Roditelji kao sumnjiva lica

Родитељи као сумњива лица

Зоран Миливојевић
субота, 27. март 2010.
(Политика, 25.3.2010)


Ако се „две по туру” криминализују велика већина родитеља ће се препознати у категорији „злостављача”

Децу треба заштитити од злостављања сваке врсте, па и од физичког злостављања. Упркос томе што је у постојећим законским решењима то добро уређено појавила се иницијатива да се сваки ударац родитеља по гузи детета прогласи кривичним делом. Игноришући разлике које постоје између физичког злостављања и телесног кажњавања предлагачи позивају државу да се умеша у суптилни и приватни однос родитељ–дете.

Ако се „две по туру” криминализују велика већина родитеља ће се препознати у категорији „злостављача”. Као такве ће их препознати њихова деца, партнери, родитељи, суседи... Можемо замислити читав низ компликација и злоупотреба које би могле настати прихватањем ове иницијативе. Управо због непромишљања читавог низа могућих негативних последица ова иницијатива води у опасни друштвени експеримент.

Не постоји никакав аргумент због кога би се родитељима одузело и морално и законско право да у склопу васпитања деце користе и телесно кажњавање. Током васпитања се у стварном животу појављују разне ситуације, а неке од њих родитељ мора разрешити применом силе. И зато и овај избор мора бити доступан родитељима како би могли да обављају своју родитељску функцију. Одузети родитељима право да телесно казне дете је као када бисмо полицији одузели право да у свом послу примењује физичку силу тврдећи да ће тако бити ефикаснија.

Оно што највише плаши је начин на који предлагачи гледају на родитеље. Уместо да се родитељи виде као особе које су најзаинтересованије за добробит своје деце, они се виде као ирационалне и сумњиве особе које једва чекају да се врате са посла како би своје фрустрације батинама искалиле на сопственој деци. Из тога следи потреба да деца буду спасена од својих родитеља.

Педоцентризам је приступ који сагледава само дете, а занемарује друге делове система у којем то дете живи. Када неко, у име дететове користи, предлаже решења игноришући друге делове реалности, та решења су на крају штетна и по дете. Савремени родитељ је збуњен око тога шта је исправан начин васпитања. У жељи да усреће и исправно васпитају своју децу многи родитељи су се одрекли своје моћи. Тако је настао „синдром немоћног родитеља”, родитеља који воли дете, али који је из страха да дете неће волети њега престао да захтева, да одбија дететове жеље, да забрањује и да кажњава дете. Упркос васпитавању по препорученим начинима многи су незадовољни резултатима. Последица је да су наша деца, која су јако добро свесна својих права, али не и обавеза, све више размажена, несоцијализована и презаштићена.

Како се терапија даје на основу постављене дијагнозе, морамо се запитати да ли је данас главни проблем управо у томе што родитељи телесно злостављају своју децу? Иако и такви случајеви постоје, проблем који се тиче већине је немоћни родитељ без ауторитета који не може да изађе на крај са својом децом. Сумњичити таквог родитеља и одузети му моћ да телесно казни је гашење ватре бензином.

Разумевање насиља мора ићи даље од стереотипа „злостављају они који су били злостављани”. Све је више младих који врше насиље иако никада нису били злостављани на било који начин. Деца која нису научена да постоје границе њихових жеља и понашања силом угрожавају туђе границе. Склоност насиљу ствара и немоћни родитељ који никада није успео да постане ауторитет детету, да натера дете да му се у неким стварима подреди. А проблем немоћног ауторитета се из породице сели у школу, из школе у друштво. Не само да нема доказа да ће криминализација телесне казне допринети смањењу насиља у друштву већ можемо замислити и да ће имати супротни учинак.

Ни у једној од педесет држава у САД није родитељима забрањено да телесно кажњавају своју децу. Уставни суд Канаде је пресудио да родитељи имају право да телесно кажњавају своју децу између друге и 12 године. Након масовних протеста родитеља на Новом Зеланду је одбачена слична иницијатива. И влада Велике Британије упорно одолева покушајима највеће невладине организације. Да ли ће јој одолети и наша влада?

Психотерапеут

Da li se slazete sa njim?

