Vesti iz sveta astronomije...

Mask i Bezos - borba za kosmos

http://www.astronomija.org.rs/dogaaji/11758-mask-i-bezos-borba-za-kosmos

Misija na Mars (3): Kružno putovanje ili ne?

http://www.astronomija.org.rs/misije/11760-misija-na-mars-3-kruzno-putovanje-ili-ne

Dovodeno u pitanje teorija o ustrojstvu cele vasione

Otkriće galaktičkog superjata Sarasvati od strane indijskih astronoma kosi se sa teorijom po kojoj imamo predstavu o načinu na koji je formirana celokupna nama poznata vasiona.


Slika 1. Galaktičko superjato udaljeno 4 milijardi svetlosnih godina od nas i prostire se 600 miliona svetlosnih godina preko Velikog zida. credit: http://www.thehindu.com/profile/photographers/PTI/

Grupa indijskih astronoma je nedavno otkrila ogromno galaktičko superjato i nazvala ga Sarasvati. Superjato je udaljeno 4 milijardi svetlosnih godina od nas i deo je [i] Velikog zida na kome se prostire u prečniku od 600 miliona svetlosnih godina. To čini otkriveno superjato među najvećim do sada a ujedno i najudaljenije.

Grupa astronoma je okupljena od strane Među univerzitetskog centra za astronomiju i astrofiziku IUCAA, Inter-University Centre for Astronomy and Astrophysics i Indijskog instituta za naučnu edukaciju i istraživanje IISER, Indian Institutes of Science Education and Research (Puna, država Maharaštar, Indija).

Prvo galaktičko superjato, poznato kao Šeplijevo superjato, Shapley Supercluster je otkriveno 1989-te godine dok je drugo Slounov veliki zid, Sloan Great Wall otkriven 2003-će. Naša Galaksija (Mlečni put) pripada Lanijaki galaktičkom superjatu, Laniakea Supercluster što je otkriveno tek nedavno, odnosno 2014-te godine.

Ovo je prvi put da vidimo neko galaktičko superjato na tako velikom rastojanju. Čak je i Šeplijevo jato osam do deset puta bliže, navodi Somak Rajčauduri, direktor IUCAA i jedan od autora članka objavljenog u Astrofizičkom žurnalu, The Astrophysical Journal.

Profesor Rajčauduri je bio deo grupe istraživača koji je otkrio superjato Šepli, nazvano po astronomu [ii] Herlou Šepliju. U Indiji postoji običaj da galaksijama daju imena po rekama pa je tako Mlečni put nazvan [iii] Akaš Ganga (sanskript: आकाशगंगा ) pa smo došli na ideju da superjato nazovemo po mitskoj reci [iv] Sarasvati (sanskript: सरस्वती नदी), reči su profesora Rajčauduraja. Profesor je zajedno sa doktorom Džojom Badžijem, vodećim autorom studije, započeo proučavanje nebeskog regiona u kome je i otkriven Sarasvati na osnovu podataka dobijenih iz baze astronskih podataka [v] SDSS, Sloan Digital Sky Survey još pre petnaest godina našavši dva međusobno bliska galaktička jata. Profesor Rajčauduraj je došao na ideju da ta dva jata zapravo predstavljaju deo neke mnogo veće grupe, odnosno da je to deo nekog do tada nepoznatog galaktičkog superjata.

Vasionu čine nagomilane povezane strukture i ogromna gotovo prazna među prostranstva – formiranje vasione jedno od najvećih pitanja nauke

Celokupna nama poznata materija posmatranjima dostupne vasione nije ravnomerno raspoređena već su uočljivi gušći delovi načinjeni od galaksija međusobno gravitaciono povezanih u galaktička jata. Ta galaktička jata se takođe međusobno grupišu ali u mnogo veću strukturu a koje na okupu takođe drži gravitacija i naziva se [vi] superjato galaksija. Astronomi su uočili mrežu džinovskih vlakana koja povezuje galaksije i obuhvata praktično ogromna prazna među prostranstva što sve zajedno čini do sada posmatranu vasionu.

Po trenutnom tumačenju nauke, galaksije su rođene unutar vlakana a zatim su se odvojile završivši svoje kretanje u nekom od čvorova mreže. Usput su narasle tako što su privukle ka sebi okolnu materiju na veličinu i raspored u mreži koji danas možemo uočiti posmatranjem. Otkriće superjata Sarasvati može dovesti u pitanje gore navedeno tumačenje jer ogromna struktura kakva je posmatranjem otkrivena najverovatnije nije mogla biti formirana u ranoj vasioni. Kada se posmatra galaktičko superjato četiri milijarde svetlosnih godina udaljeno od nas, tada posmatrač pručava vasionu kakva je bila pre [vii] četiri milijardi godina. Neka je po sadašnjem tvrđenju vasiona stara 13,8 milijardi godina tada navedeno otkriće ukazuje na to da su takve džinovske strukture mogle postojati kada je vasiona bila stara približno svega deset milijardi godina i izazov je za nauku da odgovori na pitanje formiranja ogromnih struktura i uopšte dovodi u pitanje prirodu celokupne vasione, na šta ukazuju i naglašavaju astronomi.

Tamna materija i tamna energija su uvedeni kako bi se objasnilo celokupno ustrojstvo vasione. Tamna energija, sobzirom na njenu masivnost dovodi do toga da se celokupna materija vasione drži na okupu za razliku od tamne energije, čije je poreklo sam prostor i utiče na materiju da se razdvaja. Odnos dva navedena uticaja stvara vasionu kakvu poznajemo.

Teorija je do sada uvek bila poduprta posmatranjima prirode. Tačno je da ravnoteža tamne materije i tamne energije može stvoriti velike strukture u vasioni ali stvaranje ogromnih struktura poput galaktičkih superjata je i dalje otvoreno pitanje, zaključuje profesor Rajčauduraj.

Izvor teksta:

http://www.thehindu.com/sci-tech/science/indian-astronomers-discover-supercluster-of-galaxies-name-it-saraswati/article19276497.ece



[i] CfA2 je džinovska struktura načinjena od galaksija povezanih galaktičkim vlaknima i predstavlja ravan u kojoj se prostiru superjata galaksija. Veliki zid, Great Wall je nazvan "veliki" da bi se ukazala razlika u odnosu na uobičajene galaktičke ravni zbog njegove veličine. Veliki zidovi su relativno retki i svega ih je pet poznatih.

