Biti ono što jesi

Među  ljudima  koji  nas   svakodnevno  okružuju   prepoznajemo  one   koji   su   naočigled  nezadovoljni  sobom ... Oni  kojima  nikada  ništa  ne  štima  , ne  odgovara  , ne  dopada   se ...
Nekome vlastiti izgled, školovanje, zanimanje, financijsko stanje, mjesto življenja, država, klima ... Osnovno načelo, suština filozofije življenja, je da prihvatimo ono što jesmo i gdje jesmo, pa tek onda da razmišljamo šta bi se moglo promijeniti. Ne trebamo se jednostavno samo pomiriti sa nečim što nam smeta u životu, a možemo uticati da se stanje popravi. Trebamo učiniti da stanje dovedemo u red. I ovdje važi maksima da je srećan onaj koji može prihvatiti ono što se ne može promijeniti, da promijeni ono što se može promijeniti i da uvijek zna napraviti razliku između to dvoje .


Možete  li   iskreno  i  istinski  sebi  reći ;  zadovoljan / zadovoljna  sam  sobom  i  onim  što  uistinu  jesam  ?  Nije  li  to  , zapravo  najljepši  osjećaj ?

Osnovno načelo, suština filozofije življenja, je da prihvatimo ono što jesmo i gdje jesmo

Sami sa sobom, a i u odnosu na druge.

pa tek onda da razmišljamo šta bi se moglo promijeniti.

Misli treba usmeriti na menjanje samoga sebe, u sutinskom znacenju. Nekada nam prilike ne dozvoljavaju da dobro procenimo situaciju (po mom skromnom misljenju, najcesce zbog nedostatka adekvatnih informacija), a samim tim ne mozemo ni da postupamo najbolje sto umemo ili u svom interesu.

Trebamo učiniti da stanje dovedemo u red. I ovdje važi maksima da je
srećan onaj koji može prihvatiti ono što se ne može promijeniti

Ovo je takodje primenljivo u nekim varijantama.
Prihvatila sam da vise nikada necu cuti glas moje bake, ali unutar same sebe nikako ne mogu da se pomirim sa tim. I nikada se nece promeniti to sto mi nedostaje.

zadovoljan / zadovoljna sam sobom i onim što uistinu jesam ? Nije li to, zapravo najljepši osjećaj ?

Verujem da niko nije zadovoljan sobom, i da to uopste i nije tako lose. Tako se radi na sopstvenoj licnosti, gradi, balansira.
Kada bi svi radili i bili ono sto hoce ( ili jesu - jer, sigurna sam, ima ljudi koji se zli radjaju), svet bi stao.

okružuju prepoznajemo one koji su naočigled nezadovoljni sobom ... Oni
kojima nikada ništa ne štima , ne odgovara , ne dopada se ...
Nekome vlastiti izgled, školovanje, zanimanje, financijsko stanje, mjesto življenja, država, klima ...

Ali oni emituju ono sto jesu - nezadovoljstvo.
Jedino sto mozes da uradis to je da ih prepoznas. Promenu moraju da urade sami. U nekom sirem smislu, covek treba da bude otvoren da bi mu se izaslo u susret. Vazno je da shvati da razgovorom moze mnogo postigne, a narocito ublazavanjem osobina kao sto su tvrdoglavost, bahatost...
No, mnogi ostaju onakvi kakvi jesu. Ne treba ocekivati da se neko promeni samo zato da bi bio siptaticniji okolini. Mozda oni zive bas onako kako zele?

Da zadovoljan sam onim sto jesam i onim sto sam postigao do sada.

Puno je energije ulozeno, ali se isplatilo.

Covek treba neprekidno da se usavrsava, ali kao celokupno bice, sto podrazumeva, intelekt, emocije itd.

Iskreno, mislim da je to u ljudskoj prirodi, da se stalno zale na nesto, a mozda u osnovi i nemaju razlog, bar vecina. I bas te stvari na koje se zale, oni mogu da promene, od njih zavise, ali to ne rade. Valjda je lakse samo izrazavati nezadovoljstvo.

