Zanimljivi članci, video snimci...

understand music
..♫ ♪♪♫
https://vimeo.com/54763818

(Преузето са сајта Срби на окуп)
Како преноси сајт “Срби на окуп” Фонд за хуманитарно право, реномирана правно-хуманитарна организација са седиштем у Београду, оштро је осудила хуманитарну акцију Фонда Новака Ђоковића и Јелене Ристић који су прикупили милион и двеста хиљада фунти за децу Србије.

У образложењу ове осуде објављене на сајту ове организације каже се да је овај светски познати тенисер злоупотребио свој положај да пред целим светом обрне улогу џелата и жртве и прикаже децу Србије као угрожену, док албанска деца на Косову због вишедеценијске тортуре српских власти и даље таворе у сиромаштву и беди каква је незапамћена у историји Европе.

Та деца су толико уплашена због српског дивљања на Косову да чак и кад им се пружи нека помоћ, не могу да једу јер немају апетита. Ову трагичну ситуацију албанске деце на Косову којој нема ко да помогне, Ђоковић, који је играо смешно лоше у финалу „Вимблдона“ наочиглед читавог света, искоришћава да им се још и руга, представљајући децу Србије као угрожену, што она уопште нису јер имају јасно зацртан пут у Европу захваљујући мудрој, рискантној и пожртвованој политици Ивице Дачића и Александра Вучића.

„Нарочито је лицемерно то што је овај Србин који иза себе има дискутабилно успешну каријеру тенисера, али доказано фашистичко понашање и изражавање, и који је ко зна каквим све махинацијама сличног типа доспео на прво место АТП листе, успео на тзв. гала вечеру да приволи и велика имена из света спорта, моде, бизниса и политике и тако све њих посредно осрамоти пред целим светом. Сигурни смо да људи попут Наоми Кембел, Бориса Бекера, Голди Хон и Саре Фергусон, војвоткиње од Јорка, немају појма у како су прљаву и срамну игру уплетени.“

На крају саопштења које потписује директорка овог Фонда Наташа Кандић, каже се да светски медији морају да алармирају светску јавност због овог неморалног чина и да ствари поставе на своје давно утврђено место – Срби су кољачи, а косовски Албанци су жртве тог клања. Утицати на ову опште познату чињеницу некаквим гала вечерама је чист историјски фалсификат.

Ово саопштење потписали су и бројни истакнути интелектуалци, као што је на пример Петар Луковић, директор и аутор скоро свих текстова портала „Е-новине“.

Kakva bezobrazna senilna individua  

Ужас, дивљење и презир: Немци о Црвеној армији

http://ruskarec.ru/politics/2013/06/25/uzas_divljenje_i_prezir_nemci_o_crvenoj_armiji_22975.html

laza ::Ужас, дивљење и презир: Немци о Црвеној армији

http://ruskarec.ru/politics/2013/06/25/uzas_divljenje_i_prezir_nemci_o_crvenoj_armiji_22975.html

vrlo dobar link  

Time ::

laza ::Ужас, дивљење и презир: Немци о Црвеној армији

http://ruskarec.ru/politics/2013/06/25/uzas_divljenje_i_prezir_nemci_o_crvenoj_armiji_22975.html

vrlo dobar link  

hvala... 

Kristin Keron iz Otave u Kanadi, inače samohrana majka četvoro dece doživela je tragediju nakon ugriza psa ljubimca.

Njoj su hirurzi odstranili obe noge i levu ruku zbog trovanja.

Nakon što ju je ugrizao kućni ljubimac po imenu Baster, inače iz rase ši-cu, dopustila je drugom psu da joj oliže ranu.

Lekari povodom ovog slučaja nisu mogli da budu saglasni da li je dobila tešku infekciju zbog ugriza psa ili što joj je pas posle toga lizao ranu.

Tri dana nakon toga trenulo je trovanje i septički šok jer joj se rana napunila bakterijom Capnocytophaga canimorsus, koja je uobičajena u pljuvački pasa.

Neverovatna reakcija dovela je do toga da su joj lekari kao krajnju meru izveli tešku operaciju.

Pre toga zbog težine situacije, lekari su bili primorani da je uvedu u indukovanu komu i u njoj je drže čak 6 nedelja.

Septički šok je ostavio takve posledice da su bili primorani amputirati joj obe noge i ruku.

