Životinje u poeziji

PESMA O KERUŠI

Jutros rano gde strn sumi, lupka,
gde se beli trska u guguti,
sedmoro je ostenila kucka,
sedmoro je ostenila zuti'.

Do u sumrak grlila ih nezno
i lizala niz dlaku sto rudi,
i slivo se mlak sok neizbezno
iz tih toplih materinskih grudi.

A uvece, kad zivina juri
da zauzme motke il' prut jak,
izasao je tad domacin tmuri
i svu stenad potrpo u dzak.

A ona je za tragom trcala,
stizala ga, kao kad uhode...
I dugo je, dugo je drhatala
nezamrzla povrsina vode.

Pri povratku, vukuc se po tmini
i lizuci znoj s bedara lenih,
mesec joj se nad izborm ucini,
kao jedno od kucica njenih.

Zurila je u svog plavi, glatki,
zavijala bolno za svojima,
a mesec se kotrljao tanki
i sakrio se za hum u poljima.
- - - - - - - - - - - - - - - - - - - - -
Nemo, ko od milosti il' srece,
kad joj bace kamicak niz breg,
pale su i njene oci psece
kao zlatni sjaj zvezda u sneg.

S. Jesenjin, 1915.

Pesnik, kompozitor, pevac Branimir Stulic,
Filigranski plocnici, 1982.

NE PRODAJEM NASMJESENOG PSA

ne prodajem nasmijesenog psa
zaboravi na to
dan ranije shecuci kroz park
on me upoznao s njom
malo srece
ponekad
igrao sam crveno
zeton
kao sladoled
lijepio se za moj stol
negdje ispod u toplom flanelu
slika
zelis li crnu ljubav
barska dama s kosom od zlata
jutro
lopovska noc

Albatros

Cesto, sale radi, sa broda mornari
Love albatrose, sitne ptice mora,
Sto slede, nehajni saputnici stari,
Ladju koja klizi vrh gorkih napora.
Tek sto ih na daske stavi momcad cila,
Ti kraljevi neba, nevesti i tromi,
Bedno spuste svoja mocna krila
Kao red vesala sto se uz njih lomi
Taj krilati putnik sad sputan i mali!
On, prekrasan nekoc, sad smesan i klet!
Jedan mornar lulom kljun mu njegov pali,
Drugi oponasa, hramljuc, njegov let
Pesnik slici ovom vladaru oblaka
Sto se smeje strelcu, protiv nepogoda;
Prognan na tle usred ruganja opaka,
Dzinovska mu krila smetaju da hoda.

Charles Baudelaire

Tužna muha

Tužna muha jutros izjavila:
- Joj, sva mi se čeljad podavila!
Jedan otac
Skočio u ocat,
Skliznu djeda
U lonac pun meda,
Jednu seku
Nadjoše u mlijeku,
Dva mi brata
Udavi salata,
Jednu strinu
Izgubih u vinu,
A dva strica
Ubi šljivovica...

Slomila je tuga jadnu muhu
Te i ona skočila u juhu.

Grizor Vitez

SVINJA

Svinji obor dojadio
načisto joj se zgadio.
- Kakva mi se daje hrana
sva prljava i probrana,
još to zovu splačinama!
Odlučila da će sama
sebi hranu da poseje.
Al’ gazdina njiva gde je?
A kada se seme baci
koji drugi su koraci?
Kako to izgleda njiva,
da l’ kukuruz se zaliva?
Preduzeti koje mere
vreme kad je da se bere.
I šta će mi takva klopa
kada mora da se kopa?
Lakše mi je u oboru,
sve donesu lenjom stvoru,
ne prija mi takva trka!
Reče svinja i – zahrka.

Ljiljana Milovanović

:toto: