Zanimljivi članci, video snimci...

Njega i njemu slične nisu nazivali tajkunima nego ktitorima,gde se izgubi to dobro u ljudima.

http://www.telegraf.rs/vesti/beograd/931513-najveci-srpski-zaduzbinar-u-20-veku-darivao-srbima-crkve-skole-sirotista-foto

Jedan od retkih koji ga se sećao je pokojni patrijarh Pavle, koji je za Simu Igumanova rekao da je celog sebe ugradio za dobro srpskog naroda.

http://www.blic.rs/Vesti/Beograd/438824/Bravo-Vozac-udomio-promrzlog-psa-iz-autobusa-na-liniji-26

Bravo za vozača    Uraaaaaa! Svaka čast!

ЗЕМЉА ГЛЕДАНА СА МАРСА.

http://photojournal.jpl.nasa.gov/figures/PIA17936_fig1.jpg

http://www.srpskikulturniklub.com/salih-selimovic-intervju

Наши муслимани никада нису усвојили ниједан страни језик па ни турски и поред петовековне владавине Османлија. Љубоморно и упорно су чували свој матерњи језик којим су говорила и њихова дојучерашња браћа православци. И они који су се уздигли на највише државне, војне и друге положаје у Османској империји увек су са својим сународницима разговарали и дописивали се на српском језику и ћириличним писмом, познатом као босанчица.

језиво је. Из своје коже и мозга не можемо.   

http://www.liveleak.com/view?i=34e_1392746107

Danas u Ukrajini... ovo preti da preraste u rat... puske i pistolji u rukama nekih klinaca...

Branko Pavlović - Ovo je stvarno najcrnji humor


Kao što smo na NSPM jednom napravili mali vodič kroz EU fraze (ko nije pogledao biće mu simpatično da to uradi sada Govorite li “evropski“ od 24. januara 2012) i pokazali svu njihovu besmislenost, tako sada započinjem igru otkrivanja pravog značenja ili besmisla reči i fraza koje se upotrebljavaju u ovoj predizbornoj kampanji. Naravno, svi ste pozvani u „redakcijski kolegijum“ ovog rečnika.

100 miliona evra

Kažu na jadni i nezaštićeni, ali svakom vrlinom ovenčani SNS sručiće se 100 miliona evra negativne, podle, tajkunske i kakve sve ne kampanje. Baš nismo (a stvarno smo ovog puta ozbiljno pristupili ideji izlaska na izbore sa sasvim novom listom) mogli da dobijemo ni od koga novac za kampanju koja bi bila usmerena na interese Srbije.

Nikakavog novca za tako nešto nema. Kada bi bili u prilici da koristimo samo svaki peti evro koji Vučić koristi za svoju kampanju i kada bismo mogli da koristimo svaki deseti minut na televiziji koji koristi SNS, Vučić bi bio glatko pobeđen.

Za Srbiju je najvažnija borba protiv korupcije i kriminala

Kažu da je najvažnija stvar koju je Vučić uradio i/ili započeo u prethodnih godinu i po dana bila borba protiv korupcije i kriminala, a da je ta pošast ujedno i glavni uzrok našeg lošeg položaja. Izvinite, u takvom stavu nema logike. Ako je korupcija glavni problem, a Vučić je naročito u tome uspešan, onda bi moralo da se živi bolje.

A živi se gore. I to toliko jasno gore da nikoga nisam ni sreo, a kamoli upoznao, kome sam morao ovu tvrdnju da dokazujem. Pošto se živi gore, onda ili korupcija nije glavni problem ili Vučić nije uspešan. Naravno, moguće su i sve kombinacije ova dva.

Vučić spašava Srbiju iz tajkunskog zagrljaja

O ovoj besmislici sam takođe već pisao Glavna pljačka u Srbiji bila je u korist stranaca, tajkuni su tu sporedni, sada samo ukazujem da u finansijskom sektoru 95 odsto svega drže stranci i političari na vlasti, a u realnom sektoru stranci i političari na vlasti kontrolišu oko 85 odsto svega što postoji.

