Poimanje Boga ...

Eh, smisao života? Svi veliki misleći umovi, od iskona do naših dana, tragali su i tragaju za odgovorom na to pitanje, isto kao i za definicijom života. I ne samo oni. Vjerovatno se svako ljudsko biće tokom svog života, bezbroj puta zapita, u čemu je njegov smisao? I, nema odgovora. Niko ga nije našao. Ne bar u onom smislu da nekakvom jednačinom dođe do određenog rezultata i da taj rezultat bude relevantan odgovor na to pitanje.
Šta nam to govori? To nam govori da život nema univerzalni smisao, ne egzistira po jednom obrascu,nego da svaka životna jedinka traži i, uglavnom, nalazi smisao svoga postojanja.

Jurivaka :: Moliću lepo, prokomentariši ti moje zašto, a ne svoje.

То је, Јури, суштина; не може. То су два другачија полазишта, два угла посматрања света. Ти га тумачиш по сазнајном, и прихваташ одсуство одговора, кад ниси задовољан постојећим; верник у религијском види одговоре, и у томе види "преимућство", одговор на питање које поставља. Основни постулат религије је да "на све има одговор", и тако ствара утисак вишег нивоа свести; агностик и то преиспитује, и ако је незадовољан одговором- негира такво "знање":
Зато су све полемике овог типа у старту осуђене на- неразумевање.
као ти са твојом веш машином; уместо одговора, добијаш "религијску матрицу"...

Fri, znam ja da je teistima mnogo lakše. Za sve dileme koje ih muče, za sva pitanja na koje ne znaju odgovore, samo odu do popa i sve će im biti razjašnjeno i objašnjeno.

Jurivaka ::Vjerovatno se svako ljudsko biće tokom svog života, bezbroj puta zapita, u čemu je njegov smisao? I, nema odgovora.

Svako svom zivotu da neki smisao. Fi Pi bi rekao program.
Psiholozi tvrde da se to desava dok smo malji deca.
Juri, ako to nije bozansko, sta je to dalo smisla tvom zivotu?

@Fri i Juri

Ovo je povrsno gledanje. Verujuci nisu intelektualno ometeni, da bi im neko drugi tumacio stvarnost, kao sto kaze Juri.
Mi imamo iste dileme. Samo su nam premise drugacije, pa nam se i zakljuci razlikuju..

Pa, baš kada insistiraš, ja smisao svoga života nalazim u devizi: Život ne određuje čovjeka, nego čovjek određuje život, što će reći da smisao života nalzim u nastojanju da ga učinim što ljepšim, lakšim, prijatnijim i zdravijim. Pri tome, vjera u čovjeka i njegov razum mi je jedini oslonac.

Qbin ::@Fri i Juri

Ovo je povrsno gledanje. Verujuci nisu intelektualno ometeni, da bi im neko drugi tumacio stvarnost, kao sto kaze Juri.
Mi imamo iste dileme. Samo su nam premise drugacije, pa nam se i zakljuci razlikuju..

Pa, dobro, ja malo karikiram, ali nisam daleko od istine

Jurivaka ::Pa, baš kada insistiraš, ja smisao svoga života nalazim u devizi: Život ne određuje čovjeka, nego čovjek određuje život, što će reći da smisao života nalzim u nastojanju da ga učinim što ljepšim, lakšim, prijatnijim i zdravijim. Pri tome, vjera u čovjeka i njegov razum mi je jedini oslonac.

Dakle, progovori iz tebe homo-religiosis, pa makar verom u coveka.

He, ima različitih vjera. Vjera u čovjeka nije isto što i vjera u Boga.
Moglo bi se ovako objasniti:
Vjerujem da Bog ne postoji - neispravno.
Ne vjerujem da Bog postoji . ispravno.

Jurivaka ::Pa, dobro, ja malo karikiram, ali nisam daleko od istine

Cuj, ja ne znam sa kakvim si se ti religioznima druzio, ali svaki iskreni bogotazitelj se jednako bori sa vecitim pitanjima kao i ti. Pa da se i u tom smislu samo-citiram:

Mi imamo iste dileme. Samo su nam premise drugacije, pa nam se i zakljuci razlikuju..