[ii] američki astronom (živeo u periodu 1885 – 1972), prvi koji je tačno odredio veličinu naše Galaksije koristeći se promenljivim zvezdama tipa RR Lira i položaj Sunca u Mlečnom putu. Jedan od njegovih citata kakav priliči jednom naučniku: "In the beginning God", but I say "In the beginning hydrogen" ("u početku Bog " ali ja kažem "u početku vodonik").

[iii] Nebeska reka je mitska reka po nekom starom indijskom verovanju. Verovalo se da je Nebeska reka prečišćena voda iz reke koja izvire sa nebeskog svoda a stari Indijci su zapravo Mlečni put viđen sa Zemlje nazivali tim imenom.

[iv] Sarasvati je mitska reka i božanstvo koje se pominje u Vedskim tekstovima negde u periodu od 1500 do 2000 godina pre nove ere.

[v] najpoznatiji i najuticajniji astronomski projekat pretraživanja i kartografisanja neba http://www.sdss.org/

[vi] galaktičko superjato u tekstu

[vii] svetlosna godina je rastojanje koju svetlost pređe za godinu dana

https://t.co/2IGrP40Ide

A P O D...

Ispitivanja teleskopa “Džejms Veb” na minus -233oC

Završena su ispitivanja teleskopa “Džejms Veb” u ogromnoj kriogenoj komori Džonsonovog (Johnson) kosmičkog centra u Hjustonu. Lansiranje ove unikatne kosmičke opservatorije planirano je za proleće 2019.

Teleskop, koji nosi skraćenu oznaku JWST (James Webb Space Telescope), je prošao kroz tromesečni ciklus testiranja na temperaturi od -233 stepeni Celzijusa. Održavanje ovako niske temperature bilo je omogućeno zahvaljujući dvema konturama hladjenja. Spoljašnja kontura je koristila tečni azot, dok je kroz unutrašnju proticao tečni helijum. Zanimljivo je da su se ispitivanja odvijala bez porekida, čak i u vreme kada je uragan Harvi pogodio Hjuston u avgustu.


Osamnest ogledala Vebovog kosmičkog teleskopa

Kosmički teleskop, koji nosi ime drugog administratora NASA-e Džejmsa Veba (on je 1960-ih koordinisao program “Apolo” osvajanja Meseca), se nalazio u kriogenoj komori 90 dana. Za to vreme, preko stotinu stručnjaka koja su učestvovala u testiranjima, je proveravalo rad individualnih pribora, opreme i sistema na super-niskim temperaturima. Takodje, analizirane su mogućnosti korekcije glavnog ogledala ukupnog prečnika 6,5 metara koje se sastoji od 18 posebnih heksagonalnih ogledala. Poredjanja radi, prečnik ogledala Hablovog (Hubble) teleskopa iznosi dva i po metra. Prijemna površina teleskopa od 15 kvadratnih metara može da registruje talase u mikrometarskom dijapazonu izmedju 0,6µm (narandžasta svetlost) do 28,5µm (srednja infracrvena svetlost).

Uskoro, Vebov teleskop treba da bude dostavljen proizvodjaču, korporaciji “Nortrop Gruman” (Northrop Grumman) u Kaliforniji, gde će mu biti pripojen pogonski blok. Posle toga, biće nastavljena ispitivanja kompletne konstrukcije na vibracije i preopterećenja.

Kada bude lansiran, teleskop JWST će koštati (najmanje) više od deset milijardi dolara. Kada je 1996. pokrenut, cena projekta je bila procenjena na “samo” 1,1 milijardu. Medjutim, kako je vreme teklo, usled mnogo tehničko-projektnih problema, cena je maltene svake godine rasla za po nekoliko stotina miliona dolara, tako da se za vreme administracije predsednika Obame čak govorilo o gašenju projekta.

Teleskop ima dimenzije 20x14 metara (što se u stvari odnosi na toplotni štit) i masu na startu od preko 6 tona. Za napajanje njegove aparature koriste se sunčevi paneli snage 2kW.

Lansiranje kosmičkog teleskopa je planirano u proleće 2019. pomoću evropske rakete-nosača “Arijana 5” (Ariane), sa kosmodroma Kuru, u Francuskoj Gvajani. Vebov teleskop treba da bude postavljen u Lagranžeovu tačku L2 sistema Sunce-Zemlja, na 1,5 miliona kilometara od naše planete.


Pozicija Vebovog kosmičkog teleskopa u tački L2

Posle toga, tokom šest meseci kompletna aparatura teleskopa će biti proveravana. Ako sve bude u redu, ova unikatna kosmička opservatorija će započeti sa posmatranjem najstarijih nebeskih objekata, nastalih odmah posle Velikog praska. Optimalni operativni život Vebovog teleskopa iznosi pet godina, ali se očekuje da će zahvaljujući, sa energetske tačke gledano stabilnom položaju u kosmosu i efikasnom upotrebom pogonskog materijala, biti korišćen duplo duže. Za razliku od Hablovog, Vebov kosmički teleskop nije predvidjen za montažne radove, tako da neće biti specijalnih misija astronauta za njegovo servisiranje.


Vebov teleskop u finalnoj konfiguraciji sa ogromnim termičkim štitom

Autor: Grujica Ivanović

Misija na Mars (4): Koliko dugo će trajati put?

http://www.astronomija.org.rs/misije/11763-misija-na-mars-4-koliko-dugo-ce-trajati-put

https://t.co/jELfk2iMnb

A P O D...

Maunt Vilson teleskop od 100 inča i njegov skoro vršnjak Don Nikolson (1/3)

http://www.astronomija.org.rs/opservatorije/11767-maunt-vilson-teleskop-od-100-inca-i-njegov-skoro-vrsnjak-don-nikolson-1-3

Petnica: Poziv školama iz Srbije za učešće na projektu iz robotike i programiranja

Istraživačka stanica Petnica u saradnji sa partnerskom organizacijom Osijek Software City iz Hrvatske organizuje program dodatnog obrazovanaj namenjen nastavnicima i učenicima srednjih škola iz Srbije i Hrvatske.



Projekat „STEM obrazovanje i nove tehnologije u cilju regionalnog razvoja“ je osmišljen tako da izabrane škole trajno dobijaju paket neophodan za realizaciju savremene nastave i vannastavnih aktivnosti u oblasti robotike, kao i paket obrazovnih programa. Ideja je da se školama na ovaj način pomogne da nakon projekta mogu uspešno svojim učenicima predstavljati robotiku, programiranje, prirodne nauke i inovacije (STEM oblasti).

