Jezičke nedoumice

To sto ja tebi smetam nema veze sa jezickim problemom.

Imam prijatelja Banjalucanina, slusam ga kako prica skoro svaki dan i znam o cemu govorim.

mrm ::To sto ja tebi smetam nema veze sa jezickim problemom.

Imam prijatelja Banjalucanina, slusam ga kako prica skoro svaki dan i znam o cemu govorim.

А одакле си и ко си ти, јер видим да пишеш мало екавским, мало ијекавским (мало се збуниш, јел да?), мало латиницом а мало ћирилицом (ваљда да неког навучеш на фору?) а и на теми о Блајбургу, није ти баш сјело оно што се пише о тим кољачима.
Провокаторчица 6. класе, а?

Ок, пошто смо и то ријешили, можемо наставити

Зна ли неко шта је "пркно"

То је једна архаична ријеч која је била честа код старих људи барем код нас динарских Срба

Да ли је ријеч у употреби и у Србији и ако јесте, молим за појашњење исте

Nije mi *poznato koliko je taj izraz zastupljen u Srbiji ali znam gde jeste.

Prkno - sinonim za anus ili čmar je književno dopušteni izraz.

Nedoumice nema, nadam se. ::

Пффффхахахаааа тако је Ав

Пркно у ужем смислу значи управо то, мада може имати и шире значење па га ја користим као синоним за дјевојачку г*зицу

Prkno je zasigurno najgluplja riječ koju sam ikad čula

Da se vratimo glagolu trebati

Preuzeto sa stručnog foruma o srpskom jeziku:

"Mnogi prave gresku i menjaju ovaj glagol kroz sva lica:

Trebam, trebas, treba, trebamo itd.

Medjutim, ovaj glagol je bezlican, tj ima samo trece lice jednine.

treba da idem
treba da idemo
treba da ides
treba da idete
itd..

trebalo je da idu
trebalo je da idemo
trebalo je da ides
itd.

trebalo bi da idem
trebalo bi da ides
itd.

Vrlo cesta greska, cak i kod obrazovanih ljudi.

Zatim Bojan Bašić daje svoje pojašnjenje:

Jasna mi je poenta gornje poruke, ali bih malo da ispravim način na koji je sročena. Nije potpuno tačno da je glagol bezličan, tj. da ima samo treće lice jednine. Pravilo glasi da se glagol trebati koristi u bezličnom obliku ukoliko je u spoju sa glagolom, kao u primeru "Treba da idem/ideš/ide/idemo/idete/idu". U drugim situacijama se menja kao i svaki drugi glagol: "Trebaju mi dve koverte (dva koverta, dve kuverte, dva kuverta, samo ne koferta, kuferta, koferat, kuferat)" a subjekat, naravno, može da bude i osoba — "Trebaš mi", "Trebali smo mu, nije mu bilo lako samom" i sl. Istina, puristi su nekada zaista zahtevali da se ovde koristi oblik biti potreban ("Potrebne su mi dve koverte"), ali to je odavno obesmišljeno.

Može se učiniti da sam loše sročio pravilo kada sam pominjao spoj sa glagolom, i čini se da primeri poput "Trebam ključeve" nisu uzeti u obzir. Zapravo, pravilo je vrlo precizno, tako da ovaj primer nije pogrešan (recimo, Klajn navodi "Trebaćemo vas", "Trebao sam novaca", "Trebate li nešto?"). Međutim, i u ovom slučaju je bolje upotrebiti oblik "Trebaju mi ključevi" i sl., a budući da sam i sam veliki protivnik prvog oblika u ovakvim primerima, najbolje je da svi zajedno zaboravimo šta sam ovde rekao."

Avramova ::

trebalo bi da idem
trebalo bi da ides
itd.

 

Ово "требало" написано у контексту тих реченица ми је толико рогобатно да кад би ме 180 врсних лингвиста убјеђивало да је то једино исправно, никад то не бих прихватио, таман кад би дубили на трепавицама. Ипак не треба силовати правилима неког коме неки одређени начин у формулисању реченица звучи тако нессвојствено њему и народу или дијелу народа коме припада. 
Бјелоглавим суповима из САНУ би било боље да избацују нпр. силне турцизме из запуштеног српског језика, него да нпр. мени усађују то "требало" као једино исправно. 

Kada neko postavi pitanje - gde si? - neko će reći "kući sam" dok neko odgovara "kod kuće sam" što je i ispravno.

Kada imenica kuća predsavlja cilj kretanja potrebno je imenicu promeniti u dativ pa je ispravno reći "idem kući".

Šta je sa vremenom? Da li je celo ili svo vreme, takodje česta greška?

"Avramova"

Kada neko postavi pitanje - gde si? - neko će reći "kući sam" dok neko odgovara "kod kuće sam" što je i ispravno.

Ispravno je- U kući sam; kod kuće bi značilo da si pored, blizu... Kući je takođe- nepravilno...

Šta je sa vremenom? Da li je celo ili svo vreme, takodje česta greška?

Sve vreme...
Po malo se razumem u te stvari...

Avramova ::Kada neko postavi pitanje - gde si? - neko će reći "kući sam" dok neko odgovara "kod kuće sam" što je i ispravno.

Исправно је рећи "код куће" с тим да треба изговорити као да звучи да је у питању једна ријеч, кодкуће, без уочљиве паузе између ријечи "код" и ријечи "куће". 
 

Avramova ::
Šta je sa vremenom? Da li je celo ili svo vreme, takodje česta greška?

