Ekologija

OPASAN OTPAD IZ SRBIJE U BAČKU PALANKU



Neki оpštinski funkcioneri u Bačkoj Palanci pokušavaju da amortizuju dela koje je počinila rukovodilac Odeljenja za urbanizam i građevinarstvo u Opštini Bačka Palanka Marija Kolarov, na način da javnosti plasiraju priču da je dozvolu za skladištenje opasnog otpada dao Pokrajinski sekretarijat u Novom Sadu a da oni sa tim nemaju ništa, niti su za to znali.

Tačno je da je tu dozvolu izdao Pokrajnski Sekretarijat u Novom sadu ali je načelno odobrenje kroz dokument POZITIVNO MIŠLJENJE, u ime Odeljenja za urbanizam i građevinarstvo Opštine Bačka Palanka, dala Marija Kolarov i oni koji stoje iza nje.

Po zakonima kojima se reguliše ta oblast, uključujući i osnovni Zakon o zaštiti životne sredine, kojih su se navedena gospoda trebala pridržavati, to mišljenje je moralo biti negativno iz sledećih razloga:

1. Plan generalne regulacije Bačka Palanke ne predviđa skladište opasnog otpada na poziciji gde se sada nalazi,
2. Plan detaljnje regulacije za taj deo grada /blok „33“/ ne postoji, a ukoliko bi postojao, takvo skladište OPASNOG OTPADA se tu ne bi moglo nalaziti,
3. Skladište opasnog otpada je g-đa Marija Kolarov smestila tačno pored silosa u kojem se nalaze žitarice od kojih se pravi hleb za stanovnike Bačke Palanke i za celu opštinu,
4. Skladište OPASNOG OTPADA se nalazi na nultoj udaljenosti od porodičnih kuća,
5. Skladište OPASNOG OTPADA se nalazi neposredno uz državni put II reda, što je takođe zakonom zabranjeno,
6. Ne postoje adekvatni objekti za skladištenje OPASNOG otpada jer su postojeći zastareli i imaju upotrebnu dozvolu staru preko 30 godina,
7. Objekat u kojem je smešten OPASAN OTPAD je nekada korišćen kao skladište sekundarnih proizvoda i sirovina a ne opasnog otpada.

DA JE G-ĐA KOLAROV SVE OVO RAZMOTRILA I EVIDENTIRALA, I DA JE PRETHODNO PRIBAVILA I MIŠLJENJA DRUGIH ORGANA I UDRUŽENJA (KAKO TO ZAKON NALAŽE), REZULTAT BI BIO DAVANJE NEGATIVNOG MIŠLJENJA ZA IZDAVANJE DOZVOLE DA SE OPASAN OTPAD SKLADIŠTI U GRADU NA NAVEDENOJ LOKACIJI.

DA LI JE OVDE U PITANJU NESAVESTAN RAD ILI..?

Objavljujemo vam isečak iz Valjevskih novina, SA KONKRETNIM PRIMEROM KAKO JE POSTUPALA I ZBOG ČEGA JE GRADSKA UPRAVA VALJEVA ODBILA TJ. DALA NEGATIVNO MIŠLJENJE OVOJ FIRMI DA U NJIHOVOM GRADU SKLADIŠTI OPASAN OTPAD, BEZ OBZIRA ŠTO FIRMA „KEMIS“ IMA SEDIŠTE UPRAVO U VALJEVU.

Na žalost, ono što nije prošlo tamo, kod nas je bez ikakvih ograničenja prihvaćeno!

Tekst čitaoca magazina Ekologija iz Bačke Palanke

SRBIJA DOZVOLILA ŠTETNO ZAKOPAVANJE ŽIVOTINJSKOG OTPADA



Radnici Poljočuvarske službe u Kikindi otkrili su pre nekoliko dana slučajeve seče i krađe leševa uginulih tovljenika u blizini jedne od farmi u Mokrinu. Negde u isto vreme nadležni su na deponijama smeća u Feketiću i Lovćencu našli veliku količinu kostiju životinjskog porekla. U slučaju Kikinde, Veterinarska inspekcija je službenom kontrolom utvrdila da se na svinjogojskoj farmi u Mokrinu leševi uginulih životinja tretiraju i zakopavaju na zakonom propisan način. A životinjski otpad iz Feketića i Lovćenca je prebačen u somborsku Veterinarsku ustanovu Proteinka, koja se trenutno jedina u Srbiji bavi preradom životinjskog otpada, a slučaj je prijavljen i resornoj republičkoj inspekciji.

Iako je u poslednjem izveštaju o napretku Srbije u procesu pridruživanja Evropskoj uniji ocenjeno da je trenutno najgore stanje baš u oblasti zaštite životne sredine, ministarka poljoprivrede i zaštite životne sredine Snežana Bogosavljević Bošković potpisala je 2. februara ove godine izmenu i dopunu Pravilnika o načinu razvrstavanja i postupanja sa sporednim proizvodima životinjskog porekla, veterinarsko-sanitarnim uslovima za izgradnju objekata za sakupljanje, preradu i uništavanje sporednih proizvoda životinjskog porekla, načinu sprovođenja službene kontrole i samokontrole, kao i uslovima za stočna groblja i jame grobnice.

Najnovijom izmenom dozvoljeno je zakopavanje i spaljivanje leševa životinja. Kako se navodi, to može da se radi na stočnom groblju, jami grobnici, kao i na licu mesta “uz primenu mera koje obezbeđuju kontrolu rizika po javno zdravlje i zdravlje životinja”.

U izmeni Pravilnika navodi se da se sve to može raditi “ako objekti za preradu i uništavanje sporednih proizvoda životinjskog porekla ne rade, ili je premašen njihov kapacitet”.