Obrazovni aspekt projekta traje šest meseci i sadrži seminare u Petnici, Osijeku i aktivnosti u online fazi. Izabrane škole će sa svojim timovima (1 nastavnik i 2 učenika) imati prilike da sa najboljim stručnjacima iz Srbije, Hrvatske, EU i SAD rade na sopstvenoj edukaciju iz oblasti programiranja, robotike, inovativne nastave, kao i drugih tema vezanih za STEM oblasti.

Prvi takav seminar se održava u Istraživačkoj stanici Petnica od 13. do 17. januara 2018. godine. Nakon toga slede aktivnosti unutar samih škola sa robotskim paketom koji dobija svaka škola, kao i online faza učenja i realizacije malih naučnih projekata. Završni seminar se odigrava u Biznis inkubatoru Sveučilišta u Osijeku od 25. do 30. juna 2018. godine. Svi troškovi učešća na ovim aktivnostima su besplatni. Škole koje prođu sve aktivnosti planirane projektom će moći da zadrže dobijeni paket opreme u trajnom vlasništvu.

Konkurs za zainteresovane srednje škole traje od 5. novembra do 10. decembra 2017. godine. Nastavnici koji u ime svojih škola predvode timove treba da popune prijavni formular na ovom linku, kao i da dostave odluku škole da prihvata učešće u ovom obrazovnom programu (u okviru sve tri navedene aktivnosti). Sastavni deo prijave jeste i kratak opis na koji način bi učešće na ovom Projektu, njegove obrazovne aktivnosti i oprema koja se kroz projekat može dobiti, unapredilo rad nastavnika, aktivnosti u školi i interesovanje učenika za STEM.

STEM oblasti koje podrazumevaju prirodne nauke, matematiku i tehnologiju su veoma značajne za razvoj svakog društva. Zbog toga su IS Petnica, i Osijek Software City, sa svim svojim iskustvom u obrazovanju odlučili da uz podršku ambasada Sjedinjenih Američkih Država organizuju obrazovno-naučni program koji za cilj ima i lični razvoj učenika i nastavnika, ali i podizanje kapaciteta škola, i obnovu rada školskih sekcija. Pripremajući mlade ljude da se bave STEM oblastima ovaj projekat ih priprema da budu motor regionalnog razvoja.

Škole koje budu izabrane za učešće u obrazovnom programu se obavezuju da će program ispratiti u celosti, kao i da će dobijeni set za robotiku aktivno koristiti i nakon završetka projekta.

Projekat „STEM obrazovanje i nove tehnologije u cilju regionalnog razvoja“ je podržan od strane ambasada Sjedinjenih Američkih Država u Srbiji i Hrvatskoj.

Više na: http://petnica.rs/stem2018/

Autor: Nikola Božić

Koliko trošimo energije kao civilizacija?

http://www.astronomija.org.rs/nauka/fizika/11769-koliko-trosimo-energije-kao-civilizacija

https://t.co/7pgYVuoOXD

A P O D...

Izgubljen kontakt sa satelitima lansiranim sa kosmodroma Vastočnij

Posle drugog lansiranja sa novog kosmodroma Vastočnij, izgubljen je kontakt sa potisnim blokom “Fregata” na kome se nalazi grupa od 19 satelita. Formirane su dve komisije koje će ispitati šta je dovelo do gubitka satelita.






Drugi start sa Vastočnog

Nastavlja se posrtanje Rusije u kosmosu. Lansiranje satelita “Meteor” sa osamnaest malih komercijalnih satelita završeno je bez uspeha usled problema u radu potisnog raketnog bloka (RB) “Fregata”. Dosadašnji pokušaji, kako sa ruske, tako i sa američke (NORAD) strane, da se na orbiti detektuje raketni blok sa osnovim i propratnim satelitima ne daju rezultata. Po svemu sudeći, “Fregata” nije dospela na orbitu, već je sa svojim korisnim teretom završila u vode Atlantskog okeana. “Meteor” je popunio ‘podvodnu’ grupu ruskih satelita”, napisao je cinično “Komersant”, misleći na seriju neuspelih ruskih lansiranja tokom kojih su sateliti, umesto na orbitu, završavali na dno okeana.

Ovo je bilo drugo lansiranje sa novog ruskog kosmodroma Vastočnij. Obavljeno je 28. novembra primenom rakete-nosača “Sajuz-2.1b” sa gornjim RB “Fregata” (što je u stvari četvrti stepen) na kome se nalazio korisni teret sastavljen od devetneast satelita. Na orbitu je trebalo da bude postavljen ruski meteorološki aparata “Meteor-M 2-1”, kao osnovni korisni teret, dok je osamnest drugih satelita klase malih kosmičkih aparata proizvedenih u Rusiji, Kanadi, Norveškoj, Japanu, Švedskoj, SAD i Nemačkoj lansirano na komercijalnoj bazi.

Šta se desilo?

Prema raspoloživim informacijama, etapa lansiranja sa Vastočnog u kome učestvuju tri stepena rakete-nosača “Sajuz-2.1b” je protekla bez problema. Raketa, proizvedena u kompaniji RKC “Progres” (Samara) je odradila svoj posao i na orbitu, devet minuta kasnije postavila raketni blok (četvrti stepen) “Fregata” koji je proizveden u kompaniji NPO “Lavočkin” (u podmoskovskom gradu Himki). Signal od odvajanju RB “Fregata” od trećeg stepena rakete-nosača je registrovan u prijemnu centru u Murmansku. Vest je prosledjena i, odmah posle lansiranja iz “Roskosmosa” je stigla zvanična vest da je 28. novembra 2017. u 8:41č sa kosmodroma Vastočnij obavljeno lansiranje rakete-nosača “Sajuz-2.1b”. Čak je lansirnom timu na Vastočnom stigla čestitka Dmitrija Rogozina, potpredsednika Vlade zaduženog za vojna i pitanja kosmosa. Prva dva raketna stepena nosača su pala u predvidjene zone. Medjutim, nešto se desilo za vreme odvajanja “Fregate” od trećeg stepena. Vrlo brzo, posle detaljnije analiza podataka primljenih u Murmansku pokazalo se da nešto nije u redu sa orijentacijom RB “Fregata”, pa je nekoliko časova posle prve vesti iz “Roskosmosa” javljeno da je:

“Kao rezultat rada rakete-nosača “Sajuz-2.1b” gornji blok sastavljen od raketnog bloka “Fregata” i kosmičkog aparata “Meteor-M” izbačen na planiranu prelaznu orbitu. Medjutim, za vreme prve planirane seanse veze sa kosmičkim aparatom nije uspelo da se uspotavi veza sa njim zbog toga što satelit nije bio na planiranoj orbiti. U toku je analiza informacija”.


