Vesti iz sveta IT-ja (softver, hardver i...)

iOS 9 se nalazi na 88% uređaja, sutra stiže iOS 10?



Po običaju, Apple je objavio nove podatke o zastupljenosti svojeg operativnog sistema iOS za mobilne uređaje. Ovi podaci se odnose na kraj avgusta, tačnije na korisnike koji su posetili App Store 29. avgusta ove godine.

Prema objavljenim podacima, iOS 9 se sada nalazi na 88% uređaja (skok od 1% u odnosu na podatke od 15. avgusta). Dakle, na gotovo devet od deset aktivnih iPhone, iPad i iPod touch uređaja u svetu pokreće se operativni sistem iOS 9.

Na drugom mestu po zastupljenosti na uređajima korisnika nalazi se iOS 8 s udelom od 9%, dok ostale starije verzije iOS-a imaju tržišni udeo od 3%.

Očekuje se da će Apple sutra uz predstavljanje novih iPhone uređaja službeno pustiti u opticaj novi operativni sistem iOS 10.

Air Serbia: Nebeski striming

Svašta može da se na nebu za desetak dana, pa nas je na povratku s odmora dočekao novi servis Elevate Play kompanije Air Serbia koji nudi pregršt zabave u toku leta za vlasnike računara, tableta i pamentih telefona…



Elevate Play je besplatna usluga tokom leta koja nudi filmove, serije i muziku i za sada je raspoloživa na avionima Airbus 319/320 iz flote Air Serbia. Već smo pisali o servisu WiFly koji nudi internet u avionu, a za one kojima nije baš strašno važno da pošalju selfi iz avionske fotelje, novi servis prekratiće putovanje dobrim izborom aktuelnih filmova, serija i muzičkih albuma i to, ponavljamo, besplatno.

Da biste koristili ovaj servis, neophodno je da na telefonu aktivirate WiFi i potražite (jedinu raspoloživu) prostupnu tačku pod nazivom “Air Serbia Wi-Fly”. Zatim pokrenite browser koji će vas automatski usmeriti na interni portal www.airserbiawi-fly.com, koji je takođe besplatan. U meniju “Zabava” naći ćete spisak naslova koje možete da gledate ili slušate. Ako koristite računar, moraćete da preuzmete poseban plugin koji omogućava gledanje, a korisnici tableta i smartfona za to koriste aplikacije koje možete da preuzmete s Play Store-a (Android) ili App Store-a (iOS).

Napominjemo da plugin za PC i Android aplikaciju možete takođe da preuzmete besplatno s pomenutog portala tokom leta, ali da takva opcija nije raspoloživa za Apple korisnike za koje je obavezno preuzimanje aplikacije sa iTunes sajta. Korisnici Android uređaja moraju da aktiviraju opciju kojom se dozvoljava instalacija aplikacija iz nepoznatog izvora, kao I uvek kad se instalira aplikacija koja nije preuzeta iz PlayStore prodavnice.



Dobro… Nije još sve baš savršeno, pa se umesto mog prvog izbora “Kingsman: Tajna služba” pojavila Air Serbia reklama, ali ne i film nakon nje – ali ostali filmovi su tekli glatko. Serije tek treba da dobiju titlove, a prijalo bi I da se označi sezona i epizoda, jer sada možete samo iterativno da dođete do epizode koja vas zanima. Ali to su sve sitni problemčići koji će biti rešeni u hodu. Važno je da je sadržaj vrlo aktuelan, da je izbor veoma dobar i raznovrstan, korišćenje aplikacije je vrlo jednostavno, a tehnički kvalitet sadržaja je na veoma visokom nivou. Happy SkyStreaming

Ni Androidi nisu imuni na viruse

Koliko će nam trebati vremena da shvatimo da su naši pametni telefoni i tableti u koje gledamo najveći deo dana podložni malicionznim napadima? Dok jedan ne zadesi nas? Svaka nova iteracija Androida se trudi da bude bezbednija od prethodne, ali otvorenost operativnog sistema je njegova najveća prednost i njegova najveća mana.



Kompanija koja dobar deo svojih resursa troši na praćenje malicioznih softvera i koja je okrenuta proaktivnom pristupu – Kaspersky Lab nedavno je ukazala na modifikaciju Gugi bankarskog trojanca, koji ima sposobnost da zaobiđe bezbednosne elemente na Android 6 operativnom sistemu, kreirane sa ciljem da blokiraju „fišing“ i ransomware napade.

Modifikovan trojan virus „tera“ korisnike da mu daju pravo da zameni prave aplikacije, šalje i gleda SMS poruke, pravi pozive i izvršava druge maliciozne radnje. Kriminalci distribuiraju virus koristeći tehniku socijalnog inženjeringa, a njegova rasporostranjenost raste velikom brzinom: u periodu između aprila i početka avgusta 2016. godine, broj žrtava ovog virusa povećao se deset puta.

Iako je krajem prošle godine puštena u rad nova verzija Android operativnog sistema (Android 6) koja sadrži određene bezbednosne elemente koji blokiraju takve napade, stručnjaci kompanije Kaspersky Lab su detektovali modifikaciju Gugi bankarskog trojanca koja uspešno može da zaobiđe ove nove bezbednosne elemente.



Osim sposobnosti da zaobiće nove bezbednosne elemente, Gugi je klasičan bankarski trojanac: on krade finansijske informacije, SMS poruke i kontakt podatke, pravi USSD zahteve i šalje SMS poruke u skladu sa zahtevima koji stižu sa komandnog servera. Do sada je 93 odsto korisnika koji su bili žrtve Gugi trojan virus bilo iz Rusije, ali je broj njegovih žrtava u konstantnom porastu.

Početna infekcija modifikovanim trojan virusom sprovodi se pomoću tehnike socijalnog inženjeringa, obično uz pomoć spam SMS poruka koje podstiču korisnike da posete maliciozni link. Nakon što je instaliran na uređaju, trojanac pokušava da dobije pristupna prava koja su mu neophodna za dalje inficiranje. Kada je spreman, malver prikazuje sledeće obaveštenje na korisničkom ekranu (na engleskom jeziku): „neophodna su dodatna prava kako biste mogli da nastavite da koristite telefon”, pri čemu postoji samo jedan taster na koji korisnik može da klikne, i na taj način dozvoli malveru da preuzme njegov telefon.
Kada korisnici kliknu na ovaj taster, prikazuje im se ekran koji traži od njih dozvolu za upravljanje aplikacijama. Nakon dobijanja ove dozvole, trojan virus će blokirati telefon uz poruku u kojoj traži „administratorsk prava“, kao i dozvolu da šalje i čita SMS poruke, kao i da pravi pozive.
Ako trojan virus ne dobije sve dozvole koje su mu neophodne, on će u potpunosti blokirati inficiran uređaj. Ako se to dogodi, jedina opcija za korisnika je da fabrički resetuje uređaj i pokuša da izbriše virus, međutim to je veoma teško ako je trojanac prethodno dobio „administratorska prava“.



Nekoliko jednostavnih koraka koje možete preduzeti kako biste se zaštitili od Gugi trojanaca i sličnih pretnju:

• Izbegavajte automatsko davanje prava i dozvola drugim aplikacijama – razmislite o tome šta aplikacija traži od vas i zbog čega.
• Instalirajte rešenje za borbu protiv malvera i redovno ažurirajte operativni sistem.
• Izbegavajte posećivanje linkova u porukama koje ste dobili od ljudi koje ne poznajete, ili neočekivanim porukama od poznanika i prijatelja.
• Uvek budite obazrivi kada posećujete veb stranice: ako nešto izgleda makar malo sumnjivo, postoji velika verovatnoća da zaista jeste

Nova verzija Chrome-a energetski štedljivija



Goolge Chrome je odličan web browser, ali je istovremeno poznat kao veliki potrošač memorije i energije. Google je verzijom 53, pokušao da popravi ovo poslednje pa je objavio video u kojem upoređuje verzije 46 i 53 ovog web browsera.