Da je kapacitet Proteinke u Somboru odavno premašen, potvrđuju i slučajevi u kojima leševi životinja nekada i nedeljama stoje u dvorištu domaćina i čekaju na reakciju nadležnih službi. Zrenjaninsko JKP Čistoća i zelenilo u izjavi novinarima je čak potvrdilo da je do problema u radu lokalne Zoohigijene došlo jer Proteinka, zbog preopterećenosti poslom, nije u mogućnosti da bez odlaganja odgovori na poziv te zrenjaninske službe, već se na poziv odazove u roku od sedam do 15 dana, što u velikoj meri otežava rad zbog nedovoljnog smeštajnog kapaciteta. Javnost je sredinom januara obaveštena o slučaju koji se desio u Bečeju, gde su trupla osam uginulih krava i teladi stajala čak 20 dana. Novinarima je tada u lokalnoj službi Zoohigijene objašnjeno da se iz kafilerije već duže vreme ne odazivaju na pozive iz Bečeja.

Zbog sličnog incidenta udruženje Link plus podnelo je prijavu protiv JP Čistoća iz Stare Pazove zbog sumnje da se sa leševima životinja ne postupa na adekvatan način. To udruženje je uz prijavu dostavilo i fotografije na kojima se vide leševi domaćih životinja, razbacani po dvorištu objekta Čistoće, dok su žive životinje u neposrednoj blizini.

Somborski aktivisti pokreću sudski spor

Danijel Mirkov iz neformalne grupe građana koja je prošle godine organizovala niz protesta protiv Proteinke u Somboru, nakon čega su reagovale i republičke, pokrajinske i gradske inspekcije, ocenio je za VOICE da je najnovija izmena zakonske regulative, kojom se dozvoljava zakopavanje i spaljivanje leševa životinja, doneta upravo zbog Proteinke i nemogućnosti te kompanije da obradi silnu količinu životinjskih leševa, konfiskata i uginuća, koje, kako je istakao, uporno u enormnim količinama svakodnevno prikuplja sa teritorije cele Srbije jer je trenutno jedina aktivna kafilerija.

On je podsetio da je inđijska fabrika Energozelena od novembra prošle godine u sporu sa Srbijom pred međunarodnim sudom u Vašingtonu i ocenio da je neminovno da će se taj proces završiti u korist belgijske kompanije.

“Budžet će potom ponovo morati isplatiti ogromnu odštetu pomenutoj fabrici, jer po svaku cenu nekome iz vrha vlasti odgovara da somborska fabrika u ovom momentu ima potpuni monopol i da ogromne količine novca završavaju u džepovima visokih funkcionera vladajuće koalicije, uzimajući u obzir kadar na čelu somborske fabrike i državno stopostotno vlasništvo nad njom”, tvrdi Mirkov.

On je dodao da je ovakva zakonska regulativa skandalozna po zdravlje ljudi i zagađenje životne sredine, jer se u njoj uopšte ne navodi koje su to “mere koje obezbeđuju kontrolu rizika po javno zdravlje i zdravlje životinja” i apsolutno je u koliziji sa zakonima EU.

Upitan da prokomentariše da li aktuelnu zakonsku regulativu prati i odgovarajuća kontrola, somborski aktivista je ocenio da takva kontrola ne postoji, odnosno da je ona samo mrtvo slovo na papiru.

“Za građane Sombora ovo je potpuno neprihvatljivo i mi nastavljamo našu borbu koja ide u smeru da sada tražimo apsolutno zatvaranje Proteinke i nećemo od toga odustati do samog kraja, jer nećemo dozvoliti da dođemo u situaciju zagađenja podzemnih voda i slično, što je samo pitanje dana”, najavio je Mirkov.

Somborski aktivista je najavio da će grupa građana nastaviti svoj aktivizam još žešće u narednom periodu i to u sudskom sporu koji će pokrenuti, nakon čega će obelodaniti u potpunosti sve detalje.

Više na sajtu Autonomija

VELIKA POVELJA “ZELENA PLANETA”



Društvo stručnjaka ekoloških nauka Srbije je otvorilo konkurs za dodelu Velike povelje “Zelena planeta” koju dodeljujemo svake godine “za učinjeno dobro prirodi” na Dan planete Zemlje.

Konkurs će biti otvoren do 31.03.2015. godine. Molimo Vas da nam pomognete da i ove godine nagradimo najboljeg među nama. To može biti pojedinac, društvo, ustanova … sa teritorije Republike Srbije.

Priznanje se dodeljuje za višegodišnje uspešno angažovanje na očuvanju, zaštiti i unapređenju životne sredine.

Podsećamo vas da su prošlogodišnji dobitnici velike povelje “Zelena planeta ” bili Mihajlo Stanković, stručni saradnik Specijalnog rezervata prirode Zasavica i Pripremna predškolska grupa “Pčelica”iz Šetonja.

Predlozi se mogu slati na adresu zelenaplaneta1@gmail.com ili Društvo stručnjaka ekoloških nauka Srbije hala Pinki kancelarija 305 11080 Beograd – Zemun gradski parka 2

POGLED U ODRŽIVU BUDUĆNOST



Učesnici: EkoFON (studentska organizacija čiji je osnovni cilj razvoj ekološke svesti, Fakultet organizacionih nauka), prof. dr Nataša Petrović, M. Sc. Sonja Išljamović, dipl. inž. Sanja Đurić, Dragana Komnenić. (realizacija: B. Pokrajac)