Vesti.rs

Vlasti na Novom Zelandu su obavestile jednog južnoafričkog kuvara da je previše debeo da bi mu bilo dozvoljeno da živi u toj zemlji.

Imigracioni zvaničnici su rekli Albertu Buitenhuisu, koji je težak 130kg, da nema „prihvatljiv nivo zdravlja„. On se sada suočava sa izbacivanjem iz zemlje uprkos tome što je oslabio 30kg od kada se doselio u grad Krajstčerč, pre šest godina.

Novi Zeland ima jednu od najviših stopa gojaznosti u razvijenom svetu, sa skoro 30 % gojaznih ljudi.

Gospodin Buitenhuis i njegova supruga, Marti, su se preselili iz Južne Afrike u Krajstčerč 2007. U to vreme, kuvar je bio težak 160kg. „Do sada su njihove godišnje radne vize obnavljane, tako reći, bez problema“, kaže njegova supruga.

„Prijavljivali smo se iz godine u godinu i nije bilo ništa sporno„, rekla je ona. „Nikada nisu pominjali Albertovu težinu ili njegovo zdravlje, a on je bio tada mnogo teži nego sad“.




Ali, početkom maja, bračnom paru je rečeno da je njihova radna viza odbijena zbog težine gospodina Buitenhuisa.

„Ironija je da je u ovom trenutku on težak manje nego kada smo prvi put stigli na Novi Zeland, a takođe je lakši nego na prvom medicinskom pregledu, koji je bio prihvaćen od strane imigracionih vlasti„, kaže njegova supruga.

Par se žalio ministru za imigraciju Novog Zelanda, pozivajući se na to da kuvar konstantno smanjuje težinu.

Portparol imigracione službe je izjavio da je zahtev gospodina Buitenhuisa odbijen jer ga njegova gojaznost uvodi u „značajan rizik“ od komplikacija, uključujući dijabetes, hipertenziju i bolesti srca.

„Važno je da svi imigranti imaju prihvatljiv nivo zdravlja da bismo smanjili troškove i zahteve za uslugama od zdravstvenih ustanova Novog Zelanda“, rekao je on.

Vesti.rs

Organska Srbija

1

2

све се најежих  

Plaćale mu za seks: Tvrdio da penisom istjeruje đavola!
Kinez Huang Đianđun, samoproklamovani istjerivač đavola, tvrdio je da njegov polni organ ima čudesne moći i da seksom sa djevojkama može iz njih da istjera nečastivog.

placale-mu-za-seks

Seksorcizam! Kinez Huang Đianđun, koji je tvrdio da njegov penis može da istjera zle duhove iz žena uhapšen je u najmnogoljudnijoj zemlji na svijetu. Samoproklamovani istjerivač đavola optužen je da je primoravao mlade djevojke da mu plaćaju za seks kako bi on svojim polnim organom iz njih istjerao nečastivog.

Prema pisanju kineskih medija, Đianđun je uhapšen nakon što ga je prijavila jedna od naivnih žrtava. Naime, ona je otišla kod istjerivača đavola koji ju je primio u jednoj hotelskoj sobi. Istjerivač duhova joj je naredio da se skine kako bi mogao da je pregleda.

Nakon što je ona svukla odjeću i legla na krevet Đianđun ju je pregledao i ustanovio da je “njena vagina puna problema koje su uzrokovali duhovi”.

- Rekao mi je da on te probleme može da riješi svojim penisom i da ako hoću da se izliječim moram da imam seks sa njim – rekla je neimenovana djevojka koja je Đianđuna prijavila policiji, prenijeli su kineski mediji.

Samoproklamovani istjerivač đavola je trenutno u pritvoru u Gvanžuu gdje ga uskoro očekuje suđenje.

Idejan ::

????

Video snimak uklonjen.

Admin

Pedesetogodišnja Amerikanka Šerolin Džekson, koju je porodica sahranila 3. avgusta, pojavila se živa i zdrava u jednoj instituciji za mentalno zdravlje u Filadelfiji, objavili su lokalni mediji.

Šerolinina majka Keri Mini izjavila je da je žena u kovčegu izgledala jednako kao njena ćerka, osim nosa, ali je porodica pretpostavila da se sa nosem nešto desilo tokom procesa balsamovanja, prenela je agencija AP.

