Moze li covek biti srecan u ovakvim drustvenim okolnostima??

Nesto se pitam, moze li se biti srecan, kad vidis svu ovu bedu i nesrecu oko sebe?

Biti srecan po meni neznaci imati ergele konja,, niti vozne parkove, to nije sreca.. Biti srecan (za mnoge) je krov nad glavom, rucak zdravlje, prvi zubic kod deteta , prvi korak... ljubav.Sve su to stvari koje slagajuci se jedna pored druge i uklapajuchi cine taj fenomen sto se sreca zove. Moguce je da covek sastavi sve te puzzle i da opet ne vidi celokupnu sliku srece , ali isto je tako moguce da je uprkos tome sto mu fali jos par delova , covek sretan.Znam mnoge koji imaju sve ali nisu sretni,a isto tako znam i one koji nemaju nista pa zive u izobilju srece.Sreca je relativna stvar.

U tome i jeste štos- šta koga usreći... Mogu samo da kažem da ja ne smatram sebe srećnim, niti mogu da budem, jer su uslovi za moju sreću van mojih moći- zavise od drugih...

ellen ::Nesto se pitam, moze li se biti srecan, kad vidis svu ovu bedu i nesrecu oko sebe?

Naravno da je tesko u takvim okolnostima govoriti o sreci..jer mi zivimo u tom istom drustvu koje je takvo .kakvo je .a zna se..sta su njegove karakteristike...

Sam zivot na zemlji nosi jednu negativnu crtu,koja nam ukazuje da smo protivno nasoj volji pali na ovo lose i neprijateljsko materijalno tlo...i da je pitanje sta u datim okolnostima mozemo dobro uraditi ,pre svega za sebe ,pa onda i za druge.

Pogresna je startegija tragati za srecom..jer neki velikani smatraju da traganje za njom je ustvari izvor nasih nesreca.Pokusati prilagoditi se u datim okolnostima i baviti se sobom na pravi,iskreni i prirodan nacin...narocito duhovnim stvarima...raditi na pokusajima u napredovanju nivoima svesti koliko je to u nasoj moci.i poimanja stvarnosti u nesto realnijem okviru....razvijati saosecanje i empatiju ako je posedujemo...tako cemo stvari bolje razumeti i druge i sebe i drustvo u celini...
Najneprijatniji su susreti sa samim sobom i najbolniji..nas sve i ovako tisti...i kada je blagostanje..covek je stalno ovako (hipohondar...)ili onako u nekoj fazi ''kukanja'' da mu vecito fali nesto...i da je nezadovoljan... covek celoga zivota bezglavo juri za stvarima koje su mu uglavnom ako ne nepotrebne ,ono bar suvisne...i zivot mu u tome prolazi..

.Danas, savremeni zivot je mucan i tezak..nesrece su velike,siromastvo pritiska i jako je tesko snaci ce i shvatiti na pravi nacin sustinu zivota...u tako losim okolnostima ...Sreca je nesto vrlo individualno..sto smo osetljiviji..tesko podnosimo ovu nesrecu oko sebe...

ellen ::Nesto se pitam, moze li se biti srecan, kad vidis svu ovu bedu i nesrecu oko sebe?

Teško da se može biti srećan u okolnostima u kojima živimo. Ali nije sve u okolnostima nego kako se mi postavimo prema njima. Ja sam možda sklona bežanju od surove realnosti tako da više ne gledam TV (pogotovo vesti i dnevnik), u novinama čitam samo strane za zabavu i ceo dan puštam neku dobru muziku koja mi prija.

Ja sam dugo tragala za smislom življenja ali se to pokazala kao neisplativa "investicija." Lepo je Jovan Dučić rekao "Ko smisao života nije tražio, taj nije ni živeo, ali ko ga je tražio, taj nikad nije bio dovoljno srećan."

Recimo da je to sad moj moto tako da živim od danas do sutra, uživam u sitnicama koje život znače, radim ono što mi prija i možda to jeste beg od stvarnosti, ali to je po meni jedini način da čovek bude relativno srećan.

