Postoji li zlo?

Sveučilišni profesor postavio je svojim studentima ovo pitanje:

Je li Bog stvorio sve što postoji ???

Jedan student mu je smjelo odgovorio: Da , Bog je stvorio sve što postoji !?

Bog je sve stvorio ? upita profesor još jednom.

Da , profesore ? odgovori student.

Profesor će potom : Ako je Bog stvorio sve , onda je stvorio i zlo .

Budući da zlo postoji a uzevši u obzir princip da nas određuje ono što
radimo, onda je i Bog zao!?

Student je ostao šutke, a profesor je pun sebe konstatirao kako je još
jednom dokazao da je ono što kršćani vjeruju zapravo mit.

Drugi je student podignuo ruku i pitao profesora smije li ga nešto pitati.

Naravno, odgovori profesor.

Student ustane i reče: Profesore, postoji li hladnoća?

Kakvo je to pitanje? Naravno da postoji. Zar ti nikad nije bilo hladno?

Studenti su se zahihotali na kolegino pitanje.

Mladić je odgovorio: Zapravo profesore, hladnoća ne postoji. Prema
zakonima fizike, ono što mi smatramo hladnoćom u stvarnosti je
odsustvo topline. Svako tijelo ili objekt prema proučavanju ima ili
prijenosi energiju, a toplina je ono što čini da tijelo ima ili
prijenosi energiju. Apsolutna nula znači potpunu odsutnost topline,
sve stvari postanu inertne i nesposobne za reakciju na toj
temperaturi. Hladnoća ne postoji. Mi smo stvorili tu riječ da opišemo
kako se osjećamo ako nemamo toplinu.

Student nastavi s pitanjem: Profesore, postoji li tama??

Profesor odgovori: Naravno da postoji.?

Student će na to: Opet ste u krivu, profesore, ni tama ne postoji.
Tama je u stvarnosti samo odsustvo svjetla. Svjetlo možemo proučavati,
ali tamu ne. Zapravo, možemo se poslužiti Newtonovom prizmom da
pretvorimo bijelo svjetlo u mnoge boje i proučavati različite duljine
svjetlosnih valova za svaku boju. Ne možemo mjeriti tamu. Najobičnija
zraka svjetla može prodrijeti u svijet tame i prosvijetliti ju. Kako
možete znati koliko je određeni prostor mračan? Mjerite količinu
prisutnog svjetla. Nije li ovo točno? Tama je pojam koji ljudi koriste
da opišu što se događa kada nema svjetla.?

Na kraju, mladić upita: Profesore, postoji li zlo?

Sad već pomalo nesiguran, profesor odgovori: Naravno, kao što sam već
rekao. Vidimo zlo svaki dan. Najčešće u svakodnevnim primjerima
čovjekove nečovječnosti prema drugim ljudima... u zločinima i nasilju
diljem svijeta. Ove manifestacije nisu ništa drugo nego zlo.

Na to će student: Profesore, zlo ne postoji, ili barem ne postoji po
sebi. Zlo je jednostavno odsustvo Boga. Baš kao i tama i hladnoća, to
je pojam kojeg su ljudi stvorili da opišu odsutnost Boga. Bog nije
stvorio zlo. Zlo nije poput vjere i ljubavi koje postoje baš kao što
postoje svjetlo i toplina. Zlo je posljedica onog što se dogodi kada
u čovjekovom srcu nije nazočna Božja ljubav. Baš poput hladnoće koju
doživljavamo u odsustvu topline, ili poput tame koja se događa kada
nema svjetla.


Profesor je sjeo.


Mladić se zvao Albert Einstein

Ovo je mit da je Anstajn to rekao profesoru. To se nikad nije odigralo.

Ovo ti je klasicna Hermetika, cak su i primeri isti koje mozete naci na mojoj temi.

