Vesti iz sveta IT-ja (softver, hardver i...)

Neke antivirus aplikacije utiču na funkcionalnost Windows 10 sistema

Nakon poslednjeg istraživanja agencije AV-Comparatives, došlo se do zaključka da neka sigurnosna rešenja bitno utiču na funkcionalnost Windows 10 operativnog sistema, te ugrožavaju korisničko iskustvo.



Test je izveden u okviru uređaja Lenovo G50, sa Core i3 procesorom, te 4GB RAM-a, a koji podržava Windows 10 Fall Creators Update, te su sve aplikacije instalirane sa originalnim podešavanjima. U okviru testa obavljen je niz osnovnih operacija, poput kopiranja i arhiviranja fajlova, instaliranja i uklanjanja različitih aplikacija, pokretanja programa, skidanja fajlova i pretraživanja interneta, a najmanje očekivani rezultati do kojih se došlo su u vezi sa funkcionisanjem Microsoft-ovog Windows Defender-a, te njegovog uticaja na funkcionalnost sistema, budući da ovaj dolazi u paketu sa Windows-om 10.

Naime, Windows Defender je negativno uticao na funkcionalnost uređaja, a prilikom kopiranja i instaliranja aplikacija, dok je manji uticaj zabeležen i prilikom skidanja fajlova. Tako je Windows Defender ostvario prosečan rejting performansi, dok su Avast, AVG, Bitdefender i Kaspersky aplikacije ostvarile najbolje rezultate. Većina antivirus rešenja skoro da nije uticala na performanse uređaja tokom pretraživanja interneta, te kopiranja fajlova, dok su najveća usporavanja zabeležena kada bi se neke aplikacije na uređaju pokretale po prvi put. Tako Tencent, Trend Micro, Emsisoft i VIPRE sigurnosni proizvodi beleže najveće usporavanje sistema tokom ovakvih akcija.



Važno je da se napomene da je ovo istraživanje sprovedeno na uređaju sa prilično slabim specifikacijama, te da bi uticaj na performanse bio značajno manji kod uređaja sa novijim hardverom.

Izvor: Softpedia

Evolucija Windows operativnog sistema

https://pcpress.rs/evolucija-windows-operativnog-sistema/

Facebook progovorio o svojoj mračnoj strani

Facebook je ogledalo sveta, a u njemu ima loših stvari koliko i dobrih, ako ne i više. Dugo su čelnici ove mreže ćutali o obimu zlostavljanja i zloupotreba na mreži, ali su sada konačno izašli sa brojkama. Da li ste spremni da saznate u kakvom svetu živite?



Facebook je objavio da je samo u prva tri mesec ove godine obrisao ili obeležio kao nepodesne 29 miliona postova. Oni su cenzurisani zbog govora mržnje, nasilja, terorizma i seksa. Ovo je prvi put da kompanija javno objavljuje obim cenzurisanja postova. Kako bi se obradio ogroman broj objava, Facebook je razvio vešačku inteligenciju koja asistira vojsci od 17.000 moderatora.

Da li Facebook može da kontroliše sadržaj?

I pored ovolike kontrole, često se desi da neke stvari promaknu kontroli. Algoritmi su prepoznali samo 38% postova sa govorom mržnje dok su 62% prijavili korisnici. S druge strane Facebook se hvali da je prepoznao 99,5% propagande Islamske države, Al Kaide i drugih terorističkih organizacija, dok je samo 0.5% došlo od strane korisnika. Izveštaj govori da je u periodu od januara do marta došlo do povećanog broja postova koji se odnose na golotinju i nasilje.

Brojke govore da su postovi sa nasiljem i brutalnostima brojniji za 183% u odnosu na prethodni period. Veruje se da je to povezano sa nestabilnošću na Bliskom istoku, a pre svega sa ratom u Siriji. Kako se navodi u izveštaju, 1,9 miliona postova je prepoznato kao ekstremističko, što je rast od 73% u odnosu na protekli period.



Kako prepoznati nasilje na Facebooku?

Posebna kategorija o kojoj se često priča kod nas je internet nasilje. Zlostavljanje na društvenim mrežama je novi obrazac među mladima širom sveta, pa je tako kompanija navela da je otkriveno 2,5 miliona takvih slučajeva. To porast od 56% u odnosu na period oktobar-decembar prošle godine. Postavlja se pitanje koliko je tek neotkrivenih slučajeva?

Moderatorima su pune ruke posla, ali pritom imaju problem sa odlučivanjem šta obrisati a šta ne. Dešavalo se da algoritam cenzuriše post prepoznajući reči koje se vode kao uvredljive za seksualne manjine, ne obraćajući pažnju da ih je objavila upravo član te zajednice. Generalizacija bi ovde imala kontraefekat, ali to ne znači da ne treba težiti usavršavanju metoda.

Koliko često se krše pravila objavljivanja ?

Facebook je utvrdio da na 10,000 objava 27 njih se odnosi na neku vrstu nasilja. Kako se na mreži dnevno nađe 1,5 milijardi korisnika, to znači da se svakodnevno pojavi na desetine miliona nasilnih postova. Takođe, 9 postova bude označeno da ima seksualnu sadržinu. Kompanija procenjuje da je do 4% Facebook naloga lažno, a da su u međuvremenu uklonili 583 miliona lažnjaka samo u ovom periodu početkom godine.

