Vesti iz sveta astronomije...

Udar asteroida od 500 kilometara

Udar u Zemlju tela prečnika jednog metra zabeleže svi mediji u svetu. Udar tela prečnika jednog kilometra izazvao bi teške posledice. Udar tela prečnika 10 kilometara uništio bi sav složeni život na planeti. A šta bi bilo kada bi u Zemlju udario gvozdeni asteroid prečnika 500 kilometara? Pogledajte simulaciju tog udara.

https://t.co/i70O0WAvvr

A P O D...

Misija na Mars (5): Sleteti na Mars ili ne?]Misija na Mars (5): Sleteti na Mars ili ne?

http://www.astronomija.org.rs/misije/11786-misija-na-mars-5-sleteti-na-mars-ili-ne

https://t.co/mkp4JR2YgJ

A P O D...

HOUBOLT - čovek koji je okrenuo istoriju

Na press-konferenciji u julu 1962. NASA je i zvanično objavila svetu da će za manje od sedam godina poslati ljude na Mesec i ispuniti Kenedijev amanet. U velikoj meri odluka koju je donela kosmička agencija oslanjala se na trud Johna C. Houbolta, skromnog inženjera iz Nasinog centra Langley, koji je preminuo pre pet godina u 95. godini. Houbolt će biti upamćen kao otac arhitekture 'Apollo' programa. Moguće je da bez Houbolta Amerika ne bi stigla na naš satelit 1969. Bar tako kaže legenda. Ali, da li je bilo baš tako?



U svim 'Apollo' misijama, jedna raketa – veliki 'Saturn V' – slala je po dva kosmička broda oko Meseca: komandno-servisni modul (CSM) i lunarni modul (LM). Jedan od njih – očigledno LM – sletao je na površinu sa dvojicom astronauta, dok bi treći član posade ostajao da ih čeka u orbiti u CSM. Nakon okončanja misije, dvojica putnika su koristila uzletni stepen LM i pridruživala se partneru u orbiti. Potom su zajedno u CSM-u kretali ka Zemlji i tri dana kasnije ljuljuškali se u toplim vodama Tihog okeana čekajući helikopter sa nekog nosača... Ova komplikovana arhitektura je imala ime: LOR (Lunar Orbit Rendezvous), koje je upućivalo na detalj da su CSM i LM morali da se spoje u mesečevoj orbiti kako bi obavili svoju misiju.

Danas nam izgleda prosto nemoguće da zamislimo nekakav drugačiji način putovanja na Mesec od LOR šeme koju su primenjivali brodovi 'Apollo'. Zapravo, čak su i Sovjeti planirali istu šemu za svoj lunarni program 'Н1-Л3' koji, kao što znamo, nikada nije ostvaren . Ali kada je Kenedi održao svoj poznati govor 25. maja 1961. i pozivao Ameriku da stupi na Mesec pre 1970, niko zapravo nije imao pojma kako poslati ljude na površinu našeg prirodnog satelita. Pogotovu ne LOR metodom. Tada su mnogo popularnije bile metoda EOR i tzv. 'direktno uzletanje' (engl. direct ascent). EOR je skraćenica od Earth Orbit Randezvous i, kako to ime sugeriše, podrazumevalo je montiranje velike lunarne kompozicije u Zemljinoj orbiti, za šta su bila neophodna lansiranja 4-5 najjačih raketa. S druge strane, direktno uzletanje je rešavalo problem brutalnom silom, tj. lansiranjem jednog jedinog velikog lunarnog broda, ali uz pomoć gigantske rakete-nosača.



Preuzmite e-knjigu u PDF formatu
(23 strane, 3,1 MB)
http://www.astronomija.org.rs/images/stories/Astronautika/nasa/istorija/Houbolt/Houbolt.pdf

Autor: Draško Dragović

https://t.co/8PQkf8tPKy

A P O D...

https://t.co/lUhXxtTvJS

A P O D...

