Opraštanje

Natasha ::Izvinjavam se svima koji su se nasli uvredjeni mojim postom o oprastanju. Pogresila sam. Nisam razmisljala dovoljno. Zao mi je.

Ja ne vidim ništa uvredljivo u tvom postu

@ Duh
Prozvati nekog da je zao i zver u ljudskom obliku, zato sto ima razlicit stav i misljenje o necemu, je normalno i uobicajeno? A u  krajnjoj liniji - i dopusteno nekakvim pravilima?
@ Natasa
Sto se mene tice (a tvoj post se direktno osnosio i na mene) nema potrebe ni za kakvim izvinjenjem. Nisam uvredjena i ti me nikad ne mozes ni uvrediti. Jedino zbog cega sam usla u diskusiju je zato sto ti najvise kmecis kako si ostecena, povredjena, kako ljudi nisu tolerantni, dobri... Moras da shvatis da su onakvi kakva si ti prema njima. A dala si sebi za pravo da ocenjujes da li sam ja zla, zver, bezboznik i slicno a da pojma nemas kome pokusavas da lepis etikete. Od tvojih reci ja nisam ni bolja ni gora nego sto sam. Medjutim, samo odredjena kategorija ljudi ima potrebu da sebe velica a druge olako etiketira na jedan ruzan nacin koji nikako nije svojstven verujucim.

Nista se nije odnosilo na tebe, strasna Furijo! Ja sam prema ljudima isuvise dobra. Dala sam I ucinila sve sto sam mogla. Niko nije rekao da si zver ili bilo sta. Ja te, zeno, ne poznajem. Sta si se okomila na mene? Ne velicam ja sebe I nikog ne velicam. Svi cemo mi otici na isto mesto. Verujem, ali nisam savrsena. Zato, oprosti I ne misli o meni tako jer me ne znas. Da me znas, bilo bi ti zao.

furija ::Prozvati nekog da je zao i zver u ljudskom obliku, zato sto ima razlicit stav i misljenje o necemu, je normalno i uobicajeno? A u  krajnjoj liniji - i dopusteno nekakvim pravilima?

Oprosti, nisam pročitao sve postove, osim izolovano Natashin koji mi se učinio uopštenim jer mi liči na crkveno shvatanje po kome smo svi grešni...

Inače, za mojih 60 godina upoznao sam hrpetinu ljudi, naravno najviše anonimusa, odnosno običnih ljudi kao ja, ali upoznao sam i simpatičan broj javnih ličnosti, medjutim bez obzira na različit intezitet duženja, nikada nisam video zlo u njima...

Mislim, umeo sam i ja da upadnem u konflikt, pa čak ponekad i da se pobijem, ali samo ako je neko mene prvi udario a ja ostao na nogama, i sva sreća uvek sam ostao na nogama, što ne znači da nekad nisam lošije prošao...

Ipak, sve je to bilo u mladosti do moje 30-te godine, kada sam prestao bukvalno da pijem i do danas 30 godina kasnije više nikada nisam popio ni kap alkohola, inače u tom periodu uspeo sam i da se oženim i razvedem iz ljubavi... imali smo i sina koji je prvih 13 godina bio kod nje a njegovih poslednjih 20 godina živeo je sa mnom... on i ja... sami...

Dakle, stvarno nisam nisam video zlo u ljudima, već kad čovek razmisli, mislim bar ja, ljudi nisu zli već upadnu u situuaciju kada dolazi do nesporazuma koji često zbog ljudske afektivnosti nas odvede u besmislenu reakciju, što zbog naše subjektivne "objektivnosti", što zbog sujetnog ega koji insistira na stvarnosti uslovljenoj ličnim sistemom vrednosti...

Da ne tupim mnogo, skratiću konstatacijom da je život jedan kontinuiran rašamon u koji moramo da smestimo sebe, tako da svesno nikoga ne povredimo...

Ipak, postoji jedan uslov koji u čoveku može iz nepregledne dubine potsvesti izvući i tu najmračniju  težnju ka zlu, a to je rat...