Interesantan je trenutak u kome se Facebook odlučuje da objavi brojke o zloupotrebama na ovoj mreži. Bliži se famozni GDPR koji preti da promeni način na koji kompanije manipulišu sa podacima korisnika. Da li na ovaj način Mark Zuckerberg želi da stavi do znanja koliko je važno kontrolisati sadržaj ili samo želi da se pohvali brojkama?

Izvor: Facebook

Pao sistem Evropske komisije zbog navale na vaučere za Wi-Fi

Sistem Evropske komisije, odnosno službene stranice projekta WiFi4EU nije u utorak 15. maja 2018, izdržao navalu kada je tačno u 13 sati preko 18 hiljada evropskih opština i gradova pohrlilo da se prijavi, kako osvojili vaučer od 15.000 evra za uvođenje besplatnog interneta na javnim prostorima.



Kako je ključni kriterijum za podelu prvih 1.000 vaučera bila brzina prijave, jasno je da su baš svi registrovani gradovi i opštine, a u utorak ujutro ih je bilo oko 18.500, pripremili svoje ‘najbrže prste’ i odmah u 13 sati krenuli u prijavu zbog čega je sistem odmah krahirao, a stranica čitav dan ostala nedostupna. Koliko se gradova i opština uspelo prijaviti u tih nekoliko sekundi ili minuta, nije poznato, kao ni da su podeljeni svi vaučeri ili je sistem krahirao pre toga.

Evropska komisija je odlučila da uloži 120 miliona evra, kako bi kroz projekt WiFi4EU, odnosno vaučere od po 15.000 evra, gradovima i opštinama omogućila besplatno uvođenje bežičnog interneta na javnim prostorima. Cilj je smanjenje isključivosti, odnosno, omogućavanje pristupa internetu svim građanima EU-a, bez obzira gde žive i koliko zarađuju.

Koliko god marketinški ovaj projekt bio zanimljiv, od samog starta većini zainteresovanih bio je sporan način podele, odnosno sistem ‘najbržeg prsta’, u kojem ne presuđuje kvalitet pripreme projekta i prijave, nego isključivo brzina, odnosno, kvalitet mreže i pristupa stranicama WiFi4EU.

Izvor: SEEbiz

Google One – novi cloud servis po vrlo povoljnim cijenama; objedinjuje Photos, Drive i Gmail



Google često zna zakomplicirati svoje usluge. Pored stihijskog lansiranja većeg broja chat aplikacija, imali smo prilike vidjeti i popriličnu zbrku u Googleovim cloud servisima. Ipak, čini se kako je Google toj zbrci sada odlučio stati na kraj, te je lansirao novu Google One uslugu koja bi trebala umanjiti zbrku. Ili obrnuto?. Google One će uskoro povezati spremišni prostor Google Photos, Google Drive i Gmail servise, odnosno objediniti one usluge koje nisu vezane za poslovne G Suite račune.

Ovim povodom Google je predstavio i novi cjenik. Tako će 100 GB mjesečno stajati samo 1,99 dolara, 200 GB 2,99 dolara, a 2 TB 9,99 dolara. Vidljivo je da je iz ponude nestao 1 GB paket, no za njegovu cijenu je ponuđen dvostruko veći. Oni s većim apetitima moći će ugovoriti i veće pakete. Tako će 10 TB stajati 99,99, 20 TB 199,99, a 30 TB 299,99 dolara mjesečno.



Nova usluga će pojednostaviti dijeljenje sadržaja unutar obitelji, a svaki korisnik će moći dodati po pet članova, za što će Google ispostaviti jedan račun.

U Googleu navode da besplatni dio ostaje 15 GB, no zbog povećanja prijenosa slika i videa u visokim rezolucijama (npr. 4K), koje je uzrokovalo povećanju potrošnju resursa, morali su uvesti novu uslugu s naplatom.

Za sada još nije poznato kad će Google One točno krenuti online, no ukoliko želite biti na vrijeme informirani, pretplatite se na one.google.com adresi i čekajte obavijesti. Ostale detalje o najavljenoj Google One usluzi možete pronaći ovdje.
https://www.blog.google/products/google-one/one-simple-way-get-more-out-google/

Windows 10 uskoro dobija copy/paste u cloudu



Windows Insideri dobili su mogućnost nadogradnje svojih testnih Windows-a 10 na verziju 17666. S njom dolazi nekoliko noviteta, poput tamnog File Explorer-a, ali i jedna dodatna zanimljiva mogućnost za one koji istovremeno rade na više računara ili pak žele da prebace posao sa jednog na drugi računar (primera radi kod kuće i na poslu).

Osim opcije Timeline koja omogućava da se neka aplikacija ili dokument otvori na jednom mestu, a na drugom se nastavi rad na njemu (ako je korisnik na oba računara prijavljen istim Microsoft-ovim nalogom), od sada će se na sličan način, putem oblaka, moći da zinhronizuju i sadržaj clipboarda.

