Zanimljivi članci, video snimci...

svugdje je ovako

https://www.youtube.com/watch?v=lX6JcybgDFo

Jao, Voja - genije...    ovo mi je popravilo dan!

GDE SMO ONO STALI? Predlozi
Voja Žanetić 08. jun 2014. 13:12

Generalno gledano, ne postoji nijedna naučna oblast a da ne vapije za radovima koji će na valjani način obraditi silne tematske oblasti otvorene tokom decenija naše teorijske zapuštenosti i očevidnog doktorskog deficita
Dobro, pustimo sad to novo i dopunjeno izdanje „Nove uloge strateškog menadžmenta u upravljanju lokalnom samoupravom (primer grada Beograda)“, kao i sveukupnu sve slabašniju reakciju na postojanje tog trenutnog graničnog kamena srpskog visokog obrazovanja. Sve je to nebitno, jer novonastale okolnosti, u kojima se nauka konačno probila i u sam vrh države, pružaju mogućnost da se posvetimo nekim novim istraživanjima, koja će biti slavodobitno ovenčana svežim doktorskim laureatima.

Tako na primer naučno proučavanje književnosti prosto cvili za doktoratom pod naslovom „Uticaj naučne fantastike i njenih žanrovskih junaka na razvoj modernog mita da je jedinstveno personalno rešenje dovoljno za reformisanje privrede, smanjivanje budžetskog deficita, očuvanje neutralnosti u sukobu NATO-a i Rusije, čišćenje zemlje od kriminala i korupcije, uz usputno sprečavanje elementarnih nepogoda“. Ovaj kolosalni doprinos nauci mogao bi biti i svojevrstan nastavak doktorske disertacije iz psihologije, čiji je naziv: „Permanentna hipnoza primenom sredstava predizborne kampanje uprkos postojanju zasluženo raspale opozicije, a zarad stvaranja privida vanrednog stanja zbog borbe protiv nelociranih neprijatelja koji trajno onemogućavaju korenite društvene i političke promene koje još nismo ni pripremili.“

Potom, Veterinarski fakultet već duže vreme, a da toga nije ni svestan, čezne za doktorskom disertacijom koja će uneti nešto naučne sistematičnosti u oblast obuhvaćenu radom: „Mamuzanje mrtvog konja na primeru srpske privrede, kulture i društva, a od strane izborno izabranih jahača u periodu od 1990. do 2014. godine, sa posebnim osvrtom na lanac ishrane tranzicijom obogaćenih lešinara koji su većinski trenutno pred bankrotom.“ Ova vrsna disertacija - kojoj se autor traži što od Osme sednice, što od Petog oktobra, a što od izbora trenutnog predsednika države i potonjih događaja - mogla bi biti dopunski obrađena i u radu iz oblasti medicine: „Održavanje u životu državnog mrtvaca putem povećanja poreza, smanjivanja plata i penzija, uzimanja nepovoljnih kredita i smanjenja deviznih doznaka gastarbajtera, a u novonastalim okolnostima dodatne budžetske rupe od poplavnih minimum milijardu evra.“

Nema kraja radovima neiscrpno inspirativnog sadržaja. Odeljenje za istoriju Filozofskog fakulteta bi se raščulo po svetu disertacijom „Istorijsko održanje robovskog sistema u srpskim fudbalskim klubovima putem proizvodnje nenormalnih finansijskih gubitaka zarad mira među huliganima i fudbalskim menadžerima koji robljem trguju, a sa posebnim osvrtom na ekonomski prosperitet pevačica i manekenki udatih za kurentnije roblje“. Dočim bi Medicinski fakultet mogao unaprediti nivo sopstvenih naučnih radova doktorskim bravurama na temu: „Značaj ženskog stražnjičnog mišića (gluteuks maksimus) za tiraž štampanih i posećenost elektronskih izdanja dnevne i revijalne štampe, sa naglaskom na članke koji u naslovima i nadnaslovima koriste izraz ‘pokazala guzu’, a mimo analize OEBS-a“. Nimalo naivan pomak u teoriji ostvario bi se i na Elektrotehničkom fakultetu, koji bi na sebe preuzeo herojski napor proizvođenja doktora nauka čiji bi rad o softverskom inžinjeringu bio naslovljen: „Razvoj decenijskog programiranja mreže povezanih lica u privredi, politici, medijima, kulturi i ostalim delatnostima, a u programu SDB++ i UDBA Script, sa podmodulima za partokratsko i nepotističko zračenje, a bez uključivanja HAARP sistema.“

