Stihovi koje volim

Shta je nastalo prvo
chovek ili zena?
Tajna klizi kroz prste
od starih vremena .
Biblija ovde peva
sve mi se chini - greshka
kakav Adam i kakva Eva!
Ovo su ozbiljne stvari
ovo su pitanja teshhka
i imaju svojih chari.

Shta je u stvari zena?
je li sishla sa neba
ili je nikla iz mora ?
Sva je nekako vlazna
mora da je iz mora,
mirise na koru hleba.
Po potrebi slaba
po potrebi snazna
Teshko, bogami teshko
da je sa nebeskih dvora.

Zena u snazi voli ,
zena u muci pati
ako je nesto boli
to niko ne sme da zna .
Choveku ce obicno dati
koliko treba da mu se da.
Ona je njemu doza
to mu se ne moze reci
ona je metamorfoza
a on - leptir na sveci.

Ona ima zgodno telo
al`` to ne smesh da joj kazesh
Reci ce ti da si svinja
dok me gleda veche celo.


Chovek je ratnik -
rekli bi stari Grci -
Zena je odmor ratniku.
u toj vechitoj trci
neko uvek izmeni sliku
pa zena zarati s njim .
On bi hteo osvetu
promene partnere zachas
Pa se nadju u krevetu
tek tako sa bilo kim.

Zena?! To svakojako bice
satkano od fine materije
za sve unapred kriva
za smeh i krvoprolice .
Ta vecihta knjiga ziva
nikad do kraja prochitana
voce shto se nazivo pije .
Guta i ochima i telom
stvara sistem vrednosti
upravlja Vasionom celom.

Mushkarcu je dato da nosi
da bude magarac i kornjacha
On je taj sto zenu prosi
ona se njemu nudi i daje
I najchesce uz pomoc placha
uspeva da skine i zvezde.
Tu su i grudi kao zlatna rezerva
ume ona k``o machkica da prede
mocne su suzne i mlechne zlezde
Zena je otrov koji se jede.

Zašto se meni javljaš tajno
Kada mi duša tiho sniva?
I zašto tvoje oko sjajno
Golemu tugu i jad skriva?

Zašto me kroz noć staneš zvati,
I šta ti jadno srce ište?
Ta ja ti nemam ništa dati,
O, ja sam pusto pepelište.

Sve što sam imo ja sam dao,
Nevjerno hladna ljubavi moje, —
Sve što sam svojim blagom zvao:
Mladost i oganj duše svoje.

Pa zašto meni stupaš snova,
Šta tražiš ovdje u mrtvaca?
Hladna je, hladna ruka ova
Što nekad na te ruže baca.

Pusti me! Pusti i ne mori!
Nek sam ovako trajem dane,
Sve dok mi srce ne izgori,
Sve dok mi duša ne izda'ne.
Aleksa Šantić

SAVJET VOJNICIMA

I dušu vam valja
ko luk svoj napinjati!
Pazte da odveć kratka
strijela vaša ne bude.
Do juriša kad dođe –
u konje gađajte – a ne u ljude!
Dušmane svoje valja
I vojvode njine žive uhvatiti...
Morate uspjeti, ako svako
vaše djelo smisla ima.
Koja korist gacati u krvi, u ratnoj vici? –
Na umu imajte samo: svladati dušmanina!
Ta niste dželati! – Ta vi ste vojnici!
(Cij Tao, 9. vek)

Ceznem da ti kazem

Ceznem da ti kažem najdublje reči
koje ti imam reći; ali se ne usuđujem,
strahujući da bi mi se mogla nasmejati.

Zato se smejem sam sebi i odajem
tajnu svoju u šali.
Olako uzimam bol svoj,
strahujući da bi ti to mogla učiniti.


Čeznem da ti kažem najvernije reči
koje ti imam reći; ali se ne usuđujem,
strahujući da bi mogla posumnjati u njih.
Zato ih oblačim u neistinu,
i govorim suprotno onome što mislim.
Ostavljam bol svoj da izgleda glup,
strahujući da bi ti to mogla učiniti.


Čeznem da upotrebim najdragocenije reči
što imam za te; ali se ne usuđujem,
strahujući da mi se neće vratiti istom merom.
Zato dajem ružna imena i hvalim se svojom surovošću.
Zadajem ti bol, bojeći se
da nećeš nikada saznati šta je bol.


Čeznem da sedim mirno pored tebe;
ali se ne usuđujem; jer bi mi inače
srce iskočilo na usta.
Zato brbljam i ćaskam olako,
i zatrpavam svoje srce rečima.
Grubo uzimam svoj bol, strahujući
da bi ti to mogla učiniti.


Čeznem da te ostavim zauvek;
ali se ne usuđujem, strahujući da bi
mogla otkriti moj kukavičluk.
Zato ponosno dižem glavu
i dolazim veseo u tvoje društvo.
Neprekidne strele iz tvojih očiju
čine da je bol večito svež.