Cloud Clipboard, kako se naziva, aktivira se pritiskom na Win+C (umesto Ctrl+C kao za obično kopiranje). Sadržaj koji se na ovaj način kopira u clipboard biće sinhronizovan putem oblaka pa će ga biti moguće lako zalepiti na nekom drugom računaru povezanom preko Microsoft naloga.

Novi Cloud Clipboard će pamtiti i istoriju kopiranja i lepljenja, a omogućava korisniku i da "zakači" neke sadržaje koji mu često trebaju da budu pri ruci, pa da ih po potrebi lako pronađe i zalepi u dokument.

Snapchat prikazuje reklame koje nije moguće preskočiti



Popularna aplikacija Snapchat u ponedeljak je započela sa novom praksom oglašavanja. Korisnici aplikacije pri njenoj upotrebi sada moraju da gledaju i reklamni sadržaj u trajanju od šest sekundi.

Takav sadržaj se za sada pojavljuje za vrime projekcije video sadržaja iz serijala Shows, koji nude Snapchatovi medijski partneri u SAD-u kao što su NBC i Disney te ga nije moguće preskočiti. Među reklamnim sadržajem koji se nudi za sada su najave su filmova kao što su Deadpool 2 i Adrift te reklame za proizvode kao što su Samsung Galaxy S9 i Snapple.

Nove video reklame su deo Snapchat-ove nove kampanje oglašavanja koja je najavljena u aprilu, a predstavlja odmak od dosadašnje prakse reklama koje su se mogle preskočiti (oglašivači su bili nezadovoljni dosadašnjim formatom u kojem su korisnici preskakali reklame u proseku nakon dve sekunde).

Prema poslednjim podacima, u prvom kvartalu ove godine u proseku je Snapchat svakog dana imao oko 191 milion korisnika.

Instagram dodaje novu alatku za praćenje utrošenog vremena

Instagram dobija novu alatku „Usage Insights“ koja će omogućiti korisnicima da vide koliko vremena provode u aplikaciji. Prema TechCrunch-u ova funkcija je otkrivena u kodu Instagram aplikacije za Android.



Direktor Instagram-a, Kevin Systrom, je potvrdio originalni izveštaj u nizu tvitova, komentarišući da kompanija stvara „alatke koje će pomoći IG zajednici da saznaju više o vremenu koje troše na Instagram-u, ma koliko to vremena bilo, trebalo bi da bude utrošeno sa svrhom i pozitivno“.



Konkretni detalji o tome šta će ova funkcija podrazumevati još uvek ne postoje, ali sa ovakvim planovima Instagram je najnovija velika kompanija koja počinje da razmišlja o tome kako korisnici reaguju na njihovu platformu, sledeći korake kompanija poput Google-a i matične kompanije Facebook. Nedavno je Google objavio da će Android P uključiti nekoliko funkcija kako bi korisnicima pomogao da korisnije upravljaju svojim vremenom koje troše na telefonima, uključujući detaljne izveštaje koliko dugo koriste različite aplikacije. Ovakvu ideju ima i YouTube te smo prošle nedelje imali vest kako kompanija planira da u svoju YouTube aplikaciju doda podsetnik kako bi svoje korisnike opomenuo na vreme koje su utrošili gledajući ga.

Izvor: The Verge

Traži se 50 tehnoloških kompanija sa najbržim rastom

Počeo je proces registracije za izbor tehnoloških kompanija sa najbržim rastom u centralnoj Evropi koji organizuje konsultantsko-revizorska kompanija Deloitte. Projekat pod nazivom CE Technology Fast 50 u Srbiji se sprovodi jedanaestu godinu zaredom, dok se na području centralne Evrope sprovodi već osamnaest godina.



Postoje tri kategorije a prva je „Technology Fast 50” i ima za cilj rangiranje tehnoloških kompanija sa najbržom stopom rasta prihoda u centralnoj Evropi u poslednje četiri godine (2014-2017.). Za plasman na ovu rang listu, 50 najbrže rastućih (Fast 50), kompanija mora da ostvari minimum 50 hiljada evra prihoda godišnje u prve tri godine koje se posmatraju (2014, 2015. i 2016.) i 100 hiljada evra u 2017. godini. U kategoriji Zvezde u usponu (Rising Stars), mogu da konkurišu mlade kompanije sa brzim rastom koje posluju manje od četiri godine, a najbolji se rangiraju na osnovu prosečnog rasta prihoda ostvarenih tokom poslednje tri godine. Kompanije moraju da ostvare godišnje prihode od minimum 30 hiljada evra u poslednje tri godine (2015 – 2017.). Kompanije iz tehnološkog sektora same se prijavljuju na konkurs za sve kategorije, a 50 najbolje plasiranih rangiraće se na osnovu prosečnog rasta prihoda ostvarenih tokom poslednje četiri godine, čime kompanije dokazuju kontinuiran i brz rast.