Danas je, kao nikada pre, stabilnost ekologije planete Zemlje narušena „zahvaljujući“ aktivnostima ljudske vrste. Ovo se može dokumentovati specifičnim indikatorima koji definišu „zdravlje Planete“, a koji se, nažalost, pogoršavaju: globalni pomor svih životinjskih i biljnih vrsta, uništavanje šuma, destabilizacija bioloških habitata, porast broja bolesti otpornih na antibiotike, nestašica izvora sveže vode, trovanje vode i vazduha, rastuća opasnost od hemikalija, devastacija zemljišta, rapidno opadanje biodiverziteta useva, skoro potpuna zavisnost od „nezdravih“ oblika energije, destabilizacija obrazaca klime na globalnom nivou, umnožavanje oružja za masovno uništavanje.
Ovo su razlozi zbog kojih je u celom svetu, pa i kod nas, sve prisutnija nužnost uvažavanja ekologije i zaštite životne sredine, kao i isticanje svesnosti o ljudskom saučesništvu u propadanju životne sredine koje zahteva nove tipove ponašanja sa ekološkim vrednosnim stavovima. Zato, „ekološka zabrinutost“ treba da bude ugrađena u sve strategije, politike i procese kritične za razvoj društava koja, više nego ikad, imaju potrebu za kvalitetnim ekološkim programima koji sa uspehom „podižu“ sistem vrednosti utičući na poboljšanje nivoa ekološke svesti i menjaju ponašanja u smeru održivosti, ujedno promovišući zaštitu i učešće javnosti u očuvanju životne sredine.

PROMENI KLIMATSKE PROMENE!



Beograd, 17. mart 2015 – U subotu, 28. marta u 20:30 časova po lokalnom vremenu, stotine miliona ljudi na svim kontinentima, u 24 vremenske zone, isključiće svetla u okviru akcije „Sat za našu planetu“, koju organizuje WWF – Svetski fond za prirodu. Inicijativa „ Sat za našu planetu “ nastala je 2007. godine u Sidneju, a već 2009. i Srbija se priključila ovoj manifestaciji.

– Većina eksperata se slaže da će klimatske promene izazvati veću učestalost ekstremnih klimatskih posledica kao što su poplave, klizišta, požari i suše. Neophodno je da u svakodnevnom životu brinemo o životnoj sredini koja nas okružuje, da smanjimo ekološki otisak, odnosno ublažimo uticaj našeg načina života na prirodu – izjavila je Duška Dimović, direktorka programa WWF-a u Srbiji. – Od kritične važnosti je smanjenjenje emisije gasova koji pojačavaju efekat staklene bašte, energetska efikasnost i primena ekološki prihvatljivih rešenja za proizvodnju energije. Pozivamo sve građane da isključe svetla u subotu 28. marta i uključe se u akciju „ Sat za našu planetu “ – dodala je Dimović.

Prošlogodišnja akcija je po broju učesnika nadmašila je rekord – obeležena je u 160 zemalja u preko 7000 gradova. – Iako akcija „ Sat za našu planetu “ simbolično ukazuje na problematiku klimatskih promena, ona uliva optimizam, kako zbog toga što se iz godine u godinu sve više gradova uključuje, tako i zbog toga što su uključeni i nevladin sektor, i vlada i pojedinci. Grad Beograd je još jednom pokazao da ima odličnu saradnju s nevladinim sektorom i s velikim zadovoljstvom se priključio kampanji „ Sat za našu planetu “ – izjavila je Jasmina Madžgalj, zamenik sekretara za zaštitu životne sredine Grada Beograda.

U okviru ove akcije širom sveta razvila su se razna rešenja, poput bankovnih kredita koji podržavaju solarne instalacije za napajanje, projekat koji podržavaju obnovljive izvore energije, kao i poslovne prakse odgovorne prema životnoj sredini. Kroz prošlogodišnju kampanju učesnici akcije „Sat za našu planetu“ prikupili su sredstva za sadnju nekoliko miliona stabala, i smanjen je ekološki otisak u velikom broju škola.

– Velike društvene promene se ne mogu ni zamisliti bez učešća svih segmenata društva, što WWF-ova inicijativa „Sat za našu planetu“ dobro pokazuje. Sama činjenica da se ova akcija godinama organizuje širom sveta, uz učešće sve većeg broja ljudi, gradova i kompanija, govori ne samo da je cilj ispravan već i da udruženi možemo pokrenuti na izgled nezamislive promene. Coca-Cola sistem od početka sarađuje sa WWF-om na ovoj, ali i na drugim velikim i važnim inicijativama, kako bi svako od nas maksimalno doprineo da naša Zemlja bude lepo i prijatno mesto za život i generacijama koje dolaze – saopštila je Milica Stefanović iz kompanije Coca-Cola sistem u Srbiji.

Centralne manifestacije u okviru akcije „Sat za našu planetu“ biće održane u subotu 28. marta 2015. godine, od 20.30 časova do 21:30, na Trgu Republike u Beogradu, Trgu slobode u Novom Sadu i u Nišu na Niškom keju. U Beogradu će ovom prilikom na Trgu Republike biti organizovana izložba u mraku pod nazivom „Isključi svetlo, osvetli problem“, a nastupaće i dečji hor „Kolibri“. Posetioci će, moći da pogledaju izložbu u mraku, zapravo okretanjem pedala na stacionarnim biciklima “osvetliće problem” i videti panele na kojima su prikazani problemi uzrokovani klimatskim promenama.

ZRENJANINCI PODIŽU VETROZAŠTITNI POJAS



Zrenjanin je obezbedio 10.000 sadnica drveća za podizanje vetrozaštitnih pojaseva na nekoliko lokacija u tom gradu, a danas je počela sadnja drveća na delu kod raskrsnice za Perlez.

Ta lokacija nalazi se na putu Zrenjanin-Beograd i najugroženiji je deo te saobraćajnice na kojoj je u januaru prošle godine zbog velikih snežnih nanosa više destina ljudi ostalo zavejano u automobilima.

Gradonačelnik Zrenjanina Čedomir Janjić, koji je danas sa svojim zamenikom Sašom Santovcem posetitio taj deo puta, rekao je novinarima da se u posao podizanja vetrozaštitnog pojasa krenulo veoma ozbiljno.

“Ovde je veoma malo drveća, neodgovorni poljoprivrednici samo što nisu uzorali asfaltni put”, kazao je on.