Na istom hardveru je nova verzija browsera ponudila dva dodatna sata rada baterije ili oko 20% više vremena.

Zanimljivo je da se test obavio na Microsoft Surface Book laptopu, a pre nekoliko nedelja je baš Microosft objavio rezultate o super štedljivosti svog novog web browsera Edge. Ostaje da nagađamo da li su ova dva događaja povezana.

Snapchat će predstaviti svoj gadget?



Snapchat je jedna u nizu hit-aplikacija koje su se pojavile poslednjih godina, a u kratko je vreme postala izuzetno popularna, nedavno nadmašivši Twitter po broju aktivnih korisnika.

Osim mobilne aplikacije Snapchat do sada nije nudio ništa drugo, a već se neko vreme nagađa da bi njihov sledeći projekt mogao bi da bude neki hardverski uređaj, gadget koji će dobro da funkcioniše uz aplikaciju. Prema nekima, to bi trebale da budu pametne naočare s kamerom, ili pak headset set za virtualnu stvarnost.

Ove je špekulacije dodatno podgrijala informacija da je Snapchat postao član organizacije Bluetooth Special Interest Group (SIG), koja okuplja proizvođače uređaja s Bluetooth povezivošću.

Jedini razlog zašto bi se neka kompanija učlanila u ovu grupu je upravo izrada hardverskih uređaja s Bluetooth-om. Snapchat u organizaciji ima status "adoptera", što im dozvoljava da bez plaćanja naknade u saradnji s drugim proizvođačima izrađuju hardver s Bluetooth-om.

Trojanac Mirai preti IoT uređajima i Linux serverima



Prema pisanju grupe stručnjaka za računarsku bezbednost okupljenih u grupu pod nazivom MalwareMustDie! (MMD), u opticaju je trojanac pod imenom Mirai čija su glavna meta IoT uređaji i Linux server.

Meta napada isključivo su ARM, ARM7, MIPS, PPC, SH4, SPARC i x86 uređaji. Mirai je potomak ranijih trojanaca kao što su Gafgyt, Lizkebab, BASHLITE, Bash0day, Bashdoor i Torlus.

Kao i njegovi prethodnici, Mirai preuzima nadzor nad Linux poslužiteljima i uređajima kao što su IP kamere i DVR uređaji bazirani na Linux firmwareu. Od preuzetih uređaja potom se stvara botnet mreža za pokretanje DDoS napada.

Mirai izvodi napad grubom silom na telnet port (TCP/23) s listom unapred zadatih administratorskih podataka u slučaju da su vlasnici zaboravili da promene lozinke. Nakon preuzimanja uređaja, Mirai se javlja komandnom i kontrolnom poslužitelju i čeka daljnje upute.

Kako je spomenuto, Mirai dolazi s podrškom za DDoS napade, ali i podrškom za napade grupom silom radi širenja na druge uređaje.

Foto: Maksim Kabakou / Shutterstock

OpenOffice se gasi?



Iz volonterske organizacije Apache OpenOffice, koja već nekoliko godina razvija i održava poznati alternativni kancelarijski paket OpenOffice, poslat je e-mail u kojem se navodi mogućnost gašenja tog projekta. OpenOffice svoje je prvo izdanje doživeo 2012. godine kao derivat StarOffice-a, a trenutna verzija pod oznakom 4.1.2 je izašla u oktobru prošle godine.

U međuvremenu je nešto popularniji postao takođe besplatni open source paket LibreOffice, koji ispunjava istu svrhu – i iz nekog razloga (nešto većeg kvaliteta i češćih nadogradnji, verovatno) korisnici i developeri ga preferiraju nad OpenOffice-om. Nedostatak volonterske radne snage mogao bi tako označiti kraj Apache-ovog OpenOffice-a.

Iz istog razloga, nedostatka developera, OpenOffice još uvek nije zakrpio u julu otkriveni sigurnosni propust, a korisnicima su umesto zakrpe ponudili da – počnu koristiti Microsoft Office ili LibreOffice. Kraj je, očito, vrlo blizu.

Efikasnije i zabavnije učenje

Dok se van granica naše zemlje u nastavi svakog predmeta koriste računari, tableti, projektori, pametne table i druga savremena oprema, u Srbiji je informatika u osnovnim školama izborni predmet, a glavno nastavno sredstvo su kreda i tabla. Ipak, modernizacija je neminovna…



Paradoks je da je čak i ministar obrazovanja odluku o informatici kao izbornom predmetu okarakterisao kao „žalosno lošu“. Umesto da informatika bude sastavni deo svakog predmeta, sredstvo koje omogućava zabavnije, interaktivnije i efikasnije učenje, dolazimo do još jednog paradoksa – u Srbiji dete može da završi osnovnu školu bez ikakvog znanja o računarima. Ne treba posebno naglašavati da su najbolje plaćeni poslovi i najtraženija zanimanja u direktnoj ili indirektnoj vezi s računarima. Uostalom, sada vam je i za rad na šalteru računarska pismenost obavezan uslov u CV‑ju.

To što naša država i dalje ne shvata ozbiljno informatiku ne znači da ne postoje škole koje u svojoj nastavi koriste napredna hardverska i softverska rešenja u cilju unapređivanja nastave. To su pre svega stručne škole i fakulteti iz oblasti IT‑ja, koji već dugo poseduju neku vrstu pametne učionice.

Ideja i koncept

Ideja pametne učionice jeste stvaranje okruženja koje učesnicima u nastavi omogućava multimedijalne prezentacije i jednostavnu interakciju. Primer moderne pametne učionice podeljen je u dva osnovna dela, onog namenjenog predavaču i onog namenjenog slušaocima/aktivnim učesnicima nastave. Centralno mesto predavača poseduje neki vid interfejsa koji akcije projektuje na veliku interaktivnu tablu ili ekran osetljiv na dodir. Bilo da se radi o tabletu ili desktop/laptop računaru, ovaj ulazni uređaj omogućava da se njegov sadržaj prikazuje prisutnima na velikom ekranu. Uz računar se isporučuje i dodatni softver koji omogućava pravljenje interaktivnih prezentacija, anketa, testova, multimedijalnih sadržaja i ostalog materijala koji je specifičan za ovaj tip nastave. Računar i tablet povezani su na veliki ekran ili interaktivnu tablu, a slika može da se formira pomoću projektora. Osnovna razlika vidi se kod koncepta koji omogućava interakciju – ekrana koji detektuje dodir i onog koji samo prikazuje sliku, a samim tim ima i ograničenu funkcionalnost.

Učesnici u nastavi ispred sebe imaju tablet ili računar koji je umrežen sa onim koji poseduje predavač. Na taj način omogućavaju se direktna interakcija, postavljanje pitanja i sugestija, hvatanje beleški, a kontrola nad onim što se prikazuje na velikom ekranu uvek je kod predavača. To omogućava brze testove, ankete, upitnike, ali i interakciju sa sadržajem koji se prikazuje, ukoliko je to podržano. Ako je reč o nastavi koja zahteva rešavanje nekog matematičkog ili informatičkog problema, nastavnik može da prati, sugeriše i direktno koriguje rad svojih učenika. Isto tako, učenik jednim klikom može da zatraži pomoć nastavnika, bez ustajanja s mesta.

Praćenjem aktivnosti učenika nastavnik može da stekne bolju sliku o znanju, ali i problemima u nastavi te da kasnije analizira kako rad učenika, tako i međusobnu komunikaciju. Primenom koncepta pametne učionice dinamički se unapređuje rad svakog pojedinca, a nastava postaje alat za aktivno unapređivanje učenja. Kroz interaktivnu nastavu učesnici se ohrabruju da budu aktivno uključeni u nov sistem obrazovanja, a analiza tako prikupljenih podataka dobra je za sve učesnike, s direktnim uvidom u polja u kojima su dobri i ona na kojima je potrebno još raditi.

