Zašto činimo dobro?

Nikakvo traženje nije u pitanju, govorimo o dobrim delima. Jasno je da svi imamo i mana i vrlina. Ako je neko loš čovek onda ne možemo govoriti o čoveku sa manama već o lošem čoveku.

Loš čovek čini dobro samo sebi po cenu da drugome naudi. Dobrom to ne pada na pamet i neretko takav ceo život bude gubitnik ali u materijalnom smislu. Kako će se nositi s tim zavisi koliko se je izgradio duhovno.

Okrenimo se samo malo oko sebe, svet je prepun poganih.

Ali mnogo više ima dobrih, što je dobro.
Dobri su sami "krivi" zbog toga što su dobri, dok su za ponašanje loših krive neke druge sile.
Znaš za onu izreku: " Zlo pobeđuje samo ako dobri ljudi ne rade ništa".

E da mi još neko objasni zbog čega nam je tako kako jeste, pa da umrem istog trena. Kako ono beše "da komšiji crkne krava". Kakve ljude opisuje ova stara izreka?

Bolji čovek od onoga koji siromašnom podari višak je čovek koji sa siromašnim podeli manjak.

U ljudskoj prirodi je da sve sto radi, radi iz interesa. Po meni, pitanje je samo, da li je taj interes plemenit. Kako neko moze biti dobar drugima a da, prvenstveno, nije dobar samome sebi? Meni se ne cini ni prirodno, ni normalno da neko mazohiticki stavlja sve drugo ispred samoga sebe. Najcesce nase nesvesno ocekuje da se "dobro dobrim vrati" sto uglavnom nije slucaj. Ali, svejedno izaziva osecaj zadovoljstva, samopostovanja i najcesce predstavlja neki oblik nesvesnog traganja za ljubavlju.
Antoni De Melo u "Buđenju" govori o tome da svi cinimo dobra dela zbog sebe. Po njemu, postoje dva tipa egoizma, kada sami sebi ugadjamo i kada ugadjamo drugima.Po njemu, milosrdje se anulira. Milosrdje je, u stvari, nas egoisticni put da udovoljimo sami sebi tako sto cemo uciniti da drugima budemo od koristi.
Bilo kako bilo, pozdravljam svako cinjenje dobrog, u krajnjoj liniji i onog tendencioznog - jer osobi koja vapi da joj neko pomogne nije bitno da li je taj neko "profitirao" na tome, nego da li je tu pomoc i dobla.

Furija
Odličan komentar, upravo ono o čemu se spore psihoanalitičari i što je cilj teme.

Meni se ne cini ni prirodno, ni normalno da neko mazohiticki stavlja sve drugo ispred samoga sebe.

Tačno ali i toga ima. Uverena sam da takvi ljudi u svojoj podsvesti nemaju ideju "dobro se dobrim vraća". Oni jednostavno ne umeju drugačije. Da li je struktura njihove ličnosti baš takva ili su se prilagodili okolnostima u kojima ne mogu drugačije (nemaju dovoljno snage da menjaju okolnosti), ostaje nepoznanica.

Avramova ::E da mi još neko objasni zbog čega nam je tako kako jeste, pa da umrem istog trena. Kako ono beše "da komšiji crkne krava". Kakve ljude opisuje ova stara izreka?

Bolji čovek od onoga koji siromašnom podari višak je čovek koji sa siromašnim podeli manjak.