'Voyager 1' uključio motore posle 37 godina!

http://www.astronomija.org.rs/misije/11795-voyager-1-ukljucio-motore-posle-37-godina

Misija na Mars (6): Planiraj svoju misiju

U ovoj relativno kratkoj seriji predavanja koja predstoje, zajedno ćemo razmotriti neke od izbora koji leže pred NASA–om prilikom praniranja njihovih misija ka Marsu. Na kraju predavanja, pred sobom ćeš imati odabrane ciljeve i sve ono bitno što ćeš naučiti o planiranju misije na Mars da bi te ciljeve mogao sprovesti u delo.

Predpostavimo da si posle ovih predavanja postao toliko pametan da su te izabrali da budeš planer buduće misije za Mars. Tvoj poslodavac zna jako malo o kosmičkim putovanjima; on jednostavno želi da budu prvi koji će poslati misiju na daleki Mars. Ima velike ali ne i nepresušne izvore finansija. Tvoj prvi korak je da ga edukuješ o činjenicama vezanim za pretstojeći svemirski let i o svim brojnim "za" i "protiv" opcijama.

Prikaži mu bar po jednu prednost svakog izbora. Naprimer, koje su prednosti puta u jednom pravcu u odnosu na kružni put? Koje su prednosti kružnog puta nad onim u jednom pravcu? Pokušaj da budeš što određeniji.
Jedan pravac prema kružnom putu
Sa posadom prema bez posade
Hohmann prema brzom putu
Sletanje prema kruženju

Tvoj sledeći zadatak je da mu pomogneš da odredi svrhu misije, te tako pažljivo izabere parametre misije. Postaviće ti neka od sledećih pitanja:
– Koje opcije bi ti izabrao kada bi ti cilj bio pribavljanje podataka o hemiji tla?

– Koje opcije bi ti izabrao kada bi ti cilj bio pribavljanje podataka o eventualnim nalazištima vode ispod površine?

– Kako bi isplanirao seriju misija koje bi za cilj imale uspostavljanje buduće stabilne kolonije ljudi na Marsu?

C. Sada je na tebe red: Predstavi ukratko misiju onako kako ste je ti i tvoja ekipa stručnjaka isplanirali – svrhu, parametre, i mnoge druge korisne detalje koji će uticati na uspešnost misije.


Mrtva pustinja Marsa će možda da bude izazov za buduće kolonizatore sa Zemlje. Ima planova de se dugotrajnim procesima ova daleka i za nas intrigantna planeta polako teraformira, tj. učini zemljolikom i pogodnom za život. Ljudi tek treba da dokažu na svojoj planeti da su spremni i sposobni da stvore i održavaju ugodne uslove za život. Za sada izgleda kao da nam to slabo ide od ruke.

Autor: Draško Dragović

Interesantne činjenice o Marsu

http://www.astronomija.org.rs/sunev-sistem-74117/planete-43591/mars-43753/11794-interesantne-cinjenice-o-marsu

https://t.co/Hyz8EIN1bZ

A P O D...

O multiverzumu i kraju vasione (Drugi deo)

http://www.astronomija.org.rs/nauka/astronomija/11796-o-multiverzumu-i-kraju-vasione-drugi-deo

Vojadžeri - najveći putnici u istoriji

Svakako jedno od najvećih pregnuća koje su čovekov mozak i tehnologija ostvarili u svojoj dugoj istoriji pokušaja razumevanja prirode i sveta oko sebe jeste i jedna, u to vreme ne tako pretenciozna kosmička avantura, poznata kao 'Grand Tour' – Veliko putovanje letilica 'Vojadžer' (engl. Voyager – putnik). U septembru ove godine sonde su ušle u svoju petu deceniju.



Kada je 1971. godine počelo da se razmišlja o naučnim aspektima ove spektakularne misije, NASA je morala da između grupe od preko 500 naučnika, koji su upravljali raznih naučnih programa, izabere samo njih 108. Oni su bili predstavnici 36 obrazovnih institucija (univerziteta i viših škola) i laboratorija iz SAD i drugih zemalja sveta[1]. Odabrani naučnici su zatim podeljeni u 13 timova koji su odabrani za sprovođenje nezavisnih istraživanja u okviru buduće misije.

