Zanimljivi članci, video snimci...

12 bodova dajem za Milence

Kad furka tako kaze... posle patrijarha se ne govori

Vidim ja da se ovde radi o nekoj zaveri   

Evo zašto je petak 13. baksuzan!
Evo zašto je petak 13. baksuzan!
Vijesti.in.rs - 13.12.2013 11:53

Svake godine imamo najmanje jedan petak 13, a najviše tri. Iako je riječ o relativno novovjekovnom strahu koji datira od početka 20. vijeka, on svake godine samo američkom biznisu odnese milijardu dolara, jer se radnici ne pojave na poslu ili namjerno propuste zakazani let.

Koliko god da je nov, ovaj datum u svjesti ljudi ipak izaziva realan strah. Prema Centru za stres i fobiju u SAD, procjenjeno je da je 17 od 21 milion ljudi imaju posljedice zbog straha od baksuznog petka 13. i da oko 800 miliona dolara budu gubici ekonomije na taj dan.

U hrišćanskoj tradiciji se ovaj broj vezuje za 13 gostiju na Tajnoj večeri i to da je Isus razapet na krst u petak, a tu je i vjerovanje da je taj 13. gost na večeri izdao Isusa.

Fobija ili strah od "crnog" petka ima svoj stručni naziv – Paraskevidekatriafobia.

Naziv je izvedenica od grčkih reči paraskevi (petak), dekatreis (trinaest) i reči fobija (strah). Od straha od petka 13, patio je i američki predsjednik Frenklin Ruzvelt, koji tog dana u mjesecu ne bi putovao, a za stolom nikad ne bi ugostio 13 gostiju.

Na petak 13. u oktobru 1307. francuski kralj Filip IV naredio je hapšenje Žaka de Molaja, posljednjeg velikog majstora Vitezova templara. Uhapšeno je na hiljade francuskih templara. Većina ih je ubijena, a Molaj je spaljen na lomači 1314.

Postoji priča da su mnogi mornari odbijali da se ukrcaju na brod u petak zbog praznoverja, pa je britanska mornarica u 19. veku "iz inata" napravila brod nazvan "H.M.S. Friday".

Članovi posade odabrani su u petak, brod se otisnuo na pučinu na petak 13, a za kapetana broda imenovan je Džejms Frajdej. Na svojoj prvoj plovidbi brod je nestao.

U britanskoj tradiciji petak je bio uobičajeni dan za javna vešanja, a do omče je vodilo 13 stepenica.

U novembru 1970, na petak 13, velika južnoazijska oluja ubila je 300.000 ljudi u Čitagongu u Bangladešu i napravila poplave koje su ubile milion ljudi u dijelti rijeke Gang.

Godine 1993. Britiš Medikal Džurnal objavio je studiju koja je nekoliko godina upoređivala broj automobilskih nesreća na petak 6. i petak 13. Pokazalo se da su izgledi za saobraćajku na petak 13. veći za 52 odsto, pa je čitaocima sugerisan ostanak kod kuće.



Pak, nije sve tako strašno, tog dana ljudi su oprezniji i statistike osiguravajućih kuća pokazuju blagi pad nesrećnih slučajeva na petak 13., koji je sam po sebi prvi dan vikenda sa povećanim protokom ljudi, događanja i alkohola, a time i nužno statističkim povećanim brojem nesreća.

 

Prosudite sami   

Američki istraživački novinar Ben Swann upozorio je javnost kako je američka vlada osmislila tehnologiju kojom će moći da menja ljudska uverenja i napravio razgovor s američkim uzbunjivačem koji otkriva kako taj program svakog trenutka treba da zaživi.

Ekstremisti, što politički, što verski najveća su opasnost za elitu koja nesmetano obavlja svoj posao depopulacije ljudi i prisvajanja planete. Vera je ta koja mnogim ljudima ovog sveta otvara oči, te ih ometa u programiranju celokupnog čovečanstva. Sada su to i sami potvrdili.

Američka vlada uložila je 6,1 milijardu dolara, koje je dobio američki institut za istraživanja, i to sa uputstvom da osmisle način kako da „ubije“ Boga u ljudima. Ali bukvalno. Američka vlada osmislila je vrlo jednostavan način koji će se uskoro početi da primenjuje prvo u Americi a posle i po svetu.

Swannu je uzbunjivač rekao kako se ta tehnologija naziva transkranijska magnetna stimulacija koja se već neko vreme koristi u psihijatriji. Naime, naučnici su otkrili deo mozga koji je odgovoran za razne vrste uverenja i samim time u mogućnosti su ga menjati ako žele. Ta tehnologija se u psihijatriji koristi za uklanjanje depresije. U pitanju je tehnologija koja je zapravo jedan veliki magnet koji je usmeren na određeni deo mozga, onaj deo koji se smatra pogrešnim.

Moramo napomenuti i kako je ta transkranijska magnetna stimulacija uspešno lečila depresiju kod ljudi pa zašto onda ne bi i uverenja? Uzbunjivač napominje kako je usavršavanje ove tehnologije vrlo blizu kraja te da će se sav svet uskoro naći pod još jednom američkom simulacijom.

Naravno, američka vlada ne skriva ove informacije u potpunosti. Naprotiv, oni se hvale time kako su jedini na svetu našli instrument za lečenje političkog i verskog ekstremizma.




Ništa tu ne bi bilo pogrešno da američka vlada već godinama, nadzirući sve komunikacije sveta, nije sastavljala spisak svih vrsta ljudi koji su opasni za demokratiju. Šokantno je upravo to što se na vrhu tog spiska nalaze upravo hrišćanske crkve i zajednice te hrišćani ekstremisti kako ih nazivaju. Nakon njih slede islamisti, a tek posle i druge religije. Nazire li se to sofisticiran progon hrišćana i vernika uopšte?

Vrlo je uznemirujuće pitati se jesmo li mi možda na jednom od tih popisa samo zato što želimo da živimo po Božjoj reči? Sudeći po ovim informacijama, jesmo.

Zapravo, neverovatno je da američka vlada sama određuje ko je i zašto na tom popisu. Te kako to da u doba demokratije oni smatraju da vera u Boga ometa tu demokratiju. Naime, istina je ta da dok ima vere u ljudima oni ne mogu biti u potpunosti podložni njihovim subliminalnim manipulacijama. Vera u Boga sprečava nas da verujemo njima i to ih smeta.

Šta je to verski ekstremizam? Postoji li to uopšte? Jesu li to oni talibani koji po nalogu američke vlade ruše tornjeve ili pak hrišćani koji su navodno gnevni na homoseksualnu orijentaciju? Jesu li hrišćani opasni zato što i druge uveravaju da ima Boga ili su ekstremni samim time što su hrišćani?