Ja ću ti pojasnim.
Zato što svako uređenje koje je zasnovano na monetarnom sistemu , je tu da bi se pojedini ljudi izdvajali i vladali većinom. Skoro i da nema razlike između raznih uređenja ,tipa ,komunizam ,demokratija i šta ti ja znam, a to sve zbog novca na kome se zasnivaju.
Poslednji put je na Zemlji vladalo blagostanje pre 12-13 hiljada godina , Zemlja je bila skoro pa "One Love" , društvo nije počivalo na moneti , nego na nauci i tehnologiji. A onda se je desio strašan rat u kome je korišćeno i nuklearno oružje. Ratovala su dva bloka na Zemlji ,jedan protiv drugog ( to je onaj rat između "bogova" i "titana" , koji se opisuje u mnogim kulturama )
Posle tog rata izdvojila se je jedna "sorta" ljudi ( polu-ljudi ) , koja svetom vlada još od tada. Menjaju dvorove ,prezimena ,ali se "uparuju" samo međusobno , pa makar bili i u srodstvu. Gde god "probiju" , uništavaju sve što vredi ( Vavilon,Stari Egipat, Rim... )
Monetarni sistem je njihova izmišljotina , kako bi mogli da vladaju čovečanstvom.
Eto , sve sam ti pojasnio , iako ti sada misliš da sam prs`o.

Diiiivno si objasnio ali ja nisam mislila na to o čemu si ti pisao iako ti svaka čast već sam se osvrnula na lokalni nivo, tačnije na Srbiju.

Za Srbiju je još lakše.
Crnogorska tajna služba, koja radi za Mila, koji radi za Malteške Vitezove, koji rade za Jezuitskog Generala, koji se zove "Crni papa", preuzela je Srbiju preko svojih agenata koji su na svim vodećim mestima u Bg-.u.
Pošto od naše BIA-e, nema ni mo`ega , moraćete vi koji ste iz Bg-a, da do`vatite goMnjivu motku i sve to najurite iz Bg-a, zajedno sa raznim tadićima, šutanovcima i ostalom bagrom....
Tek onda će biti bolje u Srbiji, dok je Papina šapa ovde, teško...

Što mi iz Beograda, nismo samo mi glasači. Eto vidiš, nema solidarnosti, a šta to znači?

Nema to veze sa glasačima, nego sa ljudima, jer smo ljudi pre svega.
Zato što ste vi najviše spavali poslednjih godina, za kaznu, eto zato.

Hoćeš da kažeš da ste vi više činili dobra od nas "spavalica"? To hoćeš da kažeš? M?

Jesmo, jer kod nas u gradu vodeća mesta nisu zauzeli agenti iz Crne Gore, koji od portira za par godina, zauzmu vodeća mesta sistema, koja se ne biraju, niti po stranci, niti po izborima.
Vi ste im dozvolili, sad ih sklanjajte.

I hoćemo!

mogu,hoću,lepo mi je i činiću dobro dok sam živ......
napravismo od ovoga neku filozofiju a u stvari sve je jasno i prosto....

Kada činim dobro ne razmišljam zašto ga činim bilo da je u pitanju pomoć nekome u volji ili nevolji, poznatom ili nepoznatom i konačno samoj sebi. Često preterujem (osim u odnosu na sebe), ali to sam ja. Što napisah znam da će se različito tumačiti, a ja najbolje znam zašto je tako i to mi je dovoljno.

Млади студент једног универзитета пошао је у шетњу са својим професором.
Док су шетали и разговарали угледаше поред пута пар старих ципела које су, по свему судећи, припадале сиромашном сељаку који је у близини радио у пољу и који је приводио крају свој посао.
Студент рече професору: “Хајде да се нашалимо са овим сељаком, сакрићемо му ципеле, а затим ћемо се склонити иза грмља и посматрати његове реакције док их буде тражио.”
Професор му одговори: “Младићу, никада се немој шалити на рачун туђе невоље и биједе. Будући да си богат, можеш себи приуштити веће задовољство од овога: стави по златни новчић у сваку његову ципелу, а тада ћемо се сакрити иза грмља и посматрати његову реакцију.”
Студент тако и учини и обојица се склонише иза неког грма у близини. Сељак је завршио свој посао и убрзо дошао преко поља до мјеста уз пут гдје је оставио свој капут и ципеле. Док је облачио капут, гурнуо је ногу у једну ципелу и осјетио да му је нешто у ципели. Прво је помислио да је каменчић, али убрзо схвати да је то златни новчић.
Сав у чуду погледа у новчић, осврну се око себе, те поче посматрати новчић неко вријеме. Поново се осврнуо на све стране, али није видио никога. Ставио је новчић у џеп, те кренуо да обује и другу ципелу. Али његово изненађење је било још веће када је и у њој пронашао новчић. Одједном су га савладале емоције. Бацио се на кољена, подигао главу према небу и гласно почео изговарати молитву у знак захвалности. У њој је говорио о својој болесној и беспомоћној жени и својој дјеци која су без хљеба, а захваљујући невидљивој руци која му је послала новац, они ће бити спасени.
Студент је остао дубоко ганут и са сузама у очима.
Професор га упита: “Да ли би био срећнији да си се нашалио са овим сељаком него што си сада?!”
Младић му одговори: “Професоре, научили сте ме лекцији коју никада нећу заборавити.
Сада стварно разумијем ове ријечи које прије нисам разумио: срећни су и онај који дарује и онај који прима!“
Зато кад можеш учини добро и немој жалити због тога. Зато слиједи пут правих вриједности.