Jurivaka ::He, ima različitih vjera. Vjera u čovjeka nije isto što i vjera u Boga.

Ok. Bilo Bog, totem, covek...
Ali ne iskljucuje potrebu da se bude religiozan. To je u prirodi coveka.

Qbin ::

Jurivaka ::He, ima različitih vjera. Vjera u čovjeka nije isto što i vjera u Boga.

Ok. Bilo Bog, totem, covek...
Ali ne iskljucuje potrebu da se bude religiozan. To je u prirodi coveka.

Znaš šta je u prirodi čovjeka? Strah od smrti. Od svih živih stvorenja, jedino čovjek ima svijest o sebi i svojoj konačnosti. Upravo je radi toga i izmislio Boga, Božije carstvo i zagrobni život, da bi koliko-toliko relativizovao taj strah i misao o svojoj konačnosti.
Ako malo razmisliš, vidjećeš da je "Božije carstvo" samo kopirana ideja zemaljskog carstva, jer i gore postoji presto, vladar, vojka...
Dakle, u prirodi čovjeka nije religioznost, jer se čovjek ne rađa sa pojmom o Bogu. Taj pojam stiče kasnijom indoktrinacijom i, istina, veoma ga lako prihvata, upravo iz razloga koji sam naveo.

Jurivaka ::Pa, baš kada insistiraš, ja smisao svoga života nalazim u devizi

Ма, мени су добри и динари, не инсистирам на девизама...

Fristajlo ::

Jurivaka ::Pa, baš kada insistiraš, ja smisao svoga života nalazim u devizi

Ма, мени су добри и динари, не инсистирам на девизама...

U redu, može stajati i ovako: ja smisao života nalazim u dinarima

Jurivaka ::

Noelia ::

"Kako na nebu, tako i na zemlji..."
Tko ima Ljubav u srcu, taj se ne smrzava ni ovdje ni tamo, jer ljubav grije...


Nego, kaka ti se sviđa ova misao: " Ljubav je bila tvoj početak, ona je i središte. Ne možeš bez ljubavi, jer je ona tvoj život na ovome i budućem svijetu."

Znaš, zbunjuje me teista kada govori o ljubavi i ljubljenju. Naravno da je ljubav primarna u čovjekovom životu, da mu daje smisao i da ga, na kraju, održava. Ali, o kakvoj ljubavi govorimo? Ovozemaljskoj, stvarnoj ljudskoj i između ljudi, za koju mislim da važi ovo što naprijed rekoh, ili govorimo o metafizičkoj, nestvarnoj, od koje ne može nastati nikakav plod?

Govorimo o ljubavi koja je u srcu, dakle pomiješanoj.
Dobro, hvala, ovo smatram kao primjedbu da budem preciznija.
(Dogodilo mi se samo jednom da mi je netko rekao da nema pojma o čemu
pišem, a ja mislim da pišem vrlo jednostavno.)
Na religiji govorim o kršćanskoj ljubavi, a ako mislim na Boga koji je ljubav, onda napišem Ljubav.
Još uvijek se držimo one stare podjele ljubavi među ljudima:
philia - prijateljska ljubav
eros - erotična ljubav
agape (caritas) - milosrdna ljubav

i ljubav prema Bogu.

Ljubav je vječna. U ovome svijetu ljubimo kako možemo, ali u nebu ćemo ljubiti savršeno i izgarati od ljubavi.

Svakome , ko misli, je jasno, da sila, što je sve što postoji stvorila i koja stalno sve čuva, mora biti. Njen izvor je za nas tajna. Nje same ne možemo nigde videti, samo njeno delovanje primećujemo svuda.
Pošto je ta sila uzrok i izvor svega, što je i postoji, krije u sebi najvišu inteligenciju i takođe najvišu duhovnu snagu, najviše znanje, savršenstvo, svemogućnost. Je istina, koja se sama čuva i koju ne može ništa uništiti (pa ni čovek). Za naše čoveške pojmove je bez početka i bez kraja.
Različite religije imenuju tu silu Bog. Sve religije u njemu časte istu silu !