Uzbunjivač je rekao: ‘Njihov cilj je je ubiti Boga u ljudima jer bez njega ljudi postaju u potpunosti podložni za upijanje stvari koje oni žele da vi upijate. Primer, kada vam obrišu uverenja, oni će vas putem televizije i drugih medija jednostavno uveriti u ono što oni žele da verujete, recimo kako je Obama predivan ili kako je gej apsolutno ok te dodao da oni žele da stvore podložnog čoveka koji neće videti, neće čuti i neće razmišljati nego samo prihvatati sve što im kažu da je potrebno prihvatiti da bi neometano vršili svoje planove’.

To je pravi smisao demokratije! Demokratija, ona liberalna ponajviše, nije lepa, to je samo maska za potpuno uništenje bunta u ljudima.

Jednom kad prihvatimo svo zlo koje se nameće na dobro i zatvorimo svoje oči na greh tada će greh i zavladati jer dok god ima vere ima i otpora.

(Vesti.rs)

очигледно да не можемо ништа да урадимо.   

Kad smo vec kod fejspalmova...

Ex -Yu
Vedrana Rudan: Koliko nas ima?
Vedrana Rudan: Koliko nas ima?
N.N. - 22.12.2013 13:59 Video

Kad sam s jednim svećenikom razgovarala što misli o akciji “U ime obitelji” rekao je da iz principa u Hrvatskoj ne podržava ni jednu akciju koja počinje sa U.

To me potaknulo da upitam sebe i vas koliko nas zapravo ima koji ne podržavamo ni jednu akciju u Hrvatskoj koja počinje sa U? Svi moji prijatelji i znanci užasnuti su urlikanjem razularene gomile koja je u Zagrebu za vrijeme nogometne utakmice dizala ruku na naci pozdrav.

Njihovo se divlje glasanje moglo čuti i u Splitu. Smrt Srbima! Smrt Židovima! Smrt Ciganima! Smrt pederima! Smrt različitima! Smrt krivomislećim Hrvatima! Većina analitičara pa i naš vrli premijer trenutačno stanje u Hrvatskoj ne drži dramatičnim. To što nam Katolička crkva kroji pravila života njemu, premijeru laičke države, čini se normalnim.

Svi građani, bez obzira na vjeru ili nevjeru, odvajaju lovu da bi hrvatski katolički svećenici lupali ritam našim životima koji sve manje vrijede. Sto kuna svima nam je mislena imenica. Vatikan određuje tko će u Hrvatskoj crknuti od gladi a tko u crkvenom audiju voziti svoga dečka.

Dečkoljupcima se plaće ne smanjuju. Oni ne plaćaju porez. Nemaju fiskalne kase. Hrvatski liječnici uzalud vape do neba i skreću pažnju na katastrofalno stanje u našim bolnicama i svoj status. Dok medicinske sestre na Rebru, najboljoj bolnici u Hrvatskoj, objašnjavaju bolesnicima da imaju pravo na pola litre čaja dnevno katoličkim svećenicima u hrvatskim bolnicama ne pada na kraj pameti da stupe u štrajk. Zbog manjka čaja, lijekova, zavoja, rublja, vlažnih zidova, skupih kemoterapija…

Čim više mrtvih tim bolje po njih. Plaćaju se mise zadušnice, govori nad otvorenim grobom, ni jedno zvono u Hrvatskoj ne zvoni badave kad netko od nesretnika krene Bogu na istinu. U Rijeci se trenutno zvonjava naplaćuje šezdeset kuna. Fiskalna kasa? Račun?

Učitelji nemaju pravo na nadoknadu putnih troškova. Oni koji iz Rijeke putuju u Delnice rade da bi mogli plaćati autobusnu kartu.

“U ime obitelji” i dalje jaše. Komesarka napada sve i svakoga a nikako da nam objasni odakle joj viletina, zašto zarađuje na ubijanju budućih Hrvatica i Hrvata, gradila je bez građevinske dozvole… Kako to da nikome ne polaže račun grešnica širokoga spektra? Gdje su “institucije sistema”? Boje se gospođinog Boga? U Hrvatskoj se ni popovi ni političari Boga ne boje jer u Njega ne vjeruju.

Da ne kradi? Da ne zgriješi bludno? Da ljubi bližnjega svoga… Da im Isus danas stane na put i krene govoriti kako je grijeh zatirati sve potrebito i siromašno oko sebe nabili bi ga na neoliberalni kapitalistički kolac.

U kakvoj mi to zemlji živimo?

Sirotani koji imaju posao rade od osam ujutro do deset uvečer, imaju “pravo na službeni mobitel” tako da dnevno mogu raditi dvadeset i pet sati. Ako se na bilo koji način suprotstave svojim osobnim nacićima završe ili u ludnici ili na ulici. Državi ne pada na kraj pameti krenuti u kontrolu mučenja građana države Hrvatske od strane većih ili manjih “investitora”.

Naša nam djeca dolaze doma izmasakrirana robijanjem a nama koji smo odrastali u nekom drugom vremenu pada na pamet da uzmemo stvar u svoje ruke i razvalimo glave svim tim “menedžerima” i “menedžericama” koji se prema našoj djeci ponašaju poput esesovaca prema Židovima.

Užasnuta sam. Užaasnuuuaata sam! U kandžama smo bešćutne države i katoličkih talibana koji se opušteno valjaju u zlatu, laži, licemjerju i bludu. Ne ponavljam se da bi mi bilo lakše. Želim iskoristiti mrežu svih mreža da bih doznala da li je moguće da većina građana i građanki u mojoj zemlji diše poput žene sa osmijehom dupina i čeličnim čavlom umjesto srca?

Ili su to ipak samo oni koji ne vole pedere? Ili su to ipak samo oni koji ne vole ateiste? Ili su to ipak samo oni koji mrze “komunjare”? Ili su to ipak samo oni koji mrze drugačije? Ili su to ipak samo oni koji mrze sve one na kojima prstom upiru zapjenušana gospođa i raspomamljeni popovi?

Ako u Hrvatskoj živi većina koja želi zatrti sve krivomisleće netko bi nam to morao reći. To se može izračunati. Oko mene takvih nema. Okružena sam luđacima?

Pitam vas koji me čitate, kako dišete? Jeste li za hrvatski fašizam? Ako niste, javite se. Možda nas ima? Možda možemo nešto učiniti? Možda još nije kasno? Ako nas ima smijemo li crknuti bez krika i bijesa? Ako vas ima… Javite se. Imenom i prezimenom.

Ako ste Hrvati, javite se. Ako ste Srbi, javite se. Ako ste Mađari, javite se. Ako ste Talijani, javite se. Ako ste Nijemci, javite se. Ako ste katolici, javite se. Ako ste pravoslavci, javite se. Ako ste agnostici, javite se. Ako ste ateisti, javite se. Ako ste Cigani, javite se. Ako ste nogometaši, javite se. Ako ste pederi, javite se. Ako ste zdravi, javite se. Ako ste bolesni, javite se. Ako šepate, javite se. Ako ste slijepi, javite se. Ako ste gluhi, javite se. Ako ste mladi, javite se. Ako ste stari, javite se. Ako ste u najboljim godinama, javite se. Ako ste ljudi, javite se. Potpišite se IMENOM I PREZIMENOM.