Kako je rekao, na delu od Čente do Zrenjanina biće zasadjeno oko 5.000 sadnica, ističući da je posle toga veliki problem da se vetrozaštitni pojas sačuva.

Gradonačelnik je najavio da će sadnice biti zasadjene i na još nekoliko lokacija, ali je istakao i da su predvidjene i odredjene sankcije za one koji unište sadnice.

“Naravno, ne želimo da do toga dolazi, da se kažnjavamo, želja mi je da svi zajedno saradjujemo, jer, ono što se na ovom delu puta dogodilo, može se dogoditi ponovo, a u tom slučaju, štete su mnogo veće”, rekao je Janjić.

Na području srednjeg Banata Sečanj ima najniži stepen šumovitosti sa 0,37 odsto, Žitište 0,45, Novi Bečej 0,80, opština Nova Crnja 0,81, a grad Zrenjanin ima 2,6 procenata šume. Šumovitost Vojvodine iznosi 6,5 odsto, dok taj procenat u Evropi iznosi 40 odsto.

Izvor: Zelena Srbija

PREDSTAVLJENA MONOGRAFIJA BELOGLAVI SUP



Najnovije izdanje svetskog stručnog dometa, monografiju „Beloglavi sup“ autora Bratislava Grubača, Zavod je predstavio 10. marta 2015. u naročitom ambijentu galerijskog prostora Ustanove kulture “Parobrod”.

Monografija „Beloglavi sup“ celoviti je prikaz biologije, ekologije, distribucije i zaštite beloglavog supa u svetu, sa detaljnim osvrtom na stanje u Evropi i na Balkanskom poluostrvu.

Monografija „ Beloglavi sup “ je najveći samostalni izdavački poduhvat Zavoda, i poslednje u nizu izdanja kojima Zavod, kroz svoju izdavačku delatnost praćenu obrazovno-promotivnim aktivnostima, prati i podržava stručne poslove u zaštiti prirode - naglasio je direktor Zavoda Aleksandar Dragišić.
Ovo delo proizvod je višegodišnjeg rada autora Bratislava Grubača, ornitologa Zavoda, na istraživanju i zaštiti ptica grabljivica, ali je ujedno i izraz ostvarene saradnje sa drugim ekspertima, zaštitarskim i stručnim institucijama, upravljačima prirodnih dobara i pojedincima koji su pomagali ovaj rad.
Tom prilikom direktor Zavoda Aleksandar Dragišić je, najavio naredno izdanje od nacionalnog i globalnog značaja, objavljivanje crvenih knjiga iz oblasti faune, koje Zavod priprema u saradnji sa Biološkim fakultetom Univerziteta u Beogradu.

Beloglavi sup
Beloglavi sup je jedna od najvećih letećih vrsta ptica na svetu, sa rasponom krila do 280 cm i sa težinom koja dostiže 11 kg. Vrsta je prilagođena isključivo ishrani uginulim životinjama, prvenstveno krupnim papkarima. Ima izuzetno važnu sanitarnu ulogu u prirodi, u suzbijanju zaraznih bolesti kod domaćih i divljih životinja. U potrazi za hranom leti isključivo jedrećim i klizećim letom, pri čemu troši veoma malu količinu energije. Zbog svog izgleda i ponašanja – ishrane uginulim životinjama, predmet je raznih verovanja – od verovanja da su božanska bića, do toga da su bića koja donose smrt i nesreću. Razne figure beloglavog supa u starom Egiptu su često predstavljale najveća božanstva – boginju Nekhbet i boginju Mut. Takođe, figure dvoglavog beloglavog supa se sreću kao simboli i kod srednjovekovne srpske vlastele od 12. do 14. veka (kod Mrnjavčevića, Nemanjića, Lazarevića i Čarnojevića) koji u suštini predstavljaju dvoglavog beloglavog orla (koji je preuzet kao vizantijski simbol snage i moći države). Beloglavi sup je, kao većina lešinara, ugrožena vrsta na većem delu areala. U celom svetu populacija beloglavog supa iznosi oko 40 000 parova. Posle velikih akcija zaštite u Srbiji je brojnost podignuta na oko 145 parova. Borba za njenu zaštitu u Evropi i svetu traje punih pet decenija. Ona se nastavlja sa istom neizvesnošću.

Beloglavi sup je vrsta lešinara koja je u Srbiji pre nekoliko decenija bila pred nestajanjem. Najnovije izdanje Zavoda predstavlja studiju o ovoj vrsti, koja poslednjih godina konstantno beleži povećanje brojnosti zahvaljujući višedecenijskom radu na njenoj zaštiti i unapređenju populacije. Beloglavi sup, pored svog biološkog, ekološkog značaja i uloge u prirodi, neraskidivo je povezan sa čovekom.

Monografija “Beloglavi sup“ jedna je od najsveobuhvatnjih i najažurnijih publikacija ove vrste- istakao je jedan od recenzenata knjige, pomoćnik direktora Zavoda Goran Sekulić obraćajući se publici. Do danas, ovakva knjiga mogla se naći jedino u inostranstvu, i od izuzetnog je značaja što tako celovitu studiju o jednoj vrsti danas ima i Srbija. Autor je uspeo da animira brojne stručnjake i naučnike, i da u pripremi monografije sabere izuzetno veliki broj aktuelnih podataka o beloglavom supu iz celog sveta, što je obezbedilo naročiti kvalitet ove studije, čime se podigla lestvica u izdavaštvu o zaštićenim vrstama kod nas, rekao je. Međutim, uprkos stručnosti koja je evidentna, tekst knjige je zadržao čitkost i razumljivost za širi krug publike. Knjiga će poslužiti naučnicima i stručnjacima u ovoj oblasti, i svima koji se bave zaštitom prirode, ali istovremeno, sigurno će predstavljati podstrek onima koji tek počinju da se bave pticama, kao što su to svojevremeno bile monografije o orlu bradanu i surom orlu istog autora - zaključio je Sekulić.
Predstavljajući svoje najnovije delo, autor monografije Bratislav Grubač objasnio je da je monografija o beloglavom supu nastala s ciljem da se „iznese kompletan pregled života i problema zaštite ove interesantne, ugrožene i simbolične ptice na jedan stručan i pristupačan način koja bi bila uvod u dalja istraživanja i zaštitu ove ugrožene vrste kod nas, Balkanu i uopšte“.