Treća kategorija je „Velikih pet”, u koju će biti uvrštene samo one kompanije čiji su prihodi u 2017. godini bili veći od 25 miliona evra, a ostali kriterijumi za učešće su isti kao za kategoriju „50 najbrže rastućih“. Ove godine biće dodeljene dve specijalne nagrade, od kojih je jedna za „najznačajniju inovaciju“ koja se dodeljuje kompaniji koja razvija jedinstven i inovativan proizvod ili pruža usluge koje imaju revolucionaran uticaj na tržište. Pobednik ili pobednici će biti izabrani na osnovu procene nezavisnog žirija. Pedeset kompanija koje se budu plasirale na listu za centralnu Evropu automatski će biti nominovane za takmičenje za 500 najbrže rastućih tehnoloških kompanija u EMEA regionu (Evropa/Bliski Istok/Afrika) ukoliko budu ispunile kriterijum za ovu listu, a to je 50 hiljada evra godišnje u prve tri godine koje se posmatraju (2014,2015. i 2016.) i minimum milion evra prihoda u 2017. godini.

Da bi se prijavili na konkurs potrebno je da se kompanije registruju na veb stranici www.deloitte.com/cefast50, gde možete saznati više informacija o svim kriterijumima koje bi kompanije trebalo da ispune kako bi se plasirale na neku od pomenutih lista. Proces registracije se završava 31. jula 2018. godine, a rang liste će biti objavljene u oktobru 2018. godine.

Netflix upotpunjuje servis sopstvenim filmovima

Kako holivudski studiji puštaju svoje letnje blokbastere u pozorištima, Netflix Inc pokušava da filmskim ljubiteljima da razlog da ostanu kod kuće. Usluga za strimovanje je na putu da realizuje najmanje 86 Netflix-ovih originalnih filmova 2018. godine, izjavila je kompanija. To prevazilazi planiranu proizvodnju sva četiri glavna, tradicionalna studija zajedno, jer je prošlogodišnji Netflix-ov rekord bio 61 film.



Agresivna strategija ima za cilj da reši žalbe korisnika, da je filmska biblioteka servisa zastarela, a odluka Walt Disney Co, da prestane da snabdeva Netflix novim filmovima, njegove američke kupce 2019. godine, može da poveća broj tih žalbi. Kupovina filmova iz drugih studija postaje sve skuplja, jer se intenzivira striming konkurencija. Netflix je rekao da se isplati imati više svojih filmova. Kompanija je izjavila da je 33 Netflix-ovih filmova koji su do sada objavljeni u 2018, gledani su više 300 miliona puta, a gledalo ih je i više od 80 miliona korisnika širom sveta. Proizilazi da jedan film prosečno gleda više od devet miliona gledalaca.



Rukovodioci su rekli da je veliki broj filmova odgovor na širok spektar ukusa koje pokušavaju da zadovolje, te da podaci koje prikupljaju od pretplatnika obezbeđuje im uvid u navike pretplatnika što im pomaže kod izbora filmova. Polovina Netflix-ovih korisnika od njih 125 miliona, živi izvan SAD-a, a kompanija računa na inostrana tržišta kako bi ubrzala budući rast. “To je umetnost i nauka”, rekao je Ian Bricke, koji nadgleda Netflix-ovo nezavisno izdavanje filmova i produkciju. “Naša globalna publika je sve raznovrsnija. Stalno učimo i budemo što mudriji.”

Izvor: Reuters

Twitter protiv internet trolova

Twitter se okreće novoj taktici u okviru borbe protiv internet trolova, a preko koje će ostale korisnike jednostavno poštedeti njihovih postova.



Naime, ova društvena platforma, koja godinama trpi pritiske javnosti zbog toga što ne uspeva da na vreme ukloni negativne sadržaje, u budućnosti neće objavljivati postove onih korisnika koji budu prepoznati kao trolovi. To uključuje one koji često svoje tvitove usmeravaju ka onima koji ih ne prate, one koje drugi korisnici često blokiraju, te na one koje paralelno budu vodili više profila na ovoj društvenoj mreži.

Iz kompanije Twitter kažu da, iako mnogi problematični postovi ne krše pravila korišćenja, i dalje utiču na iskustvo drugih korisnika, te svojim nasilnim i neukusnim sadržajima ugrožavaju kompaktnost zajednice. Tako, zahvaljujući poslednjem potezu, ovi postovi neće biti uklanjani, ali će biti manje vidljivi u okviru platforme, a naročito kada su u pitanju rezultati pretraživanja. Kompanija se nada da će na ovaj način donekle očuvati i slobodu govora, koja je sve češće diskutabilna, te da će poboljšati iskustvo za prosečnog korisnika. Postoje i oni koji tvrde da se na ovaj način problem gura pod tepih, budući da će uvredljivi sadržaji i dalje egzistirati na ovoj društvenoj mreži.



Oni koji budu želeli da vide sve tvitove, moraće da, kada opcija bude postala dostupna, kliknu na „see more,“ a kako bi se pojavili i oni tvitovi koji su uz pomoć algoritama prepoznati kao takozvano „trolovanje.“ Iz kompanije kažu da će na meti pre svega biti bot nalozi, te oni koji se koriste za različite prevare, a poput onih koji reklamiraju svoje sumnjive ponude ispod tvitova poznatih ličnosti, te drugih popularnih korisnika.

