Samo za HRABRE

Kiša pada,a ja
go ko pištolj,lutam ulicama...
Negdje u daljini čujem tutnjavu groma,
cijepa nevino drvo,ili ruši stijene...
Ko će znati toj sili kraja i početka,
sili što nebom trag ostavlja...
Jedino Bog,čiji je grom šapat...

Русији

Твоји мириси уткани -
У мисао
У срце
У душу
У поглед
У кожу
У косу
У све моје,
О, Русијо!
О, добро моје!

Каљинка

Љубав

Данас знам да враћам се теби,
Најлепша и господарице моја.
Карта за пут без повратка чека,
Москво, Краљице и Љубави моја!

Каљинка

U glavi stara, poznata pesma
sto budi secanje rodnoga kraja
o jednom hrabrom ruskom Kozaku
Volga, Volag Matc Radnaja

Pesma o casti, ljubavi silnoj
ono sto zadivi svakog coveka
Kakvu je zrtvu on ucinio
Taj Donski Kozak Razin Stenka....


By B

Dođeš mi ljubav
Na tasu sudbine ja sam dao više...
Čekam i čekaću,
naplatu duga...
U filozofiji misli,
osjećaju svijeta
Zavežljaj što luta snoviđenjima
čeka da bude odvezan,
oslobođen stega,
Bačen u visine neba,
pročitan krvavim naporom
seksulanosti,u trenutku
smrti...
Gledam kostur vremena,
prolaznosti,
što luta mislima beznađa,
a nezna da je vječan
u skoku trajanja,
ostavljen nogama svojim
u prašini doskoka....
Gledam sva ta lica
izbjeglice svojih dostignuća
u trenutku stradanja...
Jebem li ga,,Ako neko može ovo da nastavi ,ala mu vjera...

Dopada mi se prva polovina pjesme..dobra je.

Hvala Mare...

Zakasnela spoznaja

U besciljnom nizu
jos jedano propalo vece posrće lagano,
ko starac u ropcu
bez moći i daha u svom poslednjem danu,
umorno spusta kapke
i nestaje u bespucu zamrlih misli
poslednja iskra nade.

Iskradi se suzo,
iz zakljucanih odaja sujete i tastine
i potopi celiju mracnu
utamicenih nemira, bola, ponosa i istine
oslobodi prigusen jecaj
jedini dokaz da negde jos uvek postoji
plamicak zivotne snage...

Iza je ništavilo,
dublje od svih vatrenih krugova pakla
ispred horizont slutnji...
ne dotiči ga strahom potisnutog bola,
jer jasno samo srce vidi
zato sto su kosmos ogranicili širinom svoga uma
neznalice slične meni.

Da mogu...

Da mogu vratiti juče,
još bi mi zrak sunca titrao u oku
i ne bih svojim strahom zaustavila
cvetanje najlepšeg pupoljka negde na pola,

Da mogu vratiti juče,
još bi mi cvrkut ptica bio u uhu
i ne bih kratkovidim pogledom preletala
samo ovlaš preko tudjih patnji i bola.

Da mogu vratiti juče,
još bi mi smešak bio na licu
i ne bih svojom suludom strepnjom
proslavila kraj pre pocetka.

furija ovo mi je predivno:

Iza je ništavilo,
dublje od svih vatrenih krugova pakla
ispred horizont slutnji...
ne dotiči ga strahom potisnutog bola,
jer jasno samo srce vidi
zato sto su kosmos ogranicili širinom svoga uma
neznalice slične meni.

U prašini vremena
Lutam,gledam čovjeka
sa hjiljadu lica
nijedno poznato
a svako upoznato...
Znam,i očekujem sve,
odjednom misao,nepoznata,
sakrivena iza riječi,
Ali pročitana u davninama...
Očekivana,neoprezna,
ulazi kao stranac,
rasturač vremena...
Dižem glas,,protiv,,
Ali uzalud,
rušitelja je sve više.
nijedan graditelj...
A ja gledam tužan,
rušitelje svoje
samosvijesti...
Rušitelje slobode,
zabadaju koplje
u svoje rane,
krvare sve dublje i dublje,
a krv prosuta na zemlju
džabe guta korijene i vrišti...
Juuuuuuuuuuuuuuuuuuuuuriiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiš
na krvopije,
mačeve isukane,
JEBIGA,TO JE TO...