Ja živim u zemlji u kojoj su ˝dvije po turu˝ na papiru krivično djelo, međutim, u praksi se to ne provodi jer je zakonodavac to na spretan način izbjegao. U zakonu stoji da roditelji ne smiju ni na koji način fizički kažnjavati dijete, ali ih za to može prijaviti drugi roditelj, odnosno dijete zastupano po roditelju. Dakle, s jedne strane se ugađa zapadu uvrštavanjem toga u zakon, a s druge se već na papiru onemogućava provođenje.
Moje mišljenje je da je donošenje ovakvih odredaba uopće, samo farsa priređena za ulizivanje silama zapada koje to deklarativno zastupaju. Svaki roditelj zna što je najbolje za njegovo dijete i svatko tko je ikada imao posla sa malim djetetom (ne isključivo roditelji) , zna da su ˝dvije po turu˝ nekada jednostavno nužne za dobrobit djeteta samog.

Što je zlostavljanje ? Je li udarac ,, po guzi ,, zlostavljanje ?
Svako fizičko povrijeđivanje koje postaje uzastopno i kontinuirano ima za pravo biti okarakterizirano kao nasilje , odnosno zlostavljanje ...
Djeca koja doživljavaju nasilje i sama postaju nasilnici . Uvjerena sam da postoji niz humanijih načina da djetetu pokažemo i dokažemo kako je ono što je učinilo ujedno krivo i neprimjereno , odnosno neispravno ponašanje .
Zbog čega odrasli posežu za udaranjem , pa makar i tim ,, po guzi ,, ???

Djeca koja doživljavaju nasilje i sama postaju nasilnici . Uvjerena sam da postoji niz humanijih načina da djetetu pokažemo i dokažemo kako je ono što je učinilo ujedno krivo i neprimjereno , odnosno neispravno ponašanje .

Dragana,ako dete kome si pola sata objasnjavao da ne sme da istrcava na ulicu ili da gura ruke kroz ogradu da bi pomazilo psa koga ne poznaje,(kao i sve posledice koje iz toga proizlaze) i dalje radi to isto,onda je neminovno da ga sljepis po doopetu...To je nuzno za dobrobit deteta i ,po meni, nije zlostavljanje...

digitalmandrak ::

Djeca koja doživljavaju nasilje i sama postaju nasilnici . Uvjerena sam da postoji niz humanijih načina da djetetu pokažemo i dokažemo kako je ono što je učinilo ujedno krivo i neprimjereno , odnosno neispravno ponašanje .

Dragana,ako dete kome si pola sata objasnjavao da ne sme da istrcava na ulicu ili da gura ruke kroz ogradu da bi pomazilo psa koga ne poznaje,(kao i sve posledice koje iz toga proizlaze) i dalje radi to isto,onda je neminovno da ga sljepis po doopetu...To je nuzno za dobrobit deteta i ,po meni, nije zlostavljanje...

Razumijem te ...
Razgovori i roditeljska objašnjenja i pojašnjenja su primarni i nezamijenjivi odgojni postupci , koji se nerijetko preskaču . Udaranja po guzi su krajnje opcije .
Djete koje je premaleno neće shvatiti da ne smije gurati ruku zbog opasnoga psa , stoga ga ne treba puštati bez roditeljskoga nadzora . Starije djete će razumjeti . ( trebalo bi ) ! :
Maleno dijete također neće shvatiti količinu opasnosti istrčavanja na ulicu te ga ne treba ( i ne smije se ) puštati bez nadzora roditelja na nezaštićena mjesta . Starije djete će razumjeti odnosno ; trebalo bi ...

Iskustvo nekih zemalja koje primenjuju ovakav zakon je pokazalo da su deca zloupotrebljavala svoja prava.

Roditelji su bukvalno zlostavljani.

Istina Doktore, svjedočila sam slučajevima u kojima se djeca prijete roditeljima u fazonu : ˝Ako mi ne kupiš to i to, tužit ću te da me zlostavljaš˝. Takvo ponašanje novih generacija ima svoje uporište u dubljim razlozima, ponajprije izvrnutim vrijednostima koje su im nametnute.

Da li ih mozemo nazvati vrednostima? Pogledaj oko sebe, nikada se vise nije pricalo o ljubavi, a nikada je nije manje bilo. Ljudi su izgubljeni, jer vise ne znaju koga da slusaju i cije savete.

Da li je to slucajno?

Možemo ih nazvati vrijednostima, ali kakvim? Nekome je i nemoral vrijednost, sve je stvar kuta iz kojeg gledaš..
Nije slučajno, sav haos koji smo stvorili mi odrasli, djeca su upila i kao na ubrzanom kursu prilagodila svoje ponašanje ekstremnim uslovima života.

