Opraštanje

Kazu da je jedini put prema miru (ovdje mislim duhovnom u pojedinaca) oprastanje?

Da li ste vi osoba koja prasta!?

ellen ::Kazu da je jedini put prema miru (ovdje mislim duhovnom u pojedinaca) oprastanje?

Da li ste vi osoba koja prasta!?

Da , točno je . Opraštanje je put prema miru . Vlastitom duhovnom miru . Opraštamo ponajprije zbog sebe jer neopraštanje u čovjeku stvara i zadržava negativne i razarajuće emocije . Neopraštanjem , nemir stvaramo sebi samima ... ne drugima ( odrugome ) na koga smo ljuti ... na onoga koga imamo u svom fokusu neopraštanja .
I u tom smislu je opraštanje ima snagu .

Dragana objasni mi samo jednu stvar oprostiti a pamtiti meni dodje kao da nije ni oprosteno.Mnogi pribegavamo tome,valjda misleci da time postizemo upravo taj mir.Ali nije bas tako.Jeste u oprastanju snaga,ja jesam neko ko zna da oprosti ali sam neko ko sve pamti.Zato ti kazem to mi dodje kao da nisi ni oprostio.Jednostavno svaki susret sa osobom koja me je necim povredila a ja joj oprostila vraca me na celu onu situaciju kroz koju smo prosli.I jednostavno sve pamtim.Ne mogu da zaboravim.Znaci nije oprosteno iz srca.Ali covek ne moze stalno ni da oprasta,zar ne?Postoje neke granice.

ellen ::Dragana objasni mi samo jednu stvar oprostiti a pamtiti meni dodje kao da nije ni oprosteno.Mnogi pribegavamo tome,valjda misleci da time postizemo upravo taj mir.Ali nije bas tako.Jeste u oprastanju snaga,ja jesam neko ko zna da oprosti ali sam neko ko sve pamti.Zato ti kazem to mi dodje kao da nisi ni oprostio.Jednostavno svaki susret sa osobom koja me je necim povredila a ja joj oprostila vraca me na celu onu situaciju kroz koju smo prosli.I jednostavno sve pamtim.Ne mogu da zaboravim.Znaci nije oprosteno iz srca.Ali covek ne moze stalno ni da oprasta,zar ne?Postoje neke
granice.

Shvaćam te ... Ellen ...
Ljudi smo i imamo sposobnost pamćenja . Ne možemo uzeti gumicu i jednostavno izbrisati memorirane situacije . Ali to i ne trebamo . Oprostiti ćemo ... Znaći ; otpustićemo negativne emocije prema određenom subjektu . To znaći ; oprostiti . Oprostiti ne podrazumijeva i zaboraviti .
Razumijem da ti susret s osobom koja te povrijedila , vrati doživljaje s njom . To je normalno . Ali , u onom trenutku kada sustretneš tu istu osobu i ne budeš pri tom susretu prema njoj osjećaja mješavinu negativnih emocija ( odbojnost , mržnju , ljutnju ... ) znati ćeš da si oprostila . Kad osjetiš onaj ,, mir ,, .
Kad usput povratiš samopoštovanje , optimizam , vjeru u sebe ... koji ti je poljuljan kao posljedica povrijeđivanja ( a to možeš ) ... Osjetićeš promjenu ...
Ne znam , jesam li dobro pojasnila ...

Da li se samopostovanje i taj mir gradi s time kada te neko pogazi u svakom pogledu.A ti treba oprostajem,zaboravom da se podignes i izdignes jos vise iznad cele situacije.Ja tebe razumem ti pricas sa one krajnje ljudske i moralne strane onako kako jeste i kako bi trebalo biti.Ono sto je poljuljano jeste ponos koji mislim imamo svi mi.Meni u zivotu mozes uzeti mnogo toga ali to je jedino sto imam,ne mogu i to bas da izgubim.Mislim da bi se osecala kao beskicmenjak.

"Oprost je ludost samo za one koji se nisu osvetili."Kineska izreka

gde ti je, bre, avatar?