Izvor: Stakleno zvono

ONLAJN LIKOVNI KONKURS U OKVIRU AKCIJE SAT ZA NAŠU PLANETU



Beograd, 20. mart 2015 – U okviru inicijative Sat za našu planetu 2015, WWF-Svetski fond za prirodu poziva učenike osnovnih škola da i ove godine učestvuju u likovnom konkursu „Promeni klimatske promene, sačuvaj planetu“. Ove godine, onlajn likovni konkurs i izložba će se odvijati putem fejsbuk stranice WWF- Svetskog fonda za prirodu u Srbiji.

“WWF dosta radi na polju edukacije kako bi mladi ljudi postali aktivni građani koji izražavaju svoje mišljenje u javnosti i motivišu druge da doprinesu u zaštiti planete. Izuzetno nas inspiriše, što grupa mladih ljudi, koji se na kreativan način bave ovom temom postaje sve veća iz godine u godinu i to nam daje nadu da ovu planetu ostavljamo u dobrim rukama”, izjavila je Aleksandra Stamenković iz WWF-Svetskog fonda za prirodu.

Kao i prethodnih godina, cilj konkursa je da učenici kroz likovni način izražavanja odgovore na pitanje šta je to što bi oni uradili da sačuvaju planetu od klimatksih promena i naslikaju radove na tu temu. Radovi se mogu slati u digitalnom (jpg) formatu na adresu svetskifondzaprirodu@gmail.com do 5. aprila 2015. Radovi koji uđu uži krug će 6. aprila biti postavljeni u galeriju na fejsbuk stranici www.facebook.com/wwfserbia gde će za njih moći da se glasa. Glasanje za najbolji rad će se odvijati u periodu od 6. do 15.aprila, a tri rada sa najviše lajkova će biti i nagrađeni. Prilikom slanja rada, obavezno u mailu navesti ime i prezime, mesto, razred, ime škole, kao i broj telefona.

Centralne manifestacije u okviru akcije „Sat za našu planetu“ biće održane u subotu 28. marta 2015. godine, od 20.30 časova do 21:30, na Trgu Republike u Beogradu, Trgu slobode u Novom Sadu i u Nišu na Niškom keju. U Beogradu će ovom prilikom na Trgu Republike biti organizovana izložba u mraku pod nazivom „Isključi svetlo, osvetli problem“, a nastupaće i dečji hor „Kolibri“. Posetioci će, moći da pogledaju izložbu u mraku, zapravo okretanjem pedala na stacionarnim biciklima “osvetliće problem” i videti panele na kojima su prikazani problemi uzrokovani klimatskim promenama

Partneri na projektu su agencija Leo Burnett Beograd i Coca-Cola sistem Srbija. Akciju je ove godine podržalo Ministarstvo poljoprivrede i zaštite životne sredine, Pokrajinski sekretarijat za urbanizam, graditeljstvo i zaštitu životne sredine, Gradska uprava Grada Beograda, Gradska uprava Grada Novog Sada, Stalna konferencija gradova i opština, RTS, Delhaize Srbija, kao i druge brojne organizacije civilnog društva, kompanije, škole i pojedinci.

BIOMASA NAJVEĆI POTENCIJAL KOJI SRBIJA IMA U OBLASTI OIE



Biomasa predstavlja najveći potencijal koji bi Srbiji trebalo da pomogne u dostizanju udela od 27 odsto obnovljivih izvora u finalnoj potrošnji energije do 2020, na koji se država obavezala u procesu pridruživanja EU, ocenjeno je danas na skupu o biomasi u srpskom parlamentu.

“Potencijal veći od 3,3 miliona tona ekvivalenta nafte u šumskoj i poljoprivrednoj biomasi, korišćenje biorazgradive frakcije iz komunalnog otpada, kao i upotreba otpada životinjskog porekla, predstavlja dobru osnovu za ostvarenje obavezujućeg cilja”, izjavila je državna sekretarka Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine Stana Božović.

Ona je, prilikom javnog slušanja o “Mogućnostima za efikasnije korišćenje biomase u energetske svrhe u Srbiji” u organizaciji parlamentarnog Odbora za privredu, kazala da tom cilju može da doprinese i korišćenje više od 100.000 hektara marginalnog zemljišta na kome bi se proizvodila biomasa za energetske svrhe.

“Ključni efekti korišćenja biomase koji se mogu očekivati su zamena fosilnih izvora energije, smanjenje emisije štetnih gasova iz sektora energetike i saobraćaja u životnu sredinu, ublažavanje klimatskih promena, smanjenje zagadjenja voda, efikasno upravljanje otpadnim tokovima, održivo upravljanje prirodnim resursima, jačanje poljoprivrednog i šumarskog sektora i razvoj sela”, rekla je Božovićeva.

Prema njenim rečima, primena biomase kao energetskog resursa može da bude pozitivna samo ako je zasnovana na konceptu održivosti, što znači da je potrebno sprečiti takmičenje izmedju proizvodnje hrane i energije iz biomase, ali i racionalno koristiti biomasu kako se taj resurs ne bi uništio.

Predsednica skupštinskog Odbora za privredu Aleksandra Tomić kazala je udeo biomase u ukupnom obnovljivim izvorima energije u Srbiji trenutno iznosi 19 odsto, dok se smatra da zemlja ima potencijal da to bude 41 procenat.