RINGE ::4. Princip Polarnosti

Ovaj princip smatra da je sve dualno i da sve ima dva kraja, dva pola. "teza i antiteza su iste u sustini ali razlicite u stepenu" "suprotnosti su iste samo je razlika u stepenu"
Da bi ovo ilustrovali uzecemo toplotu i hladnocu kao primer. To su slozicemo se dve suprotnosti. Oni su u sustini ista stvar samo razlicitog stepena. Da li mozemo da definisemo kad toplota prestaje i kad pocinje hladnoca? jedino sto mozemo je da na osnovu licne predpostavke smatramo da u necemu ima vise toplog nego hladnog ili obrnuto. Priroda ista, razlika u stepenu. Isto vazi i za svetlost i tamu, meko i tvrdo, veliko i malo, crno i belo. . .

Zanimljivo mi zvuchi to da zlo ne postiji.
Mislim da ga ipak ima oduvek u ovom nasem relativnom svetu. Nash svet je napravljen po pricipu suprotnosti, plusa i minusa, elektoromagnetno polje, gravitacija, fizika to govori, sve oko nas to govori. Chovek i njegovo bitisanje ovde to svedochi. Zlo nije smisljeno od strane Stvoritelja postalo ovako apsurdno mocno, ta negativna strana je tu da pokaze zasto valja biti na pozitivnoj strani- tek kad uporedish nesto sa nechim nauchis da cenish prave stvari. Da izaberesh. Budesh slobodan i odgovoran za svoje izbore.
Pochetna zamisljena greska kroz koju se chovek uchi vremenom se pretvorila u zlo. Chovek se odvojio od prirode, misli da je njen gospodar a ne sluga, misli da je iznad a ne neko ko je sastavni deo te slagalice koja se zove- Priroda.
Zlo se uoblichilo, ojachalo i nekontrolisano vlada nashim svetom. Oholost, sebichnost, arogancija, egoizam, iz toga se zlo multiiplikuje, shiri svoje pipke svuda gde se pojavi kroz choveka.
Neprekidna borba izmedju dobra i zla- to je nash svet. Svet suprotnocsti koje se uklapaju kao puzle.
Za sad nema pobednika. Kad ga bude, relativnost ce zameniti apsolutnost koja je u Onome koji je Sve Stvorio.

Verovanje u natprirodni izvor zla nije potrebno. Ljudi su sasvim sposobni da ga i sami stvore.

Džozef Konrad

Mislim da je ovo sasvim zadovoljavajući odgovor na priču iz uvoda; Treba naglasiti da religijska filosofija polazi samo od jedne pretpostavke u diskusiji- da Bog postoji- a to je do nekle diskvalifikuje u ravni naučne diskusije...

''Nauchni ''pristup zlu kao pojavi je tek diskutabilan.
Sta nauka moze da ponudi kao odgovor, odakle zlo, chemu sluzi, zasto postoji?
Razmisljanje na tu temu je chista hipotetika, dakle, na nivou je religijskog poimanja svega oko nas. Zlo i nije sa drugog sveta,religije to govore, nije od Boga vec je chovek tvorac zla kakvo je danas, multiplikovano u razne oblike, nadogradjeno do apsurda, mrachno sushto zlo koje izvire iz choveka i radi mu o glavi.

Divlja ::''Nauchni ''pristup zlu kao pojavi je tek diskutabilan.
Sta nauka moze da ponudi kao odgovor, odakle zlo, chemu sluzi, zasto postoji?
Razmisljanje na tu temu je chista hipotetika, dakle, na nivou je religijskog poimanja svega oko nas. Zlo i nije sa drugog sveta,religije to govore, nije od Boga vec je chovek tvorac zla kakvo je danas, multiplikovano u razne oblike, nadogradjeno do apsurda, mrachno sushto zlo koje izvire iz choveka i radi mu o glavi.

Za ovaj vid diskusije onda treba otvoriti temu na religiji, jer je filosofija nauka, i ne operiše u ravni teoloških termina. Filosofija kao nauka se itekako bavi zlom kao fenomenom, otkako je nastala; filosofija religije takođe, ali samo u ravni teološkog.