I da ne nabrajamo dalje. Generalno gledano, ne postoji nijedna naučna oblast a da ne vapije za radovima koji će na valjani način obraditi silne tematske oblasti otvorene tokom decenija naše teorijske zapuštenosti i očevidnog doktorskog deficita. Brojne komisije, već koliko u ovom trenutku, moraju se pripremiti za navalu podebelih radova uz pomoć kojih ćemo saznati šta nam se ovo desilo, čime smo to zaslužili ili tome doprineli, te koliko dugo još nauka predviđa da ćemo se u tome batrgati. I nema potrebe da se brinemo da li će u nastajanju tih i takvih radova biti nekakvih plagijata i falsifikovanja, te da li će naši novopečeni doktori biti autentični. Originalnost naše situacije je tolika da nema ni tog lažnog doktora, ni tog lažnog univerziteta ni te lažne javne zgroženosti - a koji mogu da proizvedu veći plagijat ili falsifikat od onog u kome mi koristimo svoje puno autorsko pravo da živimo.

I zbog čega svako od nas zaslužuje doktorat, ama onoliki.

preuzeto sa: http://www.novosti.rs/dodatni_sadrzaj/clanci.119.html:495185-GDE-SMO-ONO-STALI-Predlozi

Sa 40 godina orao bira hoće li u smrt ili u novi život

Kada napuni četrdesetu njegove duge i elastične kandže ne mogu više da love plen koji mu služi za hranu. Tada orlu preostaju samo dve opcije – ili da umre ili da prođe kroz bolan proces promena.
Orao ima najduži životni vek među pticama. Može živeti čak do 70 godina.

Međutim, kako bi doživeo tu dob, orao mora doneti tešku odluku.

Kad navrši četrdesetu njegove duge i elastične kandže ne mogu više loviti plen koji mu služi za hranu. Njegov dug i oštar nos postaje savijen.

Njegova stara i teška krila, zbog zbijenih pera, zapinju za grudi, što mu onemogućava let.

Tada orlu preostaju samo dve opcije: umreti ili proći kroz bolan proces promena koji traje 150 dana.

Taj proces od orla zahteva da odleti na vrh planine i sedne u gnezdo.

Tu orao kljuca svojim kljunom o kamen sve dok kljun ne otpadne. Nakon što kljun otpadne, orao čeka da novi kljun naraste nakon čega novim kljunom iskljuca stare kandže.

Kad narastu nove kandže, orao počinje kljucati svoja otežala stara pera.

I tako nakon pet meseci, orao poleće u let ponovnog rađanja i živi još 30 godina.

Mnogo puta, kako bismo preživeli moramo započeti proces promena.

Ponekad se moramo rešiti starih sećanja, navika i ostalih običaja iz prošlosti.

Jedino oslobođeni od bremena prošlosti možemo iskoristiti vreme sadašnjosti


Vesti.rs

Fenomenalan clanak, davno nisam bolji procitala. Istinit i poucan.  

лепо звучи и гласам за дубоке промене ал ко га храни и како се храни тих 150дана,тј.готово пола године?

I lepo bi bilo da su ljudi samo malo na životinje,bar lišavanja života iz zadovoljstava ne bi bilo ako ništa drugo.

Nakon krađe stare Zastave 128, u narodu poznatije kao Stojadin, bijesni vlasnik iz Srbije napisao je pismo kojim je lopovima poželio “svu nesreću ovog svijeta”. Iznenađen što su lopovi na parkingu odabrali baš njegov stari automobil, vlasnik je lopovima napisao zaista originalno pismo, puno slikovitih izraza i želja.
“Što ne uze onu Vectru ili onog BMW-a od narkodilera iz ulaza pored mog? Kako li je samo upali, kad ja verglam po 10 minuta? Je l’ ti crkla guma, k’o meni prije dva dana? Jesi li uključio grijanje kroz haubu, jer se sajla pokidala? Dokle si stigao sa ona tri litra u rezervoaru… Nadam se do prve bandere, ruka ti se osušila!

Je l’ te zaustavio saobraćajac što nemaš prednji desni žmigavac. Nek ti polomi noge pendrekom! Jesi se nasluš’o muzike na onom jadnom produvalom zvučniku, a kaseta se baš duuuuuuuuugo vrti zimi, mozak ti kroz uši iscurio!