Bojite se? Oni su opaki. Umlatit će vas. Udavit će vas. Ubit će Boga u vama. Pobit će vas. Glađu. Mržnjom. Režanjem. Nekim novim referendumom. Ako imenom i prezimenom danas vrisnete protiv hrvatskog fašizma izgubit ćete život?

Vi ste stvarno zajebanti ako ovo držite životom.

Takvi su ljudi sela jugoistočne Srbije. Usamljeni i siromašni toliko da boli. Plemeniti i dobri toliko da nas postide

http://palachinkablog.com/sr/dobri-ljudi-koje-smo-sreli/

Grafit "Ko to tamo peva" u Sao Paulu!



Film koji generacijski citiramo već više od trideset godina "Ko to tamo peva", nedavno je kao grafit osvanuo na jednom zidu u Sao Paolu.

Grafit su naslikali beogradski crtač Artez i lokalni umetnik Paulo Ito koji je ljubitelj tog filma.

- Kada je čuo da sam iz Srbije, rekao mi je da je lud za našom kinematografijom. Ispostavilo se da mu je film Dušana Kovačevića "Ko to tamo peva" jedan od omiljenih - kaže Artez.

On je sa Paulom nakon toga vrlo brzo došao na ideju da na sebi svojstven način daju omaž Pavlu Vujisiću.


~24 sata~

Хрвати су ватикански зомбији

Историја је низ лажи са којима смо се сложили.”- Наполеон Бонапарта…….


Хрватска нација створена је од Срба католика под утицајем Ватикана. Данашњи “хрватски народ” је вештачка креација Римокатоличке цркве, унапред замишљена као инструмент једног злочиначког пројекта, утемељеног на тежњи да се српски народ уништи унијаћењем, покатоличавањем или потпуном физичком ликвидацијом,како више не би представљао препреку даљем ватиканском продирању на источноевропске просторе, па и даље до Црног мора.

Овај пројекат није био унапред дат као готов и заокружен, већ се постепено развијао и сазревао имајући у првој фази илирску, а у другој фази југословенску опцију. Међутим, суштина римокатоличких злочина је стално иста. Невероватно је, да најбројнији народ на Балкану (српски народ ), доживи такве губитке и депресије у земљама гдје је био најбројнији и најдржавотворнији.

Срби су у 20. веку изгубили: Јужну Србију, Далмацију, Херцеговину, Скадар, најсрпскији град 19. века – Дубровник, делове Горског Котара, Западну Босну, Лику, Кордун, Банију, Западну и Источну Славонију, Барању, Црну Гору,Косово и Метохију. Историјска је загонетка, како су Хрвати после активног учешћа на страни поражених сила, у два светска крвава рата, успели сјести за заједнички сто с победницима и оба пута проширити своју власт на туђим територијама?

То је изузетно политичко умеће, које се могло остварити само уз југославенство краља Александра и касније уз антисрпску политико државничку и комунистичко диктаторску позицију Хрвата, Јосипа Броза. Али нису само то губици српског народа. С губитком територија и природних богатстава нестајао је и српски народ. Синхронизовано, разноврсно и снажно радило се у српским етничким просторима западног Балкана на свепрожимајућем похрваћењу Срба, нарочито од половине 19. века и незаустављиво кроз цео 20. век.

Зашто се толико скрива од јавности попис становништва у Далмацији, аустријског статистичара др Адолфа Фикера, по којем је у Далмацији 1857. године живело 88,92% Срба (католика, православаца и мухамеданаца), 10,84% Талијана и 0,24 Арнаута….

Из пописа становништва у Аустрији, односно Аустро-Угарској и то из: 1850, 1860, 1870, 1880, 1890, 1900. и последњег пописа из 1910. се необориво и непорециво увиђа да је постојала српска етничка већинска процентуална заступљеност у становништву покрајина у саставу данашње Републике Хрватске: Славонији, Малој Влашкој (Малој Србији), Банији, Кордуну, Лици, Горском Котару, Равним Котарима, Далмацији, Дубровнику, Боки Которској и, чак, у Истри!…

Без икаквих доказа, величала се “стара Хрватска” и постепено “стварали” тзв. Хрвати као римокатоличка нација, иако о њима нема оригиналних докумената ни података о њиховом постојању у историји. О Хрватима нема оригиналних података ни у једном архиву чије постојање је старије и од тзв. “старе Хрватске из периода хрватске народне династије”, односно из времена пре њеног потчињавања од стране Мађара – ни у архиву Ватикана, ни Венеције, ни Милана, ни Фиренце, ни Граца, ни Беча, ни Цариграда – ни игде ни нигде, већ у тзв. “преписима са старијих несачуваних оригинала”, чиме је настала само “хисторијска Хрватска у препису”.

Мало ко поставља питање, како то да за већину некадашњих држава има оригиналних и убедљивих података, само о држави “средњовјековној Хрватској” – гле чуда – нема ниједан!

Хрватска нација формирана је од неколико српских елемената, а један од њих је и језик, који су усвојили од Вука Караџића. Језик је мерило једног народа, а Хрвати су, да би били народ, украли српски језик и унаказили га. Превара је одиграна када је Људевит Гај насанкао Вука Караџића и под окриље нашег језика убацио кајкавски изговор. Од тада Хрвати говоре српским језиком, иако га само кваре и праве га накарадним, па се из тога може слободно закључити да причају накарадним српским језиком.

Људевит Гај, Немац пореклом, отворено каже да су Хрвати присвојили српски језик за свој. У Србији се нико не усуди поставити питање Јадранског мора и острва у њему. То једино покреће Словенац Змаго Јелинчић Племенити, тврдећи да Италија није предала Јадран и острва Хрватској, већ СФРЈ. Он тражи „да се јадранска обала и отоци поделе на све државе, наследнице СФРЈ ( око 1000 отока ). Хрватска никад ( правно ) није имала у поседу јадранску обалу…

Италија, после Другог светског рата је била приморана да , на име ратне штете уступи Југославији Истру, Задар и отоке“. Зашто се и сада избегавају истине? Зашто и после непоправљивих година и векова не смијемо знати истину? Да су историјске чињенице темељито његоване, а не скриване, од Херцеговаца, Далматинаца, Дубровчана и осталих на Балкану, можда и не би било рата унутар исте крви. У швајцарском граду Нојшателу, на огромном поштанском здању уклесане су имена Србије и Црна Горе и то међу 22 најстарије државе на свету, чланице УПУ (Union Postal Universelle), основане 1878. године. Србија и Црна Гора су и оснивачи тог Светског поштанског савеза, а који је 1948. прикључен УН.

Дубровачки-календар из 1897. године није чуо за хрватски језик!

