O ljudskom organizmu - rečnik pojmova I

OSTEOMIJELITIS- Kosti.

OTISAK PRSTIJU(daktiloskopija)- Predstavlja proučavanje papilarnih linija, formiranih u raznim oblicima na jagodicama i člancima prstiju, dlanovima i stopalima u cilju identifikacije, dokazivanja identiteta, živih i mrtvih osoba, kao i počinitelja kaznenih dela na temelju ostavljenih tragova papilarnih linija.

OTOK(edem)- Predstavlja nakupljanje velikih količina tečnosti u međućelijskim tkivnim prostorima i telesnim šupljinama. Postoje više vrsta otoka:
1.Angioneurotičko otoci(izazvani proširenjem kapilara);
2.Srčani ili kardijalni otoci(nastaje kao posledica popuštanjasrca i povećanim pritisko krvi u venama);
3.Bubrežni ili renalni otoci( javlja se u toku akutnih, i hroničnih bolesti bubrega);
4. Otoci zbog bolesti jetre(ceroza jetre);
5.Otoci zbog gladovanja( nastaje kao posledica ne unošenja hrane u organizam);
6.Zapaljenjski otoci( javljaju se kod zapaljenja pojedinih organa);
7.Limfatički otoci( javklja se kao posledica nepravilnog funkcionisanja limfnog sistema).

OTORINOLARINGOLOGIJA- Je grana u medicina koja se bavi bolesti uha, grla i nosa.

OTOSKOP- Instrument koji se koristi za pregled spoljašnjeg ušnog kanala i bubne opne.

OTPORNOST- Podrazumeva odbranu organizma od svih uticaja i faktora koji deluju štetno na organizam.

OFTAMOLOGIJA-Grana medicine koja se bavi bolestima očiju uključujući bolesti vidnog puta (sistema u mozgu koji je zadužen za vid).

OČNA MREŽICA- Katarakta.

P

PAVLOV, IVAN PETROVIČ(1849-1936)-Bio je čuveni je lekar, naučnik i  osnivač ruske neuro-fiziološke škole. Dobio je nobelovu nagradu za medicinu 1904. godine. Njegova teorija o uslovnim refleksima  snažno je uticala na mnoge naučne discipline, posebno na: psihologiju, psihijatriju i  medicinu. Poznata su njegova istraživanja uslovnog refleksa na psima.Ispitujući lučenje pljuvačke i želudačnog soka kod pasa prilikom uzimanja hrane, fiziolog Ivan Petrovič Pavlov, baveći se ovim istraživanjem krajem 19. veka, došao je do izneneđujućeg otkrića: pas je počeo da luči sok pre nego što je došao u fizički kontakt sa hranom. Viša nervna aktivnost je rad hemisfera velikog mozga na uspostavljanju veze između organizma i spoljašnje sredine. Ova se veza ostvaruje pomoću refleksa.

PADAVICA(epilepsija)-Je  neurološko oboljenje, koje se manifestuje povremenim motornim, senzornim, neuropsihičikim i doživljajnim poremećajima, uz gubitak svesti.Karakteristični znak epilepsije su napadi grčeva povezani sa gubitkom svesti i kasnijom amnezijom, tj. gubljenjem pamćenja za vremenski sektor u kome je napad trajao. Epileptički napadi mogu biti veliki i mali.
Veliki epileptički napad (epilepsia major) nastaje nekad naglo, a nekad s prethodnim pojavama kao što su raspoloženje, razdražljivost, nesanica. Često pred sam napad bolesnik oseti predznak napada (epileptička aura), što mu daje mogućnosti da se skloni da bi izbegao povredu pri padu.
Mali epileptički napad(epilepsija minor) sastoji se u kratkotrajnom poremećaju svesti s trajanjem od samo nekoliko sekundi. Najčešći oblici malog epileptičkog napada su: apsans, tj. ktatak napad poremećenja svesti koji traje samo nekoliko sekundi(2-3), bez napada, grčrva i bez aure i epileptički ekvivalenti  su razne prolazne pojave motorne,senzitivne,vegetativne ili psihičke)koje se pojavljuju naglo, poput napada.Češći epileptički sindromi su infantilni spazmi (West-ov sindrom), Lennox-Gastaut-ov sindrom, benigna rolandička epilepsija i juvenilna mioklonička epilepsija.