Cigaru upali na auspuh, majki ti ga spalim, pošto nema upaljača, k***a mi se nap**iš!!! Ispod desnog sjedišta imaš dugme kojim možeš da prespojiš bobinu, da ti je ne bi ukrali… Ukrali ti leš dabogda!

Kad pada kiša, ti stavi rukavice, jer se skida ono crno g**** oko volana, crna te voda izbacila! Pazi da ti ne polome brisače! Imaš stare, potrošene (rezervne) u gepeku. Kočnicu pritisni dvaput brzo ili jednom, al’ do daske, iako bih ja želio da ne zakočiš na vrijeme pred grotlom pakla i da tamo goriš dok ti 128 demona čereči iznutricu do kraja vječnosti!

P.S. Ako neko vidi crvenu Zastavu 128, registracije BG 192-523, neka je polije benzinom i zapali!!!”

Izvor: Magazin.ba / autosnova.com

Volela bih znati koga je Dekart smatrao savršenim jer očigledno da jeste.

Da li je moja sreća što sam se rodila baš 28. dana šestog meseca u godini?

Pogledati Kava pored mora

Njelepše kreacije od lego kockica



Više

Izvor: gorannecin.rs

U procesu legalizacije svoje kuće u Staroj Pazovi Radomir Ćirković (57) naišao je na krajnje neobičan i, neki bi rekli, apsurdan zahtev.

Nadležni su od Ćirkovića tražili da sam sebi izda saglasnost kojom potvrđuje da je sebi dozvolio da izgradi kuću na prvom delu svog placa.
Duhoviti odgovor na zahtev koji se Ćirkoviću učinio besmislenim zapalio je društvene mreže.
Epilog situacije bio je gnev inspektorke koja je Ćirkoviću zapretila tužbom zbog vređanja opštinske uprave, a on joj je, u svom maniru, odgovorio da će on njih tužiti zbog vređanja inteligencije.



Izvor: Alo

E moj Valjevac  

Gazda ujeo radnika jer mu je tražio platu
26. avgust 2014. 20:52

U Somboru se ovih dana dogodio nesvakidašnji incident kada je radnika Bojana Milića (26) u jednom lokalu vlasnik Zlatan A. napao i ugrizao ga za vrat.
Kako tvrdi porodica, konobar je od vlasnika kafića u centru tražio platu, odnosno zaostale dnevnice.

Umesto toga gazda ga je napao. Bojan je zadobio ujed u predelu vrata širine 6 centimetara.

Na Fejsbuku su se pojavile i fotografije povreda, a mladiću su povrede sanirane u somborskoj Hitnoj pomoći i Zavodu za javno zdravlje.

Primio je posebne vakcine i testira se na zarazne bolesti.

Porodica navodi da je o svemu obaveštena policija i tužilaštvo, koji će voditi dalji postupak.

Izvor:vestinet

Krava je laka

http://vimeo.com/48905380

Zanimljiv tekst....

Шутни ме зато што сам постао просветни јадник
јун 13,
- Сине, јеси ли спаковао све за школу?
- Јесам , кево, мојне да си напорна ко школска година.
- Понеси и ову бејзбол палицу, нек’ ти се нађе.
- Јао, немој да си толико заостала, то се носило деведесетих! Хоћеш да ми се деца смеју?! Дај онај ћалетов пиштољ с бојевим мецима, што га је донео с ратишта. И спреми ми ону зољу за суботу, идемо на екскурзију.
Ако вам је смешно, онда немате децу. Ако сте просветни радник, о овом сте слушали на семинарима. То су вам тамо напричали неки предавачи који у школу крочили нису, него су малко преписивали од других, развијенијих држава. Да, од оних које су далеко испред нас, не само у економском него и у културном смислу. Тамо, на пример, улети свако мало у школу малолетни балавац наоружан до зуба и покока пола школе, без да трепне. С друге стране, ми смо за њих варвари. Како то мислите нисмо, па о том бруји штампа? Додуше, у штампи ћете ретко прочитати да у тим, развијеним земљама, постоје делови града у које ни полиција не сме да уђе. Но, манимо се тих кулоарских прича, ваљда други боље од нас знају како треба поступати с нашом децом.