Ватикан је створио Хрвате као “умјетну нацију”, а заправо се ради о Србима-католицима. Дубровник, којег су у 19. веку називали „Српска Спарта“, је био српски трговачки, духовни и приморски центар. Становништво са простора Дубровачке републике је чак све до почетка 20. века задржало српски идентитет. То што су Дубровчани исповедали католичку веру, као и Хрвати, не говори ништа о сродности Дубровчана и Хрвата. У питању је природа ширења католицизма у српским земљама; на јадранској обали и залеђу. То је чињено захваљујући доминацији Ватикана, Венеције, Мађарске и Аустрије у овом делу Балканског полуострва.

У Дубровнику је хрватско име непознато све до средине 19. века кад, после пада Наполеона, нова сила у том делу Јадрана, Аустрија, у Дубровнику и његовом залеђу (Конавле) налази католике који се, гле чуда, осећају и изјашњавају као Срби. Ношена искуствима са простора Далматинске Загоре, Хрватске, Славоније, Жумберка, Царска канцеларија у Бечу доноси одлуку да на католичанство Дубровника и залеђа уместо српства калеми хрватство, као најближу ентитетску одредницу.Тако је почела кроатизација Дубровника.

Оно што данас имамо у граду испод Срђа, у Конавлима, хрватство засновано на мржњи према Србима, дело је бечког двора и Католичке цркве. Ономе ко не познаје историју Дубровника, али стварну, а не фалсификовану, заиста изгледа чудно да тај град, овакав какав је данас, са околином, пре само стотину и нешто година није имао готово никаквих додира са хрватством. 1874. се у Дубровнику оснивају: Певачко друштво “Слога”, Дубровачко радничко друштво, Дубровачки глазбени збор, а 1887. и Задруга Српкиња Дубровкиња. Затим, следе: Српска дубровачка академска омладина – 1900, “Српска зора” – 1901, Гимнастичко – соколско друштво “Душан Силни” – 1907. и Матица српска – 1909. Ћирилична издања књига и новина, издавана су у штампаријама Претнера и Мате Грацића. Један од најугледнијих новчаних завода у Далмацији, била је Српска штедионица у Дубровнику.

У календару „Дубровник“ за просту 1898. годину, штампаном у дубровачкој Штампарији А. Пасарића, налазимо, уз остало, и податак којим језиком се у то време говори у Дубровнику и то, стоји у календару, „говор у кући“. У Дубровнику је све до у 16. века деловала славенска канцеларија, гдје су се документи писали – ћирилицом. Од 11.177 становника Дубровника њих 9.713 изјаснило се да говори српским језиком. Италијански је користило 716, немачки 285, мађарски 384 становника града. Неки су се изјаснили да говоре чешки, словенски, пољски и руски, али нико, ни један једини становник Дубровника, није рекао да говори хрватским језиком.

Хрвати својатају великог математичара и астронома Руђера Бошковића само зато што је његов отац Никола, Србин, прешао у католичанство у Дубровнику, да би због трговине могао несметано да иде у Италију. Сви дубровачки писци осећали су се Србима, а највећи међу њима Иво Гундулић је у “Осману” од 11 000 стихова већину посветио Србима у Србији, Македонији, Херцеговини и Босни.

Обрачун са српством у Дубровнику, уз прогоне Срба Дубровчана, почео је после атентата припадника покрета “Младе Босне” на престолонаследника Аустроугарске Франца Фердинанда, у Сарајеву 1914. године. Десила се “Кристална ноћ” у Дубровнику, пре оне у Немачкој и после загребачког јуриша на Србе и њихову имовину 1902. године. Хрватски јуришници, на челу са Никшом Свилокосим, уништавали су све што је било српско у Дубровнику: школе, новине, друштва, станове, привредне објекте и друго.

Палили су српске заставе и ломили српске симболе.Срби католици, интелектуалци, трговци и црквени достојанственици, који су за себе говорили да су Срби, пунили су затворе и били мучени и малтретирани. Нико се не би чудио, да је Дубровник у вековима породице Гундулић пао под нечију власт, јер српске државе тада и није било, али пасти у временима снажне српске кнежевине и краљевине, па и Краљевине Југославије? То је неопростиво!… .

Чак је и један папа, Лав XIII, јавно и писмено признао Дубровчанима да су Срби….Својевремено је Божидар Виолић, најцењенији хрватски позоришни редитељ, у интервјуу загребачком “Глобусу”, објашњавајући проблеме са којима се сусреће због свог “национално некоректног” језика, са понеким србизмом, резигнирано закључио: “Ми Хрвати смо ионако склепан народ.”…

Хрвати су ватикански зомбији

…Усташија се пробудила, није ни заспала, ни била покопана, како смо мислили, и тај грозни елемент ровари у хрватском националном бићу. Није ћирилица проблем у Вуковару, она је само изговор да се макну преостали Срби. На било који начин.То ради држава која се суштински не разликује од оне каква је била у време Павелића. У историји језика и народа, изван наших простора, нема података да је неко писмо посматрано као непријатељско – као што се то дешава у Хрватској.

Једино усташки закон из априла 1941. године на подручју НДХ, забрањивао је употреба ћирилице .Чирилица је писмо источног римског царства (Византије) – православаца. …

Вуковар је увек кроз историју био српски град. Тамо прије стотињак година није ни било друкчијих слова осим ћириличних. Тада су из Вуковара на разне стране одлазили дописи као да су писани из данашњег Крагујевца. Ћирилични и српски, најчешће екавски…Ћирилицом су Далматинци, Истријани писали чак 4-5 векова прије него што су морали почети писати латиницом због утицаја западних непријатеља, то јест Романа и Германа. Од 11. до 18. века на великим деловима хрватске територије становнишšтво је своје културне потребе израžжавало и ћирилицом. Најстарији пронађени докуменат написан ћирилицом је Поваљска листина из 1250. године, нека врста правног документа који је говорио о расподели и поседу земљишта на Брачу, а у Пољицама на ћирилици је написан велики Пољички статут 1444. године.

Северно од реке Крке и њеног уласка у море, код Скрадина, превладала је глагољичка писменост, а јужно по читавој Далмацији ћириличка. Због аустроугарске хегемоније и отварања народа са тог подручја према западу, те утицаја Католичке Цркве, латиница постаје главно писмо. Ћирилица је наше прво писмо, од неолита. Винчанско писмо пронађено крај Београда има чак 20 слова данашње ћирилице, 7 слова глагољице и 8 латинице, то би нам нешто требало говорити и значити….

Хрвати су бића која су се у својој историји увек најугодније осећала у моћној туђој кући. Ватиканској,аустријској, талијанској, мађарској, њемачкој, америчкој а посебно у ЕУ квази држави. Бар тако говоре.