Na domaćem tržištu

Već neko vreme FON, ETF, VETŠ, IT akademija, ITS, Računarska gimnazija, pa i savremenije škole širom Srbije poseduju neki vid pametne učionice. Da li se radi o pametnim tablama, projektorima, tabletima ili u potpunosti opremljenim učionicama za interaktivnu nastavu, razlika je od slučaja do slučaja. Glavno pitanje jeste: koliko je i šta od svega ovoga dostupno učenicima. Pored primene u obrazovanju, koncept pametne učionice vrlo je koristan za firme s više zaposlenih koje redovno imaju grupne sastanke, na kojima se često ne čuje reč pojedinih zaposlenih, prvenstveno zbog zastarelog sistema komunikacije.

U Srbiji postoji nemali broj firmi koje prodaju kvalitetnu opremu za pametne učionice, a najpopularnije su „pametne table“, koje su ujedno i najbitniji i najefikasniji način „opamećivanja“ učionice/konferencijske sobe. Nabavkom pametne table ulazi se polako i jednostavno u svet koncepta interaktivnog učenja kroz interaktivne prezentacije. Uz pametne table dobar deo proizvođača nudi i prateći softver koji omogućava neke dodatne funkcije.

Imali smo prilike da posetimo nekoliko škola koje svoja predavanja baziraju na pametnim tablama te smo iz prve ruke na delu videli softver koji omogućava pravljenje interaktivnih kvizova, prezentacija i lekcija u kojima učenici direktno učestvuju. Alternativno, pametna tabla prikazuje sadržaj ekrana laptopa, pa je na nastavniku da odabere model rada koji odgovara konkretnom času. Interakcija s tablom obavlja se putem olovke ili rukom, a slika se dobija preko projektora montiranog na plafon učionice, koji je deo paketa i dobija se uz pametnu tablu.

Sledeći korak jeste opremanje pojedinačnih mesta učenika interaktivnim uređajima – tabletima, laptop računarima, konvertibilnim ili konvencionalnim PC‑jima. Time se zaokružuje proces interakcije povratnom spregom sa učesnicima. Dok tabla nudi interakciju s maksimalno dva učenika istovremeno, s tabletima ili računarima moguće je podeliti i poslati sadržaj direktno na ekrane koji se nalaze za svakim stolom, što umnogome olakšava istovremeno uključivanje svih ili većeg dela publike u predavanje.

Moguće je organizovati i pametnu učionicu obrnutim putem, opremanjem tabletima i računarima, pri čemu učenici sadržaj prate na ekranu uređaja koji je ispred njih, a tada i regularna tabla može da posluži kao pomoćno sredstvo. Glavni nedostatak takvog pristupa jeste manjak efikasnosti, a problem je i nabavka kvalitetnov softvera koji će sve to pratiti i koordinisati, što je dodatni izdatak.

Prva stanica na dugom putu

Pametne učionice predstavljaju logičan evolutivni korak procesa nastave. Nažalost, edukacija je sfera u kojoj se sve promene obazrivo doziraju, pa ne sumnjamo da će i s pametnim učionicama situacija biti slična. Proteklu deceniju obeležilo je digitalno doba. Prvo 3D slika, pa ekrani osetljivi na dodir do virtuelne realnosti koja takođe može biti jedan od aduta prilikom modernizacije procesa učenja i nastave.

Ako malo razmislite, u doba u kojem su telefoni, tableti i računari prilagođeni taktilnom radu, u kojem je samo pitanje vremena kada će ekrani koji nisu osetljivi na dodir prestati da postoje, u kojem tehnika i tehnologija veoma brzo napreduju, prosto se nameće pitanje: „Šta smo dosad čekali?“. Umesto da pustimo mlade da preko raznih Facebook‑a upoznaju rad s računarom, bolje da ih usmerimo ka korisnim stvarima koje će im stvarno biti potrebne u životu. Većina Facebook generacije može zatvorenih očiju da vam kaže gde se nalazi koje podešavanje za tu mrežu, ali ne ume da koristi e‑mail, niti da vam pošalje bilo kakav fajl van Facebook Messenger‑a.

Ako informatički opismenimo mlade naraštaje, nećemo morati da brinemo o budućnosti, jer će je upravo oni kreirati. Prvi korak ka tome sigurno je osavremenjivanje procesa nastave i upoznavanje mladih sa informacionim tehnologijama, a pametna učionica je prva stanica na tom putu.

Marko Nešović

GDi GISDATA DAN 2016



Konferencija GDi GISDATA DAN 2016 oržaće se ti u Beogradu, u ponedeljak 12.09.2016, u hotelu “Crowne Plaza” u ulici Vladimira Popovića 10., sa početkom u 10 časova.
Korisnička konferencija je tradicionalni događaj, koji se održava jednom godišnje u zemljama regiona u kojim GDi GISDATA, kao regionalni lider u oblasti geografskih informacionih sistema (GIS) i ekskluzivni distributer firme Esri, omogućava sadašnjim i budućim korisnicima da, u direktnom kontaktu razmene pozitivna iskustva i prošire profesionalna znanja.
Potvrda prisustva se vrši popunjavanjem i Prijavnog lista i slanjem na sledeću e-mail adresu office-belgrade@gdi.net

Aleksandar Vukalović

IFA 2016: Koliko je pametan svet bezbedan?

http://pcpress.rs/ifa-2016-koliko-je-pametan-svet-bezbedan/

Završeno spajanje kompanija Dell i EMC

Kompanija Dell Technologies prekjuče je objavila da je završena akvizicija EMC Corporation, čime je stvorena jedinstvena porodica firmi koja organizacijama pruža infrastrukturu neophodnu za izgradnju digitalne budućnosti, transformaciju IT sektora i zaštitu sopstvene najveće vrednosti – informacije.



Spajanjem je stvoren tržišni lider s ukupnim prihodom od 74 milijardi dolara i opsežnim tehnološkim portfoliom koji rešava kompleksne probleme korisnika u brzorastućim segmentima industrije, poput hibridnog clouda, softverski definisanih data centara, konvergentne infrastrukture, platforme-kao-usluge, analitike podataka, mobilnosti i cyber-sigurnosti.



Dell Technologies pruža usluge za 98 odsto kompanija na listi Fortune 500 i sastoji se od nekoliko tržišnih segmenata. Dva najveća i najpoznatija su Dell client solutions i Dell EMC rešenja za infrastrukturu, a Dell EMC Services podržava oba. Uz navedeno, Dell Technologies sadrži Boomi, Pivotal, RSA, SecureWorks, Virtustream i VMware. Ova jedinstvena struktura kombinuje fokus i inovacije karakteristične za startup-e s globalnim nivoom usluga koje pruža velika kompanija. Veličina kompanije Dell Technologies omogućiće uvođenje više inovacija uz ulaganje u istraživanje i razvoj, prodaju i marketing, usluge i podršku, kao i pružanje učinkovitijih i povoljnijih rešenja za korisnike. Kompanija će javno objavljivati svoje finansijske rezultate, ali će biti u privatnom vlasništvu, što će joj omogućiti da dugoročno snažnije usmeri ulaganja u razvoj rešenja za korisnike i partnere.

Novi trojanac iskorišćava bezbednosna podešavanja u Marshmallow-u



U opticaju je novi trojanac za Android uređaje koji iskorišćava bezbednosna podešavanja uvedena u Marshmallowu i služi se socijalnim inženjeringom kako bi ukrao bankovne podatke korisnika.

Zaraza trojancem koji je dobio ime Gugi započinje slanjem spam poruke koja korisnika navodi da na svoj uređaj preuzme fotografiju s određene internet stranice. Nakon preuzimanja datoteke "img67123987.jpg" koja se predstavlja kao fotografija a zapravo je reč o malware datoteci, od korisnika će se tražiti dopuštenje da prozor Gugi trojanca uvek bude iznad drugih aplikacija (overlay).

