Ne vaspitavajte decu, ako ne umete.

digitalmandrak ::Mada,kosa mi se dize na glavi kad se setim sta sam radio svojim roditeljima ::

Ovo nikada ne treba da zaboravimo pri vaspitanju nase dece. Uvek treba sagledati i iz njihovog ugla.

Orhideja ::Pitanje jednostavno i istovremeno komlikovano, kako vaspitati dijete, da se brani ili napada, biti dobar ili biti loš?

Da se brani od dobrih, a napada loše; da bude dobar prema dobrima, i loš prema lošima...
Pre ili kasnije, to da dobre rezultate; suprotno, može biti vrlo isplativo, ali se retko desi, ali te svi mrze kao psa...

...jer, skotova ima sasvim dovoljno- fale dobri...

Fristajlo ::
Da se brani od dobrih, a napada loše; da bude dobar prema dobrima, i loš prema lošima...

Što je stariji sve više se ponaša tako samo mi je diplomata sa lošima, slušam krišom kako im objašnjava da to nije u redu (neki nestašluci) i da on neće tako da se igra a zatim teatralno ulazi u kuću. Mudar je samo ne znam na koga.

Orhideja ::Pitanje jednostavno i istovremeno komlikovano, kako vaspitati dijete, da se brani ili napada, biti dobar ili biti loš?

Dijete uči ponašanja , nesvijesno od od svojih roditelja . Ono je ogledalo svojih roditelja .
Nećemo učiti dijete da napada . To , nikako . Zbog čega ga , tomu učiti ?!
Svoja pristojna ponašanja , prenositi ćemo na svoju djecu a istovremeno ga učiti kako da se odnosi prema negativnim situacijama kada ga i ako ga , zadese .

Djeca koja jesu agresivna ( verbalno i fizički ) , nesretna su djeca kojima nedostaje ljubavi i pažnje . Takvoj djeci je potrebna pomoć , prije svega .

Nikada ne gledajte djecu s visoka , osim ako im ne pomažete da se podignu ...

Decu treba vaspitavati u smeru da budu samostalna i nezavisna od roditelja u svakom pogledu. Sve ostalo je mrsomudija čista.
Ah da, i djecu treba voljeti ::

Kolega Burla, vrlo poučno od vas. ::

Moja dva sina su toliko različitia da je to čudo jedno pa smo morali prema svakome imati različiti tretman, tačnije pristup ali su lekcije bile identične

I sada gledam da se prema svakom postavim onako kako je najbolje da me razumeju. Ali to vreme je prošlo jer su porasli. Sada sam ja na tapetu naročito kada je forum u pitanju. ::

Ma, sve to škola i ulica reše, a šta oni propuste- tu je zatvor...

A ne, ne. Lepo je Diogen savetovao roditeljima kada su ga pitali kako da vaspitavaju svoje dete. Pitao ih je koliko ima godina. Roditelji kažu četiri, na šta Diogen kaže "Kasno je".

Do četvrte godine roditelji se maksimalno moraju angažovati oko deteta u svakom smislu. Posmatrati ga u igri, komunikaciji sa okolinom, animirati ga, pričati mu, sve dete razume. Pružiti mu puno ljubavi i muzike.

Kasnije, kada taj period prodje, onda dolaze na red druge stvari jer smo ih pripremili da ih učimo i težim lekcijama.

Svakako, moramo biti spremni da će, prema karakteru, pubertet doživeti na svoj način ali, strpljenja, takta i razumevanja mora biti.

Uporedo sa poslednjom fazom vaspitavanja, u sve se meša ulica, škola, društvo. Koliko će biti na ulici, to je naša odgovornost. Ulica je za prolaznike, igralište za igru. To se mora strogo razdvojiti.

Danas deca ležu kasno a znamo da je i za odraslog čoveka nužno kvalitetno spavanje, u pravo vreme, kada će se njegov organizam odmoriti, renerisati, a kod dece i rasti.

Roditelj ne sme pomeriti ni jednu granicu da bi bio u savezu sa civilizacijom i nema bojazni da će od deteta napraviti večito derište, naprotiv, dete će učiti put kojim korača Čovek.

I pored svega toga, moramo računati da niko nije idealan baš kao što to nismo mi, pa tako neće biti ni naša deca. Neka budu čestiti ljudi, vredni i inventivni; neka znaju vrednosne sisteme što je moguće više, neka znaju ko im može biti uzor a ko ne.