Raketni blok “Fregata”

Posle ovog saopštenja, postoje nekoliko varijanti:

Treći stepen je postavio RB “Fregata” na planiranu privremenu orbitu, ali je usled greške u ciklogramu paljenja raketnog motora S5.92 raketni blok umesto “na gore” krenuo ka Zemlji, ili možda komanda na paljenje motora nije ni prosledjena
Otkaz glavnog motora S5.92, ili kvar na motoru orijentacije čime raketni blok nije bio u stanju da zauzme precizan položaj pred paljenje motora radi prelaska na sledeću orbitu
Kvar u radu trećeg stepena, koji je doveo do nepravilnog odvajanja RB “Fregata”.
Ako je “Fregata” na orbiti, njeni parameti se neznaju i još uvek je rano da se govori o tome da je on završio u okean, kako piše “Komersant”, ili se možda raspao, ili još uvek kruži oko Zemlje pogrešnom orbitom, ali izvan dometa kontrolnih centara (što je malo verovatno). Prema, za sada poznatim informacijama, blok je odvojen od trećeg stepena i obavljeno je prvo od pet planiranih paljenja njegovog motora radi postavljanja različitih satelita na njihove planirane orbite. Posle tog prvog impulse, RB “Fregata” je trebao da dospe na orbitu, u tačku gde bi njegovu trajektoriju fiksirale prateće stanice na Zemlji. Medjutim, “Fregate” nije bilo u toj tački. Ukoliko je on na orbiti, stručnjaci će pokušati sve što je u njihovoj moći, da uspostave kontrolu nad raketnim blokom. On ima dimenzije 3,3m x 1,5m i masu izmedju pet i sedam tona – zavisno od verzije koja se koristi. Glavni motor S5.92 RB “Fregata” je proziveden u firmi KBHM “Isajev” poznatoj po projektovanju raketnih motora koji rade u vakuumu. Njegov specifični impuls iznosi 332 sekunde.


Raketni motor S5.92 bloka “Fregata”

Dve komisije paralelno proučavaju šta se desilo za vreme drugog kosmičkog starta sa Vastočnog. Prvu je formirao rukovodioc državne korporacije “Roskosmos” Igor Komarov, dok je na čelo druge koju je formirala ruska Vlada Jurij Koptjev, inače predsednik naučno-tehničkog saveta “Roskosmosa”. Od zaključaka ovih komisija zavisi hoće li 22. decembra biti obavljeno sledeće lansiranje sa Vastočnog i hoće li, slično posle otkrića serijskih grešaka u montažu raketnih motora drugog i trećeg stepena raketa-nosača “Proton” u Voronješkom KBHA-u (bivši OKB-154), biti preuzete drastične mere u NPO “Lavočkin”, gde se proizvode RB “Fregata”. Podsećamo, posle otkrića grubog narušavanja procesa motaže delova raketnih motora RD-0210 i RD-0211 drugog i motora RD-0212 trećeg stepena RN “Proton”, preko 70 raketnih motora planiranih za lansiranja raketa petnaestak “Proton” je povučeno na detaljnu proveru. Rukovodstvo KBHA je smenjeno a ova kompanija je prebačena pod okrilje vodeće ruske korporacije za razvoj raketnih motora “Energomaš“.

Dva dana pre lansiranja, shodno staroj praksi iz sovjetskog vremena, na Vastočnom je zasedala Državna komisija pod rukovodstvom zamenika direktora “Roskosmodsa” Aleksandra Ivanova koja je dala zeleno svetlo za postavljanje rakete-nosača na lansirnu rampu. Lansiranje je proteklo u redu u 8:41, a u 8:51 obavljeno je prvo paljenje motora RB “Fregeta” radi prebcivanja satelita “Meteor” na planiranu sunčano-sinhronu orbitu visine 800km. Praktično odmah posle prvog aktiviranja motora bloka “Fregata” stigla je vest da je sve u redu, medjutim ispostavilo se da to nije tačno. Druge korekcije orbite, koja je trebala da bude obavljena 60 minuta posle lansiranja, nije bilo, tako da komisije koje istražuju uzroke neuspeha imaju veoma malo podataka na raspolaganju. U potragu za izgubljenom “Fregatom” angažovan je ruski vojni sistem za kontrolu kosmičkog prostora, ali bez uspeha. Oni su, takodje zamolili američki ekvivalent NORAD, ali ni Amerikancima, koji pedantno registruju i uvede u katalog lansiranja svaki objekat koji dospe na orbitu, nije uspelo da pronadju raketni blok. Sada, dan posle ovog fijaska, malo je onih koji veruju da je “Fregata” na orbiti, i da je, najverovatnije usled greške u sistemu za orijentaciji posle prvog impulsa umesto na novu orbitu, krenula u suprotnu stranu, prema Zemlji i završila na dno Atlantika (ono što je uspelo da prodje kroz atmosferu).

Ukupna vrednost ovog projekta je oko 1,65 milijarde rubalja (raketa košta 1,25 milijarde, a RB “Fregata” 377 miliona rubalja), dok je satelit bio osiguran od strane kompanije SOGAZ na sumu od 2,6 milijarde rubalja.

Očigledno, obe komisije će posebnu pažnju da usmere ka RB “Fregeta”, odnosno kako se u NPO “Lavočkin”, kompaniji koja takodje projektuje medjuplanetarne kosmičke aparate (uključujući mesečeve), vrši kontrola kvaliteta svih proizvodnih i procesa testiranja. Podsećamo, pre nekoliko dana je odloženo lansiranje rakete-nosača “Proton” sa kosmodroma Bajkonur koja je upravo pomoću RB “Frageta” trebala da postavi na orbitu angolski satelit “AngoSat 1“ za kraj decembra, upravo zbog tehničkih problema otkrivenim na pogonskim magistralama potisnog bloka.