Tada čak i dobri pošteni domaćini mogu postati zveri u ljudskom obliku, gde zaraćene strane upadnu u začarani krug zla, koji je nastao nedostatkom dobra jer u ratu prvo nestaje dobrota, a prvi podlegnu zlu, oni koji imaju "okidač" za zlo potisnut u potsvesti...

Taj "okidač"obično je formiran na emotivnoj bazi, zbog dečijeg nerazvijenog racija i neadekvatno pružene ljubavi roditelja, koji često i u najboljoj nameri negde pogreše...

Otud i osnovna čovekova potreba, da bude voljen, što je manje zadovoljena u prvih 6 do 7 godina života, okrenuće ga ka zlu koji čini, čim se sklope uslovi za "okidač" potrebni da zadovolji potsvesnu želju, da i drugi oste emotivni bol, ostao u njemu kao eho nedefisan racijom u ranom detinjstvu...

Naravno, kao mestimično odrastao, zlo koje čini tokom rata u svesti ima kao opravdanje, izraženo kroz totalno nevezan razlog za "okidač", zavisno od vrste rata (Gradjanski, Verski itd.)...

I što kaže Džoni Štulić, dobar čovek u ratu postaje fino struktuiran monstrum, mada često ali tada pojedinačno pojave se i monstrumi u miru, samo ako se sklopi mozaik uslova, kada poslednji uslov postaje "okidač" za potisnutu bol, koji može da utoli samo neko zlo...

Bilo kako, ratnici su oni koji se brane, pa čak i agresori ako ne čine ratne zločine nad nedužnim civilima, ženama, decom, starcima i ratnim zarobljenicima, jer verujem da mnogi na obe zaraćene strane nisu želeli put rata na koji su bili primorani... a svaki rat u ime bilo čega je odraz kolektivne nezrelosti...

Zato ne razumem u mirnodopskim uslovima kvalifikacije nekog, da je zver u ljudskom obliku ili da je zao... i da ne širim lepzu gluposti kojima "častimo" jedni druge jer ako kažemo za nekoga da je zao, a tog nekog uvek neko voli u svom okruženju, treba sebi postaviti pitanje kakvi su to ljudi ako vole nekog za koga mislimo da je zao...

To je apsurd izazvan našom stvarnošću, odnosno, da ponovim, našom subjektivnom "objektivnošću" jer zbog kauzalnog doživljaja svega što nam se dogadja, u pitanju su nesporazumi pošto učestvujemo u istom dešavanju samo jedan to doživljava kao uzrok a drugi kao posledicu, gde različiti uglovi gledanja moraju dovesti do nesporazuma, koji svako pokušava da reši skladno svom karakteru...

Zato ja u ljudima nikada nisam video zlo, već samo nesporazume koje svačiji ego rešava na svoj način u zavisnosti od veličine svog ega...

Rezime mog pogleda na medjuljudske odnose, koji u mom slučaju nije teorija već praksa, svodi se na činjenicu - da  kakve vibracije šaljem, takve mi se i vraćaju...

Zato sam uvek, ako me bar 3 čoveka upozore da negde grešim, kod kuće u samoći preispitivao svoj sistem vrednosti... Ovo je ujedno i razlog, da unazad par decenija, ne postoji neko koga poznajem a da ne razgovaram sa njim ili njom  





Tad sam bio mlad a danas imam hroničnu opstrukciju pluća, jer sad sam "malo" bajat

Hvala, DUH 54. Sve mi je jasno.

DUH 54 ::

furija ::Prozvati nekog da je zao i zver u ljudskom obliku, zato sto ima razlicit stav i misljenje o necemu, je normalno i uobicajeno? A u  krajnjoj liniji - i dopusteno nekakvim pravilima?

Rezime mog pogleda na medjuljudske odnose, koji u mom slučaju nije teorija već praksa, svodi se na činjenicu - da  kakve vibracije šaljem, takve mi se i vraćaju...

ovo je utopija

btw furija ubi ih sve pa nek ih bog posle razvrstava, nisam ja dzaba za tebe glasao

Ko čini takođe biva razvrstan.

sta je uopste oprastanje?