Ona je kazala da je korišćenje biomase na energetskom tržištu Srbije otežano time što su snabdevači konkurentskim gorivima u boljoj poziciji da utiču na tržište od potencijalnih korisnika biomase.

“Neophodno je razjasniti pravni status biomase kao goriva i mogućnosti za sklapanje dugoročnih ugovora o snabdevanju biomasom”, rekla je ona i dodaala da bi model javno privatnog partnerstva mogao biti rešenje za sprovodjenje projekata korišćenja biomase.

Prema njenim rečima, korišćenje biomase bi pospešila i proceduralna razjašnjenja načina na koji se zemljište može koristi za odredjene brzorastuće energetske zasade uključujući i prenamenu zemljišta za te svrhe, dok je kod upotrebe biomase za zagrevanje objekata potrebno promeniti standarde efikasne kontrole kvaliteta.

“Korišćenje biomase omogućava uspostavljanje energetske stabilnosti zemlje, utiče na smanjenje negativnih posledica na životnu sredinu i podstiče se lokalna ekonomija”, kazala je Tomićeva.

Predstavnik Ministarstva rudarstva i energetike Rastislav Kragić kazao je da je u toku formiranje multisektorske radne grupe koja će se baviti biomasom, precizirajući da će ona raditi na unapredjenju regulative, ukazati na probleme i nalaziti rešenja.

“Biomasa kao energent ne sme da bude konkurent hrani, a istovremeno to je energent koji može da se iscrpi ako se neracionalno koristi, zbog čega se ne sme dozvoli njegova devastacija”, kazao je Kragić.

On je najavio je da će do kraja ove godine biti usvojen niz podzakonskih akata koji će unaprediti oblast korišćenja biomase, pre svega u oblasti proizvodnje struje i goriva, kao i garancije porekla biomase.

Izvor: Zelena Srbija

Cela država 100% na obnovljivim izvorima energije?!



Kostarika je postigla izvanredan uspeh tako što već 75 dana funkcioniše na potpuno čistoj energiji. Velike kiše u regionu su omogućile da ova država sasvim napusti fosilna goriva i radi najvećim delom od energije dobijene od hidroelektrana – sa malom pomoći geotermalne, solarne i energije vetra.

Državni energetski Institut je objavio ovu vest pre nekoliko dana, sa napomenom da ove godine još uvek nisu morali da koriste fosilna goriva. Ova srednjeamerička država je dosta napredovala u oblasti zelene energije, ali ima i priličnu pomoć od prirode: dosta padavina koje pokreću četiri hidroelektrane i mnoštvo vulkana koji predstavljaju dobro tlo za geotermalna postrojenja. Takođe, Kostarikanaca nema mnogo – tek nešto manje od 5 miliona.

80% struje proizvodi hidro energija, a oko 10% su prošle godine geotermalne elektrane. Sredinom prošle godine vlada Kostarike je odobrila geotermalni projekat u vrednosti od 958 miliona dolara koji predviđe tri nova postrojenja koja bi proizvodila dodatnih 150MW čiste energije.

Sve ovo ide ka cilju koji Kostarika ima – a to je potpuno napuštanje „prljave“ energije do 2021.godine – i izbegavanje korišćenja naftnih depozita koji postoje duž obale. Ono što je verovatno omogućilo ovaj izuzetan poduhvat je činjenica da Kostarika nema vojsku od 1948.godine, te su i značajna sredstva mogla da se izdvoje za ovu, mnogo bitniju stavku.

REKORDAN BROJ GRADOVA I OPŠTINA ŠIROM SRBIJE UJEDINJEN U SATU ZA NAŠU PLANETU



Beograd, 28. mart 2015 – Ujedinivši milione ljudi širom za promenu klimatskih promena, večeras u 20.30h simboličnim isključivanjem svetla, u sve 24 vremenske zone, obeležen je još jedan Sat za našu planetu. Ovu najveću globalnu volontersku akciju po sedmi put u Srbiji, a deveti put u svetu organizovao je WWF-Svetski fond za prirodu.

Sat za našu planetu ove godine je postigao svoj planetarni rekord: akcija je obeležena u 172 zemlje, uključujući i one najpogođenije klimatskim promenama poput Filipina, Maldiva i Madagaskara, kao i zemlje u kojima je emisija ugljen-dioksida najviša poput Kine, Brazila i SAD. Rekord je opet postignut i u Srbiji sa ukupno 91 gradom i opštinom učesnika akcije, 172 škole brojne kompanije, mediji, organizacije civilnog društva i pojedinci.

“Ujedinivši 430 partnera širom Srbije u 91 gradu i opštini, Sat za našu planetu nam jasno pokazuje da samo zajedničkom akcijom možemo zaustaviti uništavanje planete, jer ljudi na planeti ima sve više, a prirodnih resursa sve manje i zato je neophodno da ih efikasno koristimo. Svaka isključena sijalica je bitna, jer uliva nadu da je moguće promeniti klimatske promene”, izjavila je Duška Dimović, direktorka WWF-Svetskog fonda za prirodu u Srbiji.

Na centralnom događaju u Beogradu na Trgu Republike organizovana je izložba u mraku pod nazivom „Isključi svetlo, osvetli problem“, a nastupio je i dečji hor RTS-a Kolibri. Posetioci su mogli okretanjem pedala na stacionarnim biciklima da “osvetle problem” i vide panele na kojima su prikazani problemi uzrokovani klimatskim promenama. Uz pomoć UG Ulice za bicikliste, organizovana je i spora biciklistička trka.

„Ohrabrujuće je da se ovoj akciji pridružuje sve veći broj ljudi, jer time jasno pokazujemo da je svet moguće ujediniti u borbi za očuvanje prirodnih resursa i klimatskih promena. S obzirom da je akcija sve masovnija i u Beogradu i Srbiji, time razbijamo predrasude da je delovanje pojedinca toliko malog efekta da se ne vredi truditi. To je naravno potpuno pogrešno, jer milioni ljudi zajedno mogu da načine ogromne promene“, izjavila je Darinka Radojević, pomoćnik sekretara Sekretarijata za zaštitu životne sredine Grada Beograda.