Ипак, ако нисте знали, напредовали смо у сегменту школства. Додуше, три спрата испод приземља, али битан је правац, акомеразумете. Пичимо галопом према Европи, грабимо ко гладни медведи, да не кажем вучићи, преписујемо законе, преузимамо нова (не)знања, угледамо се на боље и јаче. Овако то у пракси треба да изгледа:
Ако наставник види да се два ученика туку, не сме физички да их раздваја већ мирно да их замоли да престану:
“Миловановићу и Петровићу, па је л’ мора тако? Јао, децо, немојте, тако вам ПС-а! Не ногом Миловановићу, поцепаћеш патику! Петровићу, не руком, требаће ти за ликовно! Не циглу! ПАЗИ БРЕ НА АЈФОН, ЗНАШ ЛИ ТИ КОЛИКО ЈЕ ОТАЦ МОРАО МАЛТЕРА ДА ПРОМЕША ДА БИ ТИ ГА КУПИО?! Остали унутра, шта гледате к’о да игра бела мечка, видите ваљда да вежбају увод у анатомију?! Не у бубрег, требаће некоме! Добро децо, је л’ знате пошто је са’рана?!”

Ако неки ученик преписује, треба га лепо замолити да престане, а ако настави, треба га пустити јер на тај начин показује да зна где се у књизи налази градиво. Није дозвољено смањити му оцену и залепити му кеца:
“Савићу, не преписуј кад те лепо и по правилнику молим! Претући ћеш ме после? Већ си ми и кола изгребао? Дивно си дете, прави борац! Ево ти решења одмах, да ми после не долази и твоја мајка и прети да ће да ме трује. Овај, да ми прича како си ти дивно дете, а ја смеће искомплексирано које је једва завршило школу и сад се иживљава над децом као да су туђа. Како си ти диван, а не ко ове вуцибатине што би ‘леба преко погаче па још и уче! Сине, даћу ти одмах петицу, не мораш ни да преписујеш, само склони ту бејзболку, цеваница ми још није зарасла од прошлог контролног. Иди дете напоље и забави се, ено Петровић преживео Миловановића, иди га докосури, ‘ајте децо.”

Ако ученик намерно прља просторије школског објекта и дворишта,ни под којим условима се не сме од њега тражити да то почисти јер је то експлоатација дечије радне снаге
“Извини, дете, испало ти нешто! А није испало, намерно си? Јао, извини, нисам ништа лоше мислио. Не, не, ја ћу, немој ти да се сагнеш молим те, треба ли да се ушинеш па сутра да ме туже твоји? Уосталом, зашто плаћамо спремачице онолико? Нису оне џаба факултете завршавале, треба им направити што више посла да се не улење! (шкргутање кроз зубе: Родитеље треба да вам зовем да чисте за вама…) Ништа, ништа, Јовановићева, кажем, родитељи су ти фини људи. Наравно да можеш да ми угасиш пљугу у теме, дете драго! Кад си већ ту, шутни ме и да ми до главе дође зашто сам постао просветни јадник.”

Ученик може да поништи сваку оцену коју добије. На семинарима се саветује да нова, која потом уследи, обавезно треба да буде виша, као подршка ученику који се бори за своју оцену.
“Децо, склоните своје оружје и спремите се за писмени задатак. Не морате да га радите, ништа није обавезно, само вас лепо молим да доле ставите свој потпис (ако не умете, обратите се мени за помоћ) и наведете жељену оцену, да скратимо агонију. Тако, а сад, оружје оставите у учионици идемо сви напоље, да беремо цвеће. Шалим се, наравно, не морате одмах да ме псујете!”

Од осталих суперишка вести издвајамо: пијана и надрогирана деца се не смеју слати кући и не смеју се претресати јер је основна школа обавезна и свако има права да похађа наставу. Ученик који показује насилничко понашање се не сме преместити у други разред или школу без пристанка родитеља, и тако даље и тако ближе. Ето, драги родитељи, тражили сте од школе и државе да вам васпитавају децу јер ви немате времена, али опет да их не ставља много у своје модлице јер ваљда ви најбоље знате како ваше дете треба да буде васпитано, а та школа неће па неће! Кад смо код тога, ко сме да тврди да је неваспитано и да се меша у ваш начин одгајања детета?! Збогом клечање на кукурузу, пацке и стајање у ћошку, добродошла анархијо!