Ekran na kojem će se korisniku dati zahtev za dopuštenjem imaće samo jednu opciju, "dopusti". Korisnik će nakon toga biti blokiran na interfejsu Gugi trojanca i neće imati izbora nego još jednom stisnuti na opciju "dopusti".

Tim potezom kreće niz dodatnih zahteva za dopuštenjima od zahteva za administratorskim ovlašćenjima (što deinstalaciju trojanca čini teškim zadatkom), mogućnosti obavljanja telefonskih poziva do čitanja i slanja SMS poruka.

Ovi zahtevi za dopuštenjima daju korisniku mogućnost da odbije dati dopuštenje, ali u tom slučaju dolazi do blokiranja celog uređaja.

Ipak, glavna namena Gugi trojanca je zameniti interfejs autentičnih bankovnih aplikacija sa phishing ekranom s kojim će se od korisnika iznuditi podatke o kreditnim karticama i mobilnom bankarstvu. Postoji i mogućnost slanja SMS poruka s komandnog i kontrolnog servera na zaraženi uređaj.

Glavna i za sada jedina meta napada ovog trojanca su korisnici u Rusiji, ali očekuje se njegovo širenje i na druge zemlje.

Ukradeni podaci korisnika Brazzers-a



Na crnom tržištu se pojavila baza podataka s gotovo 800 hiljada korisničkih imena i pripadajućih lozinki, ukradena uz "pomoć" bezbednosnog propusta u vBulletin softveru na kojem se pokreće forum – Brazzers-a. Registrovani korisnici i pretplatnici ovog servisa za odrasle su se tako našli u problemu i suočeni su s mogućnošću da neko nepoznat iskoristi njihove lozinke za pristup tom popularnom web sajtu.

Takođe, oni koji koriste iste podatke za prijavu na druge servise trebali bi da promene svoje lozinke, jer je moguće da ih hakeri pokušaju iskoristiti za upad u druge korisničke naloge.

Brazzers forum na ove podatke nije baš obraćao veliku pažnju i skladištio ih je nezaštićene, bez enkripcije, što je rezultovalo time da su se oni sada našli na Internetu. Hakerski je upad navodno obavljen još 2013. godine. Stoga, ako ste pre tog vremena otvorili svoj nalog na Brazzers-u, promenite lozinke.

Dug put do modernih učionica

Od početka poslednje decenije prošlog veka, kada su interaktivne table izmišljene, proteklo je mnogo vremena dok one nisu stigle u učionice u razvijenim zemljama. Ipak, taj put je „tamo“ blizu kraja. A kod nas smo blizu početka…



Zašto je taj put bio dug? Verovatno zato što prve interaktivne table nisu ni bile zamišljene kao nastavno sredstvo, već za korišćenje u kancelarijama, za interaktivne prezentacije na sastancima ili okruglim stolovima, bez ozbiljnijih mogućnosti umrežavanja i svega onoga što je potrebno za nastavu. Ideja za korišćenje u školama došla je kasnije, a bilo je potrebno i vreme da se koncept razvije. Sve u svemu, značajniji prodor u učionice usledio je sredinom prve decenije ovog veka, a 2008. godine urađene su i prve ozbiljnije analize i procene vrednosti tržišta ovih tabli. Za tu godinu svetsko tržište procenjeno je na milijardu dolara i predviđeno je da će jedna od sedam učionica u svetu imati interaktivnu tablu do 2011. godine.

Table rastu

Razvoj tehnologije takođe je imao svoj put. Prve table imale su nisku rezoluciju, bile su neprecizne i preskupe (računajući i neophodnu prateću opermu). S druge strane, razvoj ovakve interaktivne sprave, koja ima jasno definisanu budućnost, predstavljao je izazov za inženjere, tako da se pojavio čitav niz tehnologija koje su omogućavale interaktivni rad na jednoj naizgled običnoj tabli. Mnoge od njih ispale iz igre – zadržale su se table sa infracrvenim skeniranjem, rezistivnom površinom, elektromagnetnom ili ultrazvučnom olovkom, kao i neke kombinacije ovih tehnologija. Svaka od njih ima svojih prednosti i mana – a i svoju cenu.

Spisak tehnologija ne bi bio potpun bez pominjanja „pasivne“ table, gde interaktivnost obezbeđuje interaktivni projektor, kao i bez (za sada prilično skupih) rešenja sa LED panelima (dakle, bez inače neophodnog projektora). Taj put razvoja još nije završen, jer se nove ideje za moćnije, a pritom jeftinije table stalno pojavljuju. Mnoge od ideja „padnu u vodu“, ali slično se na početku desilo i s mnogim izumima bez kojih danas ne možemo ni da zamislimo život. Svoj put razvoja morali su da prođu i projektori, jer su klasični pravili gomilu problema zbog velike udaljenosti od table, da bismo danas imali ultra short throw modele koji tipičnu tablu dijagonale osamdesetak inča mogu da osvetle s daljine manje od jednog metra.

Bilo kako bilo, postojeće tehnologije zrele su za masovnu primenu i interaktivne table užurbano popunjavaju relativno malobrojne preostale učionice u razvijenim zamljama. A kod nas? Ni blizu toga, a još više pesimizma unosi dinamika (ako se to uopšte tako može nazvati) uvođenja tabli u škole. Takav utisak nećete steći ako obiđete škole specijalizovane za IT, naročito privatne – tamo ih ima, ali ako svratite u neku „običnu“ školu, naročito u unutrašnjosti, a da i ne pominjemo ruralna područja, interaktivne table tražićete svećom.

Zainteresovani nastavnik ispred table

Zašto je to tako? Razloga ima mnogo, a najočigledniji su finansije: sudeći po ponudi, nije teško doći do interaktivne table, ali ni one ni prateća oprema (projektori…) nisu jeftine, a osim njih za učionice treba obezbediti i odgovarajući broj računara, pa onda sprovesti i mrežnu infrastrukturu. A svi znamo kojom brzinom se kod nas obezbeđuju sredstva i koliko se brzo i efikasno organizuju javne nabavke. Zatim, sva ta oprema zahteva redovno održavanje i hitne intervencije u slučaju kvara, makar se radilo i o pokidanom ili iščupanom kablu – a za to je neophodno obučeno i pouzdano osoblje.

Nastavno osoblje treba da bude detaljno obučeno za efikasno korišćenje interaktivnih tabli, a znajući koliki otpor brojni ljudi (uključujući i fakultetski obrazovane kadrove) imaju prema savremenim tehnologijama, ovaj problem nikako nikako ne bi trebalo zanemariti. Najzad, postoji nemali broj onih koji su spremni da idu u krajnost: treba računati i na sabotaže, kako ultrakonzervativnih nastavnika koji više vole tablu s kredom i sunđerom, tako i učenika kojima nije do nastave.

Zvuči li vam sve ovo previše sumorno? Problema ima, ali se nazire svetlo na kraju tunela: političari najavljuju skoro otvaranje Poglavlja 26 u pregovorima za pristup Evropskoj uniji, a ono se odnosi na obrazovanje i kulturu i neće moći da se zatvori dok se ne ispune neki minimalni uslovi u pogledu nastavnih sredstava. A interaktivne table spadaju u nastavna sredstva. Dakle, političari će uskoro morati da se ozbiljnije pozabave ovim problemom…

Bojan Stanojević

Šteta od ransomware napada ove godine će iznosi milijardu dolara



Kompanija za računarsku bezbednost Herjavec Group u novom istraživanju upozorava na činjenicu da bi ove godine troškovi povezani s ransomware napadima trebali doseći nivo od milijardu američkih dolara.

Rastu štete ponajviše su doprineli pojedinci i kompanije koje su zaključiti da nemaju drugog izbora osim plaćanja otkupnine za svoje računare i podatke. Posebno se ističe primer određenih policijskih ispostava koje su takođe bile žrtve ransomware-a te su se odlučile na plaćanje otkupnine.