Хрвати су најефикасније ватиканско средство за уништење српског народа

Ватикан (Света Столица, или Римокатоличка црква), више од хиљаду година, непосредно или помоћу католичких држава Европе, подстицао и организовао злочине геноцида над Србима, њихово превођење у хрватску нацију, а најистрајније је брисао и уништавао српску културну баштину (а тиме и европску) – у свим српским земљама. Један од многих доказа да је Католичка црква подржавала злочине над Србима је и чињеница да су тројица команданата Јасеновца били католички свештеници. Покоље Срба у НДХ организовало је преко 130 католичких свештеника, а њих 27 лично су се „доказали“ у клању!

На подручју НДХ у римокатоличком крсташком походу страдало је укупно 223 српска свештеника, три епископа су зверски убијена. Никада и нигде на свету, откада постоје религије и народи, већу злочиначку наказу свет није угледао, као што је био Томислав Филиповић, звани СОТОНА! Фра Сотана (Томислав Филиповић, па Вјекослав Мајсторовић) припремао је, организовао и директно учествовао у најгрознијем једнодневном покољу недужних Срба у њиховим домовима. Само за неколико месеци 1942. године, по сопственом признању, у Јасеновцу је заклао око 30 хиљада Срба.

Фратар Срећко Перић:

“Браћо Хрвати, кољите све Србе, а најприје моју сестру која је удата за Србина а онда дођите да вас исповедим”.

Хрвати су били једини народ на свету који је своје жртве {Србе, Јевреје,Роме} у Другом светском рату прво животињски мучио – тешко и дуго, без хране и воде, вадећи им очи и одсецајући делове тела, па их усмрћивали пребијањем, клањем, ударањем маљем у лобању, бацањем живих у гротло пећи, кувањем сапуна од жртава, затрпавањем живих у насипе и гробове, вађењем нерођене деце из утробе мајки и на друге свирепе начине. Павелићеве усташе су били најмонструознија и најужаснија кољачка фаланга у историји света!

Сва та зверства која су чињена у НДХ људски ум није забележио. Хрватске усташе су у убијању надмашиле Немце. Били су далеко гори од нациста. Смрт у Јасеновцу била је далеко ужаснија него у злогласном Аушвицу. Савезници су оставили Хрватску унутар Југославије, не питајући за њену одговорност за геноцид, а жртве усташтва су приписали неименованим фашистима или Немцима. Зато су Концентрациони логор „Јасеновац“, као и друга српска стратишта, остали непознати широј европској јавности.

srpskaistorija.wordpress.com

Izvor

"Ja jednostavno kazem svom sinu, ti moras da se pomiris sa time da vi niste generacija, vi ste degeneracija...degenerici"   

Sta sve lik kaze i uradi u 20 minuta... kakvi reality programi, ovo je ziva komedija...

Teško mi je što vidim vaše suze, ali ja sam odabrao put Alaha. Želim da Alah bude zadovoljan mojim postupcima, kako bih zaslužio raj - istakao je bombaš u video-poruci

http://www.telegraf.rs/vesti/912813-video-poruka-bombasa-iz-volgograda-odabrao-sam-alaha-necete-me-zaustaviti-video

DRAMATIČAN TEKST O ĐINĐICU I KOSTUNICI, BEBI I CEDI KOJI JE TIJANIC OSTAVIO DA SE OBJAVI POSLE NJEGOVE SMRTI

Dramatičan tekst o Đinđiću i Koštunici, Bebi i Čedi, novinarima i DB, koji je pisao iščekujući hapšenje i ostavio da se objavi posle smrti.

Piše: Aleksandar Tijanić
Preporičio: Romano Bolković

Kad je zvonio, mahinalno sam pogledao broj i pomislio: »Kako ovim drkadžijama ne dosadi!?». Očekivao sam još nekog ljubitelja erotike, četvrte nedelje pošto je onaj kreten sa Pinka objavio moje telefone u seksi-oglasima. Bilo je još zanimljivije. Sa broja 065 4000080 javio se muški glas, između 27 i 35 godina starosti, pravilnog izgovora, tenor, školovan. Miran, kao svaki čovek koji svoj posao radi dobro i zna da je dobro to što radi. Rekao je samo:» April je. Slavko te zove». Slavko, to je moj prijatelj Ćuruvija; streljan 11. aprila pre četiri godine. Ovaj poziv stiže prvog aprila 2003. Okrenuo sam broj; glas je samo rekao «orao» i prekinuo vezu. Pozvao sam Peđu (gl.ur. Nacionala) da se nađemo za jedan sat. Usred razgovora, sa istog broja, stiže poruka – »Džaba se dogovarate. Nemate više gde da pišete. Ostaje vam pisanje na toaletnom papiru ako šef zatvora dozvoli». Nas dvojica krenemo u «Stelinu», javim promenu lokacije prijatelju i u kafić stižemo istovremeno kad i sledeća poruka – «Vidimo se u Stelini». Pošaljem uvredljivu poruku pušačkog tipa, pominjući trojicu aktuelnih moćnika, stiže ekspresni odgovor – »Ja sam ih stvorio, a tebe ću odučiti od navike da ih psuješ». Znao sam da ih je pravio neki kreten, uzvratim, a za Gaju, Raju i Vlaju nadležan je Paja Patak a ne ja. Njegova poslednja – » Paja Patak je mrtav!». Prekid komunikacije. Njemu je postalo jasno da je meni jasno to što je hteo da mi objasni. Ili poruči. U svakom slučaju više nisam oslovljavao Peđu, kao poslednjih dana, sa – «Ćuruvija». Mada sam ubeđen da će svaki srpski režim, još dokle mogu da vidim odavde, tražiti svog Ćuruviju (slobizam), ili svog Pantića (postslobizam) nekako mi se čini previše simbolično da mi smrse konce baš u aprilu. Jesu ludi, ali nisu glupi. Kad sam god opominjao Slavka kakvoj se pogibiji izlažemo, uvek je ludi Likota odgovarao da smo sigurniji što žešće budemo pisali protiv Slobe. To je tačno, upozoravao sam ga, kad bismo imali posla sa ljudima normalnih reakcija. Ali, nemamo. Dalje...

vrlo zanimljiv tekst koji bez namere da omalovaži ili uvredi nekoga uspeva da prikaže ljubav prema svom gradu..

http://kaldrmaskragujevac.rs/index.php/kad-je-kragujevac-bio-glava-srbije/

МАТИЈА БЕЋКОВИЋ: Издаја нам је постала грађанска обавеза
by satelit

Матији Бећковићу питања нису потребна, ту су само да би се испунила форма интервјуа. Не даје их често, али за наше новине је пристао, што је за нас велика част и још већа обавеза.

Као и увек, одговори су негде између озбиљности и цинизма. Кратки, јасни, болно истинити. У центру свега, једна реч – Косово…

Како ће вам у Србији изгледати Божић, с обзиром на то да је Божић Бата из Брисела донео датум за почетак преговора?

- Колико чесница, толико ЕУ звездица. Што више варница, то мање граница! Колико жара, толико пара! Колико дима, толико датума! Колико (косовских) божура, толико (бриселских) евра!