U to vreme, 'Vojadžeri' su u tehničkom smislu bili najnaprednije tvorevine koje je ljudska ruka ikada proizvela. Sâme letilice su građene punih 5 godina, ali kada su nakon dvanaestogodišnjeg funkcionisanja uspešno izvele sve svoje prvobitno zacrtane zadatke, i plus toga posetile dve spoljne divovske planete, Uran i Neptun, krv, znoj i suze inženjera i naučnika koji su to izveli višestruko su se isplatili. Svet je konačno ugledao takvu sliku solarnog sistema o kojoj niko do tada nije ni sanjao.

NASA je kosmičke sonde-blizance 'Vojadžer 1' i 'Vojadžer 2' lansirala tokom leta 1977. godine sa uzletišta Kejp Kanaverala, sa Floride, u razmaku od samo 16 dana. Kao što je još na početku bilo predviđeno, prioritetni zadatak im je bio da iz neposredne blizine prouče Jupiter i Saturn, Saturnov prsten, kao i veće satelite ovih planeta, s naročitim akcentom na tajanstveni Titan.

Kako su letilice tokom godina napredovale kroz Sunčev sistem, tako je daljinskim komandama sa Zemlje vršeno softversko reprogramiranje njihovih zadataka, omogućavajući izvršavanje daleko složenijih zahteva nego što je primarno bilo zacrtano u vreme poletanja. Umesto misije kojoj je u planu bila posete dvema planetama, uspeli su da je modifikuju u ekspediciju u koju su uključene četiri planete, a umesto planiranih 5 godina, životni vek sondi je produžen na 40 i više godina.

'Vojadžeri' su uspeli da istraže sve četiri džinovske planete našeg sistema, 48 njihovih satelita kao i neobične sisteme prstenova i magnetskih polja koje svaka od ovih planeta ima, potvrdivši da do tada praktično ništa nismo znali o njima.

Sve do pre koju godinu ove letilice su slale obilje korisnih podataka sa ivica heliosfere, same granice solarnog sistema. Danas su tako daleko, da do nas stižu tek slabi signali o ultraljubičastim izvorima među zvezdama i ništa više...

[1] To su: Kanada, Danska, Nemačka, Francuska, Švedska i Velika Britanija.



Preuzmite e-knjigu u PDF formatu
(56 strana, 5,3 MB)
http://www.astronomija.org.rs/images/stories/ikonice/download.jpg

https://t.co/ChqktSLjOb

A P O D...

Meteorski krater u Arizoni

http://www.astronomija.org.rs/sunev-sistem-74117/planete-43591/zemlja-90410/11801-meteorski-krater-u-arizoni

Neobična priča o otkriću asteroida

http://www.astronomija.org.rs/sunev-sistem-74117/asteroidi-60008/11800-neobicna-prica-o-otkricu-asteroida

https://t.co/w8YHs75JxW

A P O D...

New Horizons - problemi u istraživanju Kajperovog pojasa

http://www.astronomija.org.rs/misije/11802-new-horizons-problemi-u-istrazivanju-kajperovog-pojasa

Pedeset godina od otkrića pulsara – zasluga astronomkinje Džoselin Bel

http://www.astronomija.org.rs/galaksije/zvezde/11804-pedeset-godina-od-otkrica-pulsara-zasluga-astronomkinje-dzoselin-bel

https://t.co/uFqRt2Q7JS

A P O D...

Algoritam oborio “Fregatu”

Komisija “Roskosmosa” koja proučava šta je dovelo do problema prilikom postavljanja satelita “Meteor-M” i propratnih komarcijalnih malih satelita pomoću raketnog bloka (RB) “Fregata”, saopštila je rezultate istrage.

Posle lansiranja sa kosmodroma Vastočnij pomoću rakete-nosača (RN) “Sajuz-2.1b” 28. novembra 2017, RB “Fregata” sa korisnim teretom je umesto na planiranu orbitu završio na dno Atlantskog okeana. Do gubitka korisnog terete je došlo zbog, kako se kaže u saopštenju “Roskosmosa”, “neprognoziranog ponašanja RB posle njegovog odvajanja od RN.”