“Fregata” se pored civilnih lansiranja za potrebe “Roskosmosa”, kao što je bilo ovo, koristi za postavljanje vojnih satelita na orbitu. Kod vojnih misija, stručnjaci Ministarstva odbrane nadziru sve ključne etape u sklapanju RB “Fregata” i tek posle njhovog potpisa on može da bude postavljen na raketu. Za razliku od njih, “Roskosmos” ne nadzire radove u “Lavočkinu, već prepušta internoj kontroli ove kompanije da proverava kvalitet montažnih radova. Zbog toga je komisiji Koptjeva dat još jedan zadatak, da proveri detaljno procese poslovanja i kontrole kvaliteta u NPO “Lavočkin”. Podsećamo, generalni direktor ove organizacije je Sergej Lemeševski, dok je prvi čovek obezbedjenja kvaliteta i pouzdanosti “Roskosmosa” Andrej Kalinovski, koji je donedavno rukovodio kompanijom “Hruničev”, koja proizvodi rakete-nosače “Proton” i “Angara”.

I, pre nego završimo, kako informaciju stižu velikom brzinom, Interfax je od anonimnog izvora upravo javio da je mogući uzrok ovog neuspeha ljudski faktor. “Prema preliminarnim podacima, došlo je do greške u uskladjivanju operacija rakete-nosača i bloka “Fregata”. Zbog toga je prvi impuls obavljen kada RB “Fregata” nije imao orijentaciju koja je neophodna za precizan prelazak na višu orbitu. Raketni blok je skupa sa svim satelitima uleteo u atmosferu i pao u Atlantski okean”.

Medjutim, iz “Roskosmosa” je odmah stigao demanti. Oleg Dmitrijev koji u FGUP CENKI (centru nazemnih kosmičkih službi “Roskosmosa”) rukovodi sektorom praćenja pada raketnih stepenova za vreme lansiranja, je kratko rekao sledeće: “Satelit “Meteor-M” se nalazi u kosmous, veza sa njim ne postoji, na planiranu orbitu nije postavljen”.

Autor: Grujica Ivanović

Maunt Vilson teleskop od 100 inča i njegov skoro vršnjak Don Nikolson (2/3)

http://www.astronomija.org.rs/opservatorije/11771-maunt-vilson-teleskop-od-100-inca-i-njegov-skoro-vrsnjak-don-nikolson-2-3

Anomalije Pionira

http://www.astronomija.org.rs/istorija-70162/11772-anomalije-pionira

https://t.co/DoSkzboEEA

A P O D...

¿Pati li sonda 'Junona' od misteriozne fly-by anomalije?

http://www.astronomija.org.rs/misije/11773-pati-li-sonda-junona-od-misteriozne-fly-by-anomalije

Phaethon dolazi

Phaethon nam donosi zvijezde padalice sredinom decembra



Povremeno, Zemlja na svom putu oko Sunca presjeca putanju poneke komete ili (rijeđe) asteroida. Sredinom decembra astronomi će imati jedinstvenu prigodu istraživati asteroid 3200 Phaethon prilikom njegovog bliskog, najsjajnijeg prolaska u blizini Zemlje. On će sredinom decembra biti najbliže Zemlji, dijeliti će nas „svega” 10.3 milijuna kilometara a sjaj će mu dostići vrijednost od 10.7mag, pretamno za opažanje golim okom ili dalekozorom ali dovoljno svjetlo za istraživanja srednjim i većim amaterskih teleskopima.

Izazov za opažanje je i njegova velika brzina kretanja po nebu od punih 15° na dan. Opasnosti po Zemlju nema, putanja Phaethona je poznata i ne zalazi u potencijalno opasnu poziciju. Udar takvog, deset-kilometarskog asteroida značio bi katastrofu za nas na Zemlji, nešto slično udaru asteroida kod Yucatana koji je prije šesdesetak milijuna godina doveo do izumiranja vrsta.



Phaethon je otkriven 11. oktobra 1983. od strane svemirskog teleskopa IRAS a ubrzo nakon izračunavanja njegove putanje američki astronom Fred Whipple ustanovio je vezu između meteorske skupine Geminidi i ovog asteroida (ponekad se klasificira i kao ex-komet!).

Svake godine početkom i sredinom decembra na našem noćnom nebu imamo prigodu vidjeti mnoštvo sporih i sjajnih meteora (zvijezda padalica) koje prividno „izlaze“ iz radijanta u zviježđu Gemini (Blizanci). Smatramo kako se radi o česticama koje Sunčeva toplina i vjetar „podižu“ sa površine Phaethona prilikom njegova približavanja Suncu, a koji onda u stopu prate ovo nebesko tijelo po njegovoj putanji. Kad se njegova putanja tijekom decembra preklopi sa putanjom Zemlje dio tih čestica uljeće u Zemljinu atmosferu i izgara u koliziji sa atmosferom.

Geminidi su veoma spori naspram drugih meteorskih skupina i veoma sjajni a svake se godine njihova brojnost povećava. Maksimum aktivnosti ove se godine očekuje u noći 13/14 decembra.



Geminidi su relativno novovijeka meteorska skupina, prvi puta zapažena 1862., još uvijek „nepotrošena“ za razliku od primjerice poznatijih, ali znatno starijih, Perzeida koji već desetak i više godina redovno podbacuju u noćnoj predstavi zvijezda padalica.

Phaethon dolazi i sa sobom do/nosi mnoštvo zvijezda padalica, pripremite bar jednu želju na vrijeme.

Autor: Marino Tumpić

https://t.co/AFK5RVxVoc

A P O D...

Maunt Vilson teleskop od 100 inča i njegov skoro vršnjak Don Nikolson (3/3)

http://www.astronomija.org.rs/opservatorije/11775-maunt-vilson-teleskop-od-100-inca-i-njegov-skoro-vrsnjak-don-nikolson-3-3

WFIRST – infracrvena kosmička opservatorija

http://www.astronomija.org.rs/astronomski-instrumenti/11776-wfirst-infracrvena-kosmicka-opservatorija

https://t.co/lNVf3ClZyz

A P O D...

Uticaj kosmičke mreže vlakana na stopu rađanja zvezda


Slika 1. Simulacija izgleda strukture vlakana koje povezuju jata galaksija u bliskoj vasioni. Postoji tok galaksija duž vlakan. Credit: Gregory Rudnick / University of Kansas

Astronom Gregori Rudnik vidi vasionu ispresecanu nečim poput međuzvezdane mreže najmoćnijih autoputeva. Galaktička vlakna – niti materije u nekom od agregatnih stanja razvučene milionima svetlosnih godina preko vasione spajaju jata galaksija kao što javni putevi povezuju različite oblasti na Zemlji.