Некако се стиче утисак да нам овим темпом ретроградне надоградње ускоро основне и средње школе неће ни бити потребне. Знам, сада ће се неко досетити да викне: “Праве од наше деце јефтину радну снагу!” Истина, деца ће нам бити неписмена и спретна с разним оштрицама, али то не значи да ће вам транжирати саламу и обрађивати батак у комшијској касапници. Радна снага, па чак и она најјефитинија, треба да поседује основни интелект, радне способности и навике, као и желудац за поштовање ауториета, што је управо супротно од онога у шта ћемо ми модификовати наше младе, усијане главице. Зато, без бриге и панике, сви знамо да је паника једно велико зло, верујем да не треба да објашњавам због чега
За сада бриге нема, школска година је завршена, деца ће моћи да се боду ножевима и ван школског дворишта. Барем се неће тући за оцену! Него, ако школе не почну да деле скакавце и палице са својим грбом, до краја августа би требало да сазнам где се могу купити панцири величине С. За моје дете.
Уа штребери!



tvbest.rs

http://zelenaucionica.com/sutni-me-zato-sto-sam-postao-prosvetni-jadnik/

Joj, ovo mogu da gledam svaki dan...
Što ti je geštalt...

Vreme vebsajt
<< VREME | BR 1243 | 30. OKTOBAR 2014. KULTURAMAJSTOR: Ljuba Popović

Ljuba Popović o svom slikarstvu i našoj vlasti >Pošalji komentar
redakciji Odštampaj tekstSlikarstvo je muzika za očidragan todorović"Nikad nismo imali primitivniju vlast. Mislilo se da se sa prethodnom iscrpla sva glupost i šarlatanstvo, ali ovo kad je došlo, ja sam se šokirao, ovo je još gore. Umesto da se penjemo, mi se stalno spuštamo. Oni zaboravljaju da su Srbi dostojanstven narod, da imaju ponos, te kajmakčalane, vojvode, ta čuda... Velika šteta, ali, ne znam šta tu pojedinac može da uradi, to sam video i u razgovoru sa Tasovcem, nema šanse... Ovo bre nije bilo otkad je veka i sveta, još od Srba-ameba...", priča Ljuba Popović
Slikar Ljuba Popović rođen je u Tuzli, 1934. godine. U Parizu je od 1963. "Ostrašćeni asketa", koji pokazuje da u njegovoj ruci i dalje ima stvaralačkog žara. Proteklih dana, prvo u Beogradu, pa u Valjevu, promovisana je deseta monografija o njegovom slikarstvu, koja, kao i većina prethodnih, nosi naslov Ljuba. U monografiji su tekstovi Milana Komnenića, Srete Bošnjaka, Dejana Đorića i An Tronš. Srećnim povodom, u Modernoj galeriji Valjevo otvorena je Ljubina izložba "Tajna na punoj svetlosti", koju čini samo istoimena Ljubina slika velikog formata.

SLIKA OPUS: Govoreći za "Vreme", spremno, kao i uvek, Ljuba o izloženoj slici kaže da je ona jedna od ključnih slika velikog formata u njegovom životu, a nema ih mnogo. Pominje i Mlečni put, triptih Zlatna grana, koji je u Interkontinentalu... Slika je nastala pre nekoliko godina, i brzo je izašla iz ateljea, ona je neka prekretnica koja se pojavila na akumulaciji raznih predmetâ i akta, koji se ponovo vratio na njegove slike.

Na ovom velikom formatu vratila mu se figura sa objektima, slika je imala zavidan uspeh u Francuskoj, u časopisima su objavljene njene reprodukcije. Mladi francuski filozof Alen Vijo tim povodom objavio je i intervju sa Ljubom. U tom intervjuu su pokušali da odgonetnu tajnu slike, i tajnu njenih delova. Centralna figura ima krik u sebi, krik postojanja, kritika se potrudila da to dešifruje. U prvoj varijanti slike su bile dve figure, od druge je ostala samo noga, znak da je tu bio još neko...