Džeksonova se u mentalnoj bolnici pojavila prošle nedelje, skoro dve sedmice posle sopstvene sahrane.

Portparol Odeljenja za javno zdravlje u Filadelfiji je izjavio da su sinu Serolin Džekson i socijalnom radniku koji ju je poznavao pokazane slike tela mrtve žene i da su je oni prepoznali kao Džeksonovu.

Telo žene koja je sahranjena umesto Šerolin će biti ekshumirano kako bi bilo identifikovano.

(Tanjug)

Svaki roditelj ima svoju foru kako da se izbori sa plačom bebe... Ovaj tata je smislio veoma simpatičan način da se izbori sa ovom "slatkom" mukom
Ova slatka devojčica je poput sve ostale dece, pa često plače iz hira iliti dosade, ali njen tata zna kako da joj skrene pažnju...
Naime, kada bi se god rasplakala, tata joj postavi pitanje, na koje ona zna tačan odgovor, da bi ona momentalno prestala sa svime što je do tog trenutka radila (u ovom slučaju to je plakanje), kako bi pokazala koliko je pametna.

Pogledajte kako to izgleda u praksi, a slobodno možete da pokušate i sami sa ovom taktikom za spasavanje od dečijeg plača...

диван кратак филм:
https://vimeo.com/22611053

   

Ova gospodja je Selma iz pjesme dugmeta..

Španac u Beogradu: 15 načina da iznervirate jednog Srbina

Svaki narod ima svoju ćud. Nekakva mešavina napravljena od patriotskog ponosa, ustaljenih životnih navika i kodeksa ponašanja koji čini da se svako ko se usudi da ih preispituje, bilo slučajno ili namerno, dovede u nezavidan položaj.

Pitanje je samo da li je svaki narod toga i svestan i, što je još važnije, da li ume da se šali na svoj račun.
Jedni se smeju dok su drugi uvređeni. Ako se kao stranac usudite da se šalite na račun drugog naroda, bolje je da budete sigurni u ono što govorite i da to uradite što spretnije. Zahvaljujući svojim ličnim ''brljotinama'' i ispadima koje je pravio pred Srbima i njihovim reakcijama, listu je sastavio Španac Migel Rodrigez Andre a prenosi portal Buka.
1. Ova rakija nije domaća! Ponuditi rakiju gostu je stari domaćinski običaj na koji su Srbi neobično ponosni. Jačina ovog alkoholnog pića koje se pravi od raznog voća, često je iznad 40 stepeni. Svaki dom ima svoju, domaću rakiju, koju pravi neko iz familije. Hajde, pa se vi usudite da im kažete da je baš ta koju vam nude industrijska, kada je ponos cele države da se ni slučajno ne stavi u usta bilo šta što nije domaće i prirodno. Naravno, niko neće biti oduševljen vašom sumnjičavošću. Zato treba biti veoma oprezan pre nego što kažete šta je ''domaće'', a šta ''industrijsko''.
2. Svinjetina nije dobra za zdravlje. Srbija je kraljica proteina. Njen podmladak sa svojih osamnaest godina ima visinu i raspon raširenih ruku od metar i devedeset. Svinjsko meso, kao i rakija, srpska je svetinja. Pridikovati kako ono nije zdravo neće učiniti da ljudi cene vaše navike u ishrani. Ako tome dodate  da više volite novopazarske ćevape, koji su zbog islamskih običaja bez svinjetine, od leskovačkih, koji pršte od iste, izazvaćete još veći bes. Apropo, biti vegan ili nešto slično, stvar je lošeg ukusa.

3. Pa, u Jugoslaviji se zapravo i nije tako lepo živelo. Ima malo ili čak nimalo jugonostalgije. Ali, često se oživljavaju uspomene kako se nekada živelo: uređen i kvalitetan obrazovni sistem, siguran posao, skijanje na Kopaoniku kao prava aristokratija i naravno, nikad prežaljeni crveni pasoš koji je vodio u svet bez prepreka. Sigurno je da ne možemo ni zamisliti koliko ovakvih priča je ispričano mlađim generacijama koje se tih vremena ne sećaju, ali su i te kako prinuđene da o njima često slušaju. Ako želite da ispadnete simpatični stranac, pa kažete kako se danas u Srbiji ne živi tako loše, stvar se dodatno komplikuje. Ni na jednom mestu na kugli zemaljskoj se ne živi gore nego u Srbiji. Ponavljam, ni na jednom. Čak ni u pustinji Gobi.