Ali, religije uglavnom tvrde isto sto gospodin Džozef Konrad govori, kad razumemo sustinu .
Nisu religija i nauka toliko udaljene jedna od druge, pogotovo ne na ovoj temi.

Divlja ::Ali, religije uglavnom tvrde isto sto gospodin Džozef Konrad govori, kad razumemo sustinu .
Nisu religija i nauka toliko udaljene jedna od druge, pogotovo ne na ovoj temi.

Da, ako si religiozan- upravo o tome i govorim; ne smatram tu matricu manje vrednom, netačnijom- samo drugačijom. Filosofija je put do istine; vrlo je bitno- odakle polaziš. Ako je cilj isti, istina- po polazištu se razlikuju. Ima tu i malo matematike- bitna je i formula, zar ne?

Sve si u pravu.
Uzmi u obzir da je i religija put do istine.
Poznajem jednog zaista dobrog lekara, kaze'' nije bitno kako cu da izlechim svog pacijenta, ne odbacujem ni jedan metod- samo da ozdravi, vazno mi je da ozdravi''.
Ako njega poslushamo, formula nije bitna toliko, bitan je rezultat.
Bitno je stici do cilja- istine.

Religija propisuje formule, ali ko kaze da ne mozesh sam da stvorish svoju religiju, svoju filozofiju kojom cesh verovati i ici ka istini , uporedo, koristeci poznate stvari i nadogradjujuci ih svojim ''istinama'' koje na filozofskom putu do sushtine svega postaju delici prave istine, tvoje filozofije i tvoje religije koja ima koren u svetskoj religijskoj i filozofskoj bashtini?
Neka pochetak puta bude u tebi, a ne negde napolju.

Divlja ::
Ako njega poslushamo, formula nije bitna toliko, bitan je rezultat.
Bitno je stici do cilja- istine.

Ako njega poslušamo, nećemo znati kako smo došli do rešenja- a to nauka ne poznaje. U nauci je metod jedan od osnovnih alata saznanja, i ne oslanja se na slučajnost kao element u jednačini...
Nauci je bitan i put, jednako kao i cilj; zato se i zove nauka, uči nas kako, ne samo zašto...
Ovo ne eliminiše religijsku misao iz potrage za istinom- na protiv- i ona je metod; samo nije naučni- u tome je razlika.

Filozofija i ono sto ona kaze je blize religiji nego nauci. Ja bar tako mislim.
Kako egzaktno, od polazne tacke u razmisljanju o zlu do finalne tacke u razmisljanju o zlu pokazati, dokazati naucno put kojim si isao u razmisljanju o temi?
Kuda idemo, odakle smo dosli, ko smo, i jos mnogo takvih pitanja su sastavni deo filozofskog razmisljanja svakog coveka. Religija daje svoje smernice i pruza svoje ''kako'' ali egzaktna nauka trazi vise od suste teorije, trazi kako u fizickom smislu- trazi materiju iza svega jer je ulovljena u poznate dimenzije. Filozofija se krece u dimenzijama, putuje dimenzijama kojima se krece i religija- siri covekove vidike na svoj specifican nacin. Tu vidim njihove dodine tacke. Filozofija kao i religija(vera_) nudi duh (misao) kao odgovor na pitanja.
Ako je ovo tema, a jeste, onda je bliza religiji nego egzaktnoj nauci u mnogo tacaka. Filozofija i jeste neka vrsta religije, ali ''religije'' koju onaj koji filozofira sam sebi namece. Vera u nesto je uvek nekim delom religijska, filozofirati a ne verovati u ono o cemu mislis- filozofiras bas i ne ide.. Svako ima svoje rituale kojima se usredsredjuje na razmisljanje o nekoj temi, slicno kao i kod drugih poznatih religija, osnova je u ideji koja za svoju potku ima misao. Meditacija, koncentracija, pustanje mislima na volju, pa kuda stignes- filozofska liberalna dogma kojom se pomeraju granice ocekivanog.