Rabindranat Tagore

P.S. Njega bas i ne volim previse ali ovu pesmu obozavam

EMINA


Sinoć, kad se vratih iz topla hamama,
Prođoh pokraj bašte staroga imama;
Kad tamo, u bašti, u hladu jasmina,
S ibrikom u ruci stajaše Emina.

Ja kakva je, pusta! Tako mi imana,
Stid je ne bi bilo da je kod sultana!
Pa još kad se šeće i plećima kreće...
- Ni hodžin mi zapis više pomoć neće!...

Ja joj nazvah selam. Al' moga mi dina,
Ne šće ni da čuje lijepa Emina,
No u srebren ibrik zahitila vode
Pa po bašti đule zalivati ode;

S grana vjetar duhnu pa niz pleći puste
Rasplete joj one pletenice guste,
Zamirisa kosa ko zumbuli plavi,
A meni se krenu bururet u glavi!

Malo ne posrnuh, mojega mi dina,
No meni ne dođe lijepa Emina.
Samo me je jednom pogledala mrko,
Niti haje, alčak, što za njome crko'!...

A.Santic

Mozda spava

Vladislav Petkovic - DIS



Zaboravio sam jutros pesmu jednu ja,
Pesmu jednu u snu sto sam svu noc slusao:
Da je cujem uzalud sam danas kusao,
Kao da je pesma bila sreca moja sva.
Zaboravio sam jutros pesmu jednu ja.

U snu svome nisam znao za budjenja moc,
I da zemlji treba sunca, jutra i zore;
Da u danu gube zvezde bele odore;
Bledi mesec da se krece u umrlu noc.
U snu svome nisam znao za budjenja moc.

Ja sad jedva mogu znati da imadoh san,
I u njemu oci neke, nebo necije,
Neko lice, ne znam kakvo, mozda decije,
Staru pesmu, stare zvezde, neki stari dan.
Ja sad jedva mogu znati da imadoh san.

Ne secam se niceg vise, ni ociju tih:
Kao da je san mi ceo bio od pene,
Il' te oci da su moja dusa van mene,
Ni arije, ni sveg drugog, sto ja nocas snih;
Ne secam se niceg vise, ni ociju tih.

Ali slutim, a slutiti jos znam.
Ja sad slutim za te oci, da su bas one,
Sto me cudno po zivotu vode i gone:
U snu dodju, da me vide, sta li radim sam.
Ali slutim, a slutiti jos jedino znam.

Da me vide dodju oci, i ja vidim tad
I te oci, i tu ljubav, i taj put srece;
Njene oci, njeno lice, njeno prolece
U snu vidim, ali ne znam, sto ne vidim sad.
Da me vide, dodju oci, i ja vidim tad.

Njenu glavu s krunom kose i u kosi cvet,
I njen pogled sto me gleda kao iz cveca,
Sto me gleda, sto mi kaze, da me oseca,
Sto mi brizno pruza odmor i neznosti svet,
Njenu glavu s krunom kose i u kosi cvet.

Ja sad nemam svoju dragu, i njen ne znam glas;
Ne znam mesto na kom zivi ili pociva;
Ne znam zasto nju i san mi java pokriva;
Mozda spava, i grob tuzno neguje joj stas.
Ja sad nemam svoju dragu, i njen ne znam glas.

Mozda spava sa ocima izvan svakog zla,
Izvan stvari, iluzija, izvan zivota,
I s njom spava, nevidjena, njena lepota;
Mozda zivi i doci ce posle ovog sna.
Mozda spava sa ocima izvan svakog zla.

e kad bih ovo pisala da mi se zaista spava...ne znam.. ali volim oduvek ovo..

PEVAJ, PEVAJ

Pevaj, pevaj! Na kletoj gitari
Prsti tvoji igraju i kruže.
Zagrcnuh se u dimu i jari,
Moj poslednji i jedini druže.

Nek ti oči na grivnu ne sleću,
Nit na svilu što blista beskrajno.
Tražio sam u toj ženi sreću,
A propast sam našao slučajno.

Nisam znao da ljubav duboka -
Zaraza je, da je kuga… strela.
Prišla je i zaklopljena oka
Banditu je pamet oduzela.

Pevaj, druže, nek se vrate dani
I negdašnje naše zore plam.
Nek poljupcem ona druge hrani,
Preživelo đubre, divni šljam.

Ah, zastani! Neću da je diram.
Ah, zastani! Ne kunem je ja.
Daj mi da ti o sebi zasviram
Na debeloj žici koja sja…

Blista mojih dana kube jasno,
U duši je još zlato starinsko.
Mnoge cure štipao sam strasno,
Mnoge žene u uglu sam stisko.