Ja mislim da se to namerno radi...

digitalmandrak ::Ja mislim da se to namerno radi...

Naravno da se radi namerno, zato neki put me je sramota sto sam psiholog, jer znam da je postala glavno oruzje u rukama lobija.

drdoktor ::
Naravno da se radi namerno, zato neki put me je sramota sto sam psiholog, jer znam da je postala glavno oruzje u rukama lobija.

Bi li mogao pojasniti ovo svoje mišljenje ? Što se namjerno radi ? Što je ( kao glavno oružje ) u rukama lobija ?

Dragana, zar nije skoro maleno dijete otrglo iz ruke starijoj sestri i podletjelo pod kamion, u Hrvatskoj, na mjestu je ostalo mrtvo. Kod mene se prije 3 godine takođe dječak od tri godine otgao majci iz ruke i podletio pod auto, isto je mrtvo.
Koliko djece treba da pogine na ulici da bi dve po turu kao vaspitna mjera ne otrži se iz ruke bila dozvoljena?

Nemojte ljudi pričati svašta.
To šta sad traže i zahtijevaju od roditelja briga me kao za lanjski snijeg a da vidim tog nekog da mi dođe i kaže da ne smijem udariti po guzi svoje dijete. Mogao bi još samo i on dobiti ali po glavi da se dozove pameti.
Pričaju o zlostavljenju djece a zlostavljači se nakon zlostavljanja upute na terapiju i doviđenja. Šta je bilo sa Friclom...kako se nikad niko nije upitao gdje je ta njegova kćerka, i gdje on sad - na liječenju...dajte ljudi, trebalo ga je razapeti nasred Beča pa da vidim ko bi onda nasrnuo na dijete i pravio vlastitom djetetu djecu.
Puste priče.
Svoje dijete sam dobro vaspitala i ukazujem mu i sada šta je u redu a šta ne, a ako treba dve po turu dobiće i to ali ako nešto veliko zgriješi.

Dragana ::
Bi li mogao pojasniti ovo svoje mišljenje ? Što se namjerno radi ? Što je ( kao glavno oružje ) u rukama lobija ?

Namjerno se iskrivljuje istina, namjerno se nameću norme ponašanja i to obično od onih koji nemaju djecu već drže kučiće i mačiće. I ovo ti je lobi isto kao i homo lobi koji nameće svoja viđenja kao jedina ispravna. Jednostavno je veoma, samo treba pogledati kroz prozor i okrenuti se oko sebe.

Nemam djecu ,ali koliko poznajem djece iz komšiluka po njihovom ponašanju rekao bih da ti njihovi roditelji ne vaspitavaju svoju djecu uopšte,čast izuzetcima.

cvjeticanin ::...,čast izuzetcima.

I tu se ogradi, veruj mi.

Dragana ::

drdoktor ::
Naravno da se radi namerno, zato neki put me je sramota sto sam psiholog, jer znam da je postala glavno oruzje u rukama lobija.

Bi li mogao pojasniti ovo svoje mišljenje ? Što se namjerno radi ? Što je ( kao glavno oružje ) u rukama lobija ?

Dragana, psihologija je postala glavno oruzje u rukama mnogih lobija. Zloupotreba psihologije u svhu manipulisanja ljudima u postizanju nekih svojih ciljeva.

Kao najklasicni primer zloupotrebe psihologije imamo kod LGBT lobija, u vojsci, od strane velikih korporacija u prodaji svojih proizvoda itd.

Covek je pod neprekidnim uticajem pazljivo osmisljenih obrazaca ponasanja koje usvaja vise na nesvesnom nego na svesvnom nivou.

Postavljam pitanje koliko danas covek zaista razmislja, a koliko mala kutija, kroz koju dolazi najveci uticaj?!

drdoktor ::
Dragana, psihologija je postala glavno oruzje u rukama mnogih lobija. Zloupotreba psihologije u svhu manipulisanja ljudima u postizanju nekih svojih ciljeva.

Kao najklasicni primer zloupotrebe psihologije imamo kod LGBT lobija, u vojsci, od strane velikih korporacija u prodaji svojih proizvoda itd.

Covek je pod neprekidnim uticajem pazljivo osmisljenih obrazaca ponasanja koje usvaja vise na nesvesnom nego na svesvnom nivou.

Postavljam pitanje koliko danas covek zaista razmislja, a koliko mala kutija, kroz koju dolazi najveci uticaj?!

