Sudbina! Da li se od nje moze pobeci?

Ja bih rekla NE. Iz iskustva. Stalno se ljudima desavaju dobre i ruzne stvari. Naravno, svako bi zeleo da uvek bude dobro i uspesno. I svi rade na tome. A da li se to uvek ostvaruje? Na zalost, ne. Navescu jedan primer iz knjige koju sam nedavno procitala. Kako zivot moze da se promeni u jednom danu i za sva vremena. O bracnom paru iz Kanade. Ona je bila prelepa zena, med. sestra, on studirao medicinu. Bili su 4 god., u braku i planirali da imaju decu i naravno, budu srecni. Otisli su na odmor u planinu. Jednog jutra su setali kroz sumu kada je na njih izleteo medved i napao ih. Njoj je tako povredio lice, da je izgubila oko i da je posle toga imala preko 50 operacija. I on je bio povredjen, ali ni priblizno kao ona. Rodila je cetvoro dece, ali trauma, stalni snovi o dogadjaju koji je promenio njen izgled i zdravlje. Stalno su se javljale infekcije na licu i bolovi. To je dovelo do teske depresije i povremenih lecenja u psihijatrijskoj bolnici. Na kraju je otisla da zivi sama i izvrsila samoubistvo. Drugi primer je isto upecatljiv. Desilo se to u I Svet. ratu u Srbiji. Svi muski potomci u kuci su poginuli na Frontu. Ostao je samo deda i unuk. Deda je molio komandanta da unuka premesti sa Fronta u pozadinu, tj. da radi u kuhinji. Momak se protivio, bilo ga sramota, a deda je hteo da ga zastiti jer nije zeleo njega da izgubi. Komandant je naredio momku da ide da pomaze kuvaru...Jednog dana, pala je bomba blizu, gde su kuvali hranu za vojsku. Niko nije poginuo osim tog momka. Zakljucak je bio: Od sudbine se ne moze pobeci...Desavaju se i jako lepe stvari ljudima. Promene koje poboljsaju njihov zivot, na primer, neko dobije na lutriji milione...Neko nema dece godinama, i dodje dan da ih ima.

Ako imate svoje misljenje i neke primere, pisite!

Ne moze se pobeci, ali sta ako covek pokusa da situaciju izvrne u svoju korist?
Tekst sa bloga moje drugarice koji ne samo da navodi na razmisljanje nego i plasi. Istinita prica.


"Vreme ratno, II svetski. Zemlja Bosna. Dvojica brace od nekih 5 i 7 godina pred kraj rata ostaju sirocici bez igde ikoga. Strpaju ih u dom, svrsi se rat i kako su vec decu haoticno tumbali tih poratnih godina dogodi se da bracu razdvoje. Nikad se vise nece videti.

Mladjeg brata (o njemu se radi, stariji se vise nece pojaviti) usvaja pristojna porodica iz Sarajeva. On zeli samo jedno, da nadje brata. Usvojitelji shvataju njegovu muku, spremni su da prihvate i brata ako mu samo udju u trag ali dete kao da je u zemlju propalo.

Prolaze godine.
Mladji brat, posto je diplomirao i ostvario lep uspeh u svojoj struci prelazi u Beograd. Zeni se. Sad kad je postao svoj gazda i kad je situiran toliko da moze da ostvari potragu sireg obima on se glavacke upusta u to, ne zaleci ni vreme, ni novac, ni sebe samog: Unesko, spiskovi nekadasnjih domova, liste pomrle i nestale dece, liste usvojene dece i adrese usvojitelja, imena i adrese nekadasnjih vaspitaca, putovanja sirom Jugoslavije, Austrije, Madjarske, Nemacke radi susreta sa eventualnim kandidatima za brata. Nista.

Bio je vec u srednjim godinama ali nije odustajao od traganja kad se ukazao tracak nade - covek zivi u Sarajevu i mogao bi biti brat. Putovanje u Sarajevo. Susret. Osetio je nesto sto nije osetio nikad ranije pri takvim susretima: ovo bi mogao biti brat. On jeste moj brat!