Na zemlji je još istina živa,
Opazih je i ja deč'jim okom:
Ližu kučku dok joj se sok sliva
Svi psi redom, na juriš i skokom.

Ljubomoran - zar da sam na tebe?
Zar ovakvog da me snađe jad?
Naš život je - postelja i ćebe
Naš je život - poljubac i pad.

Pevaj, pevaj! Ruke neka mašu:
Kobni zamah - kobi će doneti…
Čuj… nek idu svi u… pivsku flašu…
Nikad, druže, ja neću umreti.

Jesenjin

KRATKOĆA ŽIVOTA
Ej, kako brzo izmiču nam leta,
Nevinost njihov ne zadrža tok,
glavu od belog ne sačuva cveta,
ni da se produži ljute smrti rok...
Ostavit moraš vinograd i njive,
ženu i lepo ustrojeni dom,
od sveg imanja jedna grana ive
biće na grobu presađena tvom.

Horacije

Imala si neki dzemper narandzasti
kao list duhana kao podne ljetnje
pa mi se cinilo da ce nebo pasti
da ce nebo pasti s grane bogovjetne

Imala si nesto od krlinosti ptica
neka njezna ceznja prhnula s visine
pa mi se cinilo da si izmaglica
pa mi se cinilo pramen si tisine

nosio te neki lahor ljubicasti
kao list duhana kao....

Превер модерна

Ишо сам до главне поште
и платио сам све рачуне
за тебе љубави моја

Ишо сам до Каленића пијаце
и купио да има се једе
за тебе љубави моја

Ишо сам до јебеног Миљаковца
и превезо твом брату комп
који ни не зна да користи
за тебе љубави моја

А затим сам дошао кући и значајно те погледао
Па бре пизда ти материна неодговорна ниси ни судове могла допереш
Љубави моја

Аутор- Дударим

Pesma isceđenog sponzora

Dok jutarnju kafu srčkam
po sećanju svome brčkam.
Gde li mi je greška bila?
Zašto si me ostavila.

Bio sam ti ruža rosna
mirišljava i zanosna,
a sad k'o smrdljevak zgažen
ispušen sam i poražen.

Da sam emos i budala
veoma si dobro znala,
uzela si šta si htela
i u trope odletela.

Biznismenka ti si sada,
kupila si pola grada
na ostrvu nekom jačem
dok ja praznog konta plačem.

Nesa DeBeli

Voleo sam vas nemo, beznadezno,
Pun strpnje i pun ljubomorne boli,
Voleo sam vas iskreno i nezno;
Nek' Bog da, tako drugi da vas voli. Puskin

Tiho, o tiho govori mi jesen:
Šuštanjem lišća i šapatom kiše.
Al zima srcu govori još tiše.
I kada sniježi, a spušta se tama,
U pahuljama tišina je sama.

OČI

Muče me tvoje oči nikad stalne,
Čas smrtno crne, čas ko osmeh nežne,
Čas modro plave, zeleno opalne,
Kristalne
I meke kao pahuljice snežne.

Njin gospodski pogled svud me prati.
Ja bivam nema i bezvoljna lutka
Iznad koje se niz oblaka jati,
A pati
Što krv će tvoja u nju da se utka.

Čujem reč njinu ko vlastitu grižu,
U zvezdama ih vidim kad se rode;
Čelične, one do kosti mi stižu
I sižu
Razorne, mutne ko proletnje vode.

Neizgladljive ko večno klete
Poljane, koje mrtve use zgrću,
Za tuđi ujed na meni se svete
I prete
Te oči koje ne tamne ni smrću.

(1914)

agano umire onaj koji ne putuje, onaj koji ne čita, onaj koji ne sluša muziku, onaj koji ne nalazi zadovoljstvo u sebi.
Lagano umire onaj koji uništava vlastitu ljubav,
onaj koji ne prihvata pomoć.
Lagano umire onaj koji se pretvara u roba navika, postavljajući sebi svaki dan ista ograničenja,onaj koji ne menja rutinu,
onaj koji se ne usuđuje odenuti u novu boju,onaj koji ne priča sa ljudima koje ne poznaje.
Lagano umire onaj koji beži od strasti
i njenog vrela emocija;
onih koje daju sjaj u očima i napuštenim srcima.
Lagano umire onaj koji ne menja svoj život kada nije zadovoljan svojim poslom ili svojom ljubavi,
onaj koji se ne želi odreći svoje sigurnosti radi nesigurnosti, i koji ne ide za svojim snovima;
onaj koji neće dozvoliti, niti jednom u svom životu, da pobegne od smislenih saveta.......
Živi danas, učini danas, riskiraj danas!
Ne dozvoli lagano umiranje!
Ne zaboravi biti srecan!

Ako bih morala da se odlucim za pesnika ciji stil najvise odgovara meni, bili bi to Tagora i Desanka Maksimovic.