Svi drugi zajedno – i tajkuni, i svi mi ostali – činimo 5-15 odsto. Ako posmatramo samo tajkune taj procenat je 2-8 odsto. Kako nešto što je tako malog obima i značaja može uticati na položaj Srbije?

Ne može Vučiću da reši ovih 95 do 85 odsto i pusti kontrolne organe da se bave dovođenjem u red tajkuna, zato što je on doveden pre svega da bi zaštito strane interese, a SNS je i sastavljen od ljudi kojima Srbija ne znači ništa u poređenju sa ličnim interesom.

SNS u oblasti pravosuđa ima viziju

Ovo je stvarno najcrnji humor. Vučić i SNS (naravno, i Dačić i SPS) su primer potpune razgradnje pravnog sistema, dnevnog, sveobuhvatnog i temeljnog kršenja i rušenja Ustava, a o skandaloznim zakonskim predlozima i usvojenim zakonima da i ne govorim. Pored toga, SNS je zadržao u Visokom savetu sudstva i Državnom veću tužilaca sve one koji su dokazano slupali pravni poredak Srbije u periodu prethodne vlade.




Dakle, SNS liderski i konceptualno i personalno, vodi pravosuđe Srbije ka potpunom uništenju, i to naziva vizijom. Znam da sam sugerisao svima da ovo bude „rečnik“, ali zaista ne mogu da smislim reč koja bi onda označavala „odsustvo vizije“, ako je ovo vizija. Možda „selakovićevština“.

Od kad je SNS u vlasti radi se transparentno

Navedite mi jedan „istorijski“ ekonomski sporazum Vučića koji nije na osnovu direktne pogodbe. Jedan! Kredit za navodnjavanje – direktna pogodba; Etihad-Jat – direktna pogodba; Beograd na vodi – direktna pogodba; arapske investicije u poljoprivredu (pored navodnjavanja) – direktna pogodba; Mercedes-Ikarbus – direktna pogodba.

Sam Vučić kaže da su ti njegovi pregovori od najveće važnosti i takvog obima da mogu pokrenuti celu Srbiju (što je sve, naravno, banalna neistina, ali o tome drugom prilikom), pa, prema njegovim rečima, mi znamo da je on, Vučić lično, izvor najveće netransparentnosti i time najveće korupcije u Srbiji.

Ovde je važno da primetite da državni organi, od onih koji kontrolišu javne nabavke, preko Agencije za borbu prtiv korupcije, javnog tužilaštva, Državnog revizora itd. ne smeju ni da se oglase o tome da Vučić svojim postupanjem krši ceo pravni poredak Srbije. A time i sve državne institucije. U teoriji se to zove „orijentalna despotija“.

Nikada se nećemo odreći Kosova

Ali će uraditi sve isto kao i oni političari koji bi se javno odrekli Kosova i Metohije. I to su i uradili. Ne odriču se KiM, ali ukidaju sudove koji su do sada radili na severu KiM.

Ne odriču se, ali ukidaju tužilaštva i policiju. Ne odriču se, ali sprovode izbore po zakonima Prištine. Potpisuju da su obavezni u pravni sistem Srbije da uvedu potpuno priznanje samostalnosti tzv. pravnog sistema tzv. Republike Kosovo.

Uveli su granicu i tamo gde se Srbi sa Kosova i Metohije naslanjaju na teritoriju Srbije, koja nije zvanično pod međunarodnim patronatom – koju mi, suštinski netačno i baš iz inata zovemo Srbija. Od Srbije prave kolniju, od Kosova i Metohije Republiku Kosovo, od osvedočenih neprijatelja navodne prijatelje.

I to nazivaju patriotizmom. E, tu nam je rečnik već sasvim neophodan. Kada pogledamo prevod njihove reči „patrotizam“, onda jasno vidimo da je to ono što Srbi, Englezi, Nemci, Amerikanci, Francuzi, Grci, Kinezi, Japanci i da ne nabrajam dalje, zovu „izdaja“.