Izvor: The Telegraph

YouTube Music, servis za streaming muzike, stiže sledeće nedelje



Najveći svetski internet video servis sledećeg utorka će krenuti u direktnu borbu sa Apple Music-om, Spotify-em, Deezer-om, i ostalim velikim igračima na tržištu muzičkog streaminga. 22. maja će, nakon više godina iščekivanja, u rad biti puštena usluga YouTube Music, punokrvna streaming usluga posvećena muzici.

Slušanje muzike iz velike kolekcije YouTube-a biće moguće putem posebnog desktop interfejsa kao i korišćenjem izmenjene YouTube mobilne aplikacije. Naravno, za ovaj će se servis plaćati i pretplata, i to u iznosu od 9,99 dolara mesečno. Ipak, Google će omogućiti slušanje muzike i besplatno, ali u tom slučaju doživljaj će biti nešto lošiji jer će biti upotpunjen reklamama.

Postojeći pretplatnici na Google Play Music uslugu dobiće za istu cenu YouTube Music Premium pretplatu, i ništa im se drugo neće promeniti (barem za sada). YouTube Music biće od sledeće nedelje dostupan u SAD-u, Australiji, Novom Zelandu, Meksiku i Južnoj Koreji, a ubrzo nakon toga i u 15-ak drugih zemalja Europe i sveta. Želite li da sanzate kada će, i hoće li uopšte, ovaj servis biti moguće koristiti i iz Srbije, idite na ovu stranicu i ukucajte svoju email adresu kako biste na vreme o tome dobili obaveštenje, ili samo redovno posećujte naš sajt.

YouTube Premium
Nije YouTube Music jedino što je najavljeno iz ove kompanije. Naplatna usluga YouTube Red, u sklopu koje su pretplatnici imali pristup premium i ekskluzivnim video sadržajima bez reklama, uskoro će biti preimenovana u YouTube Premium. Sve njene usluge ostaće iste kao i do sada, ali pretplatnici na ovaj servis dobit će i pretplatu na YouTube Music u istom paketu. Ali, on će umesto 9,99 dolara koštati 11,99 dolara mesečno za nove pretplatnike. Svi postojeći korisnici YouTube Red usluge zadržaće prednosti niže cene još neko vreme.

Od algoritama se očekuje da poštuju ljudska prava

Koalicija grupa za ljudska prava, te nekoliko tehnoloških grupa, objavila je u Torontu novu deklaraciju koja se tiče standarda za mašinsko učenje, pozivajući vlade i tehnološke gigante da osiguraju da algoritmi poštuju osnovne principe jednakosti, a kako bi se onemogućila diskriminacija u bilo kojem obliku.



Nazvana je jednostavno „Toronto deklaracija,“ a dokument se fokusira na sprečavanje diskriminacije u okviru procesa mašinskog učenja, koji bi na taj način mogli da prekrše osnovna ljudska prava. Najavljena je kao deo RightsCon događaja, koji jednom godišnje okuplja tehnološke grupe, te one skupine koje se bore za ljudska prava.

Potpisnici su istakli da je neophodno da se povede računa o tome kako bi ove tehnologije mogle da utiču na položaj ljudskih bića u budućnosti, te zatražili da se zakonski definiše odgovorna strana u slučaju kršenja ljudskih prava tokom procesa mašinskog učenja. Deklaraciju su već potpisale organizacije poput Amnesty International-a, Access Now, Human Rights Watch-a, te Wikimedia Foundation, a u narednim danima se očekuje još potpisnika.



Iako ne predstavlja zakonsku obavezu, deklaracija je zamišljena kao putokaz za vlade i kompanije koje će se u budućnosti suočavati sa ovim problemima, a očekuje se da dokument u budućnosti postane još precizniji.

Izvor: The Verge

Rađanje selfie kulture

Konstantno smo zatrpani nerealističnim slikama, te očekivanjima, pa se od nas očekuje da se brzo i bez mnogo buke organizujemo u individualne jedinice savršenstva – savršeno lice, savršen struk, savršena težina, savršen doručak. I upravo se tu rodila selfie kultura.



Ipak, ideja da postoji savršeno, zlatno ja jednostavno nije tačna, te potraga za savršenom fotografijom sopstva tako gubi svaki smisao. Iako su se različite generacije još pre nekog vremena okupile pod isti selfie, ovaj nije tek obična fotografija, već način da se drugima saopšti šta se promenilo, a čak i u slučajevima kada se nije promenilo apsolutno ništa.

Sa rađanjem selfija povećao se i broj raznih poremećaja, a najpre onih koji se tiču ishrane, a selfie kultura ne može da se razume bez prethodnog razumevanja onoga šta se pre nje događalo na polju samopouzdanja. Naime, krajem osamdesetih godina prošlog veka počela je da bude popularna ideja da rešenje svih problema leži u tome da verujemo da smo jedinstveni i savršeni baš takvi kakvi jesmo, te su se u istraživanje samopouzdanja ulagale velike sume novca. Pojedincima je obećavano da će procvetati čim povećaju sopstveno samopouzdanje, te da je to „društvena vakcina“ koja garantuje bolji život.