Sto se mene tice, prilicno sam zadovoljna sobom i onim sto jesam. Svakako da tu ima sitnica na kojima bi se dalo poraditi, ali trudim se da to zaista i uradim.

Dragana ::Među ljudima koji nas svakodnevno okružuju prepoznajemo one koji su naočigled nezadovoljni sobom ... Oni kojima nikada ništa ne štima , ne odgovara , ne dopada se ...
Nekome vlastiti izgled, školovanje, zanimanje, financijsko stanje, mjesto življenja, država, klima ... Osnovno načelo, suština filozofije življenja, je da prihvatimo ono što jesmo i gdje jesmo, pa tek onda da razmišljamo šta bi se moglo promijeniti. Ne trebamo se jednostavno samo pomiriti sa nečim što nam smeta u životu, a možemo uticati da se stanje popravi. Trebamo učiniti da stanje dovedemo u red. I ovdje važi maksima da je srećan onaj koji može prihvatiti ono što se ne može promijeniti, da promijeni ono što se može promijeniti i da uvijek zna napraviti razliku između to dvoje .


Možete li iskreno i istinski sebi reći ; zadovoljan / zadovoljna sam sobom i onim što uistinu jesam ? Nije li to , zapravo najljepši osjećaj ?

Ja sam ono sto jesam i ne zelim ni zbog koga da se menjam.Iskreno i istinski sam osoba koja je zadovoljna sa sobom.Naravno da postoje stvari i trenuci u zivotu koji su periodicne prirode ali gledam i u tim trenucima da nadjem smisao i da prihvatim novonastalu situaciju.Da ako ne mogu da je promenim onda gledam da iz nje izvucem onaj neki deo s kojim moze da se zivi.Ne ocajavam i ne predajem se situaciji nikada.Sve sto mi se ne dopada menjam...pa makar bile i korenite promene.Vrlo je bitna stvar biti ono sto jesi...

Zaista je tesko...Ali nije nemoguca misija,barem kod mene.
Istina,dosta sam prilagodljiva ,ali od sebe ne odstupam puno.
Imam svoje stavove,ali znam i da slusam ,pa i da poslusam ,naravno ako se ne kose puno sa nekim mojim zivotnim odlukama.

Kada bi zavisilo samo od nas bilo bi apsolutno moguce.Ali i ja mislim da nije nemoguce i da je jako bitno BITI ONO STO JESI .
Nadam se da necete zameriti sto cu postaviti jednu divnu pesmu o tome .


Anthony de Mello

Godinama sam bio nervozan (neurotican)
Bio sam plašljiv, depresivan i ohol.
I svako mi je govorio: Ti se moraš promeniti.
I svako bi mi rekao kako sam neurotican.

Bili su mi vec dosadni,
i ja sam im obecavao
i mislio sam se promeniti,
ali nikad nisam uspeo
pa koliko god sam se trudio.

To što me je najviše bolelo, bilo je
da mi je najbolji prijatelj uvek govorio
kako sam neurotican.
I on je uvek ponavljao,
da se moram promeniti.

I njemu sam obecavao,
pa opet nije od toga bilo ništa,
to nikad nisam uspevao.
Tako sam se osecao bespomocan i zarobljen.

Jednog mi dana rece on
"Ne menjas se! Ostani kakav jesi!"
I nije važno, da li ceš se ti promeniti ili ne!
Volim te, onakvog kakav jesi.
tako neka bude"

Te reci su zvucale poput muzike u mojim ušima,
"Ne menjaj se, ne menjaj se, volim te....."

I ja sam se opustio
i postao sam življi,
i gle cuda nad cudom
ja sam se promenio.

A sada znam
da se nisam zaista mogao promeniti,
dok nisam našao nekoga, ko me zaista voleo,
bez obzira da li cu se promeniti ili ne.