I kod Hrvata se ta njihova reč prevodi kao „izdaja“ ako je makar delić hrvatske teritorije u pitanju, a, ako je reč o Srbiji, onda je prevode kao „novo razumijevanje Srbije za razvoj dobrosusjedskih odnosa“. A možete i „nikada“ da prevedete kao „uvek“ ili „u svakoj prilici“ i dobićete pravi smisao.

* * *

Na svu sreću tu je opet Tadić, tako da će sve biti u redu.

Računam da je ipak bolje da vas na kraju nasmejem. Potrajaće rad na ovom rečniku.

(Standard)

Bilo je to devedesete. Radila sam na Radio Rijeci kao urednica satiričke emisije “S primorske poneštrice”. U onom sistemu moja ekipa i ja znali smo žestoko zajebavati “komunjare” i zazivati propast trulog sistema. U Rijeci smo bili slušani onako kako je danas “Nedjeljom u dva” gledano. A onda se rodila hrvatska demokracija.

Žrtve onog sistema na čijoj smo mi strani bili dok je postojao onaj sistem u meni su prepoznale nekoga tko je svim srcem i dušom njihov. Zato me jednog jutra pozvalo u kavanu na Korzu, pokojnu “Učku”. S jedne strane stola kavu sam pila ja, s druge jedan pop i poznati riječki dječji kirurg.

Ponuđeno mi je da biram što ću raditi u budućoj jedinoj nam Hrvatskoj. Mogla sam ostati u Rijeci ili otići u Zagreb pa tamo sebi izabrati fotelju. Odbila sam i u idućoj emisiji Tuđmana proglasila zločincem, najavila krvavi rat u kome će izginuti sirotinja, narugala se Crkvi i himni… I dobila otkaz. U siječnju devedeset i prve.

Dok sam dobivala otkaz, Tončiju Vrdoljaku trebalo je neko vrijeme da prelomi, kolege nisu htjele sjediti u redakciji pored mene, znanci su, kad bi me na cesti vidjeli, bježali na drugu stranu, a kći, do tada vrlo dobra učenica, dobivala je jedinice jer joj mater “ima crvenu knjižicu”. Izraz njene učiteljice hrvatskog jezika.

Neznanci bi me ponekad pljunuli na Korzu. Tužila sam Hrvatski radio, nakon sedamnaest mjeseci vratilo me na posao. Status mi se nije popravio. Kolege su i dalje od mene bježale, glas mi se nije smio čuti, morala sam svakodnevno odlaziti na višesatne sastanke širokoga spektra a onda o tome napisati tri rečenice koje će pročitati spiker.

Nakon mjesec dana ponudili su mi pet tisuća maraka i papir na kome sam morala potpisati da dragovoljno odlazim i da nemam prema firmi “nikakvih potraživanja”. Da mi nisu dali one marke otišla bih bez maraka, oni to nisu znali. Bila sam dobra glumica, imala sam odlične živce, smijala sam se u redakciji kao da me do orgazma dovodi svaki susret sa kolegicama i kolegama koji su se veselili kad bi dobili smrznutu kuglu mlijeka kao dodatak plaći. Sjećam se da sam ja svoju kuglu odbila i da mi je mlađi kolega na tome bio beskrajno zahvalan.

Znam da oni koji su bili na Golom otoku od Hrvatske primaju neku lovu. Pare dobivaju i oni koje su mučili Srbi. Najebali smo jedino mi koje su devedesetih jebali Hrvati. Čudno. I nepravedno. Ako nisu heroji oni koji se bore protiv diktature, tko su heroji?