Да ли је бриселски Божић Бата био нешто љут на Србе са Косова, па им је одузео и оно што су до Бриселског споразума још једино и имали – илузију да је Косово Србија?

- Положај Срба на Косову је и из Београда и из Брисела могуће само замишљати. И Београду и Бриселу је заједничко то што о томе немају појма. Веома су добронамерни, али са што веће дистанце. Замишљамо како живе, а нисмо сигурни ни да ли постоје.

Да ли нас Европа сада више цени јер смо све што је тражила дали или нас презире што смо јефтино продали своју историју и народ зарад шачице пара из њене касе?

- Незаинтересованост и глупост једини су одговор на то питање. Ако није једно, онда је друго. Почетак и крај тог проблема је – равнодушност. Гледајући кроз призму њиховог новчаника, може се видети и колико се уносе у наш случај.

Европа је за само три-четири године, уместо Косова, постала најскупља српска реч. Ко јој је подигао цену?

- Само да се не деси кад младожења стигне на белом коњу да невеста напуни сто година. Можда бисмо могли више да се побринемо за зубара у сваком селу него за Европу. Овакви какви смо – нисмо за показивање. И не требамо ни Богу ни људима.

Чекајући велико, запостављамо мало. Морали бисмо се што пре умити, поправити зубе, научити азбуку. Да не буде кад закуцамо на европска врата, да нам кажу, ако су вам чисте чарапе, изујте ципеле, па уђите, а ми да кажемо: “Не хвала, журимо, нећемо да улазимо.”

Да ли ћете ви царевати на екранима као председник јер сте обећали да ћете се кандидовати када будете млађи? Да ли се припремате за ту функцију и да ли ваше време тек долази?

- Тешко би било и Титу после Тита бити Тито.

Ако бисте постали председник, да ли бисте и ви као ваш унук Лука правили списак издајника? Он је Јуду, Вука Бранковића и голмана Стојковића почастио титулом издајника. Слажете ли се са његовим избором или је ваш списак већи?

- Издаја је некад била усамљена појава, а данас је то грађанска обавеза сваког култивисаног, свесног и лепо васпитаног човека… А поготово успешног, који држи до себе и не мисли само на себе, него и на будућност своје деце.

Свет изгледа жури да награди Дачића заједно са Тачијем Нобеловом наградом за мир што ће косовски Срби живети у независној држави Косово. Има ли ироније у томе и чиме бисте их ви наградили?

- Морају бити нечим мотивисани. Тако се уместо шаргарепе и златног котлића појавила – Нобелова награда. Сваки човек је од крви и меса и воли да буде нечим мотивисан. И Нобелова награда је за људе.

Дачићу и Тачију смеши се Нобел, а за Мила Ђукановића је готово извесно да ће ући у Гинисову књигу рекорда по дужини владавине без краљевског трона. Ко му је ставио круну на главу?

- Ризик је само доказ да смо успешни. Какав си ти “риск-тејкер”, ако још ниси продао ни рођену мајку.

Да ли му је Србија ту продају опростила почастима приликом недавне посете, односно заборавила да је српски народ претворио у националну мањину?

- Сваку љубав прати одређени проценат слепила.

Да ли је обновљена љубав толико јака да је Београд заборавио да га пита за положај српске мањине и угроженост права на језик?

- Сва срећа да је од Подгорице до Београда путовао авионом, тако да је то путовање трајало свега десет година. Да је путовао кочијама као Моцарт, ко зна да ли би икад стигао!

Да ли су се због такве политике Мила Ђукановића и његових следбеника српске просветне и политичке идеје из Црне Горе повукле у Републику Српску, па је она постала чувар српске духовности?

- Не бих о томе говорио јавно. Чисто ради урока. Не би ваљало да се прочује да се духовност игде помиње и још негде постоји. А замислите да ми се омакне па да кажем да је и ЦГ = РС.

Да ли је то разлог што је можда Његош данас већи у РС него у Црној Гори и Србији, па сте му у Андрићграду недавно и споменик открили?

- И са споменицима треба бити опрезан. У Суботици је већ један нестао. А чуо сам да је неко у последњем тренутку примећен како се, са све најмодернијом опремом, вере уз Победника на Калемегдану.

Недавно је представљено и реиздање ваше књиге “Метак луталица”. Како вам изгледају песме из ране Бећковићеве фазе?
- Тестирао сам себе колико сам самољубив и фасциниран собом. Чини се да је било разлога што сам наставио да пишем.

Тврдили сте да је време када сте почињали било тешко. Чини ли вам се да је то време у поређењу са данашњим ваздушна бања за писце?

- Чим сте се одлучили да будете писац, на невиђено сте пристали на све. За тако безумну одлуку свако мора да сноси последице сам. ‘Ајде да се родио негде другде, па и да пише. А не да недужни народ плаћа само зато што неко у толикој беди није смислио ништа паметније него да пише. И сад јадни народ то треба да плаћа из свог џепа!

БИБЛИОТЕКА

Ко ће за 50 година ићи у библиотеку?

- Зависи да ли ће у библиотеке унети видео-игрице, теретану и органску храну.

Како ће изгледати фото-робот читаоца за 100 година?

- Имаће фармерке (беги) спуштене у струку да му се виде гаће. А из гаћа ће обавезно вирити гајтан. И “ајпед”.

Да ли се спремате да Његоша читате на неком мобилном телефону?

- Ако је вечан, сви екрани ће бити његови. Вечност и будућност одавно царују на екранима. А Његош је обоје.

КЋЕРКА ОЉА

За Ољу Бећковић, нашу несумњиво најутицајнију новинарку, рекли сте да нема домаће васпитање. Осећате ли се одговорним због тога?

- Није требало да реагујем тако исхитрено и сву одговорност преузимам на себе. Касно сам се сетио да ништа мање од родитеља нису одговорне школа, месна заједница и омладинска организација. Па и кућни савет.

Прессрс.ба – Бања Лука

АМЕРИКАНАЦ ПОСТАО ПРАВОСЛАВНИ ПОП: Срби, опростите за сва зло дела Америке!
Aмериканац Мајкл Вилсон, свештеник у Српској православној цркви у Канзас Ситију у САД, долазио је у Црну Гору и том приликом испричао своју чудесну причу.