P.S. Stvarno ne mogu da se družim sa namrštenim ljudima koji samo jurcaju za novcem i večito brinu zbog svega i svačega. Biram samo pozitivno društvo, a ako ga i nemam, radije ostajem sama jer mi je to prija više nego da dangubim sa nekim pesimistima oko sebe.
Uostalom, ja samoj sebi nikad nisam dosadna. I zaista više nemam dovoljno jak "stomak" da čitam crnu hroniku, vesti o ubistvima, zlostavljanjima i svim nakaradnostima ovog sveta. To me čini jako neraspoloženom i zato bežim od tih stvari jer sam nemoćna da bilo šta učinim po tom pitanju.

Da menjam svet oko sebe, ne mogu, ali da menjam sebe u ovom svetu- to itekako mogu i izabrala sam ovo drugo.

cat09 ::Da menjam svet oko sebe, ne mogu, ali da menjam sebe u ovom svetu- to itekako mogu i izabrala sam ovo drugo.

Bravo Kato genije ..Suština svega je prilagoditi sebe situaciji,a ostati svoj i srećan..

cat09 ::

ellen ::Nesto se pitam, moze li se biti srecan, kad vidis svu ovu bedu i nesrecu oko sebe?

Da menjam svet oko sebe, ne mogu, ali da menjam sebe u ovom svetu- to itekako mogu i izabrala sam ovo drugo.

Menjajuci sebe ..utices i na promene oko sebe... samo sto ta tvoja medalja ima i drugo lice...

Necija je dusa satkana od paucine.necija od konopaca..ovi paucinasti ,hiper senzibilni nikako ne mogu biti srecni ...opet,ovi drugi, egzistiraju na mukama osetljivih i unesrecenih ljudi...naravno bez imalo empatije........
Duboko sazaljevem sve one koji u svom egoizmu i zadovoljstvima uzivaju u nesrecama i patnji covecanstva koje ga je zadesilo...
Osetljiv i pun razumevanja covek ,nikako ne moze biti srecan...u svojoj dusi...
Nije potrebno da pratimo medije...dovoljno je da izadjemo na ulicu,odemo u komsiluk...

cat09 ::

ellen ::Nesto se pitam, moze li se biti srecan, kad vidis svu ovu bedu i nesrecu oko sebe?

Teško da se može biti srećan u okolnostima u kojima živimo. Ali nije sve u okolnostima nego kako se mi postavimo prema njima. Ja sam možda sklona bežanju od surove realnosti tako da više ne gledam TV (pogotovo vesti i dnevnik), u novinama čitam samo strane za zabavu i ceo dan puštam neku dobru muziku koja mi prija.


Recimo da je to sad moj moto tako da živim od danas do sutra, uživam u sitnicama koje život znače, radim ono što mi prija i možda to jeste beg od stvarnosti, ali to je po meni jedini način da čovek bude relativno srećan.

Zavidim ti da uumes da pobegnes od realnosti.Ja ne umem.
Posto je samo losa vest, dobra vest (tako kazu novinari i urednici vesti)
neprestano te bombarduju bas tim losim vestima.

Uostalom, dovoljno je da samo izadjes na ulicu,osvrnes se oko sebe
i onda je realnost vec tu.

Tacno je da samo sitnice zapravo zivot znace, ali je sitnica
i kada pruzis neku malu pomoc starom,nemocnom coveku, ali
i ulicnom psu.

Ja ne umem da se izolujem, sve i da hocu.Surovost svakodnevnice
vreba na svakom koraku.

Ne gledanjem TV i ne čitanjem dnevne štampe nikako se ne može reći da sam pobegla od realnosti. Realnost je svet oko mene, onaj koga mogu videti, opipati, doživeti. Komunikacija u tom stvarnom svetu mi omogućava da budem informisana o društvenim zbivanjima i to mi već nudi, recimo, solidno dobru sliku realnosti.

No, zadržaću se u Srbiji, dakle u okolnostima gde živim. Kaže se: izadji na ulicu, i sve će ti se kazati. Naravno, izadjem na ulicu i vidim prepune kafiće, žagor i smeh ljudi svih uzrasta u poslednjim modnim krikovima; piju skupa pića, možda neko mineralnu cedi tri sata, ali je cedi dok neko nema ni vodu da plati. Ulice se šarene od boja i veselog žagora. Izlozi blješte.

