Menadzerski sindrom

Paul Dudley Whit, slavni kardiolog, još 1970. godine ukazivao je da je "srčano oboljenje pre 80. godine života naša greška, a ne božija volja ili učinak prirode"
Menadžerski sindrom


Menadžerska bolest, pravilnije "menadžerski sindrom" (naziv nastao ne od latinskog, već iz anglosaksonskog jezika), kao klinički entitet novijeg datuma, iznedren je iz načina života u savremenoj civilizaciji i javlja se kao skup simptoma i znakova usled obolevanja menadžera i svih ljudi sa sličnim psihofizikim profesionalnim opterećenjima (ljudi na rukovodećim radnim mestima, poslovni ljudi i preduzetnici sa aktivnostima sličnim menadžerima, stvaralačka, kulturna, naučna, privredna i politička elita, bankari i ljudi na poslovima visokog rizika kao što su kontrolori na aerodromima, hirurzi, novinari i ljudi koji rade na berzama), sa enormnim psihofizičkim naprezanjima.

Dakle, termin "menadžer", i njemu slične profesije, veoma je razuđen i odnosi se na sve ljude koji profesionalno učestvuju u životnoj utakmici i borbi sa vremenom, za prestiž i uspeh u društvu. Takmičarski način života ljudi menadžerskog tipa nameće stalnu trku, utakmicu i nadmetanje za prestiž i uspeh, što angažuje i do maksimuma iscrpljuje njihove rezervne biološke mehanizme u svakodnevnom i hroničnom stresnom načinu življenja. Neki istraživači ovu psihičku napetost upoređuju sa autom koji stalno vozi u četvrtoj brzini pod maksimalnim gasom, što nosi rizik da mu voda proključa, stane u brzini ili skrene s puta, pa slično tome i čovek menadžer nervno-psihički "proključa" i "puca", odnosno popušta na mestu gde su najslabije njegove biopsihičke sposobnosti u pogledu otpornosti i adaptacije na ovakva opterećenja i životne stresove.

Poslovni i takmičarski duh, težnju za što većom zaradom i uspehom, ljudi menadžerskog tipa prenose i na lični i na društveni život, ignorišući i zapostavaljajući svoje ljudske potrebe, lični život, odmor, zabavu, druženje, a samim tim i regeneraciju, odnosno nadoknadu svojih istrošenih životnih baterija i energije. Menadž erski sindrom nesporno je povezan sa svakodnevnim i učestalim stresnim načinom življenja, trkom za sticanje imetka i bogatstva, najčešće u veoma ograničenom vremenu, uz zapostavljanje brige o svom zdravlju i blagovremene prevencije posledica nezdravog načina života. Dok najveći broj ljudi brine i vodi borbu kako da stekne potrebna sredstva za zadovoljavanje osnovnih životnih potreba, većina poslovnih ljudi menadžerskog tipa, sem u brizi za egzistenciju, iscrpljuju se i troše trkom kako da iskoriste stečeni novac za dalje bogaćenje, ali i kako i gde da ga najracionalnije ulože, a najmanje misle kako da ga potroše.

Prvi simptomi i znaci poremećaja funkcija zdravlja u pravcu razvijanja procesa menadžerskog sindroma jesu: poremećaj sna, znojenje ruku, nelagodnost spreda u grudima (najčešće u vidu stezanja, pritiska, težine, proboda, tištanja i slično), glavobolja, nervoza, vrtoglavica, nesvestica, razdražljivost, nagle promene krvnog pritiska i brojni i različiti drugi znaci nadraženosti neurovegetativnog sistema.

Menadžeri, zbog težnje za sve većim zaradama i postizanja što veće poslovne uspešnosti, zapostavljaju svoje zdravlje i na vreme ne obraćaju pažnju pa čak i zanemaruju, postojeće i već razvijene upozoravajuć e signale (simptome i znake bolesti), koji ukazuju ne samo da je zdravlje već narušeno već da postoje i ozbiljni rizici mogućih posledica, a to je upravo trenutak koji propuštaju u pogledu preventivnog delovanja, pa čak i mogućnosti zaustavljanja daljeg nepovoljnog stresnog procesa.