Jednu sliku je izložio zato što ona predstavlja takoreći ceo njegov opus, kad to kaže, misli na ženski akt koji urla u sredini, bezbroj detalja koji ga prate... Jer, kad se izloži više slika, ne može sve da se vidi, ovde je sve na 2,2 x 2 metra, gledalac može da vidi kompletnu priču... Teško je objasniti svetlost na njegovim slikama, ona nastaje tamo gde su zgusnuti predmeti, ta zgusnutost opterećuje sliku, i onda između tih predmeta provuče neku žutu, drugu svetlu boju, koja to razbije. Svetlost je kod njega više likovna, a manje ilustrativna, ona razbija i osvetljava... Jer slikarstvo nije prikazivanje, više je simfonijska modulacija vizuelnih utisaka... Gledaocu je teško da to na taj način obuhvati, a najjednostavnije rečeno, slikarstvo je muzika za oči. Muzika se ne da prepričati, upio si je ili nisi, tu reči ne pomažu. Isto je sa slikom, ušao si u nju ili nisi, ako hoćeš da je prepričaš, to postaje banalno. Jer slika je iznad reči, ne treba ti prevodilac, sa njom se susrećeš očima... Danas su ljudi malo obavešteni, malo se govori o tome i na akademijama, muzikalnost slike je vrlo važna. Kandinski ili Rembrant su kao muzička dela. Današnje vreme je nametnulo brzinu, a slika traži da se gleda, kao što muzika traži da se sluša.

Zna da kaže ljudima, koji mu dođu u atelje, da zamisle da su u biblioteci. Tu je više knjiga, Sagan, Igo, Prust... To što ih letimično zapaze, ne znači da su ih pročitali. Slika je kao i knjiga, mora da se pročita. Kod njega u ateljeu bude i po deset slika, ako je jednu radio šest meseci, ne može neko da je shvati jednim pogledom. Danas na sajmovima izlaže po 300 galerija, ljudi tu šetaju, ali kako da dožive sliku ako prozuje pored nje? Teško. Malo je ljudi koji su obavešteni i koji znaju da posmatraju sliku. Postoji zajednički imenitelj između dobre literature i dobrog slikarstva, a to je muzikalnost. Međutim, ljudi od slike traže priču, a slike ne treba da pričaju priče, tipičan slikar priče je Milić od Mačve, on je tom pričom ubio svoj talenat. Slikar mora da ima i duhovni život, široku kulturu, ako to nema, može da pravi brda i doline, nema od toga ništa, dok ovaj prvi može da slika i tačkicama...

Još na Akademiji Milo Milunović mu je rekao da će biti slikar sve dok bude infantilnosti u njemu. Kao mali je voleo da crta i čita avanturističke romane. Život mu je i u beogradskom ateljeu, koji je zvao "Zečinjak", prolazio u tim stvarima. Milo je osetio tu infantilnost, neposrednost i žar u njemu. I danas za sebe ne kaže da je umetnik, više voli da bude majstor. Jer onog trenutka kad umisliš da si umetnik, tad si gotov, ako kao umetnik uzmeš četkicu, to je kraj, definitivno sranje. Slikarstvo je i opsesija, jedna mutna priča koja čoveka dovodi u stanje da zaboravi svoje postojanje...

JAHAČI APOKALIPSE: Za kratkog boravka u Srbiji video i ministra Tasovca. Pitamo, kako je uspeo, kad ministra nigde nema? Tasovac je hteo da se vide, imali dva-tri sata razgovora, stekao utisak da je obrazovan čovek, ali to nije dovoljno, kao što za šefa države nije dovoljno da bude dobar političar. Regan nije mnogo znao, ali je znao da odabere saradnike. Čini se da Tasovcu ne valja ekipa. Kod nas postoji raskorak između kulture i politike, provalija između kulture i politike, između života i politike, to je naša nesreća. Tasovac od njega nije mogao da ima koristi, jer on nije čovek institucija, niti bi pristao da bude. Nije njegov posao da bilo koga, za bilo šta, predlaže, a nema ni ambiciju da u svom esnafu bira ko je bolji, a ko gori...

Ima da kaže i o Oktobarskom salonu, koji bi trebalo napravi neki presek u slikarstvu, pokaže šta imamo. Hiljadu puta je govorio, ako hoćeš da uništiš narod, uništi mu kulturu. Imamo talente, imamo podlogu, slikarsku tradiciju, a povodimo se za drugima... Ono što ga je iziritiralo – nije da potcenjuje neku Marinu Abramović ili tome slično – jeste što na našem tlu treba da gajimo ono što vredi, a ne ono što dolazi iz inostranstva, da se ovde prodaje priča koja nije naša... Za 50 godina u Parizu je video 30 Marina, koje seku vene, kožu, izlažu svoj prljav veš po galerijama, samo što je kod ljudi pamćenje kratko, to je sve uvezeno. Taj tzv. performans nije rođen na našoj teritoriji, na našoj teritoriji je rođena, recimo, Medijala, koja je jedinstvena u svetu. Ali, tako je to, što je tvoje potcenjuješ, ono što je došlo iz pm je nešto...