Raketa-nosač “Sajuz-2.1b” je odradila bez problema, takodje nisu otkrivene greške u planiranju operacija RN i RB. Gornji deo RN sastavljen od RB “Fregata” i korisnog terete je odvojen u planiranu tačku. Posla odvajanja, sistem upravljanja RB je dao komandu za početak orijentacije RB; “Fregata” je trebala da se okrene tako da zauzme neophodni uglovni položaj pred paljenje glavnog motora i prelaska sa početne na sledeću orbitu. Medjutim, RB je zauzeo nepravilan uglovni položaj, uključen je glavni raketni motor i “Fregata” je umesto na planiranu orbitu, krenula na dole, ka Zemlji i završila na dno Atlantskog okeana.



“Krivac” je pronadjen u algoritmu softverskog paketa razvijenog pre 20 godina, koji nije “razumeo” azimute RB posle njegovog odvajanja koji su samo za vreme zimskih lansiranja sa Vastočnog na solarno-sinhronu orbitu zaokrenuti za 180 stepeni. Pre ovog incidenta, “Fregata” je 61 put uspešno odradila posao i na orbitu postavila više od 200 kosmičkih aparata, ali je njen softverski paket sistem upravljanja bio isprogramiran za uslove lansiranja sa Bajkonura, Plesecka i iz Kurua. Ovakvi zaokreti nisu bili potrebni za lansiranja sa ovih kosmodroma. Spomenuli smo zimsko lansiranje, kao još jedan faktor, budući da se zone gde padaju odbačeni stepenovi RN menjaju u zavisnosti od sezone lansiranja. Da je, na primer lansiranje obavljeno za vreme letnjih meseci, zone pada delova RN bile bi na drugim lokacijama, tako da bi što bi ugao odvajanja RB od RN bio drugačiji, pa bi ta ista “Fregata”, sa istim korisnim teretom i istim softverom u sistemu upravljanja odradila posao bez problema.

U stvari, algoritam je sekundarni krivac; osnovni krivac, u ovom slučaju je odsustvo koordinacije izmedju NPO “Avtomatika”, gde se razvijaju sistemi upravljanja leta RN i firme NPC AP, odgovorne za projektovanje sistema upravljanja leta RB “Fregata”. Tome se takodje može dodati neodgovornost proizvodjača RB “Fregata” NPO “Lavočkin” koji je morao da uskladi ove nedorečnosti izmedju dve ruske škole razvoja raketno-kosmičkih sistema upravljanja.

Rešenje ovog problema je veoma jednostavno – biće doradjen algoritam sistema upravljanja prostorne orijentacije RB “Fregata”, naravno uz primenu novih tehnika modeliranja različitih uslova odvajanja RB od RN. Neobično je da ovakva modeliranja, koja se obavljaju svakodnevno u organizacijama koje se bave daleko jednostavnijim biznisom, nisu sprovodjena znajući da lansiranja sa Vastočnog nisu isto što i lansiranja sa Bajkonura.

Ovde bih da dodam primedbe koje je u vreme donošenja odluke o mestu gradnje kosmodroma Vastočnog izneo tada prvi čovek RKK “Energija” Vitalij Lopota. On je izrazio zabrinutost zbog komplikovanih procedura lansiranja korisnog tereta sa Vastočnog na različitim orbitama, na zone pada odbačenih stepenova i uslova spašavanja kosmonauta za vreme svih etapa lansiranja, posebno kada radi treći stepen.

Ovaj problem se neće mnogo odraziti na planove lansiranja. Samo nekoliko dana posle incidenta sa “Fregatom”, RN “Sajuz-2.1a” je sa Plesecka bez problema lansirala jedan vojni satelit, dok se lansiranje RN “Zenit” sa angolskim satelitom krajem decembra sa Bajkonura neće odložiti. Medjutim, treće lansiranje sa Vastočnog planirano takodje krajem decembra sa RB “Fregata” je odloženo za kraj januaru 2018, dok se ne obave neophodne simulacije doradjenog.