Sve vidno, sve materialno , sve s' našim čulima opazno se nam zbog toga čini kao pravo, postojeće i istinito iako je to samo odsev ideja te sile.
Znači, da istinito ništa materijalno ne postoji , sve duhovno je jedino istinito, postojeće i delujuće.("mislim dakle jesam")

Ako ta sila krije u sebi najvišu inteligenciju kao i znanje, savršenstvo i svemogućnost, možemo zaključiti, da se u životu čoveka ne može ništa( bilo šta) dogoditi bez volje te sile.

Možda je nekima to malo teže razumeti , ali ako se potrude , shvatiće da je istinito .

Мишко- ово што говориш није религиозно, већ филозофски. То није доказ Бога, већ оправдавање те идеје...

Dabome, da Miško filozofira i to što on govori i što zagovara je klasični idealizam. Kod njega je primaran duh, a ne materija.

Fristajlo ::Мишко- ово што говориш није религиозно, већ филозофски. То није доказ Бога, већ оправдавање те идеје...

Fri, tačno ! Razne oblasti nauke(filozofija ,savremena psihologija ,logika,sociologija...) objašnjavaju opravdanje te ideje. Mislim da sam negde u početku ove teme napisao da ja pod pojmom religiozno razumem težnju ka spoznaji istine. Bog neka bi bio neko opšte iskustvo.
Vera nastupa onda kada nestane znanje( rekli bi " čovek nije Bog").

Fri, pa ovde i ne tražimo dokaz, već diskutujemo o tome ko i kako poima Boga. Tebi (a i meni) treba dokaz da bi (možda) mogao da ga pojmiš na način na koji ga poimaju vernici. Na drugu stranu, filozofija pokušava da objasni i time otkloni sumnju (prisutnu) kod dela verujućih.

Jurivaka :: ...idealizam. Kod njega je primaran duh, a ne materija.

Isto kao i u religiji.

Avramova ::

Jurivaka :: ...idealizam. Kod njega je primaran duh, a ne materija.

Isto kao i u religiji.

Tačno.

Jurivaka: Vrlo elegantno si preskočila mašinu za veš A taj primjer je ključan.

Ne vidim zašto je primjer mašine ključan. Onaj tko je izmislio perilicu za rublje učinio je sa svrhom i namjenom da služi svojoj svrsi, da bude korisna , a ne destruktivna. Ali, ne vidim vezu s Bogom i darom razuma. Deus et machina?

Da vidimo još jednom: ti smatraš da čovjek svojom slobodnom voljom snižava Boga?A ja kažem da Ga uveličava i proslavlja, jer čovjekova slobodna volja govori više o Bogu negoli čovjeku.

ali ti taj odgvor ne komentarišeš, nego odgovaraš posve nepotrebnim novim "Ne, zašto? Moliću lepo, prokomentariši ti moje zašto, a ne svoje.

Moje zašto znači zato, a tvoje ni ne znam što znači.

Znaš, ti si pametan, ali ja mislim da ti previše razmišljaš.
A je li ovo istinito:
"Ti si ono što misliš i ono što misliš ćeš postati".

Jurivaka ::

Fristajlo ::

Jurivaka ::Pa, baš kada insistiraš, ja smisao svoga života nalazim u devizi

Ма, мени су добри и динари, не инсистирам на девизама...

U redu, može stajati i ovako: ja smisao života nalazim u dinarima

Ja sve stavljam na banku ljubavi!

Jurivaka ::Dabome, da Miško filozofira i to što on govori i što zagovara je klasični idealizam. Kod njega je primaran duh, a ne materija.

Juri,tako je . Idealizam kao filozofski smer je moje opredelenje. Jednostavno, to je moj životni stil. Misao je primarna, ona sve stvara, bez nje ne postojimo.

Majster Ekart kaže: " Niko ne može znati boga ko nije spoznao sebe - leti prema duši, tajnom mestu najviših."
Prema Sokratu svaka individua je sama sebi centar i ceo svet ima centar u njoj pošto je njegovo samoznanje znanje Boga.

Одосмо ми полако према Ничеу и Бого-човеку, видим ја...