Održivi transport bio je centralna tema i u Novom Sadu, gde se održala vožnja biciklom od Limanskog parka do Trga Slobode, na kom se odvijala centralna manifestacija. Građani su se uz akustične bendove, recitale i modnu reviju pridružili akciji i u Nišu na Niškom keju.

Večeras su širom Srbije isključena svetla na brojnim zgradama i znamenitostima. U Beogradu je isključena dekorativna rasveta na zdanjima Starog dvora, Skupštine i Vlade Srbije, na Kalemegdanskoj tvrđavi, Trgu Republike, Hramu Svetog Save, Tornju na Avali, na mostovima i mnogim drugim zgradama. U Novom Sadu, ukrasna rasveta je isključena na zgradi Srpskog Narodnog Pozorišta, Petrovaradinskoj tvrđavi, Novosadskom univerzitetu, mostu Duga i drugim zdanjima, a u Nišu na Narodnom pozorištu, Tvrđavi, trgovima i drugim objektima.

Od Kambodže preko Kameruna do Kolumbije, brojni domovi, kancelarije, zgrade i spomenici su se zatamnili i ujedinili svet u borbi protiv klimatskih promena, uključujući preko 1200 čuvenih svetskih znamenitosti poput Ajfelovog tornja u Parizu i Golden gejt mosta u San Francisku, kao i 40 zdanja koja su pod zaštitom UNESKO-a, poput Akropolja u Atini i dvorca u Edinburgu.

Partneri na projektu su agencija Leo Burnett Beograd i Coca-Cola sistem Srbija. Akciju je ove godine podržalo Ministarstvo poljoprivrede i zaštite životne sredine, Pokrajinski sekretarijat za urbanizam, graditeljstvo i zaštitu životne sredine, Gradska uprava Grada Beograda, Gradska uprava Grada Novog Sada, Stalna konferencija gradova i opština, RTS, Delhaize Srbija, brojne organizacije civilnog društva, kompanije, škole, pojedinci, ali i brojne poznate ličnosti – bend Zemlja gruva, hor Kolibri, ekipa iz emisije Uzbudilnik, i mnogi drugi.

WWF zajedno sa partnerima poziva učenike osnovnih škola da se uključe u akciju i putem onlajn likovnog konkursa “Promeni klimatske promene”. Konkurs traje do 5. aprila. Više informacija na wwf.rs.

Kragujevac: Voda sa javnih česmi neispravna za piće



Kragujevčani piju hemijski i bakteriološki ispravnu vodu, potvrđuju nadležni iz Instituta za javno zdravlje. Analize međutim pokazuju da su najosetljivije javne česme sa izvorskom vodom, pa je ispravno jedino česma u Teferiču.

Institut za javno zdravlje Kragujevac kontroliše dva puta mesečno javne česme u gradu. Prema poslednjim ispitivanjima, voda je jedino ispravna i hemijski i mikrobiološki, na česmi u Teferiču. Ostale javne česme u Šumaricama, na Bubnju, Košutnjaku, Beloševcu, a naročito u Divostinu na kojoj je voda mikrobiološki neispravna, ne preporučuju se za piće.

Što se tiče ostalih izvora za vodosnabdevanje kao što su bunari i lokalni vodovodi koji su kopani u zadnjih par godina, su pod kontrolom. To su rezervoari i bunari iz kojih se voda kontroliše i ona je ispravna i može da se koriste za piće. Vlasnici tih bunara, a to su grupe građana ili udruženja dobijaju rezultate analiza. Jedan deo tih bunara nije pod takozvanim monitoringom i nemaju redovne kontrole – ističe dr Jelka Ranković, ekotoksikolog u Institutu za javno zdravlje Kragujevac.

Neispravnost vode je izazvana i mešanjem zagađenih voda sa izvorskom, nakon višednevnih kiša. Iz Instituta ističu da veći broj česmi već godinama nije održavan u građevinsko tehničkom pogledu, što bi podrazumevalo redovno čišćenje i dezinfekciju kaptaža i održavanje okolnog prostora, jer to su faktori koji mogu da ugroze kvalitet izvorske vode. Kada je reč o invidualnim seoskim bunarima vlasnici su u obavezi da sami kontrolišu ispravnost vode. I tu je situacija loša jer je skoro 70 odsto bunarskih voda neispravno i u hemijskom i mikrobiološkom smislu.

Postoje delovi sela koji imaju hemijski neispravnu vodu i gde je situacija dosta loša. Što se tiče same teritorije Kragujevca, selo Jovanovac ima takvu vodu, zatim na teritoriji opštine Topola selo Junkovac koje ima jako povišene nitrate. To su sela koja imaju hemijski ali najčešće i mikrobiološki neispravnu vodu jer se ne radi dezinfekcija tih vodnih objekata – objašnjava dr Jelka Ranković.

Kako voda za piće iz individualnih bunara nije obuhvaćena redovnim, kontinuiranim kontrolama i postojećom zakonskom regulativom, ona predstavlja rizik po zdravlje ljudi. Zato 45 odsto stanovništva iz Šumadijskog okruga, koje koristi bunarsku vodu za piće smatra da je voda zagađena i da predstavlja opasnost po zdravlje. U Institutu za javno zdravlje ističu da se u Šumadijskom okrugu, sa oko 300 hiljada stanovnika, za 50 do 60 hiljada ne zna kakvu vodu piju, a prema zvaničnim podacima od 7550 bunara samo su 3100 u upotrebi, a ogroman broj je hemijski i bakteriološki neispravan.