Profesija menadžera najviše je izložena nastanku akutnog, ponavljajućeg i hroničnog stresa, čiji je uticaj utoliko patogeniji i razorniji ukoliko osoba pravilno i dovoljno ne proceni svoje psihofizičke aktivnosti i svoj domet mogućeg profesionalnog i društvenog angažovanja, a što je više izraženije ukoliko je osoba već psihosomatski stigmatizovana (npr. ako se radi o specifičnoj psihičkoj strukturi ličnosti, osobi tipa A - koronarne ličnosti), ili postoji opterećenje nasleđem za određene faktore i/ili bolesti visokog rizika kao što su ishemijska bolest srca, arterijska hipertenzija, moždani udar ili naprasna srčana smrt. Međutim, neke od navedenih bolesti i njihove posledice menadžer, zbog svog permanentno stresnog posla, teško može da izbegne, pa je to i nemoguće, a tim pre ukoliko se rizici na vreme ne uoče, patološki proces poodmakne i ne preduzmu se adekvatne preventivne mere.

Srećom, menadžerski sindrom ne počinje iznenada i odjednom, već se postepeno razvija sa pojavom i intenziviranjem pojedinih simptoma ili istovremen oviše simptoma i znakova među kojima su najčešći i najizraženiji: lupanje srca sa nelagodnošću u predsrč anom predelu, čeona i/ili potiljčana glavobolja, nesvestica, vrtoglavica, neuroza, bolovi i grčevi u želucu, krčenje u stomaku, češće i obilnije znojenje. Međutim, obično to nisu izolovani simptomi i znaci funkcionalnih poremećaja, već najčešće klinički indikatori već nastalih psihosomatskih bolesti: arterijske hipertenzije, angine pektoris ili su, pak, preteča akutnog infarkta miokarda, akutnih koronarnih sindroma, akutnih moždanih ishemijskih sindroma, pa i malignih artimija srca i naprasne smrti.

Uz to, obično u životu ovih osoba na visokom riziku, osim mentalnih stresova i psihosomatskih poremećaja, život menadžera neizbežno prate i drugi faktori rizika koji se često udružuju tokom nezdravog načina života u vidu povremenog ili čestog tzv. hiperkalorijsko-masno-slano-alkoholnog udara (usled preteranog unošenja masne, slane, hiperkalorijske hrane i konzumiranja alkohola), uz neizbežan nikotinabuzus, čime se rizici ne samo sabiraju već i multipliciraju. Osim toga, menadžeri su izloženi svakodnevnom nerviranju, strepnji, rade u okviru ograničenog vremena, koje karakteriše brzina i akcija da se u što kraćem vremenu uradi što više posla (savremeno društvo podstiče ovakava rad, nudeći nagrade, čime se ove osobe prevode na teren paradoksnog psihofizičkog reagovanja). Takođe, menadžeri se nedovoljno odmaraju, nedovoljno su fizički aktivni i nedovoljno se bave rekreacijom, stalno su u automobilu a malo pešače pa fizička hipokinezija i nezdrav način ishrane najčešće rezultiraju gojaznošću koja se udružuje sa drugim faktorima rizika (poremećajem metabolizma lipida i šećera u krvi), što rezultira i metaboličkim sindromom, a sve su to važni aterogeni činioci koji leže u osnovi ishemijskog koronarnog i moždanog sindroma. Takođe i česte migracije i menjanje vremenske zone deluju stresogeno.