naOpaka ::
...istinsko dobro delo, sadrzi samo poriv bez jasne i uoblichene ili definisane svesti o istom... tek kasnije, kad krenu aplauzi, krenu i pitanja na temu...

Ne desava mi se cesto da zastanem I da pocnem da mislim sta da odgovorim. Sada mi se desilo.

Ne planiram, nemam nikakav motiv niti razmisljam kada cinim dobro. Radim to u svakoj prilici u kojoj se nadjem kada je to nekom potrebno. Instiktivno. Od srca I dajem sve od sebe koliko je moguce.

Činimo dobro zbog duše, jer oplemenjujemo dušu svoju... Dobro se ne može činit zbog neke osobe, jer vam niko neće vratit, dobro za dobro, naprotiv,većina će vam vratit zlim, na vaše dobro..osim onih retkih....Tako je jedini motiv duša i božiji zakon....

Potpuno se slazem. Malo nas je koji cinimo dobro zlima koji nam zlom vracaju. Posto se ne mozemo izmeniti /a I necemo/, cinicemo dok smo zivi. Tako se ugadja Gospodu I on daje kisu I sunce I dobrima I zlima.

sini_do ::Činimo dobro zbog duše, jer oplemenjujemo dušu svoju... Dobro se ne može činit zbog neke osobe, jer vam niko neće vratit, dobro za dobro, naprotiv,većina će vam vratit zlim, na vaše dobro..osim onih retkih....Tako je jedini motiv duša i božiji zakon....

Sto bi znacilo da cinimo dobro zbog sebe tj svoje duse.

Ne slazem se da se dobro ne vraca dobrim.

Marea ::

sini_do ::Činimo dobro zbog duše, jer oplemenjujemo dušu svoju... Dobro se ne može činit zbog neke osobe, jer vam niko neće vratit, dobro za dobro, naprotiv,većina će vam vratit zlim, na vaše dobro..osim onih retkih....Tako je jedini motiv duša i božiji zakon....

Sto bi znacilo da cinimo dobro zbog sebe tj svoje duse.

Ne slazem se da se dobro ne vraca dobrim.

To je se mislilo na osobu, kojoj činiš dobro, a ne uopšteno.... Dobro se vraća naravno, ali ne od osobe, kojoj si učinio dobro, nego od više sile, tj metafizike... Naravno iza toga stoji bog i njegovi zakoni.....

a mozda nije ni bitno dal' se vrati ili ne?, jesi li i o tome razmisljao? Ja jesam..