Razumeti nečiju grešku, uslovno rečeno grešku.

sto ce reci da je oprastanja jedna misaona imenica koja se najcesce koristi kao religijska nebuloza

da li cu oprostiti poslovni dug? naravno da necu jer onda od takvog posla nema nista..

da li cu oprostiti da mi neko ubije dete, naravno da necu (seckacu ga mesec dana)

da li cu oprostiti prijatelju, drugu koji me 20 puta ispali u bitnoj stvari? hocu ali cu ga odjebati jer mi ne odgovara takav prijateljski odnos..

da li cu oprostiti devojci koja me zavlaci 20 puta? hocu ali nije ona za mene..

da li cu oprostiti nekoj bivsoj devojci u zavrsenoj vezi? svejedno, proslo je i to je to..

ovo su neki negativni primeri a postoje milioni i milioni drugih preko kojih predjem i idem dalje bez problema

btw nisam fan mrznje

bad_lieutenant ::sto ce reci da je oprastanja jedna misaona imenica koja se najcesce koristi kao religijska nebuloza  

Pošto tema nije na religiji a čovek je ipak i pre svega duhovno biće, možemo pisati o opraštanju bez "religijskih nebuloza".

da li cu oprostiti poslovni dug? naravno da necu jer onda od takvog posla nema nista..

Verovatno da nećeš ali to ima veze sa tvojim poslovnim sposobnostima. Neko će možda i oprostiti i poslovno podbaciti. Stvar izbora.

da li cu oprostiti da mi neko ubije dete, naravno da necu (seckacu ga mesec dana)

Delikatno ali se pitam, šta se time dobija osim ubice više.

da li cu oprostiti prijatelju, drugu koji me 20 puta ispali u bitnoj stvari? hocu ali cu ga odjebati jer mi ne odgovara takav prijateljski odnos..

Prijatelj te neće ni jednom ispaliti a ako te drug drugi puta ispali nije kriv on već ti jer ga nisi odjebao posle prvog ispaljivanja.
Nešto sumnjam da bi se tebi desilo ovo sa drugom ev. jednom. 

da li cu oprostiti devojci koja me zavlaci 20 puta? hocu ali nije ona za mene..

 Oprostiti ne znači trpeti već shvatiti to što i sam kažeš. Dalja komunikacija može da ostane ali nikako kakva je bila. Shvatiš da nije za tebe i tu je kraj vezi.

da li cu oprostiti nekoj bivsoj devojci u zavrsenoj vezi? svejedno, proslo je i to je to..

Šta bi više sa nekim ko je bivši? Zaboraviš i ideš dalje.

ovo su neki negativni primeri a postoje milioni i milioni drugih preko kojih  predjem i idem dalje bez problema  

I došli smo na pravu stvar jer to je to

btw nisam fan mrznje

To se da naslutiti.

bad_lieutenant ::ovo je utopija

Nije utopija, već očigledno različito shvatanje šta su dobre vibracije ...

Da nisam imala dobre vibracije ne bi ni onome prema kome su bile usmerene bilo dobro. Verujem u njihovu moćl.

DUH 54 ::

bad_lieutenant ::ovo je utopija

Nije utopija, već očigledno različito shvatanje šta su dobre vibracije ...

danas sam uljudno pozdravio stariju komsinicu sa dobar dan a ona samo okrenula glavu

bad_lieutenant ::

DUH 54 ::

bad_lieutenant ::ovo je utopija

Nije utopija, već očigledno različito shvatanje šta su dobre vibracije ...

danas sam uljudno pozdravio stariju komsinicu sa dobar dan a ona samo okrenula glavu

Probaj još jednom, možda se i primi na tvoju ljubaznost.

bad_lieutenant ::danas sam uljudno pozdravio stariju komsinicu sa dobar dan a ona samo okrenula glavu

Mislio sam na komunikaciju sa drugovima, poznanicima i prijateljimaa a ne na pristojnost vezanu za komšiluk na pozdravljanje samo u prolazu...