Tokom 2015. godine cyber kriminalcima je uplaćeno 24 miliona američkih dolara otkupnine, dok je samo u prva tri meseca ove godine za istu svrhu uplaćeno 209 miliona američkih dolara.

Imajući u vidu tu informaciju kompanija Herjavec Group predviđa da bi do kraja godine u svrhu otkupnine cyber kriminalcima trebao biti isplaćeno gore spomenutih milijardu američkih dolara.

Takođe, kao jedan od razloga za širenje ransomwarea spominje se i Bitcoin, zbog mogućnosti brzog i bezbednog anonimnog primanja finansijskih sredstava.

Foto: Pavel Ignatov / Shutterstock

CRna Mala sveska

Briga o korisnicima stara je koliko i višak vrednosti. Onog trenutka kad u proizvodnji imate višak vrednosti, vreme je da povedete računa o tome kome ćete ga i kako plasirati. I tada ulazite u priču čiji je ishod CRM…



Preskočimo period kada je mala okućnica prestala da bude dovoljna za sve potrebe domaćinstva i kada je bilo dovoljno razmeniti višak dobara s komšijama. Već manufaktura dovodi do specijalizacije koja proizvodi značajniji višak dobara, a svaki pristojan zanatlija pedantno je vodio tefter s mušterijama u koji je upisivao podatke o njihovim kupovinama, adrese i još poneku sitnicu koja bi mogla da pomogne da mušteriju zadrže ili podsete na sledeću kupovinu. Vispreniji među njima, brzo bi se iz sveske podsetili šta je mušterija kupovala i šta bi moga da bude uzrok zadovoljstva ili problema s kupljenim proizvodom, a oni koji vole da planiraju, često bi mušterijama slali pisma s čestitkama za porodične praznike, ne bi li ih podsetili na to koliko ih cene i žele da ih zadrže kao mušterije. I sve to je CRM.

Mogli smo odmah da vam kažemo da je CRM pristup upravljanju kompanijskim interakcijama s postojećim i potencijalnim kupcima, da CRM pokušava da unapredi odnose s korisnicima uz pomoć analize podataka iz istorije odnosa korisnika i kompanije, posebno se fokusirajući na zadržavanje postojećih i privlačenje budućih kupaca, a sve u svrhu – povećanja prodaje i prihoda.

Mogli smo, ali nismo, jer analizom CRM podataka o našim čitaocima dolazimo do činjenice da oni već odavno znaju da treba da unaprede svoje poslovanje, postanu efikasniji uz integraciju prodaje, marketinga i podrške. Ali i da vole to da čuju na način koji bar malo nadilazi prosečne webinar‑e o značaju upravljanja odnosima s korisnikom.

Kooperativno i analitički

Svako od pomenutih odeljenja, značajnih za odnose s kupcima, verovatno će vam reći da je njegova uloga presudna. Zaista, bez dobrog prodavca koji zna šta prodaje, koji ume da prepozna potrebe korisnika i preporuči mu „možda još nešto korisno“ u paketu, teško da se može. Ništa manje nije važan ni marketing, jer ako niko nije čuo za proizvode ili usluge koje plasirate, slabo će se šta prodati. Najzad, pitanja korisnika, njihovi postprodajni zahtevi ili pravilna upotreba, održavanje i servisiranje proizvoda ili usluga koje ste im prodali, direktno utiču na to da li će i drugi put doći kod vas ili da li će vas preporučiti drugima. Dakle, nema drugog rešenja nego da ti sektori usko sarađuju unapređujući odnose s korisnicima. Za kompetitivnost ovde nema mesta, a pogotovo ne za međusobne optužbe.

A saradnja se podrazumeva. Kad se pred članom tima nađe korisnikova CRM tabla (dashboard), ona treba da pokaže sve podatke do kojih savremeni CRM može da dođe. Podrazumeva se da će prikazati sve korisnikove ranije kupovine, ali i marketinške kampanje s kojima je kupovina povezana, interesovanje klijenta za slične proizvode ili dodatne usluge, te kasnije zahteve klijenta u vezi s proizvodom ili uslugom i, eventualne, pritužbe ili žalbe.

Retko koji kupac danas ide odmah do prodavca, pa je veoma važno da se sagleda što širi kontekst, a ako je moguće i da se upoznaju navike kupca, interesovanje za slične proizvode konkurencije, kao i njegove reakcije nakon kupovine. Pogađate, sve više interakcija ide preko društvenih mreža, pa nikako ne treba zanemariti te nove kanale ni kada je u pitanju marketing, ni kada je u pitanju postprodajna podrška.

Moderni CRM mora da se osloni na masivno sakupljanje podataka iz svih mogućih izvora, da bi se o sadašnjim i potencijalnim kupcima saznalo što više. Zato prekopavanje podataka (data mining), uočavanje zavisnosti (correlations) i prepoznavanje karakterističnih uzoraka (pattern recognition) pomažu da se definišu kupci, uoče odgovarajuće podrgrupe, te zaobiđu manji problemi, kao što je pogrešan način obraćanja određenoj ciljnoj grupi.

Primera radi, vešt prodavac će prepoznati kupca koji voli slobodno da „cunja“ po radnji i da sam, nesmetano traži ono što bi mu se dopalo i neće mu prići – za razliku od zbunjenog kupca koji je došao samo zato što mu nešto zaista treba i želeo bi pomoć da kupovinu obavi što pre. Dobar CRM treba da obezbedi prepoznavanje na nivou mnogo većih uzoraka klijenata, pa i njihovih međugrupa i da, ako je moguće, sam preporuči odgovarajući pristup.

InHouse CRM is out

Većina CRM sistema razvijani su u „starinskom“ maniru – kao aplikacije koje se odvijaju na računarima ili serverima kompanije, gde se i čuvaju svi podaci o klijentima, njihovim kupovinama i transakcijama. Druga dekada ovog veka ipak donosi dramatične promene, kao i u svim ostalim sferama IT‑ja.

Naime, CRM nije predviđen samo za trgovce, pa čak ni trgovački lanci ne mogu da koriste jedinstvene resurse, jer nema smisla praviti lanac trgovina koje se sve nalaze na jednom mestu. Izmeštanje svega u cloud servise uslovilo je i izmeštanje CRM‑a. Iz nekoliko razloga, to je odlična ideja. Najpre, virtuelizacija omogućava da se pri bilo kakvim analizama ili vanrednim zahtevima angažuju računarski resursi koji daleko nadmašuju one u normalnim uslovima.

Drugi i značajni razlog je zahtev da se CRM sistemu pristupa s raznih uređaja. Prisustvo CRM‑a se širi na sve oblasti, a poslovanje kod većine njih zapravo nije vezano za određenu lokaciju. Tako i marketing i prodaja i podrška često moraju da budu na terenu, a CRM nema svrhu ako im u tim momentima nije dostupan. CRM u oblaku je dostupan svuda gde je dostupan Internet, a ako to već nije uradio proizvođač, implementator će vam rado napraviti dodatne aplikacije za mobilne uređaje, i za svaki sektor posebno.

Treći i krucijalni razlog je potreba sakupljanja informacija iz svih raspoloživih izvora i njihova analiza uz pomoć svih raspoloživih alata, moguća je samo ako je CRM u oblaku, ako pomno prati potrebe i reakcije naših klijenata anketama, na sajtu i na našim stranicama na društvenim mrežama. Pomenuti alati zatim „dubinski“ analiziraju prikupljene podatke. A ti alati, poput sistema za poslovnu analizu i izveštavanje (BI) ili još sofisticiranijih machine learning sistema koji uočavaju određene pravilnosti za koje bi nam bili potrebni meseci „ručnog“ istraživanja – takođe su u oblaku.

