O ljudskom organizmu - rečnik pojmova II

AORTA-  Jeste najvazniji arterijski  krvni sud od kojega poticu sve arterije u nasem telu. Nastaje iz leve komore srca,pa se zavrsava u abdomenu ili trbusnoj dublji u vidu racve i tako nastaju dve glavne bedrene arterije.
Na samom pocetku aorta se savija u luk tzv.aortni luk, iz kojeg nastaju arterije za glavu i ruke.Potom se aorta spusta kroz toraks,tj. grudnu duplju tzv. grudna aorta niz kicmeni stub i to sa njegove leve strane , sve do lumbalnog i sarkvalnog dela kicme ,odnosno sedmog i osmog lednog prsljena.Zatim,aorta se nastavlja u trbusnu duplju tj.trbusna aorta,tako da da na putu kroz grudnu duplju aorta daje mogucnostza medurebne prostore i od trbusne aorte se odvajaju,jedna arterija za zeludac,slezinu i jetru,gornja crevna arterija,zatim se racva za nadbubrezne zlezde,bubrege,polnih organa pa sve do karlicnod dela i udova.

ARTERIJE-   Predstavljaju krvne sudove koji odvode tj. sprovode krv iz srca u pluca ili iz srca u ostale delove organizma. Arterje su valjkastog oblika i najveca arterija u nasem organizmu je aorta koju smo prethodno objasnili. Arterije su razlicitog precnika,i male arterije imaju manje ili vise nepravilan pravac.
Mozemo naglasiti da se arterija sastoji iz 3 sloja:
1. unutrasnj
2. srednjeg
3. spoljasnjeg sloja.
Unutrasnji sloj ili intima obavijen je endotelom,tj. spljosnatih ljuspastih celija koje pocivaju na tankom sloju vezivnog tkiva,ina njemu se javljaju znaci oboljenja.Srednji sloj ili medija je najdeblji deo i sadrzi misicne i elasticne elemente. U srednjem sloju arterije elasticno tkivo sastoji se od tzv. prozorastih opni koja su rupicasta i i pojacana elasticnim vlaknima.. Srednji sloj arterije mozemo podeliti na arterije elasticnog imisicnog tipa.
Kada govorimo o arteriji vazno je naglasiti i zapaljenje arterije,odnosno, arteritis. Arteritis moze biti akutan i hronican.Komplikacije koje izazvaju zapaljenje zida arterije javlja se kao posledica infekcija, trbusnog ili pegavog tifusa,sepse,reumatizam zglobova itd.
Hronicni arteritis  karakteristican je za donje udove ukojima se javlja promena za na zidu arterije i do zacepljenja koje onemogucavaju proticanje krviUzrok ovim pojavama arterioskleroza,secerna bolest,,oboljenja arterije itd. Lecenje arteritisa se zasniva na sirenje arterija uz pomoc lekova operacijama na simpatikusnim nervima , dok u tezim slucajevima moze doci i do amputacije.

BESIKA, ZUCNA- Zucni mehur

BESIKA, MOKRACNA- Drugim recima mokracni mehur, strucni naziv je urinarna vezika. Predstavlja vrstu rezervoara tj. misicno-opnastu kesu u kojoj se skuplja mokraca iz bubrega, i posle izvesnog vremena oslobada organizam ,odnosno, izbacuje napolje mokracnom izvodnom cevi.Mokracna besika se nalazi u karlicnoj duplji iza preponjace.
Kada je napunjena najveci fizioloski kapacitet iznosi od 300-350 ml. Kod muskaraca Ispod dna besike nalazi se zlezda prostata.
Besika se sastoji iz 3 dela:
1.spoljasnjeg, tj. seroznog, koji predstavlja deo trbusne maramice
2. srednjeg sastavljenog od misicnih celija i;
3. unutrasnjeg, koji oblaze unutrasnji deo besike sluznicom.
Ovda mozemo pomenuti odredjene specificnosti i bolesti besike, kao sto su: zapaljenje mokracne besike, kamen u mokracnoj besici, strana tela u mokracnoj besici itd.
Zapaljenje mokracne besike,strucnije, cistitis, prouzrokovano je bakterijama koje podsticu i izazivaju stvaranje zapaljenje sluznice, a u kasnijem periodu i zapaljenje misicnog sloja mokracne besike.
Kamen u mokracnoj besici jeste uocavanje i pojavljivanje jednog ii vise kamenova u mokracnoj besici, a nastaje kao posledica poremecaja metebolizma u organizmu. Kamenje u mokracnoj besici sprecavaju i onemogucavaju funkcionisanje besike i javlja se zastoj mokrace u besici.
Kamen se otkriva tzv. radiografijom, odnosno, citoskopijom.
Strana tela u besici predstavljaju eserihija koli su normalni stanovnici creva ljudi i zivotinja koji pomazu u varenju hrane itd.