Službeno, ja sam obična ženska. Neslužbeno, ja sam turbo neobična ženska. Da sam onda onom popu i onom doktoru rekla DA moja bi se djeca vozila u ludim autima. Imala bi stanove i kuće. Ja bih živjela u dvorcu sa poslugom. Jednom godišnje milovala bih ćelave glave dječice oboljele od raka i govorila im kako su danas dobila psa a sutra će možda i lijekove. Pred izbore bih se fotošopirana kesila sa plakata. Nosila bih cipele od tisuću eura. Liječila se u inozemstvima. Muž bi mi bio vrhovni ili neki drugi sudac.

Pomislit ćete, mora da je fenomenalan osjećaj, pogledaš unazad… Rekla sam! Napisala sam! Govorila sam! Ljudi, bila sam pametna kad su svi bili glupi! Ja, hrvatski čudnovati kljunaš! Traj, la, la…LA! Svaka mi čast!

Nitko od ljudi koji me poznaju ne vjeruje mi da danas iz dubine srca žalim zbog svega što sam devedesete učinila. ŽALIM! Pizda mi materina. Znam, reći ćete da ja, za razliku od todorića koji imaju Hrvatsku, mirno spavam. Ja mirno spavam? Zato jer se nisam nakrala, zato jer glađu nisam umorila tisuće ljudi, zato jer nisam uništila budućnost hrvatske djece…

JEBEŠ MIRNO SPAVANJE! JEBEŠ! Noćas nisam oka sklopila! Pijem apaurine prije spavanja i poslije spavanja. Ja da mirno spavam? Todorići mirno spavaju. Njihovo hrkanje ubilo je moje snove, ubija moj san. Znam da će svi ti todorići jednoga dana crknuti u više ili manje strašnim mukama. Ni u crkavanju nismo jednaki. Dok oni budu crkavali znat će da su prije hropca živjeli. Oni i svi njihovi.

Dok ja budem crkavala gledat ću fotke svoga crkavanja prije crkavanja i vrištati užasnuta jer crkavaju prije crkavanja i moja djeca i moji unuci, crkavat će i praunuci ako ih bude bilo.

Ja sam devedesete bila živa i slijepa. Danas sam crkotina koja je progledala. JEBO MI PAS MATER!
- See more at: http://www.pogled.ba/clanak/vedrana-rudan-heroina-na-apaurinu/45834#sthash.8F7Gix1K.dpuf

Kostur sa naslovne strane
Feb

Zapanjila sam se. Jedna od tri najbolje hrvatske teve voditeljice (Barbara Kolar) vec mjesecima ne silazi sa naslovnica ženskih casopisa jer je najzad postala “normalna”. Presretno izjavljuje kako nakon tko zna koliko godina može na sebe navuci suknjicu koju je nosila u osmogodišnjoj školi.

Žena u cetrdeset i drugoj cuva suknjicu koju je nosila u osmogodišnjoj školi? Još je bizarnije što je sletjela na sve naslovnice tek kad je postala kostur. Zašto visokoobrazovana, pametna, lijepa žena sebe svodi na vješalicu za dizajnerske haljine koje su kreirali pederi opsjednuti guzicicama djecacica u cetvrtom osnovne? Moderne žene svih godina nasjedaju manipulaciji plasticnih kirurga i zagovaratelja Dachau-looka. Privlacne smo samo kad možemo zaklepetati kostima?

Severina na svojim štapicima više ne lici na sebe. Angelina Jolie ima cetrdesetak kilograma, u cizmama, Kate Middleton ima nešto sitno više od cetrdeset na visinu od metar i sedamdeset i pet. Koliko ženu kad navrši tridesetu može pomladiti anoreksija? Nimalo. Naša voditeljica samo fotošopirana može izgledati kao djevojcica iz osmogodišnje škole.

Koji život? Dodeš uvecer doma, otvoriš frižider, izvuceš iz njega list salate, ubaciš ga u usta, zaliješ cašom vode i tako… Do kraja života. Jesmo li totalne ludakinje, mi žene? Definitivno. I dok naša voditeljica u gledanoj teve emisiji zbog koje je od sebe ucinila to što je ucinila leluja na tankim nogama, struk joj kao u ose, pokraj nje voditelj (Duško Duci Curlic). Zadrigli muškarac u odijelu, sako mu puca, gledatelji samo cekaju kad ce sa trbuha nekome iz publike lansirati dugme u oko.