Realnost je ono što se ne vidi na ulicama. Ti kojima se očaj i beznadje naslućuju u očima ne izlaze iz svojih osiromašenih domova, možda rade a da ne zarade platu već crkavicu, i nakon posla nemaju niti volje, niti želje, a bogami ni mogućnosti da se provode.

Ostaje mi najbliži komšija... kad gle, on tek živi, dok onaj ispod njega životari.

Nije mi svejedno, to valjda ne moram naglašavati. Neću nikoga sažaljevati, ali ću zaista još više da radim na sebi jer, kako cat09 kaže, ako ne mogu da promenim svet, promeniću svoje mišljenje u onoj meri gde i koliko mogu da ga menjam.

Pomoćiću svakome kome god je moja pomoć potrebna, ne žalim sebe. Ali neću dozvoliti da mi iko naruši bilo koju sreću koju sam pronašla za sebe, pa neka je to samo moja igra.

Avramova ::

Realnost je ono što se ne vidi na ulicama. Ti kojima se očaj i beznadje naslućuju u očima ne izlaze iz svojih osiromašenih domova, .

Nerazumijem?

Ne shvatam ja tebe pogrešno, naime ne shatam te uopšte. Ako može malo preciznije biću ti zahvalna.

Avramova ::Ti kojima se očaj i beznadje naslućuju u očima ne izlaze iz svojih osiromašenih domova,.

Hoću ,ali ti meni prvo ovo

Nisam ni ja razumela sta je hteo da kaze jer je tvoja recenica
da se beda i ocaj na ulicama ne vide ( mada je to tvoj utisak,
ja ih vidim) savrseno jasna.

Ali je ovde naslov topika sreca. Za mene je sreca neki osecaj
koji jako kratko traje. Inace , to kako si ti svoju srecu opisala,
ja bih pre nazvala nekim unutrasnjim mirom,harmonijom..

Fraya ::

Nisam ja opisala svoju sreću već stanje u kome volim da se nadjem kada mi se sreća ne osmehne čak ni na kratko. Možda sam malo odmakla od teme, ali samo malo jer ne mogu reći da sam srećna a niti da sam nesrećna zbog okolnosti u kojima živim. Zbog toga spašavam sebe da bih spasila i one pored mene. Nije to uvek lako a niti ostvarljivo. Zbog toga tražim ali i pronalazim unutrašnji mir jer sam mu odavno obezbedila prostor za stanicu.

ellen ::Nesto se pitam, moze li se biti srecan, kad vidis svu ovu bedu i nesrecu oko sebe?

Kada čovjek gleda bijedu ili bilo kakvu nedaću koja se zbiva oko njega ... naravno da će ga rastužiti , ali ne i učiniti nesretnim ... Vjerujem da svatko od nas ima barem ... barem , milijun razloga za sreću ... Vjerujem ...
Zaista ovisi ... na koji način gledamo na život ... Ali , sama činjenica da smo živi , pa zdravi , pa kraj voljene osobe ... Nisu li to dovoljni razlozi sa sreću i rađanje nove sreće ... i nove , i nove ... i tako u krug ...

widowerprince ::
Nerazumijem ,sada bih je trebao ici negdje u kafic(pa možda ali koga da pozovem,jer mi je drug trenutno na poslu u SAD ambasador bih) i buljiti nekoj u dekolte,jer je to dobro za oči, a novaca ne nedostaje ako ovaj forum ima neku cijenu samo reci i nemoj me shvatiti pogrešno.

Mislim da Wprinc nije dobro razumio Av, naime radi se o blještavilu BG o prepunim kafićima i bogatim izlozima o smijehu na sve strane ali u stvari jednoj lažnoj slici stanja u realu.
Nije rečeno da moramo otići u kafić i sve pobrojano već da moramo zagrebati ispod površine, naći unutrašnji mir i sreću.