BICEPS- Dvoglavi misic( muskulus biceps brachii) prednje strane nadlaktice. Biceps je vretenasti misic i sastoji od dve glave. Ipak, 10% ljudi imaju i trecu glavu bicepsa . Dve glave bicepsa uzdizu se proksimalno uz nastavke tetiva do scapule a njihovi se mesnatiji delovi spajaju distalno do sredine ruke. Misic polazi tetivom sa lopatice drugom glavom koja prolazi kroz rameni zglob, kao i kratkom glavom koja prolazi s korakoidnog nastavka lopatice,misicne niti se spajaju i hvataju se za palcanu kost.

BUBREZI- Predstavljaju sredisnje organe za stvaranje mokrace. U ljudskom organizmu postoje dva levi i desni bubreg. Bubrezi su smesteni u predelu zadnjeg dela jetre zeluca i pankreasa, s jedne i druge strane kicmenog stuba, u visini dvaju poslednjih lednih prsljenova. S vaki bubreg ima svoje leziste i podrucje u kome se nalazi u organizmu.
Bubrezi imaju oblik zrna pasulja. Unutrasnji deo ivice ili rub bubrega nazivamo vrat bubrega, jer se u tom podrucju nalaze arterije i vene,zatim izvodni sistem mokrace u obliku levkastog prosirenja nazivamo bubrezne karlicice, koja se nastavlja u mokracni sprovodnik, odnosno, ureter.Struktura bubrega je cvrsca od cvstine jetre i slezine,i u glavnom su mrkocrvene boje, na gornjem delu nose, tzv. kapice tj.nadbubrezne zlezde.
Bubreg se sastoji iz jedne caure i sopstvenog tkiva.
Caura obavija bubreznu supstanciju sa svih strana i stiti je od dekapsulacije ili ostecenja.Oko bubrega je nalazi se velike kolicine masti.
Na uzduznom preseku bubrega zapazamo da podrucja: Povrsinski deo ili koru i unutrasnji deo srednjom zonom.Kora bubrega je ispunjena sitnim bobicama,tzv. malpigijevim telascima.
Uzduzni presek bubrega obuhvata:
1.malpigijeva piramida
2.interlobularne arterije
3. bubrezna arterija
4. bubrezna vena
5.hilus
6. bubrezna karlica
7. mokracovod
8. mala bubrezna casica
9. fibrozna kapsula
10. donji pol
11. gornji pol
12. innterlobularna vena
13. nefron
14. bubrezna duplja
15. velika bubrezna casica
16. papile
17. bertinijeva kolomna
Mozemo reci da postoji i zapaljenje bubrega ili nefritis. Bolest pocinje naglo povisenom temperaturom,smanjenjem mokrenja,osecanje bolova itd. Lecenj se bazira na strogom mirovanju, unosenju tecnosti,upotreba voca itd.
Mozemo reci da postoje bolesti bubrega kao sto su zapaljenje bubrezne karlice,rak bubrega,okolobubrezna flegmona, kamen u bubregu itd.

BUTNJACA ILI BUTNA KOST- Je najveca i najsnaznija kost u nasem telu.
Na gornjem delu nalazi se jabucica koja se uglavljuje u casicu kalicne kosti, formirajuci karlicno-butnu kost, zatim vrat koji se na zadnjem delu prosiruje u dva podrucja,na prednjoj strani je zaravnjeno. Telo butne kosti je glatko i rapavo je na zadnjoj strani. Donji krajni deo je zadebljanje u gleznjeve ili kondile.

