatila sam da moja misao mora da se krece bez uticaja 'velikih' misli... inache je sputavam ...
ima jedna meshina, a mislim da je i stara bosanska " boj se ovna, boj se govna, pa kada cesh zivjeti? " e ona je tako konkretna , nema lutanja ...

Učim da slušam, mnogo je teže slušati nego pričati. I čistim glavu od đubreta- suvišnih misli sa kojima se ne osećam dobro- jeste da su moje, ali su višak od kojeg me boli glava.

Koncentrišem se na druge ljude, osluškujem i učim od njih, posmatram.

Balans je ono što mi treba, dobra srazmera između izgovorenih i neizgovorenih reči(misli). Stremim tome, hoću li uspeti da stignem do svoje suptilne nirvane, ne znam. To ne znači da ću odustati, nemam kuda iz svoje glave kojoj treba radost i mir, prosvetljenje i inspiracija.

misli kao produžena rauka čovekova mogu maziti,mogu potapšati prijateljski po ramenu a mogu i ošamariti.naj opasnije misli su one koje su se otrgle,napustile tvorca i lutaju beskrajom,maze li,tapšu li po ramenu,šamaraju li,sazna li ko neka mi javi.....

LAZA

slavena ::

Ispravna koncentracija, ispravna svesnost i ispravan napor naravno imaju važnu ulogu u razvijanju ispravne misli.

Ima li sto - postotne istine u ovome?!
Mozemo li bas tako jednostavno sebe " prevaspitati " u sto - postotne pozitivce ili je to ipak dugogodisnji posao koji uopste nije lak?

Nije sto-postotno lako i ne izgleda jednostavno ali jeste, možemo mi sve.