Ljuba prati dešavanja u zemlji, redovno dobija većinu nedeljnika, "Vreme" mu je na listi literature. Svojevremeno je rekao da je nova vlast smenila ambasadora u Francuskoj Dušana Batakovića, koji je uz Ivu Vejvodu bio naš najbolji ambasador. Bio je ogorčen što njih u Francuskoj niko nije konsultovao oko toga. Hrvati drže ambasadora i tri mandata, a naši ne mogu ni jedan. Dužnost mu je bila da to kaže, retko ko je radio kao Bataković. I nekom prilikom, gospodar Vučić, kako ga, čuje, zovu u Srbiji, replicirao je da tamo Neki u Parizu... Pa nisu oni tamo Neki! Kad je Vučić bio ko zna gde, oni su širili slavu Jugoslavije i Srbije. On lično je 51 godinu tamo, kad ga pitaju ko je, odgovara, Jugosloven, srpskog porekla, da pripada srpskom plemenu...

Ima šta da kaže i o svemu i o najboljem što nam se događa "prvi put u istoriji". Vučić je za njega virtuelan tip, koliko vidi, priča priče koje nemaju veze sa stvarnošću. Priča o milionima, avionima, ali, da bi se vodila država, to je komplikovana stvar, pogotovu što su Srbi individualci, čivtaju se. Ne veruje mnogo u sve to, pogotovu što u toj vladi ne vidi prosvećenog čoveka... Nema tu plana, prave vizije, sve je osuđeno na pojedince, takoreći jahače apokalipse. Jednostavno, nigde projekta, taj Kulturni centar u Parizu je ništa, novi ambasador u Parizu nema pojma ni o čemu, oni su doveli neke ljude, po nekim sumnjivim linijama...

Za kraj, evo i prvog lica: "Nikad nismo imali primitivniju vlast. Mislilo se da se sa prethodnom iscrpla sva glupost i šarlatanstvo, ali ovo kad je došlo, ja sam se šokirao, ovo je još gore. Umesto da se penjemo, mi se stalno spuštamo. Oni zaboravljaju da su Srbi dostojanstven narod, da imaju ponos, te kajmakčalane, vojvode, ta čuda... Velika šteta, ali, ne znam šta tu pojedinac može da uradi, to sam video i u razgovoru sa Tasovcem, nema šanse... Ovo bre nije bilo otkad je veka i sveta, još od Srba-ameba..."

Ova tacka 3. mi je vrh vrhova


Raskid NAJNESIGURNIJEG tipa na svetu: Psuješ, nisam ti sve, i broj tipova sa kojim si imala seks je fuj!

Autor: Daily Mail | 19.11.2014 - 10:15:00h |

Poruka kojom je jedan muškarac raskinuo sa svojom devojkom ne samo što nije ostala privatna stvar, nego je i obišla planetu! Kada je pročitate, biće vam jasno zbog čega.



Raskinuo sa njom vrlo, vrlo detaljno

Devojku iz Australije sačekao je najluđi raskid ikad! Po tačkama!

Tip ne samo što je bio detaljan, već je prosto neverovatno da je posle sedam nedelja veze uočio toliko problema. I to kakvih:

1. Nećeš da staviš status na Fejsbuku da smo u vezi

2. Nisi me pozvala da ti budem pratilac na venčanju na koje si išla

3. Nepristojna si prema mojoj mački i neprijatno mi je zbog toga

4. Ne deliš svoje vreme jednako i dečko bi trebalo da ti je prioritet

5. Psovanje ti je vrlo neženstveno

6. Nećeš da mi kažeš sa koliko si muškaraca spavala pa verujem da je više od tri, što je neprihvatljivo

Mislim da bi bilo teško da te promenim u ženu koju želim i ne treba mi to maltretiranje. Želim ti sve najbolje na tvom putu.

Prijateljica "šutnute" devojke Ejmi Nelms postavila je poruke na društvene mreže, a one su planule svetom!

Ipak, ostavljena kaže da se sudržala od slanja zlobnog odgovora.

Evo, i mi smo ostali bez teksta.


Izvor:Alo