PARTENOFOBIJA- Strah od lepih devojaka.

PAŽNJA- Predstavlja je psihičku funkciju koja ima dve osnovne komponente kojima je može opisivati i procjenjivati: prva komponenta se odnosi na usmjeravanje i usredotočivanje psihičke energije na određeni objekt (osobu, pojavu i sl.) - ta se komponenta pažnje naziva tenacitet, druga se važna funkcija pažnje odnosi na sposobnost premještanja naše pažnje s jednog objekta na drugi objekt- to se naziva vigilitet ili budnost pažnje. Pažnja malog deteta je usmerena onim što je neposredno privlači, a ne njegovom voljom i odlukom. Treba naglasiti da da je dečju pažnju veoma lako omesti- dovoljna je buka, iznenadan zvuk, jača svetlost ili toplota. Organizacija centralnog nervnog sistema je takva da dete reaguje , pre svega na nevrebalne, čulne draži(desna hemisfera velikog mozga, koja je "zadužena" za analizu ovih draži, zrelija je i pre se uključuje od leve hemisfere, koja je dominantna kod odraslih, analizirajući verbalne draži- ova raspodela važi za dešnjake).  Možemo reći da pažnja utiče na određene psihičke funkcije kao što su: pamćenje, mišljenje itd. Vilijam Djejms izneo je vlastite poglede o pamćenju i osećajima.

PAGOFOBIJA- Strah od leda i smrzavanja.

PALILALIJA- Je poremećaj koji se karakteriše ponavljanjem reči s povećanom brzinom. Najčešće se javlja u parkinsonizmu i pseudobulbarnoj paralizi.

PAMĆENJE- Pamćenje je psihička funkcija. Postoje tri vida: senzorna, kratkoročna i dugoročna.Senzorna(čulna) informacija ulazi u senzornu memoriju, a odatle ide u kratkoročnu(primarnu ili radnu), gde je pojedinac može koristiti kao ime ili kao reč u procesu uvežbavanja. Da li će pojedinac smestiti informaciju u senzorno, kratkoročno, ili dugoročno skladište zavisi od toga u kome je stepenu obradio informaciju. Početna faza u obradi informacija je prijem raznovrsne sirove građe. Smatra se da je kratkoročna ili radna memorija neka vrsta liste sa podacima za mišljenje. Kapacitet te memorije je vrlo mali i svodi se na sedam podataka,a kod šestogodišnjaka na dva,tri...
Za učenje je najvažnija dugoročna memorija u kojoj se stabilno zadržavaju informacije. Sa memorijom su povezani mnogi kognitivni procesi, a najvažniji su: uvežbavanje,elaboracija i organizacija.  Mišljenje deteta, koje se oslanja na slike stvari i njihove konkretne osobine(koje ne moraju biti najbitnije osobine ovih stvari već one,koje su na njega ostavile najupečatljiviji utisak), ne bazira se na izgrađenim pojmovima. Deca predškolskog uzrasta  rešavaju probleme na tri načina: praktično- opažajno,očigledno- opažajno, i logičkim rasuđivanjem, koje podrazumeva oslanjanje na pojmove. U osnovi razvoja mišljenja predškolskog deteta leži formiranje umnih radnji. Prelogičnost mišljenja malog deteta ne treba uzeti za razlog da se na njegove razvojne sposobnosti gleda sa potcenjivanjem.Mišljenje kao kognitivna funkcija je proces progresivnog menjanja i usluživanja saznajnih struktura i funkcija, od rođenja pa do dostizanja zrelosti do kraja života.

PANTOFOBIJA- Strah od svega i svačeg.