Мислим да је исправо рећи "све вријеме" мада  ја користим и "сво вријеме" и "све вријеме".. како ми кад налети.

Fristajlo ::
Ispravno je- U kući sam; kod kuće bi značilo da si pored, blizu... Kući je takođe- nepravilno...

А шта ако си на кућном прагу? Или ако те неко зове из Америке, зар није логичније рећи да си код куће, него у кући, испред куће, на кућном прагу, у овој или оној соби?

Svo vreme je reč koja ne postoji. Ispravno je "sve vreme".

Kod kuće se piše odvojeno kao što se piše odvojeno "Kod Mire sam...".

Него, било би добро да се мало чешће служимо са  "Ја мислим да је исправно рећи..." да не бисмо у својим сугестијама погријешили па исправан изговор или ријеч прогласили неисправним и обрнуто : )

Avramova :: Kod kuće se piše odvojeno kao što se piše odvojeno "Kod Mire sam...".

Мислио сам на изговор.

Lila ::Prkno je zasigurno najgluplja riječ koju sam ikad čula

Није битно да ли је та ријеч глупа или не, битно је какво пркно имаш


Љубим Лилицу

Sub-Ad ::Него, било би добро да се мало чешће служимо са  "Ја мислим да је исправно рећи..." да не бисмо у својим сугестијама погријешили па исправан изговор или ријеч прогласили неисправним и обрнуто : )

Slažem se i nikada ne pišem ono u šta nisam sigurna, često i samu sebe proverim.

Inače, rečenica nikada ne započinje sa "Ja" naročito kada je na početku pasusa.

Ono za izgovor je stvar govornog područja a književno ispravno je i izgovarati odvojeno. Ako lažu lingvisti, lažem i ja.

Avramova ::
Slažem se i nikada ne pišem ono u šta nisam sigurna, često i sama sebe proverim.

То је било уопштено а вриједило је за све нас. А што се тиче тога "ја", не бих баш рекао да је то правило. На питање "Ко си ти?" ја бих увијек одговорио са  "Ја сам .... : )

Avramova :: 

Ono za izgovor je stvar govornog područja a književno ispravno je i izgovarati odvojeno. Ako lažu lingvisti, lažem i ja.

Зависи. Ако желиш рећи да си "на задатку", рећи ћеш то као да је у питању једна ријеч. Ако хоћеш да кажеш да си "на крову", онда ћеш то изговорити баш као и што пишеш. То су тзв. изузеци и сјећам се да смо у школи учили о њима, уз примјере сличне овима.

P.S. Ево, чак је и ово "на крову" изузетак и нисам то уочио одмах, јер и то кад изговараш, изговараш као да је у питању једна ријеч. Пробај изговорити па ћеш видјети : ) Заправо, многе ствари изговарамо тако а да нисмо ни свјесни тога, тако да то по мени и нису некакви изузеци али ето, нека буду хехеее.

Sub-Ad :: А што се тиче тога "ја", не бих баш рекао да је то правило. На питање "Ко си ти"? ја бих увијек одговорио са  "Ја сам .... : )

Pravilno je, proveri.

Ako me neko pita: "Ko si ti?", odgovoriću mu "Avramova" ili "Zovem se Avramova" ili "Lekar opšte prakse..." ili "Zbog čega pitate? , tako da je "ja" suvišno a i pretenciozno. .

Avramova ::
Ako me neko pita: "Ko si ti?"

Ако те неко пита "Ко си ти", то не мора значити да те пита "Како се зовеш или шта си по занимању. А та претенциозност је баш потребна, јер и то "Ко си ти" може звучати претенциозно. Због тога ја и јесам против крутих правила а посебно у језику. Не могу замислити да ми неки књишки мољац прописује сваку ситницу у говору, па био он господар свемира или бјелоглави суп из САНУ. А и правила се стално мијењају, што значи да је оно правило које је дотад важило, одједном постало неважеће па је мало глупо доктринарно се држати свих тих правила.
А и такав језик би био стерилан, кад би причали по свим правилима, било би као да читамо књигу неког ко се дебело потрудио да звучи писмено, при том имајући испред себе масу рјечника и најновије издање Правописа српског језика. Безвезе .)

Sub-Ad :: А та претенциозност је баш потребна, јер и то "Ко си ти" може звучати претенциозно.

Tačno! Ako bi me neko pitao "Ko si ti?" što zaista jeste pretenciozno ali i nekorektno, "pretenciozno" bih mu odgovorila "A ko si ti?"?

Samo pitanje "Ko si ti?" pretpostavlja neugodnu situaciju. U svakoj drugoj upitanik bi se prvo predstavio u kom slučaju je pitanje suvišno - "David Avramov" uz pruženu ruku i odgovor, uz takodje pruženu ruku - "Avram Davidović".

"Danas sam jako vesela..." umesto "Ja sam danas jako vesela...".

Često čujem "često puta" i vidim zarez ispred "jer" što je suvišno.

"Ponekad je dobro ćutati, jer ćutati je često puta mudro."!

Fristajlo :: Sve vreme...

Takodje dopušteno ali se preporučuje "celo vreme".

Avramova ::

Tačno! Ako bi me neko pitao "Ko si ti?" što zaista jeste pretenciozno ali i nekorektno, "pretenciozno" bih mu odgovorila "A ko si ti?"?

Кад је Мојсије упитао Бога: "Ко си ти?!", Бог му је одговорио: "Ја Сам Онај Који Јесам" - ЈХВХ, Јахве, Јехова...