Gotovo svi trenutno raspoloživi CRM alati mogu da se instaliraju on premise – na infrastrukturi kompanije koja ih koristi. Međutim, sve je više onih CRM sistema koji se nude isključivo kao servis u oblaku, a skoro svi će biti efikasniji i moćniji ako se opredelite za istalaciju u oblaku.



Ko vam CRM gradi

Svi koji su se upustili u CRM priču potvrdiće vam da nije lako implementirati dobar CRM. Ma koliko opcija i modula sadržavala izvorna verzija, kompanije koje koriste CRM su toliko različite da implementacija obično traje mesecima, a taj rok se skraćuje ako je napravljen dobar plan i ako su pravilno definisani ciljevi implementacije.

Ako želite da vaš CRM zaista počnu da koriste zaposleni i da imate vidljive rezultate od njegove primene, velika je verovatnoća da ćete skoro stalno morati da nešto dodajete ili da pravite neke izmene. Ako ni zbog čega drugog, onda će to biti neophodno pri promeni pravne ili finansijske regulative i, naravno, pri svakoj promeni vaših internih procedura.

Ukoliko niste kompanija zaista velikog formata, što sa sobom nosi i pozamašan i iskusan tim stručnjaka iz oblasti IT-ja pa i angažovanje eksternih IT konsultanata, nije loše raspitati se o kompanijama koje su specijalizovane za uvođenje CRM‑a u pojedinim privrednim oblastima. Vrlo ilustrativan i koristan primer su kompanije koje su u ovom izdanju časopisa „PC“ predstavile svoja CRM rešenja: Extreme predstavlja zaokružena rešenja u oblasti agroindustrije, a kompanija Adacta se istakla u CRM rešenjima za industriju osiguranja, bankarstva i komunalnih usluga.

Neretko se dešava da unutar velikih kompanija prorade unutrašnji resursi, pa takva kompanija, uz osnovnu delatnost, iznedri niz rešenja koja omogućavaju efikasnu implementaciju CRM sistema u nekoj oblasti poput građevine, mašinstva, turizma ili neke oblasti kojom se baš vi bavite. Lako može da se ispostavi da takva kompanija, pored toga što je sopstvenim zalaganjem stekla status sertifikovanog partnera, najbolje može da shvati vaše potrebe.

Za koji god scenario da se opredelite, ako vaša kompanija raste, shvatićete da u jednom trenutku taj rast više nije moguć bez CRM softvera i servisa.

Voja Gašić

Apple je ''ubio'' nekoliko starih proizvoda



Prekjuče je Apple predstavio nekoliko novih proizvoda, između ostalog Apple Watch series 2 kao i iPhone 7 i 7 Plus. Ali, kako bi bilo mesta za novo, neophodno je i da se Apple reši nešto starog hardvera koji im više ne treba.

Pre svega, Apple će uz novu generaciju iPhone-a u istoriji poslati (ili barem to pokušati) obične slušalice. Stare slušalice s 3,5 mm priključkom zameniće novima sa Lightningom, ili pak bežičnim AirPod slušalicama. U nadogradnji na iPhone 7, naime, ukinut je audio ulaz za slušalice.

iPhone 7 donosi promenu i u memorijske kapacitete – konačno je ubijena verzija iPhone-a sa 16 GB prostora za skladištenje podataka.

Paralelno s tim, ubijene su i sve takve verzije iPad-a, pa su sada iPad Air 2 i iPad Mini 4 dostupni u kapacitetima od 32, 128 i 256 GB, baš kao i iPhone 7. iPad Pro od početka je imao takvu raspodelu.

Dalje, iz ponude na Apple-ovoj web prodavnici od preksinoć je nestao najskuplji model Apple Watch-a, onaj zlatni koji je, setićete se, koštao 10.000 dolara. Mora biti da se nije baš prodavao kao vruće kifle.

Industrija 4.0 i budućnost

Industrija je danas suočena s novom generacijom potpuno digitalizovanih fabrika. Industrija 4.0, kao četvrta industrijska revolucija, već traje u mnogim zemljama. Time obezbeđuje opstanak industrije i njen konkurentan razvoj u savremenim uslovima. Pred nama je mnogo posla…



Digitalne tehnologije: IoT (Internet stvari), robotika, cloud computing, sajber – fizički sistemi i big data su ključni u primeni koncepta Industrija 4.0. Industrija 4.0 podrazumeva potpunu digitalizaciju svih procesa proizvodnje i primenu pomenutih digitalnih tehnologija prilikom kreiranja ideje o nekom proizvodu, inženjeringu proizvoda, organizaciji proizvodnje, realizaciji proizvodnje, kontroli procesa i pružanja industrijskih usluga.

Digitalizovana fabrika

U digitalizovanoj fabrici obezbeđuje se inteligentno sadejstvo procesa proizvodnje i povezuju se fizički, digitalni i virtuelni svet. Digitalno preduzeće, osim digitalizovanih mašina, mora da ima i industrijski softver koji obuhvata proizvodne procese, komunikacionu infrastrukturu, bezbednosni sistem i digitalizovane industrijske servise.

Softverska rešenja mogu se razvijati u sopstvenoj sredini, ali većina kompanija kupuje ih od specijalizovanih proizvođača. Sadašnjem razvoju Industrije 4.0, još osamdesetih godina prošlog veka, prethodili su CIM, CAM i CAD sistemi, ali oni zbog tadašnjeg tehnološkog nivoa nisu mogli da obuhvate ukupnu digitalizaciju poslovanja.

Evropska komisija je, u okviru sprovođenja Strategije jedinstvenog digitalnog tržišta, u aprilu 2016. predstavila planove i mere za podršku digitalizaciji evropske industrije. Razvoj Industrije 4.0 je jedan od prioriteta i zato su osnovani podsticajni fondovi, usvojeni neki standardi i predloženi novi propisi. Nekoliko članica EU usvojilo je i posebne strategije za podršku razvoju Industrije 4.0.

Procenjeno je da će se u narednih pet godina digitalizacijom povećati godišnji prihod evropskog industrijskog sektora za više od 110 milijardi evra. Gunther Oettinger, komesar za digitalnu ekonomiju i društvo, kaže: „Da bi Evropa zadržala vodeći položaj, mora uspešno i brzo da digitalizuje svu svoju industriju“. U Evropskoj uniji do 2030. godine planiraju se investicije od 1.350 milijardi evra u Industriju 4.0, što znači da je ona posvećena digitalizaciji i razvoju Industrije 4.0.

Šanse za revitalizaciju industrije u Srbiji

Industrija u Srbiji poslednjih dvadeset pet godina nije u zavidnom stanju. Ona je u procesu privatizacije praktično prepuštena uništavanju i stihiji. O tome rečito govori podatak da je industrijska proizvodnja 2015. iznosila samo 49,7 odsto u odnosu na 1990. godinu.

Trenutno u Srbiji postoji slab interes i vrlo skromni rezultati u razvoju Industrije 4.0. Međutim, orijentacija na Industriju 4.0 mogla bi da pruži šanse za njenu revitalizaciju. U pojedinim naučnim institucijama i IT kompanijama postoje stručnjaci koji dobro poznaju digitalne tehnologije (IoT, cloud tehnologija…), razvijaju delove industrijskog softvera (PLM i slične) i imaju praktična iskustva, pa mogu da doprinesu razvoju Industrije 4.0.

Kako podstaći interesovanje?

Privredna komora Srbije, Privredna komora Beograda i Društvo za informatiku Srbije u okviru svojih promotivnih aktivnosti nastoje da podstaknu interes privrede za digitalizaciju i projekte Industrije 4.0. Ministarstvo za trgovinu, turizam i telekomunikacije posebno je angažovano na razvoju digitalne komunikacione infrastrukture koju može da koristi Industrija 4.0.