Trideset godina kasnije rezultat je nešto drugačiji od onoga što se očekivalo, te je nekoliko generacija već stasalo u ambijentima u kojima su bile potpuno zaštićene od neuspeha, budući da se verovalo da se tako najbolje gradi samopouzdanje. Ideja je sada već viralna, pa se nove generacije rađaju još posebnije i dragocenije, te veruju da zaslužuju da budu tretirane sa posebnom pažnjom, razumevanjem, i divljenjem. Tako je umesto samopouzdanja procvetao narcisizam, koji je, praćen vojskom onih koji ne razumeju osnovne principe života, u mejnstrim ušao kroz prozor poznatiji kao „selfie,“ obećavajući savršen život i bazen u kući, ako se, pogađate, izgradi tek nešto samopouzdanja.

Izvor: Vubble
https://pcpress.rs/PCout/?url=http://cfccreates.com/?vid=73882&vurl=how-millennials-became-the-selfie-generation#vubble

Jeftinije ulaznice za CEBIT 2018 uz PC Press promo-kod

CEBIT ima novi izgled, novi koncept i novi termin održavanja. Ako već niste imali priliku da posetite CEBIT prava je prilika da to učinite ove godine.



Na CEBIT PREVIEW-u, konferenciji za medije koja je održana 15. maja u novoj gradskoj većnici, Rathaus u Hanoveru od direktora CEBIT-a i člana izvršnog odbora Deutsche Messe-a, Olivera Freze-a imali smo priliku da čujemo šta je novo u konceptu jednog od najznačajnijih IT/biznis sajmove Evrope. Predstavnici trideset kompanija su tom prilikom ukratko najavili svoje planove za učešće na CEBIT-u, a među njima je bio i Pepper prvi humanoidni robot koji ume da prepozna i reaguje na ljudske emocije.

Novi CEBIT pored sajamskog dela, obuhvatiće i konferencijski deo, uz veće networking mogućnosti nego prethodnih godina, a po prvi put čitav događaj biće upotpunjen i nastupima mnogobrojnih poznatih inostranih DJ-eva i bendova.



U pet dana od 11.-15. juna biće obuhvaćene sve važne teme iz oblasti digitalne transformacije društva i poslovanja, kao što su: AI, IoT i 5G, blockchain, bezbednost, VR/AR, humanoidni roboti, ali i future mobility, pa će posetioci moći da vide leteća taksi vozila i trku dronova. Izložbeni deo CEBIT-a počeće 12. juna. Prvi dan je rezervisan za medije, kada je predviđeno obraćanje brojnih eksperata iz privrede, nauke i politike i razgovori o ključnim pitanjima digitalne transformacije. Posetioci koji su kupili ulaznicu za CEBIT, moći će da prisustvuju i 11. juna samo ukoliko su se prethodno na sajtu prijavili za neku od konferencija.

Novo lice, starog sajma
Novi CEBIT ima četiri nova elementa odnosno celine: d!conomy, d!tech, d!talk i d!campus.

D!conomy expo će okupiti lidere digitalne transformacije koji će predstaviti čitav spektar rešenja za kompanije i državnu administraciju. Huawei, Atos, IBM, Salesforce, Datev, Oracle NetSiut su samo neke od kompanija koje učestvuju u ovom delu CEBIT-a.

D!tech expo je fokusiran budućnost, odnosno na nove tehnologije i disruptivne poslovne modele. U ovom delu učestvovaće preko 350 startapova koji će na ovaj način imati priliku da se povežu sa investitorima. Pored startapova, na temu novih poslovnih modela i tehnologija učešće će uzeti i već dobro poznate kompanije i veliki igrači poput Deutsch Bank-e i Volkswagen-a.

D!talk konferencijski deo će okupiti preko 600 govornika širom sveta, istaknute stručnjake i pionire digitalizacije, koji će izneti svoje mišljenje o perspektivama i izazovima digitalne transformacije.



D!campus je festivalski deo novog CEBIT-a i biće organizovan na otvorenom. Na ovaj način učesnici će moći da se povežu i imaju interakciju u opuštenoj atmosferi uz dobru muziku, hranu i multimedijalan sadržaj. Važan deo D!campus platforme biće i CEBIT!signals konferencija za influensere, blogere i marketing kreativce koju CEBIT priprema u saradnji sa Blogfoster-om, vodećom marketing platformom za blog i influens marketing. Očekuje se da će ovu konferenciju pratiti preko 1000 blogera i influensera, a u programskom delu nastupiće preko 60 govornika.

Kompletan program možete pogledati na sajtu CEBIT-a www.cebit.de/en/, a za sve partnere i čitaoce PC Press-a obezbedili smo popust. Kako biste iskoristili popust od 50 odsto potrebno je da pri kupovini ulaznice u Ticket Shop-u unesete promo-kod: 6SWV4n5z1s.

