Opraštanje

Ne treba u svemu tražiti filozofsku smisao,po nešto bude i život,obični život.Oprostiš,odeš sa njim(njom) u kafanu,popiješ piće,raziđete se i kraj.Mirna glava,puno srce,miran san.

DeVil :: A nepoverenje... boljka koja se dugo, dugo leci.

p.s. Zovi ako nadjes temu :p

Zovem Gubitak poverenja.

Oprostiti ne znači vratiti poverenje,oprostiti i izbrisati iz života je ok,oprostiti i kafu popiti je ok ali oprostiti i imati poverenje ponovo je naivno.

Ne praštamo samo onima u koje smo izgubili poverenje. Neko će biti iskren i priznati grešku koju će neko oprostiti neko neće. Ne može se pisati uopšteno jer svako praštanje je priča za sebe.

Oprostiti.........svima predlažem da pročitaju, sjajno djelo u kom se najviše govori o oproštaju.

Oprosti mi draga...

Šta je oproštaj...iko od nas ne zna šta je istinski oprost...To zna sam BOG koi nam iz dana u dan sve više i više prašta...A mi, mi nismo sposobni orostiti ni najmanju stnicu, niti znamo šta to znači oprost...Oprost nije zaborav, jer zaborav ne postoji...Oprost je smirenje...

Kako da ne postoji zaborav? Znamo da prošlost ne postoji. Pa, ako ne postoji, zbog čega bismo je "oživljavali" a sigurno je da osećaj ne bi bio isti pa ni odnos prema preživljenom? Naravno, ovo je hipotetički ali i stvarno moguće. I kako rekoh, ne praštamo uvek na isti način što zavisi od druge strane i počinjene uvrede ili šta god to bilo.

Nije isto oprostiti kada te neko uvredi ili kada ti neko zbog odsustva moralnih načela napravi štetu kako materijalnu tako i nematerijalnu.

Oprostiću nekome i dalje s njim ostvarivati čak i normalan odnos, kakav je bio i pre. Drugome ću oprostiti ali ću se skloniti od njega i tu je već reč o težim slučajevima.

Da ne oprostim nikome i nizašta, šta bih u tom slučaju postigla? Ništa! Samo bih u sebi nosila negativan osećaj a ja to ne želim pa neka se to zove i smirenje, a do smirenja će doći brzo samo ako mi tako želimo.

Samo jaki ljudi duhovno mogu d a oproste velika zla koja im se naprave ...
Hriscanski je oprastati ali uvjek postoji ono ALI...
Ljudi su nesavrseni u svakom smislu,emocije su te koje  koce oprastanje kod ljudi...Tako da je malo onih koji su spremni d a oproste al kazem zavisi od tezine grijeha ko ucini prema vama ..
Konkretno u sustini oprastam,al ne zaboravljam ako mi je naneta velika nepravda,pogotovo zlo...
Tema je dobra al mi nismo u sustini spremni kao ljudi da  odgovorimo na nju--sve zavisi ,ponavljam od grijeha,dijela  ko nam nanese

Ako se sa nekim družiš onda je očekivano da toga nekoga i voliš, da ti godi njegovo prisustvo itd. itd. A onda se desi nešto što ćeš ili oprostiti ili nećeš. Pa kako da ne oprostim ako ga volim, ako mi je drag, ako smo prošli neke lepe trenutke. Za mene to je jedan primer opraštanja.

Mislim d a se ovde misli uopste prastanje ..tacno i to je lijep primjer..

U pravu si, govori se generalno o praštanju ali nije zgoreg navesti i po neki primer jer ne opraštamo uvek na isti način i za istu stvar.