Autor: Grujica Ivanović

Četiri razloga zbog kojih Indija postaje 'big in space'

http://www.astronomija.org.rs/dogaaji/11808-cetiri-razloga-zbog-kojih-indija-postaje-big-in-space

https://t.co/WgKYKdvaez

A P O D...

Australija formira kosmičku agenciju

Australija planira da konačno formira nacionalnu kosmičku agenciju. Kažem “konačno”, iz prostog razloga što je neshvatljiva bila višedecenijska nezainteresovanost svih Vlada ove visoko-razvijene države za razvoj nacionalnog kosmičkog programa uprkos veoma čvrstim vezama sa NASA-om.



Prvi Australijanac u kosmosu – okeanolog Pol Skali-Pouel – je leteo na spejs šatlu još 1984. Posle njega, Australijanac Endrju Tomas rodom iz Adelajda, je kao poslednji američki astronaut proveo četiri meseca na ruskom orbitalnom kompleksu “Mir”. Upravo sam astronauta Tomasa pre nekoliko godina pitao u Brizbejnu hoće li uskoro Australija postati kosmička država. Odgovorio je – “teško, moraće mnogo toga da se promeni u glavama političara”.

Elem, na nedavnom Međunarodnom kongresu astronautike u Adelajdu, objavljeno je da vlada premijera Turnbula planira do marta 2018. da formira nacionalnu kosmičku agenciju u okviru Ministarstva industrije, inovacije i nauke. Tada je rečeno da to sigurno neće biti agencija tipa NASA-e (iako NASA u stvari i nije agencija), već agencija koja odgovara ovoj državi i njenoj industriji. Kosmička industrija Australije od četiri milijarde dolara već zapošljava gotovo 12,000 ljudi, tako da će nacionalna kosmička agencija, pored podrške razvoja novih nano-tehnologija, koordinisati rad organizacija uključenih u kosmički biznis.

Australija je veoma aktivna u sferama istraživanja kosmosa još od ranih 60-ih prošlog veka, kada su Evropljani iz centra Vumera lansirali svoje prve rakete-nosače “Evropa”, preteče “Arijane”. Četiri radio-teleskopa ove države (uključujući čuveni Parkes koji sam posetio pre desetak godina) su deo NASA-ine mreže praćenja leta kosmičkih aparata u dubokom kosmosu, još iz vremena “Apola”. Australijanci sa ponosom kažu da su prvi snimci Nila Armstronga na Mesecu u julu 1969. omogućeni upravo zahvaljujući njihovim radio-teleskopima.



Autor: Grujica Ivanović

Kina osvaja Mesec i Mars

Kina namerava da prema Marsu lansira kosmički aparat oko 2020, a da deset godina kasnije obavi prevoz uzoraka tla sa Crvene planete.

Glavni konstruktor projekta Čžan Žun Cjao je izjavio da Kina planira da za vreme jedne misije postavi apparat na orbitu oko Marsa, a da na njegovu površinu spusti lender sa marsohodom mase oko 200kg. U misiji |e biti korišćena 13 naučna instrumenta – sedam na orbiteru, a šest na planetohodu. Orbitalni aparat će prikupljati podatke o atmosferi Marsa, njegovom elektromagnetnom polju, temperature planete i snimati površinu. Za to vreme, marsohod će proučavati površinu Crvene planete i isprobati sisteme za zahvat uzoraka tla koji će kasnije biti korišćeni u misiju transporta materijala sa Marsa na Zemlju.



Sledeće godine, Kina namerava da obavi misiju “Čange-4” (Chang’e) prevoza uzoraka tla sa Meseca. Podsećamo, poslednji put su uzorci sa Meseca doneti sada već tako daleke 1976. pomoću sovjetske “Luna-24”. Do kraja ove decenije biće obavljena još jedna kineska spektakularna mesečeva misija “Čange-5” – prvo spuštanje jednog kosmičkog aparata na suprotnu stranu Meseca (sa lunohodom).

Pored Meseca i Marsa, Kina će 2036. lansirati aparat prema Jupiteru, a 2046. ka Uranu.

Autor: Grujica Ivanović