Pored razvoja različitih psihosomatskih tegoba koje se pojavljuju i traju u dužem vremenskom periodu, u menadžerskom sindromu na predstojeći srčani ili moždani udar upozorava pogoršanje ili učestalost specifičnih ili nespecifičnih bolova u grudima (u pogledu osobenosti, lokalizacije, iradijacije, propratnih znakova, trajanja) ili oscilacije i skokova krvnog pritiska, pojava aritmija, gušenja, zamora i straha. Menadžerskom sindromu (bolesti) sličan je i sindrom izgaranja na radnom mestu. Kao što se već opisani menadžerski sindrom javlja kod ljudi određenih profesija koji su "preorganizovani u radu", sa brojnim opterećenjima, koji se ne mire sa postignutim i stalno su u "oskudici vremena", koji zanemaruju potrebe organizma, ne čuvaju se i bespoštedno rasipaju životnu energiju, tako kod drugih ljudi koji ne pripadaju prethodnoj kategoriji (u strogom smislu reči "menadžeri"), a kod kojih su, takođe, povećani zahtevi na radnom mestu iznad fizioloških mogućnosti organizma (bez usklađivanja radnih obaveza, slobodnog radnog vremena, porodičnih i društvenih obaveza), sa čestim stresovima na poslu, razvija se "sindrom izgaranja na radnom mestu", kada praktično nastaje tzv. "pucanje ličnosti". Kada je reč o ovim dvema kategorijama ljudi na riziku pojave psihosomatskih bolesti, česta posledica takvog načina života i rada jeste postraumatski stresni poremećaj.

Osim ovih osoba riziku od pojave stresa i njegovih posledica (najčešće ishemijske bolesti srca, arterijske hipertenzije, poremećaja ritma srca i njihovih komplikacija - moždanog i srčanog udara i naprasne srčane smrti) izložene su i osobe pod jakim psihičkim (emocionalnim) stresovima psihosocijalne prirode.

Paul Dudley Whit, slavni kardiolog, još 1970. godine ukazivao je da je "srčano oboljenje pre 80. godine života naša greška, a ne božija volja ili učinak prirode", a takođe je istina i upozoravajuća mudrost da "od perioda završetka rasta, tj. do 25-te, pa i 30-te godine života, izgledamo onako kako nam je priroda dala (odredila), a do tada pa do zrelog doba stvaralaštva, tj. do 50-te godine života, izgledamo onako kako živimo, a posle 50-te godine izgledamo onako kako zaslužujemo". Ove mudre, iskustvene i poučne istine posebno treba da imaju u vidu poslovni ljudi, tzv. menadžeri, ali i svi koji žive sličnim načinom života. Ove mudre reči pouke, upućene i onima koji ne vladaju odgovarajućim znanjem iz medicine, govore koliko smo sami krivi ako naše srce oboli, jer nismo na vreme zastali i oslušnuli signale koje nam ono i naše telo šalju, upozoravajući nas i omogućavajući nam da sačuvamo naše srce. To se naročito odnosi na hiperaktivne i poslovne ljude, zbog kojih se u savremenoj medicini uveo i ustalio temin menadžerska bolest, odnosno menadžerski sindrom.

Menadžeri imaju posebne odgovornosti kada je u pitanju ostvarenje planova i dogovora, pa bi se moglo reći da njihovo ostvarivanje prema predviđenim rokovima deluje preventivno u pogledu razvoja ili ublažavanja menadžerskog sindroma. Takođe, poučno deluju i upozorenja Hari Trumana, 33. predsednika SAD-a: "Nikada ne možete da imate sve informacije potrebne za odlučivanje. Ukoliko bi ih imali, odluke ne bi bile ni potrebne. Umesto njih imali bi očigledne činjenice".

Takođe ne treba zaboraviti ni mudre reči Viktora Igoa (iz romana Jadnici):
"Nijedna ambicija se ne ostvaruje potpuno, bar ne na ovom svetu". Ali još daleke 479. godine pre Hrista, kineski filozof Konfučije rekao je proročke reči: "Ukoliko čovek nema pogled u daljinu, tuga mu je za petama".

Piše: Akademik Svetomir Stožinić