Ako sam ista naucila na sopstvemim greskama iz proslosti je - ne oprastaj nista i nikad nikom. Ne dopusti nikad da lezes ustajes sa pitanjem - Boze cime sam ovo zasluzila? Neka se neko drugi pita i neka tacno zna zasto
Slanje dobrih vibracija cesto nema uticaja jer su neke osebe fabricki podesene na drugu frekvenciju i ne primaju ih
Ali, zaista negde duboko verujem da niko od nas nije jedinka sama za sebe i da se astralno negde srecemo jedni sa drugima, zeleli to ili ne. Nisam ja gospod Bog da saljem kolace onima koji su mene gadjali kamenjem I nije na meni da lupam glavu zasto je neko pogresio. Neka on sam o tome razmislja Ja im svima zelim samo isto ono sto su oni ucinili meni. Ni manje, ni vise. Zar to nije pravedno? Ako se neko nije zapitao sta svojim cinjenjem ili postupcima cini meni, zasto bih ja ispravljala krive Drine i slala mu cokoladu umesto glogovine Ko god je moje suze izmamio, sa zadovoljstvom i svom snagom ih saljem nazad da i taj neko uziva kao i ja sto sam. Tek toliko da sledeci put dobro razmisli

Slanje dobrih vibracija cesto nema uticaja jer su neke osebe fabricki podesene na drugu frekvenciju i ne primaju ih

Vibracije imaju uticaj na dešavanja i ne mora ih druga strana primiti.

Ja im svima zelim samo isto ono sto su oni ucinili meni. Ni manje, ni vise. Zar to nije pravedno?

Ne mislim da je to pravedno, i šta je to nego slanje negativnih vibracija bez obzira ko je kriv a ko prav. Čovek mora da misli samo pozitivno bez obzira na sve.

Tek toliko da sledeci put dobro razmisli

Možda će se zapitati zašto ali će nastaviti po starom jer ne menja se karakter tako lako i tako suštinski.

Da nisam imala dobre vibracije ne bi ni onome prema kome su bile usmerene bilo dobro. Verujem u njihovu moćl. ::

I ja verujem. Ali necu da mu bude dobro jer ni taj neko nije raymisljao da li je meni bilo dobro.

Ne mislim da je to pravedno, i šta je to nego slanje negativnih vibracija bez obzira ko je kriv a ko prav. Čovek mora da misli samo pozitivno bez obzira na sve ::

Ako je prav, nista mu se lose nece desiti vec onom ko ih salje. Reskiram da ako je ta osoba prava sve negativno primim na sebe. Ako nije, po meni je apsolutna pravda da i ta osoba oseti ukus onoga sto je zakuvala.

Možda će se zapitati zašto ali će nastaviti po starom jer ne menja se karakter tako lako i tako suštinski. ::

Ako ce i dalje da tera po starom i da gazi i rusi sve ispred sebe, pa zar je dobro ta osoba zasluzila? Zasto bih se ja svojim oprastanjem i precutnim saglasavanjem sa losim stvarima stavljala u isti kos sa tom osobom?

furija ::I ja verujem. Ali necu da mu bude dobro jer ni taj neko nije raymisljao da li je meni bilo dobro.

Slanje pozitivnih vibracija sam proširila ne samo na onoga ko nam je nešto nažao učinio već uopšteno na situaciju koja je loša, a onaj koji je u toj situaciji je nevin, dakle nije mi ništa nažao učinio.

Ako je prav, nista mu se lose nece desiti vec onom ko ih salje.

Zašto, zar je negativna osobina želeti nekome dobro bez obzira bio kriv ili ne u kom slučaju možemo govoriti o opraštanju? I šta ako je to moja potreba, ako sam ja baš takva? Do sada nisam osetila posledice loših vibracija koje sam emitovala.

Reskiram da ako je ta osoba prava sve negativno primim na sebe. Ako nije, po meni je apsolutna pravda da i ta osoba oseti ukus onoga sto je zakuvala.

Npr. ja o ovome uopšte ne bih razmišljala ali ne isključujem mogućnost jer kako se kaže "svako nosi svoj krst", i zbog čega bi to bila moja briga.

Često ljudi za lošeg čoveka kažu - eto, radio je što je radio, baš ga briga, uspeo je, neko je zbog toga propatio, bio zgažen, ogoljen, povređen ali ovaj se nafatirao, uspeo u zamisli i nekoga povredio. A ja pitam, kako neko može da zna šta je u glavi tog nemoralnog čoveka? Možda pati od nesanice, možda je nesrećan, možda ga svaki dan boli glava, mogućnosti za "možda" je nebrojeno. I opet, zbog čega bih o tome razmišljala pa čak i nagađala.