Mukotrpan je to "zadatak" ali, ako se radi s puno ljubavi i strpljenja, rezultat je neizbežan.

Avramova ::A ne, ne. Lepo je Diogen savetovao roditeljima kada su ga pitali kako da vaspitavaju svoje dete. Pitao ih je koliko ima godina. Roditelji kažu četiri, na šta Diogen kaže "Kasno je".

.

Neki dan,nehotice i nenamerno ( poznato je da nemam dece,ali naravno
kao i svaki normalan covek, volim decu, a i razumem da su deca "nasa buducnost",svejedno sta neko od nas pod tim podrazumeva) procitah
neku studiju o vaspitanju dece bas do te famozne 4-te i 5-te godine zivota
Uglavnom je zakljucak takav da deca koja razumeju sta je odgovornost, samokontrola,deca koja za svoj uzrast dobijaju odredjene zadatke,
nemaju kasnije u zivotu problema ni sa skolom, ali ni sa drogama i nekim ekscesivnim nacinom zivota.

Svakako da se postavlja pitanje ( a tu u toj studiji nije bilo odgovora jer
nije bilo ni predmet studije) sta da se radi ako je dete hiperaktivno,"nezgodno",
stalno vristi,place da bi privuklo paznju na sebe, a roditelji uvek popustaju,
tako da to dete vec svojim rodjenjem diktira zivot,tempo svojim roditeljima.

Kod nas ( na Balkanu) je problem ( moje vidjenje i zapazanje) da roditelji
svesno ili nesvesno postaju robovi svoje dece i uzivaju u toj mazohistickoj
ulozi.Deca polaze u skolu sa 7,ali skoro i 8 godina ( da bi kao imala detinsjtvo),
a Finska i zemlje gde su deca sa 15 godina zivota najuspesnija u resavanju
nekih zadataka ( Piza studija, gde smo mi na mestu zajedno sa Burkina Faso)
pocinju sa skolom sa 5 godina.

O kompovima, mobilnim,nike patikama necu da gubim vreme da o tome
pisem, a i nema koristi jer su nasi,balkanski roditelji, najboleciviji i najblesaviji
roditelji.

Ovo se tice muskog deteta...
Moj 'problem' je u tome sto zelim da komuniciram sa svojom decom i da im verujem, pa da se nas odnos zasniva na poverenju, razmeni osecanja, iskustva i informacija, i da prosto budemo dobro 'upakovani', i 'ususkani'.
Medjutim, uvek je 'kad ja tamo a ono medjutim'...
Nervira me sto je tvrdoglav, sto ne razmislja, sto se povlaci, oslanja na druge... slabo preuzima inicijativu, osim u slucaju treninga gde je poprilicno aktivan i zadovoljan.

Primeri :
- ne javlja mi se da ce ostati posle skole ( pada mi na pamet ono - imas li ti majku pa da budes toliko dobar da ne dozivi srcani udar)
- bojkotuje dorucak kupujuci smoki i gazirane sokove ( da se razumemo, ne smeta mi smoki, smeta mi sto ne doruckuje, ne mora to da bude sendvic koji sam ja spremila, moze i sam da ga spremi ili nesto kupi),
- mobilni telefon mu je uvek prazan, da ne pricam o tome da mu sluzi za slusanje muzike ( a ima mp4)...

Kada sam napisala da hocu da komuniciramo, mislim i na to da ne zelim da zovem roditelje njegovih drugara ili drugare da pitam za domaci, aktivnosti i sl. u skoli. Zelim to od njega da saznam. Ali, to nikada nije bilo. Valjda kasno pali, pa smo za neke ( i dobre i lose) dogadjaje saznavali sa 3-4 meseca zakasnjenja. Jos uvek izbegavam da se o svemu informisem kod razredne, trenera...

Sto se tice javljanja dobila sam savet ( od jednog poverljivog lika) da se ni on nikada svojoj mami nije javljao, cak to ni sada ne radi a imali su velki porodicni peh, tako da njegova mama (realno) ima povod za lose misli.

Jednom sretoh bivsu vaspitacicu, na njeno pitanje 'kako su deca' odgovorila sam da se 'nekako borimo, jer su decaci blago retardirani pa mu sav trud oko napr. urednosti dodje nekako uzaludan'; na to je, inace, vrhunska vaspitacica rekla: ''Ovo je Srbija, brale! Sve ce to neko drugi...''

Moj opsti utasak je da smo stalno u nekom nesporazumu.
E, da! Junak ima 11.5 godina.