4. Nisam bio u Srbiji, ali želim da idem na hrvatsko primorje. Već je poznata stvar da mnogi Španci žele da vide Dubrovnik, koji je u Hrvatskoj. Mnogo njih je i bilo tamo. Čestitamo! Ali Srbija nije Hrvatska, kao što ni Granada (Španija) nije Grenobl (Francuska).

5. Goran Bregović i Emir Kusturica su najbolji. Iako su poznati kao velike ''svetske, a naše'' zvezde, nisu lišeni ogovaranja i ne mogu ih svi prihvatiti kao svoje perjanice. Neko kaže da nije napisao pesmu koja se toliko vrti na radio stanicama, drugi kaže da mu je muzika loša, a on arogantan i uobražen. Treći kaže  da je opsednut svojim poreklom, da stalno pravi iste filmove, koji su pritom nedovoljno dobri, četvrti kaže da više nisu prijatelji zato što... 

6. Ne znaš jezike. Na srpskom se kaže da ''koliko jezika znaš, toliko vrediš''. Dobro znanje engleskog, španskog ili italijanskog koje mnogi pokazuju, i to ne samo u Beogradu, zadivljuje s obzirom na to da okolnosti u Srbiji nisu najbolje za učenje jezika. Neka se špansko ministarstvo ostavi sinhronizovanja filmova i serija, pa će videti kako i naše pubertetlije mogu da progovore po koju reč na engleskom. Obično kada Srbe po povratku sa njihovog prvog odmora u Španiji pitate kako im je bilo, prvo što ćete čuti je da je lepo, ali da ''niko ne govori engleski''. Pa dobro, istina, mi Španci i putujemo svetom ne razumejući ništa.

7. Odakle si? Gde je to tačno? A kako je tamo? Teško je da vam neko iz Srbije objasni odakle je tačno, osim ako je iz Beograda, Niša ili Novog Sada. Treba se svojski potruditi i iščačkati kako bi to izašlo na videlo. Niko više ne reklamira svoje selo. Svi su iz ''jednog malog mesta nedaleko od Beograda/Niša/Novog Sada''. Insistiranje da saznate sve o tom famoznom malom mestu može da unervozi vašeg sagovornika. Zanimljivo je to, uzimajući u obzir da danas ništa nije modernije nego biti hipster koji u svom selu gaji brokoli.

8. Moja pekara je bolja od tvoje. Svako ko redovno nedeljom doručkuje u pekari u svom komšiluku, obavezno hvali pred drugima njene proizvode, govoreći da je ''njegova'' daleko najbolja. Kvalitet se od pekare do pekare razlikuje, a svi kupuju doručak u svojoj omiljenoj. Naravno, moja ''Naša pekara'' je najbolja. Hoćete da se kladimo?

9. Čime se baviš? Mnogi rade ''ovo'' i ''ono'', što ne mora nužno da znači da se bave nečim nelegalnim. Samo ne vole da govore o tome. To je pitanje stida ili ponosa i ko zna čega još. Ako želimo da zadirkujemo poznanika, nema ničeg boljeg od zapitkivanja da nam detaljno objasni čime se tačno bavi. Ali, ukoliko kažemo da smo konsultanti ili savetnici i da radimo na projektima, moramo biti spremni da će ljude zanimati šta to zapravo znači. Tada možemo mirno odgovoriti da se bavimo ''ovim'' ili ''onim''.

10. Ja častim. Izgovoriti ovu rečenicu u kafani punoj Srba je uvredljivo. Oni su veoma gostoljubivi kada imaju jednog stranca u društvu. Sve će platiti, pa makar morali da daju i pola mesečne plate za ceh. ''Ne, ne, nikako, sada ja častim, a kad dođem u Španiju, tada ćeš ti.'' Naravno, posle su zapanjeni kada niko ne zove na ''tapas'' u Toledu ili Ljoret de Maru, niti ima nameru da časti.