Nimalo ga ne brine što lici na kasicu prasicu. Zna da su muškarci neodoljivi u svakom obliku. Nakon emisije, raskopcan, odlazi doma, tamo gurne glavu u frižider i krene ga cistiti od kulena, sira, pive i kolaca. Nikad taj nije od mame tražio da mu iz njegovog ormara izvuce hlacice iz šestog razreda. Nikad taj nece dati intervju kako je ovih dana uskocio u hlacice iz sedmog razreda. Da tako nešto kaže odmah bi ga odvezli u ludnicu.

On nije lutak, on je osoba. Ne svida mi se samouvjereni debeljko zato jer je inkarnacija svih muškaraca kojima se, s pravom, živo jebe kako izgledaju. Život je samo jedan. Oni svoje trbušine ponosno nose, na svakom koraku dižu potkošulje i ceškaju burad kad ih svrbi.

A mi… Pumpamo sise, brišemo bore, skidamo kilograme, vracamo se u mladost u koju se nitko ne može vratiti. Prežalosna sam zbog one ženske. Nadam se da ce ovih dana ipak napuniti frižider. Ako joj zbog toga prigovore neka punih ustiju promrmlja da je svoga tela gospodar.

Ma, bit cu iskrena. Zašto me ta prica toliko pogodila? Ovih dana uporno pokušavam na sebe navuci svoju trudnicku haljinu iz sadamdeset i pete. Ne ide pa ne ide. A vidi nju. Za koji ce dan na ekranu skakutati u pelenama...

Vedrana Rudan

Jedan romantični Makedonac želeo je da zaprosi svoju devojku na pompezan, prelep i vrlo neuobičajen način i uspeo je s obzirom da je u centru Skoplja napravio događaj za pamćenje. U tome ga nije čak sprečilo ni loše vreme, a crvenokosa devojka je naravno rekla "da" nakon svega što je videla da joj se dešava pred očima. Pogledajte o čemu se radi. Oduševićete se!




(Telegraf)

http://vimeo.com/67029921 дим. 

https://www.youtube.com/watch?v=ooSG0Xg3dXc

Na dimu pada sistem i mnogo mi je žao, a Japanci.

Дим је један од снимака уметнице Суси Сие- снима  неким микроскопским камерама и аранжира мини филм са ситним увеличаним актерима...они мехурићи су исто њен снимак.
Дим
мехурићи

Pokušaću pogledati sa drugog računara, zvuči vrlo interesantno.

Uspela sam videti dim, mehuriće duže traju. Vrlo je interesantno.

Evo malo se zabavite...

http://opusteno.rs/zanimljivosti-f19/mladezi-na-telu-i-njihovo-znacenje-t21902.html

Mojra, nisu obuhvatili sve. Npr. ja imam mladeš na desnom stopalu tačno na sredini. Kako sada ja da znam šta to znači? Za ostale moram da pogledam, skoro da ih nemam čim se ne sećam.

Ugledala sam jedan pod 17, na levoj ruci, mali. Ne mogu da kopiram tekst ali to što piše nije tačno. Nikada nisam baratala novcem osim onim što zaradim.

Možda je samo orijentaciono dat prikaz

Možda ali je manjkav, šta je sa leđima, npr.? Tretiraju samo glavu i prednji deo tela.

Furija, kako se zove ova gospođa?

Može li nas neko izvestiti šta se s njom desilo posle ovog inspirativnog govora?
Mogla sam se zakleti da je gospođa prosvetni radnik (mada nisam sigurna da će biti, kako i sama kaže, posle ovog "incidenta")   

madam mim ::Furija, kako se zove ova gospođa?

Mim, glupačo, lepo se žena prestavila na početku svoje besede; zove se Šeherezada... E, stvarno sam