Nema tu, sestro, saveta kojim bi ti iko pomogao... Svaki klinac u tom dobu je dovoljno različit, da ti ma čije iskustvo može pomoći.
Kako ja vidim, tu svako mora da nađe svoj način da dopre do nekog pomaka; uticaja sa strane je uvek više nego moći da ih prevladaš, i sve se manje-viće svodi na tvoju veštinu i pronicljivost kako da probiješ tu barijeru individualnosti, koju svako dete počne da zida čim se dohvati malo samosvesti... Gledam to svuda i stalno, i vidim dosta grešaka koje roditelji čine u svom "poslu", no, često su osuđeni da ih počine; sve je to, po meni, krivica duha vremena u kojem živimo, koje sa prezirom gleda na "prevaziđene norme" u vaspitavanju mladih naraštaja.
Budući da sam svestan da se na moje stanovište gleda kao na rigidno i spartansko, uzdržavam se od saveta šta da radiš, i prepuštam ovim savremenim didaktičnim metodolozima da ti se ponude sa savetima...

i sve se manje-viće svodi na tvoju veštinu i pronicljivost kako da probiješ tu barijeru individualnosti, koju svako dete počne da zida čim se dohvati malo samosvesti...

uh...

Budući da sam svestan da se na moje stanovište gleda kao na rigidno i spartansko, uzdržavam se od saveta šta da radiš

Da bismo zadrzali tvoje uzdrzavanje, 'ajde da diskutujemo o spartanskim i rigidnim mogucnostima.

Svaki klinac u tom dobu je dovoljno različit, da ti ma čije iskustvo može pomoći.

I mislila sam da je tako...

na "prevaziđene norme" u vaspitavanju mladih naraštaja.

Kakve prevazidjene norme?
Mislis ono kao sto sada nije bitno da li dete ima boginje pa moze da ide napolje i druzi se sa decom?

Vidra

uh...

Taman tako...

Da bismo zadrzali tvoje uzdrzavanje, 'ajde da diskutujemo o spartanskim i rigidnim mogucnostima.

Veruj mi, ne želiš o tome da diskutujemo...

Kakve prevazidjene norme?
Mislis ono kao sto sada nije bitno da li dete ima boginje pa moze da ide napolje i druzi se sa decom?

Ne mislim na to, svašta.
Mislim na to da je deci danas previše dozvoljeno, jerbo je to, eto, moderno...

Vidra ::

Jasan mi je ovaj iznesen problem ali ne i naslov teme , koji ne znam kome bi kao takav trebao biti upućen . Svim roditeljima ili budućim roditeljima zbog vlastitog razočarenja i neuspjeha u roditeljsrvu ?!

Roditeljstvo jest težak i odgovoran posao a odgoj proces koji je sam po sebi ljubav spram vlastotom djetetu te podrazumijeva obostrani rast i razvoj .
Roditelji se često pitaju , postoji li dobra formula o odgoju i postoji li način ... da postignemo ono što želimo ... A i je li ono što želimo , uvijek baš i ispravno ...

1. Lijepo je što želiš ostvariti dobru komunikaciju sa svojim djetetom , želiš mu vjerovati ... Lijepo je što želiš ali , što činiš da svoju želju i ostvariš ? Onoliko koliko si sama iskrena , doslijedna i mirna u svojoj komunikaciji istu ćeš dobti za uzvrat . Jedno je željeti ali sasvim drugo je i činiti da to dobijemo .
2. To što je dijete naizgled ,, tvrdoglavo ,, stvar je njegove osobnosti i pokušaja da bude po njegovom . To i ne mora biti loše . To što s e povlaći , ne razmišlja ili se oslanja na druge može biti znak nedostatka samopouzdranja ili posljedica situacija kada roditelji pokušavaju činiti svtari umijesto djeteta pa ga i naviknu na nesamostalnost .
3. To što se ne javlja poslije škole , ili ne zna što mu je za domaći ... posljedica je roditeljskih nejasnih poruka u smislu ; Očekujem od tebe to i to ( jasno izricanje zahtjeva , bez naređivanja )
4. I na koncu ... riječ je o jedanaestogodišnjaku koji je u predpubertetu pa je pomicanje granica i bahato ponašanje , te intenzivno slušanje glazbe ( mp3 ) , normalna pojava . Ono što roditelj mora učiniti je biti doslijedan u svojim zahtjevima prema školskim obvezama , te se nikako ustručavati razgovarati sa djetetovim učiteljima informirajući se o njegovom školskom uspjehu .
5. Savijet o javljanju koji si dobila od povjerljivoga lika , nije ispravan . Radi se o maloljetnom djetetu kojega treba navići da je u redu javiti se roditelju da oni zna , gdje je . To je normalno i odgovorno ponašanje , i djeteta i roditelja koji to od djeteta mora očekivati .
6. Također se ne bih složila sa izjavom ,, vrhunske ,, učiteljice ... Izjava joj zaista nije na mjestu ... Od djeteta se nikada ne odustaje i za ,, loša ,, ponašanja ne traži opravdanje u onome u čemu ga ona nalazi i čemu pripisuje . Treba tražiti rješenje . Jer , postoji .