Zašto,
pitam ja...
Zašto je čovjek slomljen....
Zašto pored očiju,
ne vidi...
Zašto guta
viđenje svoje propasti...
Zašto....
Zašto gleda u prazno,
a oči mu pune lažne nade...
Zašto...
Zašto gleda magistrale,
koje vode u metropolise,
i žudi...Zašto...
Zašto gleda nebo,
puno aviona
i broji linije sagorijevanja...
Zašto...
Prati trag do svog srca,
a nezna prečicu do sebe...
Um je laž,
protkana sjećanjima....
Sloboda je univezum
beskrajnoti ideja...

kada lišće prestane
u jesen da žuti
kada sunce u suton
na istoku zađe
kada slavuj pesmu
zaboravi svoju
ja ću zaboraviti tebe,
prestaću da te volim.....

autograme delim petkom u kafani balkan u kg-u.......

Divno je.

Moze jedan autogram putem elektronske poste?

Ovu tvoju stranu duhovitosti nisam upoznala. Dopada mi se. Volim duhovite ljude.

Marea ::Divno je.

Moze jedan autogram putem elektronske poste?

Ovu tvoju stranu duhovitosti nisam upoznala. Dopada mi se. Volim duhovite ljude.

opet oćeš preko veze....ajd ovaj put nek ti bude

O hvala Vam, hvala do neba, gospodine!

Marea, nije ovo lazina duhovitost već duhovnost, iako je i duhovitost veoma važna i vrlina za poštovanje.

Lazo, može li i meni jedan autogram ili da sačekam pa da mi se uživo potpišeš na tvoju fotografiju.

***

Moja pesma

Dan je siv dok u meni sunce obasjava svaki neuron,
Neuron postaje aktivan i ja počinjem svoju misaonu igru.
Igra me nosi do nekih visina pa me spusti u podnožje
Podnožje mi nudi postelju od sna, i počinjem ljubiti...

Avramova ::Marea, nije ovo lazina duhovitost već duhovnost, iako je i duhovitost veoma važna i vrlina za poštovanje.

Lazo, može li i meni jedan autogram ili da sačekam pa da mi se uživo potpišeš na tvoju fotografiju.

***

Moja pesma

Dan je siv dok u meni sunce obasjava svaki neuron,
Neuron postaje aktivan i ja počinjem svoju misaonu igru.
Igra me nosi do nekih visina pa me spusti u podnožje
Podnožje mi nudi postelju od sna, i počinjem ljubiti...

ma sve može za moju drugaricu....

pesma je super...nemoj da staneš.....dovrši je

Ha, prepoznao si da sam ostala nedorečena.
Dovršiću je, samo čekam impuls.

Avramova ::Ha, prepoznao si da sam ostala nedorečena.
Dovršiću je, samo čekam impuls.

treba ti inicijalna kapisla........inspiracija.....dalje ide sve samo

Avramova ::Marea, nije ovo lazina duhovitost već duhovnost, iako je i duhovitost veoma važna i vrlina za poštovanje.

Duhovitost se odnosila na autogram, a o duhovnosti neki drugi put.
Vidi sad, kako ovo nece biti citirano kako treba

Ko kaže?

@Maruška

Ok, učinilo mi se da si mislila na pesmu jer je posle usledio potpis. No......... nema veze, idemo dalje.

Marko ::Ko kaže?

E da Marko, ali kad hocu da izdvojim, kretenski izgleda. Kad sam debil

Izdvoji, pridvoji,
Sastavi, rastavi,
Ispiši, napiši,
Ne briši, uzdiši...
Jer... ljubav je to