Galaksije se kreću duž galaktičkih vlakana tako što prelaze iz područja slabe nastanjenosti, odnosno iz ređih sredina u bogatije oblasti vasione. Po saobraćajnoj analogiji, automobili se kreću tako što polaze iz slabije naseljenih mesta ka velegradu krećući se autoputom. U pogledu astronomije, galaksije teže pomeranju ka većim galaktičkim jatima privučene gravitacijom od strane veće koncentracije materije, tvrdi Gregori Rudnik (Gregory Rudnick), profesor fizike i astronomije na Univezitetu Kanzas (država Kanzas, SAD).

Inače, profesor Rudnik želi da prouči šta se dešava sa galaksijama, odnosno kakve promene se dešavaju u njima tokom kretanja duž galaktičkih vlakana. Sobzirom na veliki naučni interes i očekivanja astronomije velikih struktura, Kanzaškom Univerzitetu je obezbeđeno dve stotine osamdeset hiljada američkih dolara od strane Nacionalne Naučne Fondacije NSF, National Science Foundation kako bi predvodili međunarodni tim istraživača koji proučava galaksije u takozvanoj kosmičkoj mreži galaktičkih vlakana.

Ja sam zainteresovan da proučim kakav je uticaj sredine na galaksije koje se u njima nalaze, navodi profesora Rudnik. Dalje u objašnjenju, galaktička vlakna predstavljaju takve sredine gde se galaksije po prvi put susreću sa gušćim sredinama u vasioni. Rudnik želi da utvrdi kako će se prelazak neke galaksije iz ređe sredine u gušći deo vasione odraziti na osobine navedene galaksije. Na primer, kako se menja broj novorođenih zvezda u galaksiji ili promena u njenom obliku. Ako razmatramo saobraćajnu analogiju, kako se neko vozilo približava Kanzas Sitiju, tako je veća i saobraćajna gužva na autoputu. Sve je više vozila koje su u neposrednoj blizini jedna drugom pa se ponekad dogodi i saobraćajna nezgoda, slično sudaru galaksija jer se i galaksije takođe međusobno sudaraju.

Profesor Rudnik i kolege će koristiti više različitih teleskopa širom sveta kako bi posmatrali neutralni vodonik i molekularne oblake u galaksijama koje se kreću duž vlakana. Istraživači očekuju da će uspeti da utvrdi količinu gasa u navednim oblacima. Pomenuti oblaci predstavlja svojevrsno gorivo za formiranje novih zvezda pri čemu taj gas treba da je po pretpostavci ređi u galaksijama koje se kreću duž vlakana u odnosu na gas u galaksijama drugačijih sredina, kao što su usamljene galaksije, grupe i jata galaksija.

Kada se neka galaksija nađe u vlaknu, tada uslovi u kojima se nalazi okolni difuzni gas mogu dovesti do snižavanja stope rađanja novih zvezda u galaksiji, pretpostavljaju istraživači. Svaka galaksija sadrži gas i ukoliko ga ima dovoljno, može doći do njegovog lokalnog zgušnjavanja i stvaranja novih zvezda. Galaksije stalno primaju ali i izbacuju gas stvarajući složene strukture. U slučaju da galaksija stupi u vlakno, okolni gas koji bi trebao da se nađe u galaksiji zapravo postaje deo vlakna. Na taj način galaksija sada ostaje uskraćena za okolni gas. Drugačije rečeno, vlakna predstavljaju dugačke deonice autoputa poprilično oskudno snabdevene gorivom, objašnjava profesor Rudnik.

Tokom istraživanja, koristiće se brojni teleskopi poput Filip Klod teleskop sa Laguna opservatorije u Kaliforniji, zatim IRAM teleskop u Piko Valeti (Španska Sijera Nevada), zatim Nansi radio teleskop u Francuskoj kao i jedan od Nasinih infracrvenih kosmičkih teleskopa WISE, Wide-field Infrared Survey Explorer za širokougaono infracrveno snimanje i pretragu.

Grupa istraživača će istraživati određene galaksije i to na različitim talasnim dužinama elektromagnetnog spektra i na taj način prikupiti informacije o drugačijim osobinama razmatranih struktura. Na primer, istraživači se neće ograničiti samo na zvezde prisutne u galaksijama već će se baviti i gasnim oblacima koji su svojevrsna zvezdana porodilišta novorođenih zvezda.

Gas se može naći u različitim stanjima, odnosno u drugačijem obliku, navodi Rudnik. Dalje u navodu, neutralni vodonik je atom koji se sastoje od jednog protona i jednog elektrona. Ukoliko dođe do sabijanja navedenih atoma, dolazi do njihove kombinacije u obliku molekula vodonika koji se sastoji od dva atoma i predstavlja izvor materijala za stvaranje novih zvezda. Dakle, neutralni vodonik uvučen i sabijen u neku galaksiju prelazi u molekularni oblik a zgušnjavanjem dovodi do rađanja zvezda, odnosno u galaksiji se stvaraju molekularni oblaci koji na kraju i zasijaju. Prateći povećanje sjaja molekularnih oblaka nevidljivog za oko ali vidljivog radio teleskopima, istraživači mogu izmeriti količinu "zvezdanog goriva" kojom se neka galaksija snabdeva tokom vremena. Praktično, praćenjem različitih talasnih dužina, stećiće se potpuniji uvid u ciklus snabdevanja, zagrevanja i oslobađanja gasa neke galaksije. Na primer, posmatranjem emisije jonizovanog vodonika, istraživači će se usredsrediti na određenu talasnu dužinu koja odgovara crvenom delu elektromagnetnog spektra. U tu svrhu, koristiće se odgovarajuća oprema, odnosno gore pomenuti teleskop Filip Klod na planini Laguna u Kaliforniji.

Ako posmatramo atom vodonika i izbacimo iz njega elektron a nakon određenog vremena se vrati (naravno, ne nužno isti elektron) atom emituje svetlost određene talasne dužine, objašnjava Rudnik. Sjaj na toj specifičnoj talasnoj dužini nam govori gde se ovoga trenutka formiraju nove zvezde. Pod "trenutkom" se podrazumeva period u trajanju od pet do deset miliona godina, što je praktično treptaj oka gledano u galaktičkoj astronomiji jer se tek nakon više stotina miliona godina mogu uočiti neke promene, odnosno može se doći do nekog zaključka o evolutivnoj promeni na nekoj galaksiji.