Divlja

Filozofija i ono sto ona kaze je blize religiji nego nauci. Ja bar tako mislim.

Ti misli, to je tvoj pristup; samo, filosofija ne operiše bez dokaza, Religiji je dovoljna vera. To je ključna razlika.

Ako je ovo tema, a jeste, onda je bliza religiji nego egzaktnoj nauci u mnogo tacaka. Filozofija i jeste neka vrsta religije, ali ''religije'' koju onaj koji filozofira sam sebi namece. Vera u nesto je uvek nekim delom religijska, filozofirati a ne verovati u ono o cemu mislis- filozofiras bas i ne ide..

Uporno pokušavaš da povežeš filosofiju religije i klasičnu filosofiju; ja ti navodim razlike, a ti ih preskačeš, i vraćaš se na zajednički imenitelj.
Razumeš li ti da ih ja ne razdvajam iz potrebe isticanja veće vrednosti klasične filosofije od religijske, već iz potrebe razlikovanja metodologije? Lično, mišljenja sam da je u religijskoj filosofiji mnogo manje devijacija u moralnom smislu; u klasičnoj je bilo mnogo više opasnih ideja, koje su svet uvaljivale u mnogo veće probleme, nego što je to ikad "uspelo" religijskoj (Niče, Hajdeger, Marks, Šumpeter...)?
Opusti se, i batali marketing, razgovaramo samo...

Filozofija i religija nisu istovetne ali nisu ni protivnici koji se bore za istu stvar, iako filozofski zaključci često mogu da opovrgnu religiozna tvrdjenja a filozofska pitanja mogu nastati iz religioznih verovanja.

I dobar će počiniti zlo ako ništa ne učini kada je to potrebno.

Postoji...

Fristajlo ::
Uporno pokušavaš da povežeš filosofiju religije i klasičnu filosofiju; ja ti navodim razlike, a ti ih preskačeš, i vraćaš se na zajednički imenitelj.
Razumeš li ti da ih ja ne razdvajam iz potrebe isticanja veće vrednosti klasične filosofije od religijske, već iz potrebe razlikovanja metodologije? Lično, mišljenja sam da je u religijskoj filosofiji mnogo manje devijacija u moralnom smislu; u klasičnoj je bilo mnogo više opasnih ideja, koje su svet uvaljivale u mnogo veće probleme, nego što je to ikad "uspelo" religijskoj (Niče, Hajdeger, Marks, Šumpeter...)?
Opusti se, i batali marketing, razgovaramo samo...

Ja samo filozofiram ovde, i nista vise. To kad mene uhvati, ajojjj, Bogo moj! (opet ja religiozna)
Ne zelim nista da povezem vestacki, vec u skladu sa ovom temom, vidim da se tema zla lako vezuje sama od sebe za religiju jer se moralna nacela vezuju za religiju koliko i za prva ljudska uredjena drustva.
Zato sam imala takav pristup. Ne uzimaj mi za zlo.
Razgovaramo, nego sta drugo? Nema marketinga, nisam okacila svoje slikice uz broj telefona. :hehe:

Avramova ::Filozofija i religija nisu istovetne ali nisu ni protivnici koji se bore za istu stvar, iako filozofski zaključci često mogu da opovrgnu religiozna tvrdjenja a filozofska pitanja mogu nastati iz religioznih verovanja.

I dobar će počiniti zlo ako ništa ne učini kada je to potrebno.

Ovo ovde napisano mi se svidja.

Ne!, kaže zlo u meni.