Jasan mi je ovaj iznesen problem ali ne i naslov teme , koji ne znam kome bi kao takav trebao biti upućen .

Naslov teme bio je trenutna inspiracija, inace u potpisu ove recenice je Dusko Radovic.

Svim roditeljima ili budućim roditeljima zbog vlastitog razočarenja i neuspjeha u roditeljsrvu ?!

Svi roditelji bivaju razocarani u svom roditeljstvu, kao i neuspesni. Verujem da je stvar licnog stava priznanje tako necega.
Jedno je trud- a drugo uspeh; jedno je davati sve od sebe- a sasvim nesto drugo priznanje. Najbolje je kada je sam roditelj zadovoljan. PItam se samo koliko je takvih?
U sustini, naslov nije nikome upucen, niti mora sugerisati na nesto.

što činiš da svoju želju i ostvariš ? Onoliko koliko si sama iskrena , doslijedna i mirna u svojoj komunikaciji istu ćeš dobti za uzvrat . Jedno je željeti ali sasvim drugo je i činiti da to dobijemo .

Napisacu ono sto mi odmah pada na pamet - uvek sam iskrena prema svojoj deci, uvek ispunjavam obecanja... uvek sam dostupna za razgovor bez obzira u kakvoj se situaciji nalazim - fizicki, preko telefona...
Prosto ne znam sta vise da ucinim, i moram da priznam da se cesto borim sa onim stvarima koje se desavaju zato sto mi je neko pokvario posao - deda, uciteljica, direktorka skole... To me izludjuje.

posljedica situacija kada roditelji pokušavaju činiti svtari umijesto djeteta

Kod mene je pre obrnuta situacija - ucim ga da se sam 'bori'. Mozda je pre u pitanju nedostatak adekvatne podrske.
Reagovala sam u samo jednom slucaju - trenerka koju smo kupili preko kluba bila mu je mala. Trener nije hteo da je uzme u prvom navratu vracanja, a onda je stajala dva meseca u ormanu. Svakoga vikenda prozivljavala sam isti pakao bez odgovora na pitanje 'zasto moji drugari imaju trenerku, a ja ne, i opet cu se na utakmici razlikovati od njih'. U drugom navratu pokusaja vracanja, trener mi je u telefonskom razgovoru rekao da njemu teram inat!, da trenerka moze da prodje; a mom detetu je pred utakmicu postavio pitanje zasto nije sakrio trenerku jer sam ja od onih mama koje ne pretresaju ranceve!?
Sledeci moj poduhvat je bio licno vracanje trenerke, sa posebnim apostrofom na to kome ja teram inat i da se vise nije usudio da tako razgovara sa mnom. Ono o sakrivanju nisam htela da pominjem, jer smo vec na jednom mestu platili za to sto su moja deca otvorena prema meni.
Daklem, rekla sam da ne mora da dobije novu trenerku, ako je to nemoguce, posto je privatna krojacka radnja zaradila 30 eura po detetu, ali da moje dete mora da dobije odgovor na pitanje zasto se jedini on razlikuje na utakmicama od svojih drugara. Da bi me smirio, trener je rekao da ce naruciti drugu trenerku o svom trosku. Mene je to jos vise naljutilo, jer su pogresili u radnji gde je sasivena. Nova trenerka stigla je dva meseca posle mog 'ispada', i rekao je da nije snosio troskove ponovnog sivenja, ali moram da priznam da mu ne verujem.