Cena ulaznice uz popust je 50 evra do 27. maja, a od 28. maja će biti 100 evra, dok će se na samom događaju ulaznice prodavati po ceni od 200 evra.
Za pitanja možete se obratiti zvaničnom zastupniku sajma CEBIT, firmi ProExpo iz Beograda, tel: 011/2659-210; email: info@proexpo.co.rs.

[Vikend anketa] Koji internet preglednik koristite?



Današnje anketno pitanje je vrlo jednostavno: Koji internet preglednik koristite na vašem pametnom telefonu? Ponuđeno je čak osam različitih imena, a ako ni među njima ne prepoznate svog, u komentarima nam napišite kojeg koristite. Isto tako bi bilo dobro čuti prednosti i nedostatke bilo kojeg od navedenih.

Koji internet preglednik koristite?

Thank you for voting
You have already voted on this poll!
Please select an option!
Chrome
Safari
Samsung Internet Browser
Firefox
Android preglednik
Dolphin
Edge
Opera
Neki drugi

View Results
https://mob.hr/vikend-anketa-koji-internet-preglednik-koristite/#

Internet provajderi neće više smeti da reklamiraju nerealne brzine

Po najnovijem istraživanju, domaćinstva dobijaju tek pola brzine koju plaćaju. Zbog toga će biti uvedene nove mere kako bi korisnici znali šta im se zaista nudi. Koliko je vama bitno da li dobijate plaćenu brzinu interneta?



Istraživanje sprovedeno u britanskim domaćinstvima ustanovilo je da korisnici dobijaju tek polovinu obećanih brzina. Korisnici koji koriste paket sa “do 38Mbps” prosečno imaju konekciju od 19Mbps, dok oni sa super-brzim internetom “do 200Mbps” prosečno dobijaju tek 52Mbps. U svrhu istraživanja merene su brzine interneta za 235.000 korisnika širom Velike Britanije.

Koliko je promovisana brzina interneta realistična

Izgleda da GDPR nije jedina pozitivna stvar za korisnike interneta jer su uvedene promene i u način promovisanja paketa. Od 23. maja internet provajderi u UK neće moći da reklamiraju pakete sa “do…” opisom brzine interneta. Moći će da se promoviše samo brzina koju postiže bar 50% korisnika u vreme najvećeg saobraćaja.

Ovo je sjajna vest za korisnike koji nikad nisu bili sigurni šta tačno dobijaju u paketima, dok su se provajderi sa “do…” formulacijom pravno štitili. Kod nas u Srbiji se o ovom zakonu još uvek ne priča, mada bi sa razvojem interneta i to moralo da bude tema. Tu se pre svega misli na internet provajdere tako i kompanije koje pružaju usluge mobilnog interneta (u okviru paketa mobilne telefonije). Na ovaj način bi korisnici bili zaštićeniji, ali bi i znali šta plaćaju.

Nova sajber revolucija – novosti na polju digitalne bezbednosti

https://pcpress.rs/nova-sajber-revolucija-novosti-na-polju-digitalne-bezbednosti/

Google Chrome uklanja sigurnosni indikator sa HTTPS sajtova

Google menja vizuelne signale za HTTPS u korisničkom interfejsu Chrome-a, počevši od septembra. Sajtovi koji koriste HTTPS više neće aktivirati zeleni “secure” tekst koji se obično pojavljuje u adresnoj traci Chrome verzije 69. Zatim u oktobru sajtovi posećeni sa Chrome-a 70 koji nemaju HTTPS sertifikate pokrenuće crvenu oznaku “not secure” prilikom unosa teksta.



Da se podsetimo, HTTPS je sigurnija verzija HTTP-a, koja deluje kao sigurnosni komunikacijski protokol za korisnike i veb stranice. Vaši podaci se čuvaju od trećih lica, tako da većina modernih sajtova koristi ovu tehnologiju, koristeći Transport Layer Security (TLS) osnovnu tehniku koja stoji iza HTTPS-a, da bi to uradili.



Čemu ova promena? Google-ov argument je: „korisnici treba da očekuju da je veb po default-u siguran.“ Međutim, dobro prezentovane informacije omogućavaju korisnicima da budu obavešteni i mogu se postići minimalizmom. Google-ova protivteža je da HTTPS postaje jeftiniji i lakše ga je integrisati, što je tačno.

Izvor: The Verge

Instagram omogućio deljenje tuđih objava na story-ju



Instagram je dodao novu opciju kojom ćete postove drugih korisnika moći da podelite na Story.

Dovoljno je samo da kliknete na share dugme ispod svakog posta, te će vam se prikazati opcija da to dodate kao vaš Story. Čak možete i da izmenite sliku pre nego što je postavite na svoj Instagram.

Ova opcija je već dostupna nekim korisnicima, a ostali koji je nisu dobili moraće da se strpe još nekoliko dana jer uskoro stiže za sve.

Google Duo u najnovijoj verziji nudi jednostavno dijeljenje zaslona



Da ne bi ispalo da Google samo stihijski štanca chat aplikacije, pobrinuli su se developeri koji razvijaju Duo – poznat kao servis za video pozive. U najnovijoj verziji, Duo donosi mogućnost screen sharinga (dijeljenje zaslona), tj. prikaza sadržaja zaslona jednog Android uređaja na drugom.