Da . u pravu si . Slažem se s tobom da se psihologija iskorištava u svrhe manipuliranja ( ekonomska , vojna , politička , medicinska i sl. ) ... Međutim nejasna mi je Tvoja tvrdnja manipulacije u okviru ove teme .
Misljenja sam da se o nasilju nad djecom ( psihičkom , fizičkom i spolnom ) malo ili čak gotovo nikako nije glasno govorilo . I upravo je ono poticaj za uvođenje određenih mjera u obliku edukacija djece i odraslih u tom smislu . Istoimena je edukacija potrebna . Zar ne ? Ne vidim u njoj prijetnju manipuliranja .

Dragana ::... u obliku edukacija djece i odraslih u tom smislu . Istoimena je edukacija potrebna .

Edukacija je potrebna, nikad se više nije pričalo o tome a kakve su kazne? Nikakve.
Nije problem edukacija već izvrtanje vrijednosti, roditelj ne smije nimalo zagalamiti na dijete jer ga dijete može optužiti za zlostavljanje i psihičko maltretiranje.
Ovo je daleko dublja tema a samo je površina zagrebena.

Ne vidim u njoj prijetnju manipuliranja .

U sve ijednoj rečenici Doktorovog članka ja sam vidjela manipulaciju, manipulaciju s djecom ali i roditeljima, tkz. ispiranje mozga.

Mislim da je to jedan licemerni trik; na zapadu divlja pedofilija i zlostavljanje dece, trgovina i svašta- a ovamo, zakon o zaštiti dečjih prava...
To mora da bude stvar savesti svakog normalnog čoveka, a ne pravo države;nije posao države da propisuje norme društvu, nego da sprovodi norme koje društvo propiše državi. Etatizam zapada je sve to okrenuo naglavce- na jednoj strani imamo neke sumnjive slobode, sporne i samim građanima u većini, kao direktno ugroženim tim slobodama (oružje, LGBT prava, u SAD pravo države da hapsi i sumnjiči za terorizam, bez prava na suđenje i advokata), a sa druge strane- ovo i još mnoge redukcije običajnog prava...
Naravno, daleko od toga da sam za tolerisanje bilo kakvog nivoa nasilja nad decom- ali, nismo svi doktorirali dečju psihologiju, pa da se uvek setimo sofisticiranih tehnika vaspitanja.
Kažem, još jednom- to je stvar opšteg morala. Odrasle, koji kinje decu, treba da kažnjavamo mi, komšije, prijatelji i rođaci- a ne neki stranci sa značkom; dok god to ne bude praksa, neće biti ni rezultata na tom planu. U ovo sam se lično uverio mnogo puta.

Pre mesc dana smo drugarica i ja išle u jednu osnovnu školu u kraju da upišemo decu u prvi razred.
Na razgovoru kod psihologa njen mali je rekao na pitanje kako te mama nagrađuje za neko dobro učinjeno delo, i kako te kažnjava ovako: Mama mi kad sam dobar kupi šta hoću, a kad nisam dobar bije me.
Psiholog je pogledom presekla njegovu majku, pritom znam da je Nataša uvek za razgovor i da nikada ne tuče Nikolu.
Zna se šta znači kad neko nekog tuče, a šta je kad te povuče za uši.
Nati je bilo poprilično neprijatno, jer Nikola preteruje.
Ako je zapamtio kad ga je neki put povukla za uvo ili počupala po kosi, ne može reći da ga majka bije.
A i ta žena psiholog ne zna šta je tačno.
****
Mene su moji "pljeskali" kad je trebalo, pa sam sad normalna osoba, nisam pustila jezičinu, postala narkos ili ja bijem njih, kao što danas omladina radi.
Današnji roditelji ne vode računa o deci i nemaju autoritet, današnji se roditelji spuštaju i saginju deci, misle da je bolje primeniti prijateljski odnos, ali mislim da greše.
Ipak se treba znati koje mlađi a ko stariji, ko roditelj, a ko dete, da se novinski stupci ne bi više punili tekstovima poput: "Prebio majku, ubio oca" itd.
Današnji roditelji deci dozvoljavaju sve, što nije svakako dobro.
****
Ne "tučem" svoje dete, ne treskam ga o patos, ne "ubijam Boga u njemu", ali ga učim da me poštuje i da mora da me sluša.
Ako se desi nekada da nešto jako zgreši, izvičem se na njega i zabranim mu igranje na kompjuteru ili tv.
Mene to brzo popusti, ali zato i on bude poslušniji.
Nikada ga nisam prebila da mu se guza plavi, jer batine ne podržavam (iako sam ih i sama dobijala), ali neka vaspitna mera mora da postoji.
****
Nervira me to što se Americi uvlačimo u du.. sa nekim stvarima, između ostalog i sa rečenicom: sve se da postići rečima - budimo sa decom na drugarskoj liniji, jer nekada reč nije dovoljna, naročito kod dečijeg bezobrazluka, koga na brz i efikasan način treba saseći u korenu... da ne bi posle izrasli u probisvete...