To što se ne javlja poslije škole , ili ne zna što mu je za domaći ... posljedica je roditeljskih nejasnih poruka u smislu Očekujem od tebe to i to

Ocekujem da zna ono sto je u njegovom interesu, ali to je samo sto se trenigna i utakmica tice. Neverovatno je da se seca rezultata od prosle godine, ko je igrao i sl.
Sto se skole tice, cini mi se da ga to apsolutno ne zanima, tj. da nema interesovanja da ispuni obaveze koje s eod njega ocekuju - tipa da ima vezbanku za pismeni, pribor za likovno...

bahato ponašanje

Ako je bahato ponasanje bacanje, lupanje vratima, vredjanje i tako to, onda toga za sada nema. Nadam se nece ni biti.

te se nikako ustručavati razgovarati sa djetetovim učiteljima informirajući se o njegovom školskom uspjehu

Moram da priznam da sam ove godine potpuno odsutna sto se tice ove stvari, jer radim u smenama, i kada su oni u skoli ja sam na poslu tako da nemam priliku da odem do skole. Njegova razredna sve je uradila kako bi bila sto nedostupnija, tako da je to za mene otezavajuca okolnost. Razgovarala sam sa njom u dva navrata pravdajuci izostanke, i to zato sto sam imala srece da je nadjem u zbornici.
Razumem taj njen potez - nedostupnosti. Tesko je izaci na kraj sa mnogo dece i roditelja, ima i onih koji nemaju osnovne postulate pristojnog ponasanja.

Savijet o javljanju koji si dobila od povjerljivoga lika , nije ispravan

Poverljiv lik je drug moga brata, i to nije bio bas doslovno savet nego neko realno stanje. Cak i posle saobracajne nesrece koja mu se desila, on se svojoj majci ne javlja. Zato sam napisala da je njen strah realan. Moj je stav da deca treba da se javljaju gde su i sa kime.

To je normalno i odgovorno ponašanje , i djeteta i roditelja koji to od djeteta mora očekivati .

Ali relano nije tako uvek. To je onda kada on zeli meni da se javi. Misli, svi mi znamo da treba zube prati ujutru i uvece, ali...

Također se ne bih složila sa izjavom ,, vrhunske ,, učiteljice

Ne radi se o uciteljici, nego ovaspitacici. Ona je od onih retkih koji vole svoj posao i potpuno je posvecena deci. Nemoj pogresno da me shvatis, ja ovde ne dajem nikakve izjave. Da je ona vrhunska vaspitacica to je verovatno moj roditeljski utisak. Mozda neka druga mama ne bi tako nesto rekla.

Izjava joj zaista nije na mjestu

Zasto nije?
Uciteljica moje starije kcerke pricala je da je svojim sinovima u srednjoj skoli podvlacila sta treba da nauce. Ima jos uciteljica koje prave izvode za ucenje svojoj deci. Nemam nista protiv toga, samo mi je malo nenormalno. Ako cu ja sve da obavim, od kuvanja preko knjiga, i odnosa u drustvu, sta ce dete samo za sebe da uradi?

Od djeteta se nikada ne odustaje i za ,, loša ,, ponašanja ne traži opravdanje u onome u čemu ga ona nalazi i čemu pripisuje

.
Slazem se. Verujem da masa roditelja ide linijom manjeg otpora.

Treba tražiti rješenje . Jer , postoji .

Postoji, a gde traziti? U detetu? U sebi?
Svi smo mi bili deca. Mnogi su to zaboravili, a i nije postojao izraz 'smaras'.
Znam da 'smaram', ali prosto nemam drugu ideju. Zato sam i postavila ovu temu.

Dragana :: Jasan mi je ovaj iznesen problem ali ne i naslov teme , koji ne znam kome bi kao takav trebao biti upućen . Svim roditeljima ili budućim roditeljima zbog vlastitog razočarenja i neuspjeha u roditeljsrvu ?!

Šta znači izdovjeno iz citata:

Svim roditeljima ili budućim roditeljima zbog vlastitog razočarenja i neuspjeha u roditeljsrvu ?!

Fristajlo ::Ko kupuje ono što mu ne treba, prodavaće ono što mu treba...
Jevejska narodna izreka

Djeca trebaju ,ali potrebno je da se lijepo vaspitaju,poštuju roditelje,starije osobe,izvršavaju dnevne zadatke kako u školi tako i kod kuće i time se uče kulturnom življenju.Ali nikako govoriti pogrdne riječi i nepopštovati nikoga osim tate i mame,lupati kamenjem u prozore. .. itd , a ne ko Fri ne bojati se nikoga.

Kaže Duško Radović "Tucite decu kad počnu da liče na vas"... U haosu danasnjeg vremena najteze je vaspitati decu,izvesti ih na put kao normalne ljude...

Georgina :: Kaže Duško Radović "Tucite decu kad počnu da liče na vas"... U haosu danasnjeg vremena najteze je vaspitati decu,izvesti ih na put kao normalne ljude...