Bejase podne kada ti otide..
Sunce je przilo na nebu.
Zavrsila sam rad i sedela na cardaku kada ti otide.
Cudljivi povetarci doletahu leprsajuci
kroz mirise mnogih dalekih polja.
Golubovi neumrno guhahu u hladu, i jedna
pcela, koja je u moju sobu zalutala, zujase mi
novosti mnogih dalekih polja.

Selo je spavalo u podnevnoj zezi. Drum je
lezao pust.
Iznenada se podize zubor u liscu i opet
izumre.
Ja sam zurila u nebo i u plavetnilo utki-
vala slova imena koje sam nekad znala, dok je
selo spavalo u podnevnoj zezi.

Zaboravih da ispletem kosu svoju.
Nezni vetric igrase se njom, na mojim obrazima,
Reka je bez izbora klizila pod plahovitom
obalom.
Leni, beli oblaci stajahu nepomicno,
Zaboravih da ispletem kosu svoju.
Bejase podne kada ti otide.
Prasina je na drumu gorela, polja ska-
pavahu zedna,

Golubovi gukahu u gustom liscu.
Sedela sam sama na cardaku kada ti otide.

Adrian - don't you understand?
Fools like us are always dreaming.
And when you go to bed
And cover up your head
It's better if you try to stop
remembering.
And the world is slowly dawning
To wake up to a new clear morning.
Some of them just half your age
Get written off, page by page...

Adrian don't you understand?
Fools like us are always dreaming.
And when you go to bed
And cover up your head
It's better if you try to stop
remembering.
Some of them just half your age
Get written off page by page...

And the world is softly sleeping
While your fears are in their
keeping.
All the planet's making haste
To blow to bits in outer space...
Adrian - don't you understand?

Samoca-Dusko Trifunovic..

Povlačim se u svoju samoću
tamo gde su ljudi moga kova
tamo gde se teško živi noću
od tišine i opasnih snova

Digao sam ruke od skandala
od prošlosti i pogrešnih želja
od lepote izvora svih zala
od ljubavi i od prijatelja

Povlačim se,a ostavljam ljude
u njihovoj zabludi od zlata
da me nadju kad i njima bude
zakucala samoća na vrata

Hladan vjetar sa Kozare dere
dragi dragoj pod prozorom pjeva
Dodji draga primirisi cvijece
nemoj reci da te nisam zovno

Jesenje veče

Olovne i teške snove snivaju
Oblaci nad tamnim gorskim stranama;
Monotone sjene rijekom plivaju,
Žutom rijekom među golim granama.

Iza mokrih njiva magle skrivaju
Kućice i toranj; sunce u ranama
Mre i motri kako mrke bivaju
Vrbe, crneći se crnim vranama.

Sve je mračno, hladno; u prvom sutonu
Tek se slute ceste, dok ne utonu
U daljine slijepe ljudskih nemira.

Samo gordi jablan lisjem suhijem
Šapće o životu mrakom gluhijem,
Kao da je samac usred svemira

Antun Gustav Matoš

Vrati mi moje krpice

1
Vrati mi moje krpice
Moje krpice od čistoga sna
Od svilenog osmeha od prugaste slutnje
Od moga čipkastoga tkiva
Moje krpice od tačkaste nade
Od žežene želje od sarenih pogleda
Od kože s moga lica
Vrati mi moje krpice
Vrati kad ti lepo kažem

Vasko Popa

Arsen Dedic – Gabrijela

Uvijek ima, usred mnoštva,
U samoći svakog grada,
Jedno lice ko iz priče,
Glava koja tu ne spada.
Uvijek ima, u kavani,
Gdje se skuplja čudan svijet,
Usred mraka, usred dima,
Ali nema ničeg s njima,
Ona jedna čudna žena-cvijet.

Gabrijela, Gabrijela,
Vjetar bije, pada snijeg,
Da si rekla da si htjela,
Ja bih pristao na bijeg.
Gabrijela, Gabrijela,
Ja sam poznao taj glas,
Kad si došla tako bijela među nas.

Uvijek ima, u daljini,
I gdje ne mogu se naći
Jedne oči koje hrabre,
Jedno čelo koje zrači,
Uvijek ima, ide k meni,
Da l' je nosi noćni vlak ?
Kažu, koji su je sreli -
Nešto ima što je dijeli.
Ja ću vidjeti njen tajni znak.

Gabrijela, Gabrijela,
To ne mogu znati svi,
Samo slabi drhtaj tijela
Reći će mi da si ti.
Gabrijela, Gabrijela,
Ja sam znao da ćeš doć,
Sami slušat ćemo Brela cijelu noć.
Gabrijela, Gabrijela...
Gabrijela, Gabrijela...
Gabrijela, Gabrijela...