Iz stručne javnosti je predloženo da nadležni državni organi stvore podsticajni pravni ambijent i namenske fondove za razvoj Industrije 4.0 i pristupe izradi Strategije industrijskog razvoja Srbijeza naredni petogodišnji period s definisanjem zadataka i potrebnih mera za razvoj Industrije 4.0. Od rezultata u primeni koncepta Industrija 4.0 zavisi da li će Srbija za 10 godina uopšte imati industriju i kako će ona tada izgledati.

Nikola Marković

Nikola Marković je predsednik Društva za informatiku Srbije

Uskoro stiže Xiaomi Mi 5s: hoćemo li napokon vidjeti Force Touch?



Pola godine nakon lansiranja top modela Mi 5, došlo je vrijeme za dopunu Xiaomijevog asortimana modelima s dodanim oznakama. Tako su sada procurile specifikacije uređaja Xiaomi Mi 5s, i prema onome što možemo vidjeti, bit će ojačan u odnosu na Mi 5.

Za pogonski stroj bi trebao koristiti Snapdragon 821 procesor, dakle pojačanu verziju Snapdragona 820, a startu bi trebao imati 6 GB RAM-a, neovisno o količini interne memorije. Za zaslon dijagonale 5,15 inča spominje se da bi trebao sadržavati prijašnjem modelu nesuđenu Force Touch tehnologiju.

Primarna kamera sa senzorom od 16 megapiksela opremljena je 4-smjernom optičkom stabilizacijom kao i kod modela Mi 5, a tu je i f/1.8 otvor blende, te phase detection autofokus. Za autonomiju se brine baterija kapaciteta 3490 s podrškom za brzo punjenje.

Za sada nije poznato kad će ovaj model i službeno ugledati svjetlo dana, no svakako ga možemo očekivati prije kraja godine. Xiaomi inače zna rastegnuti razdoblje između lansiranja dvaju top modela, ali zato u međuvremenu imamo priliku upoznati razne s, i, i tdi modele.

„Znam da možemo“ po drugi put u Beogradu

Najsjajnije priče domaće startap scene koja je samo u protekloj godini „uvećana“ za neverovatnih 50 miliona evra kroz strane investicije su samo neke od tema velikog događaja „Znam da možemo“ koji će se, u organizaciji Starita i magazina Original, održati u sredu 28. septembra u beogradskom Domu sindikata, a sve sa ciljem da se udruženim snagama pošalje snažna poruka da je uspeh moguć i da podrška postoji.



„Znam da možemo” održava se po drugi put, sa ciljem promocije bržeg razvoja tehnološkog preduzetništva u Srbiji i ukazivanja na prilike za mlade u najzdravijoj domaćih industriji. Podšrku Startitu ove godine pružiće i Original, magazina posvećen mladima, projekat Novak Đoković fondacije, na čelu sa Jelenom Đoković.
Na događaju će se govoriti i o mogućnostima mladih za ulazak u IT industriju, koja bi odmah mogla da zaposli 30.000 IT stručnjaka, koji trenutno ne postoje u našoj zemlji. Ohrabruje doduše činjenica da više od polovine developera nema relevantno fakultetsko obrazovanje, a pritom diploma ne utiče na njihove plate, koja u proseku u Srbiji iznosi čak 1225 evra.
“Obrazovanje je najbolja investicija u budućnost. Vizija Originala je da podstiče mlade, da ih inspiriše da se pokrenu da uče, da stvaraju. Mi delimo te vrednosti sa Startitom, zato smo i odluičili da budemo deo kampanje “Znam da možemo”. Uzmite budućnost u svoje ruke i kreirajte najoriginalniju verziju sebe. Jer znamo da možete”, kaže Jelena u novom video klipu kojim se promoviše zajednička kampanja.
Svoju inspirativnu priču, znanje i motivaciju prisutnima na događaju između ostalih preneće Dragana Đermanović, Novosađanka izabrana u 100 najuspešnijih evropskih preduzetnica, Branko Milutinović, osnivač Nordeusa, kompanije najuspešnijeg tech proizvoda u regionu, igre Top Eleven, koju igra više od 100 miliona ljudi širom sveta i drugi.



Velika sala Doma sindikata može da primi 1600 ljudi, a organizatori poručuju da su se potrudili da na događaju prisustvuju svi relevantni učesnici u domaćem startap i tehnološkom ekosistemu i da žele da svi zajedno proslave uspehe domaćih startapa i preduzetnika, čestitaju im na hrabrosti i podstaknu nove mlade talentovane ljude da se priključe ovom vozu.
Učešće u događaju je besplatno i prijave su obavezne na startit.rs/zdm(http://startit.rs/znamdamozemo/), a pogledajte i uvodni video u kome se pojavljuju organizatori, Jelena Đoković i nekoliko sjajnih pojedinaca koji su znali da mogu.

Nebeski toranj

Za napredne korisnike klasična midi‑tower kućišta ponekad jednostavno nisu dovoljna. Isplaniraćete kvalitetnu konfiguraciju, koja će upošljavati moderne komponente iz visoke klase i… prostora će vrlo lako ponestati. Zato vredi probati LC Power Gaming 980B kućište



Ne zna se da li sa razvojem hardvera veći postaju procesori, grafičke kartice ili matične ploče, posebno kada govorimo o predstavnicima „gornjeg doma“. Zbog toga midi‑tower kućište lako može postati tesno, a kada nema mesta – nema ni protoka vazduha. To znači da će vaše skupe komponente trpeti usled povećanja temperature, pa čak i ukoliko imate najmodernije hlađenje na procesoru, grafičkoj kartici ili stavite nekoliko dodatnih ventilatora. Idealno rešenje predstavlja odabir prostranijeg kućišta, kakvo je LC Power Gaming 980B – Skytower.

Iza interesantnog imena krije se veoma visoko kućište koje pripada Big‑Tower klasi. To znači da, sa dimenzijama 545×238×573 mm, vlasnik mora unapred da predvidi prostor gde bi ga smestio. U pogledu dizajna, reč je o prilično jednostavnom i praktično osmišljenom kućištu. Linije su pravilne, bez ikakvih dizajnerskih „izleta“ kakve bismo mogli da očekujemo od egzotičnijih brendova. To će se dopasti tradicionalistima, jer se iza pravilnih linija krije odličan kvalitet izrade. Upotrebljena je odlična plastika u kombinaciji sa čeličnom konstrukcijom i metalnim površinama (brušeni aluminijum), koje Skytower, uprkos zavidnim dimenzijama, čine elegantnim na neki osoben način.

O upotrebi kvalitetnih materijala svedoči i zavidna masa praznog kućišta od gotovo 12 kilograma. Imajte to u vidu, jer će se uz brojne kvalitetne komponente koje LC Power Gaming 980B može da udomi, ukupna težina vrlo lako udvostručiti. Panel sa konektorima je zgodno pozicioniran na prednjoj gornjoj strani, zakošen tako da mu je lako pristupiti bez obzira na to gde ste smestili kućište. Još bitnije je to što je panel natprosečno bogat konektorima: tu je ukupno šest USB konektora, od kojih dva odgovaraju USB 3.0 standardu, dva audio‑priključka, kao i prekidači za uključivanje PC‑ja i njegovo resetovanje.



Enterijer kućišta je takođe pomalo avangardan. Pre svega, bočne stranice su vertikalno podeljene na dva segmenta, a sa leve strane nalazi se transparentni prozor izrađen od pleksiglasa. Podela po vertikali izgleda odlično, jer ovaj model otvarate poput nekog super‑automobila. Prva sekcija rezervisana je za optičke uređaje, kojih može biti maksimalno četiri, i šest hard‑diskova ili SSD‑ova. Svi ovi uređaji montiraju se bez potrebe za dodatnim alatom, sa sjajno rešenim mehanizmima. Kavez za HDD/SSD uređaje inženjeri iz LC Power‑a opremili su hot‑swap podrškom, tako da ovo kućište može da podseća na kakav serverski model. Drugi odeljak rezervisan je za ostale komponente: prostora za najveće komponente ima dosta, tako da je komfor pri sklapanju PC‑ja izuzetan. Pazilo se na sve detalje, pa je prisutan i otvor za montažu kulera sa backplate‑om, gumena zaštita za provlačenje i sakrivanje kablova, otvori za creva vodenih hlađenja. Nisu izostavljeni ni filteri za prašinu, koji će vam svakako biti neophodni, posebno kada se uzme u obzir da se zajedno sa kućištem, fabrički ugrađena, isporučuju i tri ventilatora. Oni su montirani na ključnim mestima, a lako se demontiraju radi čišćenja.