- Neću zaboraviti dan kada sam kročio u pravoslavnu crkvu, osećaj blaženstva, mira i tihe sreće. I ljudi koji ništa od mene nisu tražili, bili su srećni što sam i ja tu. Osetio da sam stigao kući – kaže Majkl Vilson

http://facebookreportermonitor.wordpress.com/2013/12/25/%D0%B0%D0%BC%D0%B5%D1%80%D0%B8%D0%BA%D0%B0%D0%BD%D0%B0%D1%86-%D0%BF%D0%BE%D1%81%D1%82%D0%B0%D0%BE-%D0%BF%D1%80%D0%B0%D0%B2%D0%BE%D1%81%D0%BB%D0%B0%D0%B2%D0%BD%D0%B8-%D0%BF%D0%BE%D0%BF-%D1%81%D1%80/

Vedrana Rudan:


Josipović je progledao

JAN 11
Hrvatska je na nogama. Da li je predsjednik Josipović u sukobu interesa? O čem se radi? Josipović je imao problema sa kapcima pa je iz Njemačke pozvao svoga prijatelja estetskog kirurga Ninkovića da dođe u Hrvatsku, ovdje ga besplatno operira i otvori mu oči. I bi tako! Ali, po nekom hrvatskom zakonu, ako hrvatski dužnosnik primi poklon vredniji od 500 kuna onda je u sukobu interesa. Josipovićevi neprijatelji našeg su najpoznatijeg borca za pravdu, pravednost, novu pravednost i ostale pravednosti prijavili Povjerenstvu za odlučivanje o sukobu interesa. Žalosno što neki misle da ikakve veze može imati, primjerice, bonbonijera vrijedna 500 kuna i operativni zahvat. Ljudskoj zlobi kraja nema.

Vratimo se malo u hrvatsku prošlost. Kad se Hrvatska tek pridigla na nesigurne nožice jedan od autora našeg Ustava i sudac Ustavnog suda gospodin Smiljko Sokol rekao je da novac nije imovina. Referirao se na brdo love koje je tada u Zagrebačkoj banci držala gospođa Tuđman. Ne bih ovdje spominjala zaboravljenog gospodina i njegovu popljuvanu tezu da gospodin Sokol nije imao probleme sa kapcima. Operiralo ga u Hrvatskoj, zahvat je izveo hrvatski estetski kirurg. I, što se dogodilo? Sokol nas je nakon operacije godinama gledao širom otvorenih očiju, zvali smo ga “Bambi”.

Smije li Hrvatska danas u ovakvoj situaciji sudbinu zemlje prepustiti nekom nevještom hrvatskom estetskom kirurgu koji će potezom skalpela našeg predsjednika kome je potreban oštar pogled sokola pretvoriti u začuđenu, bezazlenu životinjicu bez oca i matere? Nikako!

Predsjednikov čin ima još jednu dobru stranu. Neki pokazatelji govore da u Hrvatskoj možeš uspjeti samo ako si kurva. Nisu sve žene koje su dale napumpati sise kurve ali sve kurve imaju napumpane sise. Kome dati u ruke dvije opuštene kožice koje, ako postanu baloni, mogu vlasnicu direktno odnijeti među zvijezde? Yes! Ninković!

Estetski kirurzi ne trebaju samo ženama. Riječki kirurg Zambelli rekao mi je da su međunožno slabo obdareni muškarci također u stalnoj potjeri za nekim ninkovićem. Sigurna ruka može i najslinavijeg pužića pretvoriti u opaku zvijer. Doduše, zahvat među muškim nogama ima i svoju mračnu stranu. Kad ga skalpelom produljiš on je dugačak samo kada visi, u erekciji se sirotan uvuče u sebe.

Bitno? Nebitno. Političari su uvijek pakovanje, nikad sadržaj. Uostalom, hrvatski političari su poznati po tome što nas već desetljećima jebu i bez erekcije. Nismo mi neki zahtjevan narod.

Dakle, da li je predsjednik Josipović u sukobu interesa? Nije. On je od starta poznat po tome da je uvijek bio i ostat će u žestokoj ljubavi sa svojim interesom.

            

http://www.b92.net/zivot/vesti.php?yyyy=2014&mm=01&dd=17&nav_id=801178


Preminuo Japanac za koga je rat trajao duže od 30 godina


U devedeset drugoj godini u Tokiju je umro Hiro Onoda, vojnih koji je bio zaboravljen na filipinskom ostrvu Lubang 1944. i za koga je rat trajao do 1974. godine, javili su japanski mediji.


Bivši mlađi poručnik Imperijalne vojske Japana nastavio je da vodi gerilski rat jer nije poverovao u vest iz novina da je rat gotov, sve dok mu na molbu japanskih vlasti njegov komandant nije naredio da obustavi sva ratna dejstva.

Hiro Onoda se rodio 1922. godine, a u vojsku je pozvan u decembru 1942. godine, gde je služio kao redov u pešadijskom puku, da bi kasnije završio vojnu školu i postao obaveštajni oficir.

Hiro Onoda je 1944. sa manjom grupom diverzanata bio poslat na filipinsko ostrvo Luban.

Onoda je pred polazak od svog komandira dobio naređenje da "nastavi borbu dok bude živ i poslednji vojnik".

"Svaki japanski vojnik je bio spreman na smrt, ali kao oficir obaveštajac, dobio sam naređenje da sprovodim gerilsku borbu i da ne umrem. Postao sam oficir i dobio sam naređenje. Ako ne bih mogao da ga sprovedem, bio bih postiđen", rekao je on u intervjuu za ABC 2010. godine.

Kada je 1945. Tokio potpisao kapitulaciju, Onoda je u više navrata video novine sa vestima o završetku rata, ali je smatrao da se radi o neprijateljskoj propagandi i nastavio da vodi gerilski rat napadajući filipinske i američke vojne objekte, policijska odeljenja i stovarišta hrane.

Ovog japanskog vojnika je 1974. godine slučajno sreo mladi putnik koji je pokušao da ga nagovori da se vrati u Japan, što je Onoda odbio sa obrazloženjem da za to nema odobrenje višeg oficira.

Kada se za to saznalo, japanske vlasti su pronašle Jošimi Tanigučija, koji je bio Onodin direktni pretpostavljeni za vreme rata, i poslali ga na Lubang.

Taniguči je, obučen u uniformu tada već nepostojeće vojske, izdao Onodi naređenje da prekine sva ratna dejstva.

Pod pritiskom Ministarstva spoljnih poslova Japana ovaj vojnik je bio pomilovan i vratio se u domovinu.

Hiro Onoda je poslednjih godina živeo na ranču u Brazilu, gde je osnovao organizaciju "Škola prirode", čiji je glavni cilj bio socijalizacija mladih naraštaja kroz upoznavanje sa prirodom.

Napisao je niz monografija i knjiga posvećenih pitanjima Drugog svetskog rata, a najpoznatija njegova knjiga je autobiografija "Ne predaj se: Moj tridesetogodišnji rat".

-------------------------------------------------
...naklon do poda kakva je to japanska kultura reda i discipline... nekome je ovo mozda smesno i bizarno, ali to pokazuje sta znaci duznost, kao svetinja...

http://www.24sata.rs/vesti/svet/vest/diskretno-ili-ne-pogledajte-kako-devojke-reaguju-na-veliki-paket-u-gacama/122211.phtml


  

digitalmandrak ::http://www.24sata.rs/vesti/svet/vest/diskretno-ili-ne-pogledajte-kako-devojke-reaguju-na-veliki-paket-u-gacama/122211.phtml


  

  

Sjajan video, ko ga je osmislio, svaka mu cast...  