Da se vratim temi, sreća..davno je Šantić rekao"Tako je malo potrebno da budemo sretni a uvijek nam to malo nedostaje". Uz dužno poštovanje i njemu kao književniku želim reći da mi ovaj momenat ne fali to malo "nešto"... imam sina zdravog i nasmijanog, dobrog i vrijednog, materijalno sam se zbrinula koliko toliko, ja sam zdrava i moja porodica, čujem se s nekim ko mi na neki neobičan način mami osmijeh sa svojim pozivom, imam par bliskih prijatelja i to je to trenutno. Životari se iz dana u dan nema tu neke velike pameti, nema nekih velikih planova, život je potpuno nepredvidiv tako da uživajte u sitnicama koje život znače pa makar to bio jedan običan i iskren osmijeh upućen nekome na drugoj strani ulice, vozaču autobusa, prodavaču ili čistaču.

Fraya ::Zavidim ti da uumes da pobegnes od realnosti.Ja ne umem.
Posto je samo losa vest, dobra vest (tako kazu novinari i urednici vesti)
neprestano te bombarduju bas tim losim vestima.

Uostalom, dovoljno je da samo izadjes na ulicu,osvrnes se oko sebe
i onda je realnost vec tu.

Tacno je da samo sitnice zapravo zivot znace, ali je sitnica
i kada pruzis neku malu pomoc starom,nemocnom coveku, ali
i ulicnom psu.

Ja ne umem da se izolujem, sve i da hocu.Surovost svakodnevnice
vreba na svakom koraku.

Upravo zbog moje osetljivosti i bežim od tih stvari. Nije zdravo, ali ja živim život širom zatvorenih očiju. Tako će i ostati dok ne poludim.

Uostalom, u ovoj zemlji ko je ostao normalan, taj nije normalan. Ja više ne moguuuuuu da primam u sebe svu tu negativnost i sivilo. Ne mogu, kapiraš? Zato i neću da razmišljam o tome jer bih onda plakala dva dana. Već sam na ivici i ne mogu da primam negativne informacije, došlo do guše...

Dragana ::
Kada čovjek gleda bijedu ili bilo kakvu nedaću koja se zbiva oko njega ... naravno da će ga rastužiti , ali ne i učiniti nesretnim ... Vjerujem da svatko od nas ima barem ... barem , milijun razloga za sreću ... Vjerujem ...
Zaista ovisi ... na koji način gledamo na život ... Ali , sama činjenica da smo živi , pa zdravi , pa kraj voljene osobe ... Nisu li to dovoljni razlozi sa sreću i rađanje nove sreće ... i nove , i nove ... i tako u krug ...

Tacno..rastuzice ga,ali, ga nikako nece uciniti nesrecnim..a,pitanje bi bilo ..da li je takva reakcija na mestu..i da li takav covek ima ljudski lik.../Mislim da ga polako,ali sigurno gubi.i .to ce se videti... ... Svi se zovemo ljudima ,a da mnogi od nas nemaju ljudskih osobina...
Da je to tako,kao sto je napred pisano....bilo bi sve mnogo drugacije...Prosto moramo shvatiti da nesrece drugih ljudi,beda i siromastvo, emocionalni lomovi i nesposobnost ostvarivanja zdravog i konstruktivnog kontakta pojedine od nas ...zaista doticu do te mere(iako su nasi zivoti sredjeni,stabilnih i emotivno kompletnih porodica i dobro materijalno potkovani...) da nas prilicno onespokojavaju i uticu na nase zivote u velikoj meri...Neki od nas nisu sposobni da guraju glave kao noj u pesak i da sebicno uzivaju u sopstvenom bivstvovanju (uglavnom zgrtanju materija.bogatstva ...ako smo u prilici...)

Zivot cine sitnice,lepa rec,osmeh, nezan pogled, blagi dodir,pruzena ruka,ubrani cvet iz baste......prijateljski pozdrav...to jeste vazno i jeste razlog da budemo optimisti i gajimo iskrenu zelju za nekim boljitkom koji se mozda dogodi ...