Dragana ::
Možete li iskreno i istinski sebi reći ; zadovoljan / zadovoljna sam sobom i onim što uistinu jesam ? Nije li to , zapravo najljepši osjećaj ?

Можда и јесте. На тренутке. Више ми одговара да на ствари које нас муче у нама самима и изазивају незадовољство мислим као о степеницама преко којих можемо да се пењемо, јер бити оно што јеси и није константа. Е сад неко на степеницама виче и гуши около, неко проповеда,пева, неко се само креће...Ваљда је једини задатак ускладити оно што је било и оно што несвесно пројектујемо у будућност у некој најближој садашњости ..

Lepo inspy piše, nismo konstantni ali nas uvek prati neodvoji deo naše ludosti.

Dragana ::Među ljudima koji nas svakodnevno okružuju prepoznajemo one koji su naočigled nezadovoljni sobom ... Oni kojima nikada ništa ne štima , ne odgovara , ne dopada se ...
Nekome vlastiti izgled, školovanje, zanimanje, financijsko stanje, mjesto življenja, država, klima ... Osnovno načelo, suština filozofije življenja, je da prihvatimo ono što jesmo i gdje jesmo, pa tek onda da razmišljamo šta bi se moglo promijeniti. Ne trebamo se jednostavno samo pomiriti sa nečim što nam smeta u životu, a možemo uticati da se stanje popravi. Trebamo učiniti da stanje dovedemo u red. I ovdje važi maksima da je srećan onaj koji može prihvatiti ono što se ne može promijeniti, da promijeni ono što se može promijeniti i da uvijek zna napraviti razliku između to dvoje .





Možete li iskreno i istinski sebi reći ; zadovoljan / zadovoljna sam sobom i onim što uistinu jesam ? Nije li to , zapravo najljepši osjećaj ?

ne slazem se da je srecan onaj koji moze prihvatiti ono shto se ne moze promeniti, jer to vuche u pasivnost, mirenje sa okolnostima....ja ne mogu biti srecna u takvnom stanju...dozivljavam ga samo kao privremeno, kao prelaz i trazim izlaz iz njega...
sushtina je promena ukoliko nismo srecni ,ali ne olako ocenjena i prihvacena, vec malo duzi proces samoanaliziranja i saznanja shta konkretno mozemo da promenimo ako zelimo da budemo srecni...

naOpaka ::
ne slazem se da je srecan onaj koji moze prihvatiti ono shto se ne moze promeniti, jer to vuche u pasivnost, mirenje sa okolnostima....ja ne mogu biti srecna u takvnom stanju...dozivljavam ga samo kao privremeno, kao prelaz i trazim izlaz iz njega...
sushtina je promena ukoliko nismo srecni ,ali ne olako ocenjena i prihvacena, vec malo duzi proces samoanaliziranja i saznanja shta konkretno mozemo da promenimo ako zelimo da budemo srecni...

od cega zavisi koliko je to izvodljivo?

od nashe zelje i mogucnosti da se suochimo sa realnim stanjem stvari...
od distanciranja od sujete koja nam odmaze u samospoznaji..
ne znam koliko je izvodljivo, ali je vredno pokushaja...svaki promil izlaska iz realnosti koja nam ne odgovara znachi da nismo mrtvi iznutra..
zivot je borba, a ne mirenje sa okolnostima koje je najlakshe nazvati sudbina..
prihvatanje moze biti mudra odluka, ali i linija manjeg otpora...stvar procene u odredjenoj situaciji.

zivot je borba, a ne mirenje sa okolnostima koje je najlakshe nazvati sudbina..
prihvatanje moze biti mudra odluka, ali i linija manjeg otpora...stvar procene u odredjenoj situaciji.