Arwen Evenstar ::
A i ta žena psiholog ne zna šta je tačno.

Pojma oni nemaju. Pre par godina sam sa malim išla u socijalno da izvadim potvrdu da moje dijete može sa mojima za Beograd bez mog prisustva. A to jutro smo se zezali i ganjali po kući i ja ga u momentu uhvatim i poljubim pod vrat u onaj dio gdje vrat počinje, pošto sam bila našminkana ostao je trag ruža. Vidjela sam i obrisala ali nedovoljno.
Uđemo nas dvoje tako držeći ga za rukicu i kažem šta mi treba, ona pogleda, odmeri me od glave do pete pa maloga i ustade, priđe djetetu i poče da pipa to mjesto gdje sam ga poljubila. "Tuče li te majka, šta ti je ovo ovde ovako crvenkasto" upita ga, sreća pa se dijete sjetilo i reče joj mene mama ne tuče tu me sad poljubila pa joj ostao karmin.
Zamisli, tek tad je rekla dobar dan i šta želite.
Ne kažem ja treba ona da pogleda sve ali tamo gdje treba da reaguju obično zatvaraju oči.

drdoktor ::Iskustvo nekih zemalja koje primenjuju ovakav zakon je pokazalo da su deca zloupotrebljavala svoja prava.

Roditelji su bukvalno zlostavljani.

Moja kuma koja živi u Francuskoj kaže da ne sme da viče na decu kad su nemirna jer joj odmah priprete da će zvati SOS telefon i reći će da ih zlostavlja.
Dakle, deca počinju da manipulišu roditeljima. Užas!

cat09 ::
Moja kuma koja živi u Francuskoj kaže da ne sme da viče na decu kad su nemirna jer joj odmah priprete da će zvati SOS telefon i reći će da ih zlostavlja.
Dakle, deca počinju da manipulišu roditeljima. Užas!

Uf da meni pripreti, znaš šta bi bilo. Učiteljica je počela nešto ***da sad ne lajem, imate telefon ako vas tuku i bla bla bla. Ja svom malom fino objasnim "dragi ko tebe hrani, oblači i kupuje ti, ispunjava želje, pod čijim krovom spavaš"? Gleda, "pa pod tvojim sve ti mi to činiš, i brineš se o meni." "E dragi moj kad tvoja učiteljica i socijalni radnici krenu da ti kupuju sve i prave ono što želiš da jedeš onda kad ti ja pravim onda neka pričaju o takvim glupostima, dok si pod mojim krovom moja su pravila". I nema od tada ni pisak.
Kasnije sam čula da je to rekao i učiteljici i da je ona samo ćutala.

Orhideja ::
Uf da meni pripreti, znaš šta bi bilo. Učiteljica je počela nešto ***da sad ne lajem, imate telefon ako vas tuku i bla bla bla. Ja svom malom fino objasnim "dragi ko tebe hrani, oblači i kupuje ti, ispunjava želje, pod čijim krovom spavaš"? Gleda, "pa pod tvojim sve ti mi to činiš, i brineš se o meni." "E dragi moj kad tvoja učiteljica i socijalni radnici krenu da ti kupuju sve i prave ono što želiš da jedeš onda kad ti ja pravim onda neka pričaju o takvim glupostima, dok si pod mojim krovom moja su pravila". I nema od tada ni pisak.
Kasnije sam čula da je to rekao i učiteljici i da je ona samo ćutala.

Ni ne sumnjaj- da li si u pravu; postupila si na jedini normalan način. To, što roditelji čine za svoju decu, ne bi nikad i niko drugi- i to obavezuje i dete, a svakako daje i neka prava roditelju.
Dakle, neka se nose oni sa svojim podvalama- vidimo i sami, kakve im generracije stasavaju...