PANČIĆ, JOSIF(1811-1888)- Bio je srpski lekar i botaničar i prvi predsednik Srpske kraljevske akademije. Otkrio je novu vrstu četinara koja je po njemu nazvana Pančićeva omorika, a po njemu je nazvan i najviši vrh kopaonika( Pančićev vrh).Pančić je napisao prve naše knjige o botanici, a osnivač je i Botaničke bašte u Beogradu.

PANIČNI POREMEĆAJ(grč.panika=strah izazvan neočekivanim zvucima u pustom predelu, pripisan bogu Panu)-Panični poremećaj karakterišu iznenadni napadi intenzivne strepnje ili intenzivnog straha. Osoba koja se suočava sa napadima panike ima utisak da se oni pojavljuju niotkud, bez ikakvog očiglednog razloga. Napad panike ne traje više od nekoliko minuta u kojima se javljaju sledeći simptomi:
•Osećaj nedostatka vazduha ili osećaj da vas neko guši, lupanje ili ubrzan rad srca;
•Vrtoglavice, nestabilnost ili nesvestica;
•Tremor ili drhtavica;
•Prekomerno znojenje;
•Osećaj mučnine ili nelagodnosti u stomaku;
•Doživljaj nestvarnosti, kao da niste potpuno svoji;
•Utrnutost ili peckanje u nogama i rukama;
•Topli ili hladni talasi po telu;
•Nelagodnost ili bol u grudima;
•Strah od ludila ili gubljenja kontrole;
•Strah od umiranja;

PARANOJA-Predstavlja psihičko oboljenje u kome se tokom vremena razvijaju sistematizovane sumanute ideje koje nastaju putem bolesnog obrađivanja životnih događaja.Dakle, paranoja je psihoza za koju su karakteristične bolesne ideje, veličine i proganjanja, dok je inteligencija osobe očuvana. Zato se ova bolest ponekad naziva ‚‚razumno ludilo".se opisuje tjeskoba i strah neke osobe uzrokovan iracionalnim idejama i/li nesposobnošću razlikovanja mašte od stvarnosti. Obično se pod tim podrazumijevaju psihopatološki simptomi vezani uz vjerovanje neke osobe da su on ili bliske osobe meta zavere, zbog čega se kao jedan od sinonima za paranoju koristi i izraz manija proganjanja.Paranoja se takođe može javiti i kao posledica specifičnih okolnosti (tzv. zatvorska psihoza), ali i tzv. induktivna psihoza, prilikom kojom paranoik svoje sumanute fiks-ideje uspeva preneti i nametnuti sebi bliskim osobama.

PARAFAZIJA- Je poremećaj govora ispoljen u nevoljnom, nesvesno pšogrešnom izgovaranju reči, odnosno, zamenjivanju slogova i čitavih reči, ili u deformisanju poznatih reči.

PARENHIM- Svojstvo tkiva nekog organa( naročito žlezda) koje nosi njegovu funkciju i koje u bolesti obično trpi najviše.

PARKINSONOVA BOLEST(agitantna paraliza)-Je bolest poremećaja pokreta, nazvana po lekaru iz Londona Jamesu Parkinsonu, koji je 1817. godine prvi opisao simptome bolesti. Poremećaji pokreta nastaju zbog smanjenja lučenja hemijske supstance dopamina, i to u delu mozga koji ima važnu ulogu u kontroli voljnih pokreta (bazalne ganglije). Bolest počinje u starijim godinama (50-60) ispoljava se u opštoj ukočenosti mišića (rigor), karakterističnom pognutom držanju tela,ukočenom,maskolikom izrazu lica, oskudnim i usporenim voljnim pokretima uz mnoštvo nevoljnih pokreta glave, usana,vilice, jezika i prstiju.

PAROKSIZAM- Predstavlja najveći stepen osećanja i strasti.

PASTER, LUJ(1822-1895)- Veliki francuski naučnik, hemičar i biolog. Eksperimentalno je potvrdio da su bakterije izazivači bolesti. Pronašao je metodu za zaštitu namernica poznatu kao pasterizacija. Osnivač je mikrobiologije i imunologije. Pronašao je vakcinu protiv besnila.

PATOGENEZA- Postanak i razvoj neke bolesti.