Izvor teksta:

https://phys.org/news/2017-11-cosmic-web-filaments-star-formation.html

1I/ʻOumuamua – šta smo saznali i šta nećemo saznati o međuzvezdanom posetiocu

Nebesko telo otkriveno 19. oktobra na snimcima opservatorije Pan-STARRS, a za koji će se naknadno utvrditi da je snimljeno sa istog mesta i prethodne noći, kao i još 14. oktobra sa teleskopa Catalina Sky Survey, kada se od Zemlje nalazio na svega 0,162 astronomske jedinice, prvo je smatrano (međuzvezdanom) kometom, i shodno tome ponelo oznaku C/2017 U1 (PANSTARRS), a nakon što nije primećena kometska aktivnost, po prvi put u istoriji, ova oznaka je zamenjena asteroidnom u A/2017 U1. Na koncu je Međunarodna astronomska unija, kada više nije bilo sumnje da nebesko telo dolazi iz međuzvezdanog prostora, uvela i novu kategoriju I, te je dobilo punu zvaničnu oznaku 1I/2017 U1 (ʻOumuamua), sa mogućnošću da se ravnopravno označava sa 1I, 1I/2017 U1, 1I/ʻOumuamua, te je dopustila i da se odmah imenuje od strane pronalazača. Odabrano je ime ʻOumuamua, što na havajskom jeziku, ako je verovati, u slobodnom prevodu znači izviđač. Oznaka 1I govori da je ovo prvi otkriveni objekat u klasi međuzvezdanih malih tela, kao što je to slučaj sa Halejevom kometom (1P/Halley) u klasi (kratko-)periodičnih kometa .

Kog oblika (ni)je ʻOumuamua?

Kako bi se odredio oblik nekog nebeskog tela, kada ga nije moguće direktno razlučiti, uobičajeno je da se tokom vremena prati sjaj objekta. U slučaju da je objekat nesferičnog oblika ili da njegovi različiti delovi imaju različit albedo (ugrubo: udeo reflektovane/rasejane svetlosti u odnosu na onu koja pada na njega) moguće je primetiti promene u sjaju tokom njegove rotacije. U prvom slučaju promena nastaje usled promene iznosa površine sa koje se reflektuje svetlost, a u drugom zbog različitog albeda po njegovoj površini.

Podsećam da je objekat u trenutku otkrića bio oko 20-te prividne magnitude, tj. izuzetno malog sjaja i da udaljavanjem od Sunca i Zemlje taj sjaj je dodatno opadao, te su upotrebljivi fotometrijski podaci mogli biti dobijeni samo sa velikih teleskopa. Timovi naučnika su prethodnih mesec dana pokušavali da izmere ove promene u sjaju i da kažu nešto više o periodu rotacije i obliku ʻOumuamua. U različitim studijama dobijeni su vrlo slične vrednosti za period rotacije izražene u satima: 8.1±0.02, ∼8.26, 8.10±0.42. Generalni zaključak je da objekat mora biti veoma izdužen, jer mu sjaj varira od maksimuma do minimuma oko 2 magnitude, a da nema značajne razlike u tom iznosu kada se posmatra u različitim talasnim dužinama, što indicira da nema značajnih varijacija u albedu. Ove varijacije u sjaju objašnjavaju se time da je odnos između najduže i najkraće ose minimalno oko 5 prema 1, a za srednju osu se uzima da je jednaka najkraćoj. U ovom slučaju toku perioda rotacije dolazi do dva minimuma i dva maksimuma sjaja.

Na posletku se pojavilo i istraživanje objavljeno u časopisu Nature, a svesrdno podržano od strane propagandne službe Južne evropske opservatorije, za koje očekivalo da će dati završnu reč o ovom slučaju. Popunjen je ceo medijski prostor informacijama da je period rotacije od 7.34±0.06 časa (koji je statistički značajno različit u odnosu na prethodno pomenute studije), i da je objekat relativnih dimezija minimalno 10 prema 1. Iako u radu, ispravno, tvrde da treća osa, a oko koje se vrši rotacija, može biti bilo koje veličine, u medijima je ovaj objekat predstavljen sa dimenzijama 10:1:1. Ovak odnos je donekle opravdan time da je uobičajeno da se rotacija tela vrši oko najkraće ose, kada je rotaciona kinetička energija minimalna. Pomenuti odnos od 10:1 je minimalan moguć, i važi samo u specijalnom slučaju kada je osa rotacije normalna na pravac gledanja.

U čemu su svi pogrešili?!

Tumbajući asteroidi

Pretpostavka da objekti rotiraju oko najkraće ose, tj. sa minimalnom energijom, nije opravdana u slučaju malih asteroida, reda veličine 100 metara, poput ʻOumuamua. Tumbajući oblik rotacije, koji se može predstaviti kao rotacija oko jedne ose koja precesira, tzv. non-principal axis rotator, može nastati kao posledica sudara sa drugim telom, veoma bliskog prolaza pored masivnog tela kao što je planeta, ili dugotrajnim delovanjem elektromagnetnog zračenja bliske zvezde tj. putem YORP efekta. Jedini mehanizam koji može primiriti tumbanje je disipacija energije u unutrašnjosti objekta, ali je za objekat dimenzija ʻOumuamua vremenska skala na kojoj se to očekuje veoma velika i uporediva sa starošću Univerzuma. Napuštajući matični planetarni sistem kao tumbajući asteroid, što je najverovatnije da se dogodilo odmah posle njegovog nastanka, očekivano je da i dalje bude u tom stanju pobuđene rotacije.

Karakteristično za tumbajuće asteroide, kao što je npr. 4179 Toutatis, je da je promena sjaja složenija, i da postoje dve periodičnosti. Jedna koja potiče od rotacije oko ose, a druga je posledica precesije.

Jigsaw Falling Into Place

Pošto sam već imao prikupljene merenja sjaja iz naučnih radova, a gde je u nekim slučajevima bilo potrebno da se ona skidaju sa grafika, izlaskom rada u Nature-u postalo je očigledno da promene u sjaju nije moguće opisati jedinstvenim periodom! Ovo je pokazalo da je u svim radovima načinjen ozbiljan propust, a koji je u slučaju Nature-a prošao i recenziju.

