Roditelji kao sumnjiva lica

Ja se stvarno trudim da budem extra mama, ispunjavam želje što se hrane tiče, za 1 peticu nema nagrade sem poljubca ali za više u jednom danu slijedi nagrada, kupujem mu zaista sve što treba i tražim kvalitet stvari što se njega tiče, još uvijek je moja velika maza, još uvijek mi sjedi u krilu, još uvijek igramo fudbal i odbojku zajedno, pa šta bi više od mene.
Ali za sve treba imati granica. Učitelji u školama previše popuštaju pa sad se hvataju za glavu kad stariji učenici nasrnu fizički na njih. Možeš misliti kakvo je tek stanje kod kuće i šta će od njih biti kad budu odrasli ljudi. Pravila moraju postojati.

Naravno... Ne treba od njih praviti budale, nego ljude. Ja ne vidim ni jednu grešku u tom konceptu, a ko je vidi, baš bih voleo da ukaže na nju...

interesantno...

...
I nije mi zasmetalo što pišete o njima, ali da to sasvim normalnim tonom nazivate „trendom“ (kao da je mama nekakava cipela sa platformom koja je sad IN), e takav stav mi je potpuno OUT. Možda Vaše Yahoo! ?itateljke imaju više nerava ili razumevanja, te za opravdanost Vaše studije iznosite epohalno otkri?e da su ljudi bez dece sre?niji od onih koji imaju porodicu. Who cares? Ma koga je briga?

I to nije sve. Ne samo da su sre?niji (svaka im ?ast, njihov izbor), ve? studija dalje pokazuje da roditelji sa malom decom ?eš?e pate od depresije, emocionalog rastrojstva i drugih negativnih emocija. „Žene su ranije po napuštanju roditeljske ku?e odmah osnivale svoje porodice i tako preuzimale nove uloge majke i doma?ica. Danas u brak stupaju znatno kasnije, kad su se ve? ostvarlii na poslovnom i finansijskom planu, tako da po dolasku dece znaju ?ega se odri?u. I to im – nedostaje”.

Idemo dalje.

Roditeljstvo je ?esto idealizovano, a zapravo je i finansijski i emotivno iscrpljuju?e. Roditelji glorifikuju svoj život i ?vrsto veruju da je emocionalna KORIST od dece ve?a nego što to zaista jeste. Ne samo što su roditelji manje sre?ni, ve? su i siromašniji, jer ih dete do 18 godine košta ?ak 200.000 dolara. Kakvo bacanje para?!!! Znate li vi koliko je to pari gore pomenutih cipela?!!!

Ako i zaobi?emo ove prili?no radikalske stavove, možda bi i mogle da se složimo da je roditeljstvo ponekad iscrpljuju?e, da ga ne možete pauzirati ili dozirati. Možda bi mogle da razgovaramo i onoj savršenoj mami (uvek nasmejanoj, kreativnoj, doteranoj, punoj razumevanja) koja nam se osmehuje sa naslovnica nabijaju?i nam ose?aj griže savesti što smo izašle u šetnju sa decom u plišanoj terenerci i bez šminke. Mogla bih da pišem o svakodnevnim problemima sa kojima se susre?e moja porodica. Ali ne?u, neka o tome pišu sociolozi.
Ja danas svim srcem i na sav glas branim roditeljstvo!
Udobne im bile cipele sa platformom!
Ja danas biram baletanke, da u njima lakše tr?im za – decom!


preuzeto sa

Dragana ::

digitalmandrak :: Dragana,ako dete kome si pola sata objasnjavao da ne sme da istrcava na ulicu ili da gura ruke kroz ogradu da bi pomazilo psa koga ne poznaje,(kao i sve posledice koje iz toga proizlaze) i dalje radi to isto,onda je neminovno da ga sljepis po doopetu...To je nuzno za dobrobit deteta i ,po meni, nije zlostavljanje...

Razgovori i roditeljska objašnjenja i pojašnjenja su primarni i nezamijenjivi odgojni postupci , koji se nerijetko preskaču . Udaranja po guzi su krajnje opcije .
Djete koje je premaleno neće shvatiti da ne smije gurati ruku zbog opasnoga psa , stoga ga ne treba puštati bez roditeljskoga nadzora . Starije djete će razumjeti . ( trebalo bi ) ! :
Maleno dijete također neće shvatiti količinu opasnosti istrčavanja na ulicu te ga ne treba ( i ne smije se ) puštati bez nadzora roditelja na nezaštićena mjesta . Starije djete će razumjeti odnosno ; trebalo bi ...

Što je pisala Dragana skroz je tačno po mom uverenju. Da dodam, Malo dete neće ni razumeti zbog čega je dobilo po dupencetu.

teorijski je tachno to shto je dragana napisala, ali u praksi je teshko izvodljivo... ide tu ona pricha o strpljenju koju svi dobro znamo, ali nekad to zaista ne pije vodu... ako je dete malo i ne moze da shvati sve shto mu objashnjavamo, 'shljepka po guzi' ce odraditi posao, u sluchajevima tipa 'istrchavanje na ulicu' ... znace za sledeci put...