Kakva je situacija kod ignosrisanja verbalnih napada?

nisam sigurna da razumem pitanje...ukoliko procenish da neshto( ili neko ) nije vredno(a) odbrane, ignorisanje je nachin neutralisanja nechijeg umishljaja da napada ::

naOpaka ::nisam sigurna da razumem pitanje...ukoliko procenish da neshto( ili neko ) nije vredno(a) odbrane, ignorisanje je nachin neutralisanja nechijeg umishljaja da napada ::

U pravu si , nisi razumela pitanje...

stigla nesreca
aj otvori neku novu temu, nisi odavno :

naOpaka ::stigla nesreca
aj otvori neku novu temu, nisi odavno :

Otvorio bih,ali nećeš je razumeti...

Mesrine ::

naOpaka ::stigla nesreca
aj otvori neku novu temu, nisi odavno :

Otvorio bih,ali nećeš je razumeti... Fali ti međ` nogama... `Oćeš da te upotpunim?

neshto mi se javlja da nemash chime

naOpaka ::

Mesrine ::

naOpaka ::stigla nesreca
aj otvori neku novu temu, nisi odavno :

Otvorio bih,ali nećeš je razumeti... Fali ti međ` nogama... `Oćeš da te upotpunim?

neshto mi se javlja da nemash chime

Ma gde nemam,imam jezik..

Izbačene neprimerene reči.
Avramova

Biti..ono sto jesi, nije problem kad bi covjek bio sam, primjetila sam da priroda covjeka nestaje kada se nadje u drustvu. Steta sto je tako, a tako je zbog DRUGIH, a taj drugi nisi TI, i tu nastaje obostrano "foliranje".
Vjerujem da je covjek najvise ili barem najblize onome sto jeste onda kada je sam., ne mislim usamljen nego "sam sa sobom".

naOpaka ::nisam sigurna da razumem pitanje...ukoliko procenish da neshto( ili neko ) nije vredno(a) odbrane, ignorisanje je nachin neutralisanja nechijeg umishljaja da napada ::

hm, ti da ne razumes pitanje... ili Mesrine samo kao nesto hoce s tobom da caska...?

Nadam se da ignorisanjem moze da se nesto ili neko neutralise, ali bih ubacila Mareinu ' opasku' da covek u drustvu menja svoju prirodu - kao da u raspolozivom vremenu ima prostora da razradjuje taktiku novih napada.
E sad, izvinjavam se Marei sto koristim njene misli, a da imam utisak da ih u sustini nisam bas razumela

Steta sto je tako, a tako je zbog DRUGIH, a taj drugi nisi TI, i tu nastaje obostrano "foliranje".

i mogla bih da kazem da u verbalnom sukobu ima mnogo nepotrebno izgubljene energije, koja ni u kom slucaju ne moze biti pozitivna. Mene narocito iritira povisen ton, zapovedni nacin, vredjanje, aluzije i slicno.

Verujem da je granica tolerancije fleksibilna, verovatno zavisno od tipa licnosti, ali koji je to momenat kada prestaje da postoji?

Ne moras da se izvinjavas, jer nije obavezno da razumijes.
Nisam mislila na nepotrebno gubljenje vremena u napadima i taktikama, vec na to da je covjeku jako stalo do tudjeg misljenja o sebi, pa s toga se prilagodjava "sredini" jer se plasi da ne bude "odbacen", i cesto zbog toga "gubi" svoju prirodu, sto naravno nije dobro.

Marea ::.....vec na to da je covjeku jako stalo do tudjeg misljenja o sebi, pa s toga se prilagodjava "sredini" jer se plasi da ne bude "odbacen", i cesto zbog toga "gubi" svoju prirodu, sto naravno nije dobro.

Ne bih se bas slozila potpuno sa ovim. Covekova priroda odredjuje i njegovu mogucnost prilagodjavanja sredini. Neki ljudi imaju otpor kad je u pitanju bilo kakvo prilagodjavanje i uklapanje u sredinu ali zato vesto manipulisu okruzenjem i dobroj meri ga prilagodjavaju sebi. Oni koji se lako menjaju prema nacelima i pravilima sredine, prema svojoj prirodi i jesu takvi - neodlucni, nestabilni, bez sopstvenog stava i misljenja...

Bio otpor ili ne, kako god, malo je onih koji JESU to sto JESU.