Kakvih sve faca i pogleda ima... skeniraju sve...

Još jedan kandidat za smenu


Slavica Đukić Dejanović, ministarka zdravlja u Vladi Srbije, nalazi se na platnom spisku jedne od vodećih svetskih farmaceutskih kompanija „Merck Sharp&Dohme“ iz Nju Džersija, SAD, i to za usluge glavnog istraživača kliničkog ispitivanja leka, čiji je sponzor upravo ova farmaceutska kompanija, ekskluzivno otkriva „Alo!“.
Iako je funkciju ministra preuzela 22. juna prošle godine, Slavica Đukić Dejanović se nije odrekla aranžmana i honorara koje, mimo redovne mesečne plate, dobija od farmaceutske kompanije.

Dokaz tome je dokument Agencije za lekove i medicinska sredstva (ALIMS) iz koga se jasno vidi da protokol o kliničkom ispitivanju sa imenom srpske ministarke kao glavnog istraživača nosi datum 1. decembar 2012. godine.

Kako se saznaje, ministarka trenutno rukovodi trećom fazom kliničkog ispitivanja lekova na pacijentima sa bipolarnim poremećajem, koje je odobrio Etički odbor Kliničkog centra Kragujevac, i ono se odvija na Klinici za psihijatriju te ustanove, gde je Dejanovićeva u radnom odnosu.

Osim sponzora „Merck Sharp&Dohme“, u organizaciji kliničkog ispitivanja učestvuje i holandska istraživačka organizacija „Parexel International“, čija ćerka frima je registrovana u Beogradu.

U KC Kragujevac nisu demantovali ovu „tezgu“ ministarke, ali su odbili da dostave podatke o visini njenog honorara, kao i podatke o sponzorskim ugovorima i svim kliničkim istraživanjima u kojima je tokom 2012. i 2013. godine učestvovala Slavica Đukić Dejanović.

„Sadržina ugovora predstavlja poslovnu tajnu zbog čijeg odavanja bi mogle da nastupe teške pravne posledice po ugovorne strane i druga lica koja učestvuju u radu Etičkog odbora, koji odobrava klinička istraživanja“, piše u odgovoru koji je „Alo!“ dobio od dr Nebojše Arsenijevića, direktora KC Kragujevac, koji dodaje da u toj ustanovi svaki istraživač maksimalno može biti angažovan na četiri klinička ispitivanja i da to pravilo važi i za ministarku, za čiji angažman kaže da postoji i saglasnost Agencije za borbu protiv korupcije.



Inače, u zvaničnoj ministarkinoj imovinskoj karti, koja je objavljena na sajtu Agencije, piše da, pored lekarske plate od 92.700 dinara i profesorske plate od 76.326 dinara, zarađuje i dodatne prihode po osnovu „naučno-istraživačke delatnosti“, i to 350.000 dinara „po okončanju pojedinih faza projekta“.

U rubrici koja označava izvor prihoda ministarka je upisala da ovaj novac potiče iz republičke kase, iako je sponzor kliničkog istraživanja zapravo strana kompanija.

U „Galenici“honorarisala za 700 €!

Minstarka je već jednom bila u sukobu interesa, i to 2009. godine, kada je, pored funkcije predsednika Narodne skupštine, istovremeno bila konsultant u „Galenici“.

Ona je tada od „Galenike“ mesečno inkasirala 700 evra, dok su kompanijom upravljali direktor Nenad Ognjanović (SPS) i predsednik UO Dejan Backović (SPS).

„Do sada sam radila za ‚Fajzer‘, ‚Novaarts‘, ‚Aktavis‘, ‚Alkaloid‘ iz Skoplja, nekada i za više od 10 firmi istovremeno. ‚Galeniku‘ sam prihvatila kako ne bi ispalo da predsednica hoće da radi za strance, a neće za nacionalnu kuću“, rekla je ona tada.

Ministarka to radi 20 godina!
Iako se angažman ministarke zdravlja finansira novcem strane farmaceutske kompanije, u Ministarstvu zdravlja u tome ne vide ništa problematično.

„U skladu sa pribavljenim mišljenjem Agencije za borbu protiv korupcije, kao redovni profesor Fakulteta medicinskih nauka u Kragujevcu, dr Slavica Đukić Dejanović učestvuje u naučno-istraživačkom radu, odnosno kliničkim studijama već 20 godina.

Sva svoja primanja po bilo kom pravnom osnovu uredno je prijavila i na njih plaća porez“, piše u odgovoru koji je „Alo!“ dobio u tom ministarstvu, ali se ne navodi odgovor na pitanja o visini ministarkinog honorara
(Alo)

Ukinuta vantelesna oplodnja o trošku grada!

Ministarstvo zdravlja i RFZO saglasili su se da fond finansira postojeće kapacitete za vantelesnu oplodnju, a da grad sredstva koja je opredelio za tu namenu preusmeri za preventivne preglede i nabavku opreme za zdravstvene ustanove.

Skupština grada će ranije namenjena sredstva za finansiranje vantelesne oplodnje preusmeriti na realizaciju skrininga i nabavku opreme za zdravstvene ustanove.

Razlog je manjak novca u budžetu.

U Sekretarijatu za zdravstvo ističu da je mišljenje Republičke stručne komisije da državne ustanove nisu u mogućnosti da prihvate zahtev za davanje saglasnosti za novi pokušaj VTO žena koje su već dobile jedno dete na ovaj način o trošku grada zbog ograničenih kapaciteta državnih zdravstvenih ustanova, piše “Politika”.

- Ministarstvo zdravlja i RFZO saglasili su se da fond finansira postojeće kapacitete za vantelesnu oplodnju, a da grad sredstva koja je opredelio za tu namenu preusmeri za preventivne preglede i nabavku opreme za zdravstvene ustanove – objašnjavaju u Sekretarijatu.

Otkako je pre četiri godine Skupština grada počela da finansira procese vantelesne oplodnje utrošeno je 84.000.000 dinara. Rođeno je ukupno 96 beba, i to od 196 urađenih postupaka veštačke oplodnje kroz drugi pokušaj rođeno je 68 mališana. Od 132 urađena postupka VTO u okviru finansiranja trećeg pokušaja rođeno je 28 najmlađih Beograđana.

U gradu otkrivaju da finansijskim planom od januara do marta ove godine nije predviđeno ni finansiranje SMS servisa “Beba dolazi”. Ova usluga funkcionisala je samo dve godine, do kraja 2012. U sekretarijatu napominju da ni u toku prošle godine nisu bila obezbeđena sredstva za finansijsku podršku SMS servisu zbog ograničenih sredstva u budžetu koja su na kraju iskorišćena za nabavku opreme i hitne popravke zdravstvenih objekata u gradu.

(Telegraf.rs)

Sramota da za ovo nema para   

STROGO ČUVANA TAJNA: Dražini četnici bili Rajko Mitić, Bora Stanković, Mija Aleksić… (FOTO)