Uh ovo "moje" je toliko savrsenije i superiornije od mene, a i dalje kao blizance u manjoj verziji. Isti pokreti, isto drzanje, ista zelja i borbenost. A zadrtosti ni na vidiku, toliko sam nadmasena da cu uskoro postati ucenik.

Vidra ::Najbolje je kada je sam roditelj zadovoljan. PItam se samo koliko je takvih?

A ja bih rekla ovako: najbolje je kada je dete zadovoljno pa samim tim i roditelj će biti zadovoljan. Ima li većeg uspeha od toga - učiniti svoje dete zadovoljnim? Ovde ne mislim na kratkotrajna zadovoljstva već na sve ono što dete može postići u korist svoje budućnosti a na to ga navode roditelji, od rođenja prateći svaki njegov uspeh, neuspeh, pokušaj itd. itd.

Na vaspitasnje djeteta utiče monogo toga,od okoline, drušva i konkretno okruženja u kome dijete odrasta.Sigurno ako je dijete izolovano od vršnjaka i (igra se samo) da takvo dijete brže odrasta,ozbiljnije shvata roditeljsaka upustva,povučenije...Možda u nekim slučajevima ako je previše pod pritiskom roditelja može dovesti do emotivnih problema djeteta, ako se previše skreće pažnja na ponašanje sa neumijesnim tonom

Prince ::Sigurno ako je dijete izolovano od vršnjaka i (igra se samo) da takvo dijete brže odrasta,ozbiljnije shvata roditeljsaka upustva,povučenije...

Nikako se ne slažem s tvojim mišljenjem. Na osnovu čega si došao do zaključka da će dete igrajući se samo sa sobom pre odrasti od onoga koje se igra u društvu vršnjaka? U društvu, dete razvija odnos prema drugima pa samim tim sebi stvara bolju mogućnost za rasuđivanjem.

Roditelji će vaspitavati dete ali ne da ih sluša, već da ono čemu ih nauče i primene u životu. Tek tada će cilj biti postignut.

O deci koja se stide da budu deca

Vaspitavati, to pre svega znaci - poznavati.
Da bismo znali 'kako' da vaspitavamo, morali bismo pre toga znati 'koga' vaspitavamo. Mnogim nesrecnim raspletima vaspitavanja prethodile su mnoge greske nedovoljnog poznavanja ili pogresnog procenjivaja dece.

Prihvatiti cinjenicu da postoje razlike medju decom i da se te razlike moraju uvazavati, preduslov je svakog uspesnog bavljenja decom.

Dakle, ne postoje dobra i losa vec samo razlicita deca. A razlicitom decom moramo se baviti na mnogo raznih i delikatnih nacina.

Medjutim, nase masovno i uprosceno skolsko vaspitavanje svodi se na vaspitni postupak ' dovodjenje dece u red'. Cilj je sasvim praktican: da nam deca sto manje smetaju. I porodisno vaspitavanje, cesto i na zalost, ne ide dalje u plemenitosti pobuda.

Zaboravlja se da se deca deca, i da uz detinjstvo i decu idu neminovni, prirodni atributi misljenja i ponasanja. Deca nisu glupa vec su samo deca, deca nisu nevaspitana vec su samo deca, deca nisu neodgovorna je su -deca.

Zbog toga, pausalna negativna ocena detinjstva i dece mora izazivati razlicite otpore.

Kad se deca proglase prokletstvom onih koji njima treba da se bave, najbolje je 'ne biti dete'. To su poznati porodicni i skolski 'slucajevi' dece koja se stide da budu deca. Da budu inferiorna, neravnopravna i bespomocna.

Kad takvu decu stavimo pred drasticnu alternativu - ili pokornost ili diskvalifikacija - ona ne biraju jkuda pobeci od neprihvatljive pokornosti. Na silu odgovaraju silom, na pojacanu silu - ozbiljnim incidentima. Ili se povlace u sebe, odustaju od svake saradnje i aktivnosti. Nece da budu deca onih koji vredjaju i ponizavaju decu.

Formula je jednostavna i potvrdjuje se na mnogobrojnim porodicnim i skolskim primerima.

Zato se decom treba baviti, treba ih podizati i vaspitavati pre nego sto postanu nevaspitana.

( Dusan Radovic, Na ostrvu pisaceg stola, priredili Matija Beckovic i Miroslav Maksimovic, Beograd 2010, str.362-363.)