Skoro sve se slaze i podudara, samo neke sitnice ne. Nisu dve godine razlike medju njima nego tri. U to vreme jos nije bilo DNK analize ali sluzbe koje su godinama radile na ovom slucaju zakljucuju da nisu braca. I nesudjenom bratu je jasno da nisu. Ali mladji brat, vec umoran od traganja i ljut na sudbinu sto mu je oduzela ono sto je vecini olako dato, resen da dodje do brata po svaku cenu, a gledajuci pred sobom coveka koji ima nesto dobro, pitomo u liku i glasu, neku blagost i harizmu - mladji brat odlucuje da nikad nece naci boljeg brata (od ovog trenutka dogadjaji poprimaju razmere anticke tragedije).

Mladji brat je umetnik i prznica, stariji - lekar, humanist, osetljiv na ljudsku patnju, a ocigledno je da mladji brat pati. I stariji bi zeleo da nadje nestalog mladjeg brata ali mu to nije fiksacija, a s godinama su se sanse smanjile...

Stariji brat shvata da ce upropastiti zivot mladjem ako mu kaze "nismo braca ali bicemo kao braca, druzicemo se"; mladji ne zeli druzenje ni bilo sta, on samo zeli da najzad nadje brata i da to kaze svima. Nijedna suvisna rec nije izrecena, nikakav dogovor nije pao, nista sto bi mladjeg povredilo. Stariji je iz sazaljenja bez reci pristao na obmanu.

Porodice dolaze u posetu, upoznaju se medjusobno; mladji brat nema dece, stariji ima jedno. Putuju i druze se na relaciji Beograd - Sarajevo, zajednicka letovanja, putovanja u inostranstvo. Mladji brat je van sebe od srece sto najzad i on ima ono sto je trazio skoro pola veka. Pa makar morao sam da ga izmisli.

Cetiri godine kasnije: svadba na periferiji Sarajeva, svatovi, pijan kum za volanom Mercedesa, kum koji nikad ranije nije uzeo volan u ruke. Desilo se da mu se stariji brat koji je isao na posao nadje na putu."

Mislim da sudbina ne postoji.

Ne verujem u sudbinu jer ne bi bilo fer od Boga da nam unapred zacrta životni put. Verovanje u sudbinu se kosi sa principom slobodne volje koju svi imamo i koju nam je podario Stvoritelj.

Ne verujem u slobodnu volju.

mrm ::Ne verujem u slobodnu volju.

Misliš da nijednu odluku koju si u životu donela, ustvari nisi ti donela, već je neko unapred odredio šta ćeš odlučiti?

Bass ::
Misliš da nijednu odluku koju si u životu donela, ustvari nisi ti donela, već je neko unapred odredio šta ćeš odlučiti?

Možda je nisi shvatio, ona odlučuje ali ipak neko malo utiče na to.

Tema: od sudbine se ne može pobjeći.

Život je proces ... sastoji se od neprestanoga odvijanja situacija .Te događaje u kojima sudjelujemo možemo nazvati sudbinom . Možemo odlučiti ići cestom koja vodi lijevo ali na toj cesti koja vodi nalijevo desit će nam se jednaka situacija onoj , koja bi nam se dogodila da smo išli cestom na desno ... Možemo između Ivana i Marka odabrati Ivana jer nam se čini prihvatljivijim ali ... vjerojatno će nam se dogoditi jednako teška ili laka situacija kao u onoj da smo odabrali Marka ... Dakle ... situacije su neizbježne ... i događaju se s razlogom . Situacije , loše i dobre ne možemo izbjeći ali možemo imati određeni ( pozitivni ili negativni ) pogled na tu određenu situaciju .

"Reke teku vekovima, a ljudske sudbine se odigravaju na obalama. Odigravaju se da bi sutra bile zaboravljene, a reke ce teci dalje."
Milan Kundera ,Nepodnosljiva lakoca postojanja

Sudbina je kazu neko predodredenje, sila koja nam odreduje zivote,na koju ne mozemo uticati i promeniti je.Sudbinu ima i sve oko nas pa se misli da je zapravo sudbina NEKI nuzni RED u svetu kom je podvrgnuto svako bice.Ko to zna ...Covek je uprkos mnogim saznanjima uvek na pragu nevidljivog, neopipljivog.On tesko prodire u materijalnu sferu prirode,a duhovnost ostaje vekovima nedostizan cilj..Ako je komunikacija osnovni princip konekcije u prirodi ..onda me nebi cudio fenomen sudbine kao moguce interakcija izmedu fizickih fenomena, izmedu fizickih i mentalnih -inteligentne svesti .
Autosugestija pociva na uticaju svesti na fizicko ,na njihovoj medusobnoj povezanosti; kvatna fizika je razotkrila informativne kodove izmedu najminijaturnijih delova mikrokosmosa.. Sve je vise dokaza u prilog nekog savrsenog reda , savrsenog principa .
Ali ja ipak mislim da subina nije zacrtana . NIJE USUD.Smrt jeste nas usud,a zivot je sudbina.Kakva ..to ipak na kraju odredujemo mi.