To, da smo zivi,pa zdravi..pa voljena osoba..moze zaista , uciniti zivot lepsim..i kvalitetnijim..ali za neke ljude to, nije dovoljno da ih usreci...jer zavisi,sta je za koga zivot...??
Postojali su imucni ljudi koji su imali sve ..a ostavljali i odlazili ''neznano kud''u potragu za ''svojim zivotom''...jer dvorci,lanci i katanci,novac i bogatsvo,tek kap su u moru sta bi zivot , za neke ,trebao biti...(recimo Tolstoj..svi znamo ko je on..a,jos je bolovao od ''mizoginije''-mrznja prema zenama.")

Diogen se zatvorio u bure trazeci svoj zivot...

Svi smo mi u potrazi za sopstvenim zivotima,ali oni su na zalost ili na srecu razlicito zamisljeni...
Napisacu blog''Potraga za sopstvenim zivotom''...Razume se da ste shvatili..kada kazem ''sopstvenim''-mislim na srecni...zivot...''a,cini mi se,da celoga zivota tragamo...ako ne uspemo,onda bi da nestanemo...

diotimo ::

Nejasna mi je Tvoja upitna rečenica , na početku tvojega repliciranja mojega posta ?! Koju reakciju , odnosno za koju reakciju se pitaš ; je li na mjestu ?! Za koga se pitaš , ima li ljudski lik ? Čovjek koje razmišlja o sreći , kao ja ???
Razmišljati o sreći , na moj način ... ne znači gurati glavu kao noj , nad tuđim patnjama i nedaćama ...
Ako sam ispravno shvatila prvi dio Tvoga posta , tada si zaista ovo vrlo ishitreno zaključila i napisala .

U sopstvenom bivstvovanju treba uživati , i znati biti sretan zbog osjećaja vlastite vrijednosti ali to nikako ne znači imati umanjeni osjećaj empatije , razumijevanja i suosjećanja za druge ljude .

društvene okolnosti i sreća nemaju nikakve veze .svako društvo bez obzira na svoje različitosti ima i srećne i nesrećne ,lepe i ružne,niske i visoke....
sreća je intimna stvar svakoga od nas i može se naći u različitim oblicima,sve u zavisnosti od toga koliko smo spremni da se obradujemo lepoti života a da prevaziđemo teškoće stojeći čvrsto na nogama.
ja sam srećan iz puno razloga i želim svima da budu zadovoljni i srećni.ima sreće dovoljno za sve nas.

laza ::

Bravo !

hvala, eto upravo sada sam srećan zbog jednog velikog bravo sa osmehom...

Pa, ima i danas srećnih; to su neki od najgorih, ovo je mutno vreme, odgovara takvima. Kriminalci i lopovi su srećni, kada ih ne uhvate i ne kazne, zar ne?
Naravno, tema je namenjena nekim drugim ljudima, razumem ja to; ali, pojam sreće je relativan- za nekog je dovoljno da je živ- već je srećan, za nekoga nikad nije dosta razloga za sreću. Neki su uvek nesrećni, neki nikad- sve zavisi od toga- kada je spisak naših želja ispunjen...

Fristajlo ::U tome i jeste štos- šta koga usreći... Mogu samo da kažem da ja ne smatram sebe srećnim, niti mogu da budem, jer su uslovi za moju sreću van mojih moći- zavise od drugih...

Sta goga usreci?Ovo je vec pitanje,a svako od nas ponaosob ima odgovor za sebe.Jer tu srecu trazi pre svega u sebi pa tek onda u okolini ili u stvarima koje ga ispunjavaju.Prosto mi je nezamislivo i neprihvatljivo da moja sreca moze da zavisi od drugih.

ellen ::
.Prosto mi je nezamislivo i neprihvatljivo da moja sreca moze da zavisi od drugih.

E, vidiš- u tome i jeste trik. Ja jesam srećan, u meri kojom sam ja donekle zadovoljan; imam za osnovno, relativno sam zdrav, nemam nekih velikih problema; osim jednog...
Meni nije dovoljno da je meni dobro; meni treba da je i drugima dobro. Za ovo doba, ja sam naopak čovek- jer, danas se traže i na ceni su drugačiji ljudi- oni kojima je ja ispred mi, i kojima je moje ispred naše. Ja sam anahronizam danas, i čekam bolje sutra.
Jasnije?