Ako ce i dalje da tera po starom i da gazi i rusi sve ispred sebe, pa zar je dobro ta osoba zasluzila? Zasto bih se ja svojim oprastanjem i precutnim saglasavanjem sa losim stvarima stavljala u isti kos sa tom osobom?

Kada s nekim prođem takvo iskustvo ja moram s njim raskrstiti na izvestan način.

Kada ignorišeš lošeg čoveka onda se automatski nađeš u drugom košu. Ukoliko misliš na njega i želiš da mu se vrati loše koje je on drugome učinio, onda ste u istom košu jer u tom slučaju ti postaješ kao ta osoba, uslovno rečeno.

Kako zamišljaš dalju situaciju nakon lošeg iskustva? Da li je tvoja želja da mu se vrati loše konstantno pristuna? Mene bi to zamorilo i zato nisam ni pokušala niti znam kako bih se nosila sa takvim mislima.

Ako bih zelela dobro onima koji meni cine lose, automatski bih mislila da samnom nesto nije u redu. Kako bih to bila dobra prema samoj sebi ako bih na bilo koji nacin podrzavala da drugi svesno na racun mog bola, stete ili nesrece (nicim izazvani sa moje strane) uzivaju
Ako bih lose delo (ma kome ucinjeno) podrzala dobrim zeljama prema uciniocu, ja ne vidim u cemu bih se razlikovala (to bi bilo kao da sam i sama to isto nekom uradila).

Pa, ne mislim konstatno ni na lepe stvari i osobe koje bezgranicno volim. Taman posla da non-stop razmisljam o ljudskom sljamu. Ali, kad god me se negde astralno dotaknu, jedino sto im imam poruciti - i ja tebi zelim da ti se dogadja sve ono sto si ucinio meni, do kraja ovog zivota

furija ::
 Pa, ne mislim konstatno ni na lepe stvari i osobe koje bezgranicno volim. Taman posla da non-stop razmisljam o ljudskom sljamu.

Ako ce ti biti lakse razmisljaj o meni...

furija ::Ako bih zelela dobro onima koji meni cine lose, automatski bih mislila da samnom nesto nije u redu. Kako bih to bila dobra prema samoj sebi ako bih na bilo koji nacin podrzavala da drugi svesno na racun mog bola, stete ili nesrece (nicim izazvani sa moje strane) uzivaju
Ako bih lose delo (ma kome ucinjeno) podrzala dobrim zeljama prema uciniocu, ja ne vidim u cemu bih se razlikovala (to bi bilo kao da sam i sama to isto nekom uradila).

Rekoh gore, nemam više posla s takvima što znači - ako je učinio jednom loše delo prema meni, drugi puta mu neću pružiti priliku. Isto bih se zapitala šta je to sa mnom kada bih dozvolila da me neko konstantno povređuje.

Time ne podržavam loše delo ali se klanjam lošeg čoveka.

Ako neko uživa u nanetom bolu to je  zaista njegova stvar i mene ne dotiče.

Ukoliko je to neko koga ne mogu izbeći postoji ignorisanje i vrlo je jednostavno.

 Pa, ne mislim konstatno ni na lepe stvari i osobe koje bezgranicno volim. Taman posla da non-stop razmisljam o ljudskom sljamu. Ali, kad god me se negde astralno dotaknu, jedino sto im imam poruciti - i ja tebi  zelim da ti se dogadja sve ono sto si ucinio  meni, do kraja ovog zivota

Ne bih se ja time opterećivala.

Batista ::

furija ::
 Pa, ne mislim konstatno ni na lepe stvari i osobe koje bezgranicno volim. Taman posla da non-stop razmisljam o ljudskom sljamu.

Ako ce ti biti lakse razmisljaj o meni...

Nije meni nista tesko...

Iako se ne slazem.snekim Furkinim razmisljanjima s uzivanjemje procitam jer je stvarno originalna u izlaganju i uvek postojana .

Ja oprastam ali ne zaboravljam.
Oprastam radi sebe da ne bi u sebi nosila gorcinu, jer greota je prema sebi samoj to ciniti.