CREVA-  Predstavlja deo kanala za varenje od zeluca do cmara. Creva su smestena u trbusnoj duplji i razlikuje se tanko i debelo crevo. Tanko crevo se deli na dvanaestopalacno,  ili duodenum, taste ili jejunum i usukano crevo ili ileum.
Zid tankog creva je sastavljen od cetri sloja: sluznice, podeluznice,misicnog sloja i seroznog sloja.
Debelo crevo pocinje na desnoj strani trbusne duplje od crvuljka ili slepog creva uzdize se do jetre, a onda skrece levo do slezine, zatim se spusta ka karlicnoj duplji  i zavrsi pravim crevom. Mozemo pomenuti neka specificna oboljenja kao sto su: zapaljenje tankog creva, cir dvanaestopalacnog creva, zapaljenje debelog creva itd.

JEZIK- Predstavlja snažan mišićni organ smešten na podu usne duplj, između zuba donje vilice i donjeg dela ždrela.
Jezik se sastoji:
1.- ždrelo,
2.-grkljenski poklopac,
3.-.vezica,
4.-resica,
5 i 6.-nepčani luk,
7.-krajnik,
8.-opšančene papile,
9.-središna papila,
10 i 11. koren jezika,
12.-leđna sluznica,
13-srednji oluk jezika,
14.-pečurkaste papile,
15.-leđna strana jezika,
16.-vrh jezika,
17.-rubovi jezika.
Glavni deo jezika je sastavljen od mišića.

JETRA- Crna djigerica,stručno hepar. Najveća je žlezda u našem telu. Nalazi se u gornjem delu abdomena, s desne strane,pod prečagom, iznad creva i želuca. Prosečna težina jetre je 1850 gr.
Jetra se sastoji od: omotača, sopstvenog tkiva,i odvojenih žučnih puteva.

Pogledajte jos nesto o anatomiji ljudskog tijela

http://www.plivazdravlje.hr/img/themes/phfrontend/bodyatlas/home.html

Као студент медицине, морам ттоому упутити огромну замјерку, из више ставки:

1. Анатомија је комплексна наука, тако да никако, али никако, нијеси смио започети тему аортом. Морао си да направим увод у анатомију, требао си да објасниш неке латинске термине који ће се помињати непрестано кроз стручну литературу.
2. Требао си да обрадиш ћелију, као основну анатомску и функционалну јединицу нашег организма, затим ткива...Јер се једноставно мора обрадити оно од чега је изграђено тијело, ако се већ говори о анатомији.
3. Ако си већ отворио тему, морао си поштовати норме, користити стручну и одобрену литературу (а ако си је користио, то не значи да не мораш да је наведеш, заједно са годином издања)...
5. Требало је ићи редом, систем по систем, али никако почињати од кардиоваскуларног система. Требао си почети од локомоторног система, па кардиоваскуларни систем, затим респираторни систем итд...
6. Нијеси наводио латинске називе, што је неопростиво. Анатомија није развијена тако да је сви разумију, већ само они који одаберу медицину као своју струку, зато анатомију никада не треба поједноставити, јер када поједноставиш нешто што је по природи комплексно добијеш ругло. Сматрам да је на Балкану превише ругла (гледано са више аспеката), и да овакве науке не смију подлећи томе...

Verujem da će se ttooma oglasiti ali da dam malo pojašnjenje. Tema je zamišljena kao mali leksikon pojmova iz medicine - anatomije ljudskog tela. Sličnu temu već imamo na pdf Psihologija.

Dakle, namera nije da se anatomiji pristupi studiozno već da se tretiraju pojmovi po azbučnom redu sa kratkim objašnjenjem istih.