Naravno da postoji..i u nama i oko nas..mada to oko nas...smo naravno mi kumovali...O zlu se moze govoriti sa raznih aspekata...a,ja cu se drzati psiholosko-psihijatrijskog tumacenja...Pre svega,vec napisah da je covek i dobar i zao....znaci jos od rodjenja mi sa sobom dononimo klice i jednog i drugog...sta ce prevagnuti je sada pitanje...Frojd je govorio da je covek po prirodi zao...Danas..s obzirom na sve sta se dogadja i u coveku i oko njega,sve sam sklonija da u to verujem...Mnogi poznati naucnici i filozofi su se bavili time,.sta je primarno u coveku ...?Z.Z.Ruso je govorio da je covek dobar,ali da ga civilizacija kvari...Ovde treba ubaciti jako vaznu stvar..pitanje slobode...koliko smo mi slobodni da odlucimo zasta se opredeljujemo u zivotu...za dobro ili za zlo..??Borba dobra i zla je sustina zivota...Celoga veka covek se krece tako...s tim sto je tesko uspostaviti ravnotezu izmedju tih kategorija...A i onda,dgovor na pitanje dobra i zla,je, da mi nismo spremni  dovoljno  na to ''drvo dobra i zla'' a nismo to ni sada...''Zato je Hristos dosao ... da bi nas vratio nekako na pocetak i da bi nam rekao kako bi ih trebalo razlikovati,Posle Hrista nam je lakse da razlikujemo,naravno ako verujemo...''Covek nikako ne polazi od sebe...kako se borimo..najpre je potrebno prepoznati zlo u sebi...!Onda smo drugaciji kada je zlo u pitanju,i prema drugima..Ali ga covek tesko u sebi vidi..i uopste niti sebe voli kako treba,..niti sebe vidi onako kako jeste...Covek,znaci treba da se bavi sobom,da bi u drugome prepoznao zlo i opravdao ga i oprostio,i mora znati kako ce se prema njemu odnositi kada ga prepozna...Zlo ima vise sinonima  i covek je u stanju da svojim zlim delima,mislima, pre svega prouzrokuje mnogo toga.Sve pocinje od misli...Covek se otudjio,pobegao od svoje sustine i primarne prirode...i sada ima to sto ima..Ali covek se radja kao ''lose,palo i gresno bice'' to je sustina...samo jos knjige i filmovi veruju u coveka kao dobrog pastira na ovome svetu...Ali da nije tih knjiga ..i umetnosti u sirem smislu te reci..zlo bi nas prekrilo kao tamni oblak iz  koga bi smo se tesko izvukli...Bog nam je dao ravnotezu  i da se dopunjavamo..a sto mi danas  ubrzano razvijamo te klice zla..pokazace nam vreme...

Gde je sve loše, treba znati šta je najgore.

Frensis Bredli

diotimo ::Naravno da postoji..i u nama i oko nas..mada to oko nas...smo naravno mi kumovali...

Ako je zlo u nama, zar je bilo potrebno kumovati da bude i oko nas. Ko čini "nas" nego mi koji u sebi nosimo zlo, te bi bilo logično da je sve zlo. (?!)

Mislim da je suviše depresivnog u tvom pristupu ovoj temi bez obzira što je zlo negativna kategorija.

Avramova ::

diotimo ::Naravno da postoji..i u nama i oko nas..mada to oko nas...smo naravno mi kumovali...

Ako je zlo u nama, zar je bilo potrebno kumovati da bude i oko nas. Ko čini "nas" nego mi koji u sebi nosimo zlo, te bi bilo logično da je sve zlo. (?!)

Mislim da je suviše depresivnog u tvom pristupu ovoj temi bez obzira što je zlo negativna kategorija.

Zlo mozemo posmatrati kao odsustvo dobra ili kao njegovu suprotnost. Zatim, da zlo nuzno postoji da bi postojalo i dobro, kako i dualisticko shvatanje da i jedno i drugo postoje u ontoloskom smislu, vecitoj borbi.

Dobro je bice, a zlo je nebice itd.

Pitanje je da li zlo oduvek postoji ili je zlo nastalo kao izraz slobodne volje?

drdoktor ::Zlo mozemo posmatrati kao odsustvo dobra ili kao njegovu suprotnost.

Kako ćemo oceniti čoveka koji je dobar za sebe i svoje najbliže boreći se zlom kao metodom, a za njihovo dobro. On je i dobar i zao što znači da ne možemo govoriti o odsustvu dobroga. Da li je to njegovo "dobro" zaista dobro, druga je stvar.