@avramova -nece mozda razumeti ali ce se verovatno setiti iste kad sledeci put bude u istoj situaciji

postoje situacije kad i pored sve paznje ne mozemo da ispratimo sve njihove nestashluke i mislim da takve stvari ne treba tretirati kao fizichko nasilje, il zaboga zlostavljanje ...
nisam za to ako moze da se izbegne, ali bolje je i to u nekim situacijama nego da se neshto desi..
kod mene su obichno palile pretnje varjachom mada sad vishe ni to jer imaju vec 9 i 10 godina...
nekako , mislim da svaku vrstu fizichke pretnje dozivljavaju kao povredu njihove male lichnosti, i sasvim su u pravu.... zato je svakako treba izbegavati kad god je moguce

naOpaka ::
@avramova -nece mozda razumeti ali ce se verovatno setiti iste kad sledeci put bude u istoj situaciji

Zar nije važnije da shvati zbog čega nešto ne sme, nego da to ne radi jer ne voli batine?

Avramova ::

naOpaka ::
@avramova -nece mozda razumeti ali ce se verovatno setiti iste kad sledeci put bude u istoj situaciji

Zar nije važnije da shvati zbog čega nešto ne sme, nego da to ne radi jer ne voli batine?

jeste naravno, ali ako u nekom uzrastu to ne mozesh verbalno da mu objasnish, mislim da je bolje sprechiti opasnu situaciju nego pustiti... ja nisam uspevala klinkama u prohodavajucem uzrastu sve da objasnim...

Nije niko uspeo pa ni ja ali se zato nisam odvajala od njih. Neki su rekli da preterujem i to mene nije tangiralo. Šta bih ja inače radila a deca u "opasnoj zoni" nego bila pored njih?

naOpaka ::teorijski je tachno to shto je dragana napisala, ali u praksi je teshko izvodljivo...

U principu, sve o cemu Dragana pise jeste tesko primenljivo u praksi, a ja sam slabo od nje dobijala konkretne odgovore. Nekako mi to sve mnogo bajkovito izgleda.

Povodom tvog pisanja, 'naOpaka', ali da citiram Av

Šta bih ja inače radila a deca u "opasnoj zoni" nego bila pored njih?

Verujem da to zavisi od uzrasta. Sigurno da bi narocito smesno bilo stajati pored deteta od osam, deset ili petnaest godina ako se penje uz merdevine. Predpostavljam da bi se deca u tim, tzv. starijim, uzrastima pela na merdevine nekim poslom, dok dete od godinu -dve ima potpuno drugaciju ideju.
Ono sto je mene narocito zbunjivalo to je da se retko govori o uzrastu, ali vidim da i pol moze biti od znacaja tokom diskusije.
Poslednjih dana 'bavim se' raznim 'poremecajima ponasanja'. Od prilike da isti simptomi ukazuju na razmazeno ili hiperaktivno dete. Takvo dete moze imati pride i problem sa disleksijom.
Vrlo ozbiljne stvari u pitanju, a roditelji potpuno zatvoreni za bilo kakvu dobronamernu sugestiju. Cast izuzecima...
Elem, slabo su roditelji sumnjiva lica. Vrlo vesto ce od svih ostalih, bas oni sami, to napraviti.
Mnogo komplikovano, i emotivno izuzetno tesko.

Cinjenica jeste da iz dana u dan sve vise raste broj zlostavljanih osoba, kako odraslih, tako i djece. U dosta slucajva je to malo prenaglaseno sto od strane sluzbenih lica koja se bave tim, sto od strane same djece, koja vjesto znaju da iskoriste tu situaciju. Zivim u USA i posljednjih desetak godina se upravo bavim tim poslom (radim u prihvatilistu za zlostavljanu djecu i djecu bez roditeljskog staranja). Zakonski, tijelesno kaznjavanje djeteta (2-3 po turu i slicno) nije kaznjivo, ukoliko nije vidljivo. Ukoliko je to vidljivo (masnice, crvenilo, bilo kakvi tragovi), onda je kaznjivo. Licno smatram da tijelesno kaznjavanje nije toliko strasno, ukoliko se to ne desava svakodnevno i u koliko to nije posljedica roditeljske frustracije. Naravno, ako ima efekta. Ako nema, definitivno se treba primijeniti drugi nacin kaznjavanja, jer vrlo lako (nesvjesno) tijelesno kaznjavanje prelazi u zlostavljanje. Linija je vrlo tanka.

Ma,toga je bilo mnogo vise ranije.Pogotovo kod nas.Cak se nije ni potenciralo jer je vaspitna pljuska ili par puta po guzici bio prihvaceni model odgoja dece.Naravno da je bilo idijota koji su to koristili pa premlacivali celu familiju,ali 95% ljudi je na taj nacin usmerilo one "tvrdoglave i hiperaktivne"

Sad je sve naopako.Klinci znaju za svoja prava... i to koriste maksimalno.Maloletnicke delikvencije nikad vise,porodice se raspadaju jer nema vise autoriteta i sistem vrednosti je unisten

Prema tome,mislim da je ovo mnogo velika greska.Nismo mi mentalno spremni za mnoge stvari koje su na zapadu odavno normalne.Sa druge strane,taj zapadni sistem vrednosti je skroz naopak.U Americi se po skolama i koledzima ubijaju kao muve.Samo fali da i nama dozvole da cim ti stranac pridje kuci mozes da mu prosviras celo...bice krvi do kolena bez ikakvog novog rata

Znaju moja deca da nisam sumnjivo lice baš kao što ja sada znam da ni oni meni nisu sumnjivi.

Koliko se dajemo kao roditelji da ne bismo bili "sumnjiva lica" - zapitala sam se milion puta i odgovor pronašla u njima.

Što se zapada i njegovog utiicaja tiče, nešto me zaboli. Ne mogu oni biti jači od mene - majke.