Analiza podataka prikupljenih različitim teleskopima u različitim opsezima talasnih dužina, a koji u manjim i većim fragmentima tokom pet dana krajem oktobra pokrivaju oko jedan dan posmatranja, iziskivala je posebnu pažnju. Prvo su merenja, po potrebi, svedena na apsolutne magnitude, jer su se tokom tog vremena menjale udaljenosti objekta od Sunca i Zemlje, kao i fazni ugao (ugao koji zaklapaju Sunce i Zemlja gledano sa objekta). Takvi podaci i dalje sadrže sistematske greške, jer se sjaj menja sa talasnom dužinom, što je posledica promene albeda i sjaja Sunca sa istom, i zbog nepoznatih odstupanja u fotometrijskim sistemima među različitim teleskopima. Model je, pored stvarne promene sjaja, morao da uzima u obzir i ova odstupanja.

Kako je već pomenuto, da bi se opisala promena sjaja za tumbajuće asteroide, model mora da sadrži dva perioda. U tom slučaju minimalni model čini suma dva Furijeova reda do prvog harmonika, a koji su različitih perioda. U tom slučaju član sa osnovnim periodom aproksimira asimetriju dve strane asteroida, a prvi harmonik (čiji je period pola osnovnog) daje najviše informacije o izduženosti asteroida. Ovakav model (kod većeg broja posmatranja i do trećeg nekonstantnog člana), čak i kao očigledno gruba aproksimacija, pokazao se upotrebljivim za tumbajuće asteroide u Sunčevom sistemu, i to barem za određivanje postojećih perioda u varijaciji sjaja. Njegova primena u ovom slučaju je jedino problematična usled neupitno velikih amplituda u promeni sjaja, te u slučaju kada se modeluje intenzitet sjaja može dati i nefizička rešenja, poput negativnog sjaja. Tako da je on primenjen i na opisivanje magnituda i iz njih dobijenih intenziteta sjaja.

Složena rotacija

Pokazalo se da je ovakvim modelom uspešno moguće opisati sva objavljena merenja sjaja ʻOumuamua. Dobijena su dva perioda od 7,54+/-0.02 i 8,54+/-0.02 sata. Jedan od njih je period rotacije oko ose, a drugi je posledica precesije čija recipročna vrednost perioda predstavlja razliku recipročnih vrednosti dobijenih perioda. Ukoliko je ʻOumuamua sličnija ćevapu nego pljeskavici tada je verovatnije da je period rotacije 8,54 časova i da precesira periodom od oko 2,7 dana, a u suprotnom je period rotacije 7,54 časa uz isti period precesije.


Na slici je prikazana promena sjaja dobijena pomenutim jednostavnim modelom. Ni jedan od fitova u potpunosti ne opisuje stvarne promene sjaja, ali se oba slažu u periodičnostima koje se javljaju usled složene rotacije ʻOumuamua. Crvenim su obeleženi trenuci u kojima postoje fotometrijska merenja, i na osnovu kojih je rekonstruisana promena sjaja tokom šest dana krajem oktobra.

Ovakav vid rotacije govori i o tome da je odnos maksimalnog i minimalnog projektovanog preseka oko 10:1, što bi moglo, da se našalimo, odgovarati Klarkovom monolitu dimenzija 9:4:1, ali nažalost monolit ne odbija svetlost.

Dodatna posmatranja sa Hablovog svemirskog teleskopa eventulano će pokazati da li je ova kombinacija perioda baš ona prava, jer je sasvim moguće da sa usled ovako fragmentiranih posmatranja može postajati i neka druga kombinacija.

Zašto nećemo saznati odakle je došao?

Mada su se pojavili prvi radovi koji pokušavaju da utvrde iz okoline koje zvezde je došao ovaj objekat, lako je pokazati da to, po svemu sudeći, nećemo saznati.

Trenutno je greška u određivanju brzine kojom je ovaj objekat susreo sa Sunčevim sistemom oko 20 m/s, što je manje od promila te brzine koja je oko 26 km/s. Procenjujem da će na osnovu podataka sa Hablovog svemirskog teleskopa, koji će ga posmatrati do kraja ove godine, ona pasti na svega oko 0,5 m/s. Samo ova greška, a ne računajući i grešku u pravcu, narasta u neodređenost udaljenosti ʻOumuamua od 1 svetlosne godine za 600 milona godina. Iznos ove neodređenosti u tom trenutku je toliki da više sa sigurnošću ne možemo reći ni kojoj zvezdi je objekat najbliži. Kako je prosečna starost ovih objekata oko 5 milijardi godina, a koliko i traje putovanje kroz međuzvezdani prostor, ovih 600 miliona godina bilo bi najverovatnije premalo da računski dosegnemo do njegove matične zvezde.

No, realnost je potpuno obeshrabrujuća zbog nepoznavanja tačnih udaljenosti i kretanja zvezda Mlečnog puta. I nakon trenutno aktivne misije Gaia, koja će sa velikom tačnošću odrediti položaje i brzine za oko 1 milijardu zvezda, greške u njihovim brzinama će ostati velike, tj. oko 0,5 km/s. Ovo će predstvaljati dominantan izvor neodređenosti, koja će diktirati uspešnost ove potrage. Bilo kakvo pozdanije predviđanje položaja zvezda u Galaksiji biće svedeno na tričavih par miliona godina, što je oko 1000 puta kraće od potrebnog vremena koje bi potencijalno omogućilo da nađemo polazni sistem ʻOumuamua.

Buduće misije koje bi mogle unaprediti znanje o položjima i kretanju zvezda, u žižu će dovesti i druge probleme u potrazi, jer ovaj objekat se približavao i drugim zvezdama, mada izrazito malo verovatno da je to bilo blizu kao našoj, i svaki put po malo menjao putanju kroz Galaksiju. A sve bi to trebalo modelovati. Da ne spominjemo gravitacione poremećaje džinovskih molekularnih oblaka, neodređenosti i promenljivost Galaktičkog potencijala…

Ne treba zaboraviti i da je prosečna brzina nasumičnih kretanja zvezda, pa i ovog objekta, reda veličine 10 km/s, što znači da je mogao na put krenuti iz gotovo bilo koje tačke Mlečnog puta, ako je taj put trajao milijardama godina. Možda je matična zvezda skrivena i sa druge strane Mlečnog puta. Možda je već i završila svoj zvezdani vek, ako je bila nešto masivnija od Sunca.

Autor: Igor Smolić

https://t.co/mPfWUf9UL8

A P O D...

O multiverzumu i kraju Vasione (Prvi deo)

http://www.astronomija.org.rs/nauka/astronomija/11783-o-multiverzumu-i-kraju-vasione-prvi-deo