"Zakon života

Neki dečak je hodao uz obalu reke i ugledao je krokodila zapletenog u mreži. Krokodil mu reče: Smiluj mi se i oslobodi me. Možda izgledam strašno, ali znaš, to nije moja krivica. Takav sam stvoren. Ali, kakav god bio moj izgled, ipak imam majčinsko srce. Došao sam jutros ovamo u potrazi za hranom za svoje mlade i ulovio sam se u ovoj zamci.Dečak reče: Ah, kad bi ti došao pomoći ti bi me zgrabio i ubio. Krokodil odvrati: Zar misliš da bi to učinio svom dobročinitelju i osloboditelju? I tako je krokodil uverio dečaka da ga oslobodi iz mreže, i dok ga je dečak oslobađao krokodil ga zgrabi. Ulovljen u krokodilove čeljusti dečak reče: Tako mi dakle vraćaš za moje dobročinstvo? Krokodil reče:Nije to ništa lično, sinko. Takav je svet, takav je zakon života.
Dečak se nije složio pa mu krokodil reče: Želiš li možda nekoga pitati da proveriš? Dečak ugleda pticu koja je sedela na obližnjem drvetu pa je upita: Ptico, govori li krokodil istinu? Ptica reče: Krokodil je u pravu. Pogledaj mene. Jednog sam se dana vraćala kući s hranom za svoje mlade ptiće. Zamisli moj užas kad sam ugledala zmiju kako puzi uz stablo ravno prema mom gnezdu. Bila sam potpuno bespomoćna. Zmija je proždirala moje mlade jednog po jednog. Vrištala sam i vikala ali ništa nije koristilo. Krokodil je u pravu, to je zakon života, takav je ovaj svet. Vidiš? , reče krokodil. Ali dečak reče: Daj da pitam još nekog. Krokodil reče: U redu. Hajde, pitaj. Jedan stari magarac prolazio je uz obalu reke. Magarče! , reče dečak, Ovo što krokodil kaže. Je li u pravu? Magarac reče: Krokodil je potpuno u pravu. Pogledaj mene. Radio sam i robovao svojem gospodaru ceo svoj život, a jedva da mi je davao dovoljno da preživim. Sada kada sam star i beskoristan, pustio me je s uzde, i sada lutam po džungli čekajući da me zaskoči kakva divlja zver i privede mi život kraju. Krokodil je u pravu, to je zakon života, takav je svet.
Vidiš? , reče krokodil, Idemo! Dječak reče: Daj mi još jednu priliku, zadnju priliku. Dopusti mi da pitam još nekog. Seti se kako sam dobar bio prema tebi. I krokodil reče: Dobro. Tvoja zadnja prilika. Dečak ugleda kunića koji je tuda prolazio pa ga upita: Kuniću, jel' krokodil u pravu? Kunić sedne i reče krokodilu: Zar si to zaista rekao? Krokodil reče: Jesam. Čekaj malo., reče kunić, Mora ćemo to raspraviti. Dobro., reče krokodil. Ali kunić reče: Kako ćemo raspravljati kad imaš dečaka u ustima? Pusti ga. I on bi takođe trebao učestvovati u raspravi. Krokodil reče: Stvarno si pametan. Pobeći će mi čim ga pustim. Kunić odvrati: Mislio sam da si razumniji. Ako pokuša pobeći, možeš ga ubiti jednim udarcem svoga repa. U redu., reče krokodil i pusti dečaka. Čim ga je krokodil pustio, kunić poviče: Beži! I dečak pobeže i spasi se. Kunić tada reče dečaku: Sigurno voliš krokodilovo meso, a i ljudi iz tvog sela sigurno bi voleli dobar obrok. Nisi oslobodio krokodila do kraja. Veći deo njegovog tela još je uvek zamotano u mreži. Idi u svoje selo i dovedi sav narod, pa pripremite gozbu. I dečak učini upravo tako. Ode u svoje selo i pozove sav narod. Došli su sa sekirama, kopljima, i ubiše krokodila. Došao je i dečakov pas, i kad je vidio kunića, stao ga je ganjati, i zadavi ga. Dečak je stigao prekasno, i kad je vidio kako kunić umire, reče: Krokodil je bio u pravu. Takav je svet, takav je zakon života."

sini_do :: To je se mislilo na osobu, kojoj činiš dobro, a ne uopšteno.... Dobro se vraća naravno, ali ne od osobe, kojoj si učinio dobro, nego od više sile, tj metafizike... Naravno iza toga stoji bog i njegovi zakoni.....

Slažem se i dodajem, svakako se vrati makar ličnim zadovoljstvom, a to oplemenjuje.