Leader70 ::Као студент медицине, морам ттоому упутити огромну замјерку, из више ставки:

1. Анатомија је комплексна наука, тако да никако, али никако, нијеси смио започети тему аортом. Морао си да направим увод у анатомију, требао си да објасниш неке латинске термине који ће се помињати непрестано кроз стручну литературу.
2. Требао си да обрадиш ћелију, као основну анатомску и функционалну јединицу нашег организма, затим ткива...Јер се једноставно мора обрадити оно од чега је изграђено тијело, ако се већ говори о анатомији.
3. Ако си већ отворио тему, морао си поштовати норме, користити стручну и одобрену литературу (а ако си је користио, то не значи да не мораш да је наведеш, заједно са годином издања)...
5. Требало је ићи редом, систем по систем, али никако почињати од кардиоваскуларног система. Требао си почети од локомоторног система, па кардиоваскуларни систем, затим респираторни систем итд...
6. Нијеси наводио латинске називе, што је неопростиво. Анатомија није развијена тако да је сви разумију, већ само они који одаберу медицину као своју струку, зато анатомију никада не треба поједноставити, јер када поједноставиш нешто што је по природи комплексно добијеш ругло. Сматрам да је на Балкану превише ругла (гледано са више аспеката), и да овакве науке не смију подлећи томе...

Gospodine ,ttooma je ovde nastupio sa aspekta enciklopedije medicinskih pojmova, i to je namjenjeno laicima med nauke... Tako je pisao po abecednom redu.. Tako počinje sa slovom A.. To je da ima neki abecedni red, tako to sve nema veze sa predavanjem medicine kao nauke, nego je čisto informacija za laike...

Овакво нагомилавање нема никакве користи, прије свега зато што желите и не желите да се држите теме коју сте навели. Да вас подсјетим, тема је "АНАТОМИЈА ЉУДСКОГ ТЕЛА", а ово није анатомија, већ се прави једно ругло тако озбиљне медицинске науке. Мој је савјет, да ако одаберете тему, да се држите ње професионално и према нормама, а ако не знате како да то одрадите узмете стручну литературу и прегледате како су то они описали. Мој је предлог да се промијени назив теме у "Општости о људском организму" или нешто слично, јер ово сигурно није анатомија. И у сваком случају, већ сам рекао да анатомија не даје "информације лаицима", већ онима који су одабрали медицину као своју струку. Зато имате разне приручнике, деАгостинијев атлас "Моје тело" итд...То је за лаике, а не анатомија...

@Leader70

Ukoliko ste raspoloženi slobodno otvorite temu i pišite kako ste zamislili da bi trebalo izgledati a da bude razumljiva za one kojima medicina nije struka a da im može koristiti.

Hvala na razumevanju i sugestijama.  

 P.S. Tema je preimenovana.

Slažem se Avramova i očekujemo nastavak teme   

Leader70 je u pravu sa stručne strane gledišta, anatomija nije baš pogodna za laički pristup.. ttooma je sa velikom energijom pisao narodnim jezikom, da bi laici ušli malo u te pojmove,

Meni se sviđa ttoomina tema ali Leader je ipak u pravu sa stanovišta anatomije. Očekujem nastavak teme i to od oba člana ako budu raspoloženi. Ima dosta toga da se nauči iz ove zaista sjajne teme.

    

Треба имати времена "ставити на папир" чак и исјечке тако озбиљне науке. А ако будем имао воље, израдићу тему на потпуно стручан начин, јер овдје сигурно има што студената медицине, што доктора медицине, што здравствених техничара којима би било интересантно да прочитају то и упуте на грешке.

@sini_do, управо о томе говорим. Треба направити разлику између "лаичких" наука и објашњења и комплексних наука. Јер ако покушаваш од "лаичке" науке да направиш комплексну, наићи ћеш на неуспијех, исто тако важи и за обратан поступак.

@Leader70

Slobodna sam da vas zamolim da pogledate temu koju sam otvorila na Psihologiji pa mi recite vaše utiske. Tema

Hvala!

Sujeta je potreba za dokazivanjem sopstvene vise vrednosti.
Svi su ljudi manje-vise sujetni. Bitan je nacin na koji su sujetni.
Kad covek moze da zadovolji sujetu na vreme i na realan nacin, moze da se razvija normalno.
Kada ne moze, kada ga neka situacija ili steceni ili nauceni obrazci ponasanja guraju u osecaj nize vrednosti, onda mora da se dokazuje...Šta ono htedoh reći...   

Čini mi se da si sve rekao.