LC Power Gaming 980B – Skytower je dobro osmišljeno kućište, koje na prvi pogled deluje konzervativno, da bi već nakon malo boljeg zagledanja postalo neodoljivo za svakog ko želi obilje mogućnosti prilikom sklapanja novog PC‑ja. Tu je visok kvalitet izrade, uz jednako dobru funkcionalnost, što uz obilje prostora čini ovaj model zaokruženom ponudom.

LC Power Gaming 980B Skytower

Tip Big-Tower
Materijal Čelik, aluminijum, pleksiglas
Eksterni 5.25″ slotovi 4
Interni 3,5″/2,5” slotovi 6 / 6
Prednji panel 2×USB 3.0, 4×USB 2.0, 3,5 mm audio, mic
Mesta za 120 mm
ventilatore (u pakovanju) 8 (3)
Dimenzije 545×238×573 mm; 11,37 kg
Cena 99 evra

www.mid9.rs

Nebojša Todorović

Google Chrome će označavati HTTP stranice kao nebezbedne



Od januara sledeće godine Google će uneti značajne bezbednosne promene u najkorišćeniji web browser, Google Chrome.

HTTP stranice koje zahtevaju unos lozinki ili podataka o kreditnim karticama biće označene kao nebezbedne. Google preduzima ovaj korak s ciljem smanjenja broja stranica koje ne koriste enkripciju i povećanja korišćenja HTTPS web stranica. Promene će nastupiti s verzijom Chrome 56.

Nekriptovane HTTP web stranice smatraju se nebezbednima zbog rizika od man-in-the-middle napada koji mogu presresti lozinke, sesije prijava, kolačiće i podatke o kreditnim karticama dok putuju mrežom. Upozorenje o nebezbednoj stranici će se pojaviti kao sivi popup prozor pored adresne trake, ali samo za one stranice koje zahtevaju unos lozinki i podataka o kreditnim karticama.

Zanimljivo je da će se upozorenje prikazivati i u anonimnim karticama, u kojima korisnici obično očekuju više privatnosti. U budućnosti, Google planira i označiti sve HTTP stranice kao nebezbedne. Korisnicima će se takve stranice označavati crvenim trouglom koji se na trenutnoj verziji Chrome browsera prikazuje za označavanje neispravnih HTTPS stranica.

Ovo nije prvi pokušaj da Google potiče vlasnike web stranica da se prebace na HTTPS. Pre dve godine Google je napravio neke promene u SEO algoritmu kako bi stranicama koje koriste HTTPS enkripciju dao višu poziciju. Prošli mesec, Google je implementirao HTTP Strict Transport Security (HSTS) bezbednosni mehanizam na svoj glavni domen (google.com) da korisnici ne bi mogli pristupati stranicama koje koriste nebezbedni HTTP protokol.

Prema Google izveštajima, više od polovine stranica koje posećuju Chrome korisnici su kriptovane. Mozilla takođe projektom "Let's Encrypt" potiče svoje korisnike na implementaciju HTTPS protokola putem besplatnog SSL/TSL sertifikata.

Flash Player za Linux ipak će dobijati nadogradnje



Adobe je pre četiri godine izjavio kako u 2017. godini prestaje s nadograđivanjem Flash Player-a na Linux-u, osim bezbednosnih nadogradnji.

Ovih dana su izjavili kako su se ipak predomislili, te da su trenutno u beta fazi testiranja novog izdanja.

Kažu i kako neke funkcije ipak neće biti u celosti implementirane, pa ako ih korisnik želi u punom pogonu, mora instalirati PPAPI verziju Flash Player-a.

Novi NPAPI paket dostupan je za testiranje na Adobe Labs download page, ali beta izdanje ne podržava distribucije temeljene na Fedori.

HP kupio Samsung!

HP Inc je danas zvanično objavio detalje kupovine Samsung printer poslovanja. Za “svega” 1,05 milijardi USD HP je postao vlasnik jednog od najvećih konkurenata. Proces kupovine i verifikacija će trajati oko godinu dana, a nakon završetka Samsung je pristao da investirao od 100 do 300 miliona USD u HP kroz kupovine akcija na otvorenom tržištu.



HP, kada su štampači u pitanju i dalje najveći profit ostvaruje od mastila i tonera za štampače koje prodaje, a takođe je lider u segmentu desktop štampača. Transformacija koju je HP najavio nedavno je ozbiljniji ulazak na tržište velikih A3 štampač/kopir kombinacija, u kojem ljutu borbu vode Xerox, Canon, Ricoh i Konica Minolta. S obzirom na to da Samsung već ima postojeću gamu A3 štampača/kopir uređaja, HP-ov potez ne treba previše da čudi.



Ono što je HP takođe kupio je i mogućnost pravljenja bitnih elemenata unutar laserskih štampača, poznatijih kao “štamparski motori” (printing engines). Samsung je razvio pomenute štamparske motore korišćenjem svojih laserskih štampača, dok je HP bio primoran da koristi eksterne snabdevače ovih komponanta.

Enrike Lores, predsednik poslovanja kompanije HP zaduženog za štampače, prokomentarisao je da će kupovina tehnologije štamparskih motora pomoći da HP poboljša profitne margine, i da im pomogne da kreiraju evoluciju svojih laserskih štampača. Akvizicijom ovog dela kompanije Samsung, HP Inc je dobio i oko 6.500 patenata vezanih za štampače, a više od 6.000 Samsung-ovih zaposlenih će preći u HP, uključujući oko 1.500 inženjera.

Da pomenemo, početkom godine Hewlett-Packard se razdvojio na dve kompanije: HP Enterprise (www.hpe.com), koji je fokusiran na prodaju hardvera i softvera okrenutog ka poslovnim korisnicima, i HP Inc (www.hp.com) specijalizovan za personalne računare i štampače.

Prošle nedelje HP Enterprise je prodao najveći deo svog softverskog poslovanja kompaniji Micro Focusza oko 8,8 milijardi US, istog dana kada je završeno spajanje kompanija Dell i EMC.

Minijaturni doktori u našem krvotoku

Ono što smo gledali u SF filmovima krajem prošlog veka, polako se kreće ka stvarnosti. San svakog doktora je da lekove koji su vam potrebni isporuči direktno do organa koje su potrebni. Zahvaljujući naučnicima sa Univerziteta u San Dijegu, ovi snovi se brzo kreću ka realnosti. Dugogodišnje istraživanje je rezultovalo metalnim “ribicama” čija se veličina meri u nanometrima (800 nm), koje mogu da nose lekove kroz vaš krvotok, do delova kojima su lekovi najpotrebniji.



Svaka ribica ima zlatnu glavu i reprno peraje, kao i telo od nikla, sastavljeno srebrnim spojnicama. Kretanje se obavlja izlaganjem oscilirajućem magnetnom polju, bez aktivnih elemenata ili spore, pasivne isporuke.

Tehnologija je još uvek daleko od primenjive, i ima svoje mane. Zlato, srebro i nikl nisu biorazgradivi materijali, a ni najjeftiniji. S druge strane, pored isporuke lekova ideja je pronaći višestruku namenu plivačima. Moguće je kontrolisati pojedinačne ćelije, ili vršiti neki vid manje invazivne operacije, pa se, iz ovog ugla smišljanje adekvatne primene odvija paralelno sa razvojem.