SINDROM SAGOREVANJA

Sindrom sagorevanja na poslu je već dvadesetak godina tema o kojoj raspravljaju sva industrijalizovana društva, a poslednjih godina se i kod nas počelo govoriti o tom društvenom i profesionalnom problemu.

Prema definiciji koju su 1996 godine dali Girdino, Everly i Dusek: Sindrom sagorevanja je stanje psihičke, fizičke ili psihofizičke iscrpljenosti uzrokovane preteranim i prolongiranim stresom. Ti autori razlikuju tri stepena sagorevanja:

I stepen - početna zahvaćenost stresom

II stepen - reaktivna kompenzacija stresa sa očuvanjem energije

III stepen - faza istrošenosti



Kao uzroci sagorevanja na poslu navode se:


OSOBINE SAMOG POMAGAČA: sve što osobu čini nesigurnom i nezadovoljnom, npr. nedovoljna motivacija, stimulacija, nesklad između očekivanja i stvarnih učinaka. Brže sagorevaju radoholici, nedovoljno iskusni, nedovoljno stručni, oni koji se identificiraju s klijentom (“što bih ja da sam na njegovom mestu”), umesto kognitivne empatije, tj. razumijevanja situacije, anksiozno depresivni...

OSOBINE KLIJENTA: nespremnost na saradnju, nemotivisanost za pomoć, kao da ne žele da im se pomogne, niske sposobnosti, stalne žalbe i prigovori, lična pitanja upućena pomagaču, problemi bez mogućnosti rešenja.

USLOVI RADA: neprikladan i neopremljen prostor, neodgovarajući i mikroklimatski uslovi, stalna izloženost klijentima i nedostatak mesta za vođenje poverljivih razgovora, ponekad i fizička ugroženost.

ORGANIZACIJA RADA: prekomerna i neujednačena opterećenost, forsiranje, favoriziranje nekih pojedinaca, nedovoljne informacije, pomanjkanje dnevnih i nedeljnih odmora, nejasno definirana podela poslova, nedostatak supervizije, nesrazmer odgovornosti i ovlaštenja, rasipanje energije i vremena, strogost i preterana kritičnost nadređenih, bez pozitivne stimulacije, predugo radno vreme, prekratki rokovi izvršenja.

PSIHOSOCIJALNA KLIMA: rivalitet, nepoverenje, sumnjičavost, sputavanje samostalnosti i kreativnosti, nesigurnost, takmičarski odnosi, stalni konflikti, svađe, pomanjkanje duha zajedništva, nemogućnost iznošenja mišljenja i uticanja na odluke, trošenje energije na preživljavanje u neprijateljskom radnom okruženju, nedostatak povratne informacije o obavljenom poslu, ako sve to dugo traje, onemogućava prilagođavanje i dovodi do otuđenja.

FAZE U RAZVIJANJU SINDROMA SAGOREVANJA

Prva faza je idealistički entuzijazam tokom prvih godina rada. Prisutna je silna energija, velike nade i nerealna očekivanja. Osoba očekuje pozitivnu atmosferu na poslu, prihvaćenost od saradnika i pravednost za sve ljude. U toj fazi osoba se ne štedi, neracionalno troši energiju, radi prekovremeno, a upravo je to rizik za sagorevanje na poslu.

Druga faza ili faza stagnacije je razdoblje obeleženo “osveživanjem stvarnosti”, “prizemljenjem”. Osoba i dalje voli svoj posao, obavlja ga, ali ne s istim oduševljenjem. Shvata postojanje drugih interesa u životu, porodicu, prijatelje, stan, novac, napredovanje i stručni razvoj.

Treća faza: frustracija, kada se osoba počne preispitivati koliko je uspešna u obavljanju posla i gde je smisao posla kojeg obavlja. Postojanje raznih ograničenja na poslu osobu dovodi do preispitivanja svrhe posla koji radi.

Četvrta faza ili faza apatije obeležena je povlačenjem i izbegavanjem kao obranom od frustracije. Osoba postane potpuno nezainteresirana za svoj posao. Radi samo da bi preživela. Ulaže vrlo malo energije i vremena u posao i beži od svake odgovornosti.


SIMPTOMI I ZNACI SAGOREVANJA NA POSLU

Kod ljudi se pojavljuju simptomi i znaci sagorevanja na poslu kroz tri aspekta:

telesni poremećaji – Hronični umor, iscrpljenost, probavne smetnje, prekomerna telesna težina ili mršavljenje, nesanica, različiti bolni sindromi, smanjen imunitet, povećana potreba za alkoholom, sedativima, cigaretama.

emocionalni poremećaji – depresija, burn-out sindrom, emocionalna praznina, osećaj gubitka životnog smisla, umor od saosećanja, anksioznost, gubitak motivacije za odlazak na posao, gubitak entuzijazma, apatija ili hipomanija, poremećaj prilagođavanja, izolacija, dosada, osećaj tuge i bespomoćnosti, doživljaj bezvrednosti, gubitak samopouzdanja i samopoštovanja, gubitak seksualnog interesa, osećaj gubitka snage.

bihevioralni simptomi – iritabilnost, projektivnost, nekritično rizično ponašanje, gubitak koncentracije, zaboravnost, eksplozivnost, grubost, preterana osetljivost na spoljašnje stimuluse, npr. buku, svetlo, mirise..., negativni stav prema poslu, ljudima, međuljudski sukobi, bezsaosećajnost, rigidnost, stalna okupiranost poslom, platom, beneficijama, uslovima rada, otpor promenama..., porodični problemi, razvod braka,suicidalni izlaz.

Biljana Rašković-Živković- Savetovalište za mlade Novi Sad