Kod dobrog čoveka može odsustvovati zlo, dok kod zlog ne mora biti odsustva dobrog.

Pitanje je da li zlo oduvek postoji ili je zlo nastalo kao izraz slobodne volje?

Kako čovek slobodno i voljno da odluči postati zao? Mislim da je to deo njegove ličnosti koji će se u odredjenim okolnostima, na odredjen način više ili manje ispoljiti i uglavnom čovek toga nije svestan. Retko ko je za sebe rekao da je zao čovek.

Avramova ::

drdoktor ::Zlo mozemo posmatrati kao odsustvo dobra ili kao njegovu suprotnost.

Kako ćemo oceniti čoveka koji je dobar za sebe i svoje najbliže boreći se zlom kao metodom, a za njihovo dobro. On je i dobar i zao što znači da ne možemo govoriti o odsustvu dobroga. Da li je to njegovo "dobro" zaista dobro, druga je stvar.

Kod dobrog čoveka može odsustvovati zlo, dok kod zlog ne mora biti odsustva dobrog.

Pitanje je da li zlo oduvek postoji ili je zlo nastalo kao izraz slobodne volje?

Kako čovek slobodno i voljno da odluči postati zao? Mislim da je to deo njegove ličnosti koji će se u odredjenim okolnostima, na odredjen način više ili manje ispoljiti i uglavnom čovek toga nije svestan. Retko ko je za sebe rekao da je zao čovek.

Ono sto sam izneo su neke od teorija koje postoje o zlu. Teoloske i filozofske.

Sto se tice mog misljenja najbliza mi je teorija o nesavrsenoj slobodnoj volji, koja svoj koren ima u hriscanskom ucenju o padu coveka.

Savrsenu volju ima jedino Bog, koja je uvek pozitivna, dok je covek stvoren sa mogucnoscu da usavrsava svoju slobodnu volju. Uzrok nastanka zla kod coveka je promaseno koriscenje slobodne volje.

Covek je uneo u sebe zlo, kada je odlucio da pored pozitivne slobodne volje, unese i princip negativne. Od tada i te kako covek odlucuje da li ce biti zao ili ne. Nastaje borba u njemu da li ce prevagnuti dobro ili zlo.

Bog nije tvorac zla, ali posto je sve stvoreno iz nebica, sve tezi njegovom vracanju. Ono sto odrzava sve je Bozja ljubav.

drdoktor :: Covek je uneo u sebe zlo, kada je odlucio da pored pozitivne slobodne volje, unese i princip negativne. Od tada i te kako covek odlucuje da li ce biti zao ili ne. Nastaje borba u njemu da li ce prevagnuti dobro ili zlo.

Zar je negativna volja uvek zlo?

Avramova ::
Ako je zlo u nama, zar je bilo potrebno kumovati da bude i oko nas. Ko čini "nas" nego mi koji u sebi nosimo zlo, te bi bilo logično da je sve zlo. (?!)

Mislim da je suviše depresivnog u tvom pristupu ovoj temi bez obzira što je zlo negativna kategorija.

...Izvinjavam se ,ali se ne mogu sloziti sa ovakvim tumacenjem..ovo o cemu sam ja pisala je cist psihijatrijski pristup, naucno potkovan i dokazan...nikakave depresije tu nema...e,sada sto se mnogima ne svidja,cinjenica da je covek i dobar i zao...to je druga stvar...Sve ovo je vrlo lako dokazljivo...toliki ratovi,sukobi,konflikti,medju ljudima...danas je dokazano da se radjamo sa sklonoscu ka ubistvu,samoubistvu,alkoholizmu,narkomaniji....sta su to..nego klice zla ..?!Mene samo interesuje..zasto ljudi vecito zive u zabludama ,kada je ljudska priroda u pitanju..i zbog cega je to tako..I odakle ta, neverovatna zelja da se covek vecito predstavlja boljim nego sto jeste...i zdravijim??