11. Srpski jezik nije mnogo težak. Srbi obožavaju da kažu da je srpski jezik mnogo težak i da je ćirilicu nemoguće dešifrovati. Uživaju kao kad mala deca pokazuju nove cipele ističući da im je jezik savršen, jer za svaki glas postoji po jedno slovo. Veoma su strastveni kada govore o fonetici. Zato se toliko smeju našem ''espanglišu''. Zapravo, Španci su u stanju da isto prezime izgovore na dva različita načina, u zavisnosti od toga da li govore o ocu ili sinu (Kirk Duglas i Majkl Daglas). Ako ipak ne želite da se previše svidite Srbima, recite im da je mađarski mnogo teži i da ćirilicu nije teško savladati. Tako im sasvim sigurno nećete biti miljenici.

12. Nisi pravi Srbin. Ne završavaju se sva srpska prezimena na –ić, ili –ik, kako izgovaraju spikeri u vestima na španskim televizijama. Upoznati nekoga ko se ne preziva Nikolić ili slično i pitati ga da li je on uopšte Srbin, nije najbolji način da steknete prijatelja. Bitno je šta je srpsko, a šta nije. ''Ova reč je srpska, ova hrana nije srpska, ovaj pisac je Srbin, ovaj biznismen nije Srbin...'' Najbolje reakcije budu kada niste Srbin i to je očigledno, a ipak tvrdite da jeste. Kopkaće ih sve dok ne saznaju odakle ste zaista. 

13. Obožavam srpsku muziku, naročito Šabana Bajramovića. Srpska muzika nije nužno muzika iz Republike Srbije. Mapa porekla srpske muzike je prilično široka. Sada već pokojni Šaban Bajramović, iako rođen u Nišu u sred Srbije, bio je romski pevač, pa samim tim nije Srbin, a ni njegova muzika onda nikako ne može biti srpska. Ako još primetite i naglas kažete da na najboljem festivalu srpske muzike, Dragačevskom saboru trubača u Guči, ima najviše romskih orkestara i da su pobednici obično iz Vranja i okoline, budite sigurni da mnogima više neće biti prijatno u vašem društvu.

14. Ne volim fudbal. Dobar način da loše započnete svoj razgovor sa prosečnim Srbinom svakako je da kažete da ne volite fudbal, ili da ne razumete poentu igre u kojoj dva tima od po pet igrača pokušavaju da ubace loptu u koš, ili da vam nije jasan sport u kom se pliva za loptom. Neka vas ne iznenadi što ćete čuti sastav bilo kog tima iz sedamdesetih. Loptomaniju možete osetiti na svakom koraku.

15. Ne napisati 15. način, a obećali ste da hoćete. Napisati 14 načina i izostaviti poslednji, u najmanju ruku će probuditi sumnjičavost čitalaca u vaše dobre namere. Nateraće ih da budu oprezni i počeće da razvijaju teorije zavere u svojim glavama. Česta pojava u Srba. ''Zašto nisi napisao poslednji način?'', ''Sigurno si drugima rekao, a meni nećeš'', reći će verovatno. Ali, neka, ionako će svako stvoriti svoju teoriju.

Ima još bezbroj načina da provocirate Srbe. Pada mi na pamet da osporim uspeh i rad njihovog velikog sportiste Đokovića, ili da kažem jednom Beograđaninu da Srbija nije samo Beograd i da prestane da se pravi važan, ili da komentarišem naviku da ljudi svuda idu u trenerci. Ali kom se narodu dopada da se kritikuju njegovi heroji, kom prestoničaru da mu se kaže da kontroliše svoju nadmenost i ko voli da mu bilo ko, a posebno jedan stranac, govori kako treba da se obuče?
Najčešća reakcija na provociranje je tvrdnja da je i u drugim državama isto, mada ne mora obavezno tako i biti. Tuđina nam ne pokazuje samo kakvi smo mi, već i koliko toga zajedničkog imamo sa drugima sa kojima živimo, iako to ne znači da smo isti. Svako će već proceniti da li bi mogao da živi svoj život punim plućima u nekoj stranoj zemlji. U mom slučaju, među Srbima je to i te kako moguće. Samo neka niko ne dira pekaru iz mog kraja. Najbolja je u celom Beogradu.

autor: AM izvor: Buka

Zanimljiv clanak  

Ima dosta stereotipa, ali i dosta istine... duhovit nacin da se opisu Srbi, za jednog stranca...


Naravno, moja ''Naša pekara'' je najbolja. Hoćete da se kladimo?

p.s ladno je jeo u pekari u mojoj ulici

 E nije   Nasa pekara "Milence" je najbolja