Ovo će dobro doći onima koji trebaju pomoć drugih prilikom podešavanja postavki svog uređaja. Jednostavnim omogućavanjem drugoj strani da na svom uređaju prikaže sadržaj vašeg zaslona, ona će vam daljinskim putem moći podesiti bilo koju postavku.

Naravno, slične aplikacije postoje i sada, no Google Duo je screen sharing učinio jednostavnijim. Međutim, čini se da je ova prva verzija dosta bugovita. Često se dogodi da se sadržaj “zaledi” ili prikaže samo sivu površinu.

Eto, nadamo se da će Google ovo brzo popraviti, kako biste vašim penzićima mogli podesiti APN za mobilni internet ili promijeniti jezik uređaja nakon što su iz dosade prćkali po postavkama.

Fotografije koje se čuju

Fotografija mračnih dimnjaka koji stoje nasuprot zalasku Sunca ilustruje ozloglašenu Drax električnu centralu u Engleskoj, mesto koje je najpoznatije po negativnom uticaju na životnu sredinu i brojnim protestima. Oni koji nikada nisu posetili ovu lokaciju, a zanimaju se za ekologiju, često se pitaju kako izgleda kada se stoji na tom mestu, kako zvuči jedna od najzagađenijih tačaka na svetu, pa su tvorci projekta „Sound Photography“ odlučili da im odgovore na to pitanje.



Naime, radi se o novom projektu web-sajta Cities and Memory, koji je pokrenut 2014. godine kao „globalni zvučni projekat.“ Radi se o zvučnoj mapi koja se sastoji od snimaka iz celog sveta, a pokriveno je više od 75 zemalja, iz kojih je snimke poslalo preko 500 umetnika.

https://d15mj6e6qmt1na.cloudfront.net/assets/embed_player_v4_logo_100_100-29d0ffa462282f26223baff513366477976f5318741784e0cd38e182d392b162.png

U okviru projekta „Sound Photography“ od posetilaca sajta se tražilo da šalju fotografije iz svojih delova sveta, da bi umetnici koji se bave zvukom nakon toga izabrali fotografiju, te komponovali melodiju koja ilustruje to kako su se osećali, te o čemu su razmišljali, dok su posmatrali fotografiju. Iako već postoje video sadržaji koji mogu da prenesu doživljaj sa bilo kojeg mesta na planeti, kreatori projekta su želeli da spoje zvuk sa statičnim slikama, da bi se ove potom posmatrale i slušale kao umetnička dela.

Izvor: The Verge

Od narednog leta jeftiniji internet u roamingu, ali ne i razgovori

Evropski komesar za digitalnu ekonomiju i digitalno društvo Maryia Gabriel izjavila je da će mobilni podaci u roamingu pojeftiniti od narednog leta za građane EU i zemlje Zapadnog Balkana, koji će plaćati jedinstvenu cenu od 70 evrocenti za megabajt. “Od 1. avgusta 2018. godine operateri su preuzeli obavezu da ponude paket podataka u kome će cene megabajta biti i nekoliko puta niže od sadašnjih. Naš cilj je da jula 2019. godine zajednička cena za sve zemlje na Zapadnom Balkanu i sve zemlje EU bude 70 centi po megabajtu”, rekla je Gabriel.



Gabriel očekuje da bi 2020. godine megabajt trebalo da košta 45, a do 2021. godine 20 evrocenti, preneli su mediji. Gabriel je naglasila da će niže cene važiti za mobilni internet, a ne za razgovore. “Predviđeno je i proširenje regionalnog roaming sporazuma, koji trenutno postoji između operatera u Srbiji, Makedoniji, Crnoj Gori i BiH od 2014. godine. Tokom Digitalnog samita EU – Zapadni Balkan 13. juna u Sofiji on će biti proširen, tako da će obuhvatiti sve balkanske zemlje“, naglasila je Gabriel.

Na Samitu EU – Zapadni Balkan 17. maja u Sofiji odvojeno je 30 miliona evra za investicije u širokopojasnoj mreži za region Zapadnog Balkana.

Nedavno je pcpress.rs pisao da je premijer Ana Brnabić izjavila prošle nedelje, nakon učešća na Svetskom ekonomskom forumu u Sofiji, održanom u okviru samita EU i Zapadnog Balkana, da će ukidanje roaminga za zemlje Zapadnog Balkana ići u dve faze i da će prva podrazumevati ukidanje roaminga među zemljama regiona. “Ukidanje cena roaminga sigurno će ići u dve faze, prva će biti ukidanje roaminga unutar regiona, a druga ukidanje roaminga sa EU za ceo region”, rekla je tom prilikom Brnabić.

Saveti i trikovi kako da ubrzate Android telefon

https://pcpress.rs/saveti-i-trikovi-kako-da-ubrzate-android-telefon/

Brate, umreću dok ne savladam sve opcije. Iskreno, koliko je upošte potrebno da mi svaki puta nude nove aplikacije, trt-mrt.
Počela sam lagano da padam u depresiju ali me je "izvukao" gospodin Dragaš. Upisala sam ubrzani kurs