sudbina je unapred zacrtana do najsitnijih pojedinosti. ali covek je nesavrseno bice, a tu je i milosrdni privid slobodne volje.
neki svoj usud znaju oduvek, neki saznaju tokom godina, a neki ne saznaju nikad. rekao bih da su oni najsrecniji.

Lepo receno

necu jos da se zenim, mlad sam, ima vremena. to je taj privid slobodne volje kad covek misli da sam odlucuje. ali ne bih voleo da ostanem nezenja, zenica je fina stvar. tu su i deca, tazbina, letovanja, decje bolesti, putovanja u inostranstvo. pa skolovanje, prve ljubavi, prva drogiranja, bekstva od kuce. dok oni odrastu ti si ostario, tehnoloski visak, penzija, strpaju te u staracki dom. kao u reklami za banke...

Ti mislis da nemamo mogucnost izbora ?

znam da nemamo.

Ej izvini nisam videla pa sam tek sada odgovorila ..
Ti si zivi primer mogucnosti IZBORA .

pa vidi L2, okreni se unazad, baci pogled na neki segment tvog zivota koji je gotov i zavrsen i analiziraj malo svoje postupke tada.
kao sto veli poslovica, kasce ti se samo...

svejedno ::sudbina je unapred zacrtana do najsitnijih pojedinosti. ali covek je nesavrseno bice, a tu je i milosrdni privid slobodne volje.

Da je tako, ne bismo mogli govoriti o greškama.

kao što sam rekao L2, kad pogledas unazad jasnije vidis. ko zna da li je to sto smatras greskom stvarno bila greska..?

Ako bismo prihvatili onu da "uvek je najbolje onako kako jeste", onda i ono za šta mislimo da su greške - nisu greške i mogli bismo govoriti o sudbini. Ali, ko me još u to može uveriti?

Mislim da su tvoja pitanja pronicljiva.Ja nema cvrst stav po ovom pitanju. Dvoumim se jer ne postoje cvrsti dokazi.To ne znaci da imam poverenje iskljucivo u egzaktno- dokazljivo .Naprotiv nauka sama govori da nije jedino taj metod onaj kojim se spoznaje stvarnost.Ali u takvim slucajevima JA NE ZNAM i ostajem zbunjena svesno..
Pitas da li je neka greska bila greska ili sudbina.Ovih dana razmisljam o jednoj mojoj situaciji i pitam se da li sam pogresila, gde da li je to moralo tako biti,zasto .U pravu si to su pitanja koja sebi stalno postavljamo .Ali mi reci KAKO DA ZNAM da li je moja greska, tuda ili sudbina ?

to je stvar licne procene. bas i da me uveravaju, ne bih poverovao samo tako.

L2,
ako nema moje, tvoje greske, onda nema ni tudje, samo sudbina.

Sudbina je maštovita i uvek ti nudi više od jedne opcije. Mi odlučujemo, mi slavimo, mi se kajemo.

nudi lepezu mogucnosti, kao sto coca-cola nudi stan i kola ako posaljes zapusac, a sve sto dobijes je kacket ili dronjava majica. vazno je verovati.

svejedno ::to je stvar licne procene. bas i da me uveravaju, ne bih poverovao samo tako.

L2,
ako nema moje, tvoje greske, onda nema ni tudje, samo sudbina.

Nekada je greske tesko proceniti ..Jer mozes postupke da procenis kao greske ( bilo svoje ili tuge).Ja se ovih dana trudim i trudim i kada imas desetine primisli onda ne mozes da razlucis.Sustina je da mozda verujemo u nesto, a da ne znamo zasto, mozda necemo nikada ni saznati ..a ponekada mislim i nije vazno.

rekoh li sinoc da je bolje ne znati?