Nije mogao da mu oprosti, pa ga je... uklonio.

opraštanjem spiraš prljavštinu kojom si umazan svesno ili nesvesno,slučajno ili namerno,sa razlogom ili bez.prljavštinu u koju si bačen a da nisi mogao izbeći ili promeniti tok događaja.
oprostiti ima i duhovnu težinu,bar za neke ljude,jer spada u uzvišeno delo i čini čoveka srećnijim i zadovoljnijim.
kao i u svemu ni u praštanju nije preporučljiv fanatizam,ima kada mora i oko za oko,ali verujte to je bolnije i ostavlja duboke rane u čoveku.
savet mali....praštajte......

Ne slažem se. Praštaju se isključivo sitnice.

ellen :: oprostiti a pamtiti meni dodje kao da nije ni oprosteno.

upravo to... bez zaborava nema ni oproshtaja... a teshko je zaboraviti...

naOpaka ::
upravo to... bez zaborava nema ni oproshtaja... a teshko je zaboraviti...

Neka je i teško, ali je moguće.

Avramova ::

naOpaka ::
upravo to... bez zaborava nema ni oproshtaja... a teshko je zaboraviti...

Neka je i teško, ali je moguće.

mozda...mada mislim da se samo potisne u neke sfere podsvesti...
ni ja vishe ne razmishljam o starim ranama, ali sushtinski ne bih zagrlila ponovo nekoga ko me je dobro povredio...

Daklem, nema praštanja?

Vulin ::Daklem, nema praštanja?

ima , teoretski...hrishcanski ako cemo da se lazemo.. bolje da ne pochinjem...

sushtinski samo potiskivanje negde gde vishe nije vazno..

Daklem, praktično - nema?

Ne moram ga grliti, dovoljno je što neću razmišljati. Dakle, ima opraštanja.

Jeste, zato si razvedena.


Ima, ali u knjigama. U životu - jok!

Avramova ::Ne moram ga grliti, dovoljno je što neću razmišljati. Dakle, ima opraštanja.

pa nije my dear.... to shto ne razmishljash znachi samo da ne zelish o tome da razmishljash...dakle recycle bin...
sushtinski hajde pokushaj bash onako skroz i potpuno iz srca da oprostish.... morala bi i ponovo da zagrlish, ili bar imash pozitivnu reakciju na tu osobu ..

Vulin ::Jeste, zato si razvedena.


Ima, ali u knjigama. U životu - jok!

jes , ko shto si se ti razveo od nikotina

@Globalni
Kakve to veze ima sa razvodom? Moj bivši muža mi je i dalje jedan od najpouzdanijih prijatelja i nije me nikada povredio.

naOpaka :: pa nije my dear.... to shto ne razmishljash znachi samo da ne zelish o tome da razmishljash...dakle recycle bin...
sushtinski hajde pokushaj bash onako skroz i potpuno iz srca da oprostish.... morala bi i ponovo da zagrlish, ili bar imash pozitivnu reakciju na tu osobu ..

Pa jeste draga, govorim iz iskustva. Ne razmišljam osim ako me nešto na to ne podseti ali to neće ništa izmeniti. S tim kome sam oprostila nikada se nisam ni grlila, zašto bih posle.

hm, taman mi pade na pamet ravnodusnost...

Avramova ::

naOpaka :: pa nije my dear.... to shto ne razmishljash znachi samo da ne zelish o tome da razmishljash...dakle recycle bin...
sushtinski hajde pokushaj bash onako skroz i potpuno iz srca da oprostish.... morala bi i ponovo da zagrlish, ili bar imash pozitivnu reakciju na tu osobu ..

Pa jeste draga, govorim iz iskustva. Ne razmišljam osim ako me nešto na to ne podseti ali to neće ništa izmeniti. S tim kome sam oprostila nikada se nisam ni grlila, zašto bih posle.

ok...razmislicu... ali neshto mislim da pamtim samo loshe trenutke sa onima koji su me povredili, a ja kao oprostila...kazem kao, zato shto sam sigurna da nije isto...
za mene je oproshtaj puj pike ne vazi se...kao da nistha nije bilo ruzno....a ruzan trag u ostacima secanja nekako uvek zaglavi.....
ne znam kako su meni prashtali...slava im

@naOpaka
Normalno da ćemo pamtiti ako smo povređeni ali, kako rekoh, toga koji nas je povredio ne moram nositi u mislima. Bilo, prošlo, energiju valja trošiti na korisna i ugodna sećanja. U mojim mislima ne želim onoga ko je povredio mene ili nekoga meni bliskog.