Izvor: Stakleno zvono

Poslednji mužjak belog nosoroga na svetu



Njih su krivolovci skoro izbrisali sa lica Zemlje zbog dobre zarade na crnom tržištu nosorogovog roga. U Keniji živi Sudan, poslednji mužjak severnog belog nosoroga na svetu. Problem je u tome što za rog Sudana može da se dobije 75.000 dolara po kilogramu i zato su dobro naoružane lovokradice skoro uništili ovu vrstu u poslednjih nekoliko decenija.

Ipak, beli nosorog Sudan nije sam u ovome. Iskusni tim rendžera nadgleda rezervat i radi u koordinaciji sa lokalnim snagama reda. Pomažu im GPS trekeri, letelica za nadgledanje i psi dresirani da otkriju ljude i bezbedonosne propuste.

Trenutno, naučnici razmatraju veštačku oplodnju ili parenje sa ženkama bliskih podvrsta nosoroga.

Dogovor 28 banaka o finansiranju zelenih projekata



Više nacionalnih i međunarodnih razvojnih banaka usvojilo je 31. marta u Parizu zajedničke norme za finansiranje projekata koji su korisni za sprečavanje klimatskih promena. Norme je usvojilo 28 banaka, uključujući nemačku razvojnu banku KfW, Svetsku banku i Evropsku investicionu banku, a taj dogovor treba da podstakne finansiranje projekata korisnih za klimu. Banke su tim dogovorom definisale i koji će se projekti smatrati “zelenim” i stoga pogodnim za finansiranje.

Koalicija banaka je “ustanovila norme koje će omogućiti da se utvrdi i izmeri odgovarajuće finansiranje u oblasti klime” i podstakne dinamika ulaganja međunarodnog finansijskog sistema u “zelene projekte”, navodi se u saopštenju Međunarodnog razvojnog finansijskog kluba (IDFC) koji okuplja 22 razvojne banke u Evropi, Aziji, Latinskoj Americi i Africi.

IDFC koji je u 2013. uložio 80 milijardi evra u borbu protiv klimatskih promena, organizovao 31. marta Finansijski forum za klimu na kome je učestovao veliki broj razvojnih banaka ali i privatnih finansijskih institucija.

Dogovor banaka postignut na forumu predstavlja “ključnu etapu u borbi protiv klimatskih promena”, rekao je predsednik IDFC-a i nemačke razvojne banke KfW Ulrih Šreder.

Zajednički dokument su potpisale članice IDFC-a, kao i šest međunarodnih institucija uključujući Svetsku banku i Evropsku investicionu banku. Time je dogovorena lista 63 projekta koji će se smatrati “zelenim”.

Reč je o projektima koji se odnose na infrastrukturu za proizvodnju električne ili toplotne energije iz obnovljivih izvora, unapređenje energetske efikasnosti u industriji, pošumljavanje ili “zeleniji” gradski transport.

Rad na klasifikaciji projekata, iako tehnički, važan je iz ugla pripreme međunarodne konferencije o klimatskim promenama koja će se održati u decembru u Parizu (COP21), a pružiće osnovu da se uporede ulaganja različitih finansijskih tela.

Takođe, za potrebe COP21 formirana je pilot grupa od osam razvojnih banaka koja će utvrditi kako da se što bolje u obzir uzme “zeleni aspekt”, na primer kako da se odrede ciljevi za “zelena” ulaganja. Očekuje se da radna grupa završi posao do leta.

“Klimatske promene predstavljaju pretnju razvoju i, obrnuto, razvoj može biti pretnja klimi ako ga prati veća potrošnja energije i time emisija ugljen dioksida (CO2)”, rekla je generalna direktora Francuske razvojne agencije i potpredsednica IDFC-a An Pogam na završetku Foruma.

Na skupu je bilo reči i o učešću u takvim aktivnostima privatnih institucija – banaka, osiguravajućih kuća i investicionih fondova, kao i o načinima da banke svoja ulaganja preusmere u projekte korisne za klimu.

Na tom planu razvojne banke žele da do decembra utvrde principe, na primer u vezi sa definisanjem “zelenih obveznica”, koje bi služile za finasiranje projekata sa težištem na životnoj sredini.

Izvor: EurActiv

Transformers žaba



Mala žaba, sposobna da se u nekoliko minuta pretvori u čekinjasto čudovište, pronađena je u andskim šumama u Ekvadoru, jednoj od zemalja sa najbogatijim biodiverzitetom u svetu.

Zelenkaste boje, neobični vodozemac, nazvan Pristimantis mutabilis, jedina je poznata vrsta kičmenjaka koja može da promeni teksturu svoje kože i učini je naizmenično glatkom ili bodljikavom, prenosi Tanjug.

Dosad je zabeleženo svega sedam primeraka ovog malog vodozemca, koji se odlikuje i širokim repertoarom zvukova.

„Ovo je izuzetno redak primerak. Znamo da su pojedini reptili kadri da promene boju kože, poput kameleona, ali nikada dosad nismo bili u prilici da vidimo tako drastične promene na koži“, objasnio je za AFP biolog i vođa istraživačkog tima Huan Manuel Guajasamin.

U razmaku od tri minuta, Transformers žaba, duga jedva 2,5 centimetra, može da promeni svoj izgled, najverovatnije kako bi se zaštitila od grabljivica, dodao je Guajasamin.

„Najčudnije je to što se promena teksture kože javlja kod kičmenjaka“, istakao je, napomenuvši da beskičmenjaci imaju pulpu koja može da promeni boju i izgled.

Stanište novootkrivene žabe, iz milja nazvane „pank roker“, prekriveno je mahovinom s kojom ona „srasta“, tako da postaje gotovo nevidljiva.

Premda je na njeno postojanje tek nedavno ukazao britanski časopis Zoological Journal,Pristimantis mutabilis su još 2009. otkrili američki naučnici Tim i Ketrin Krajnak, u rezervatu Las Gralarias, oko 35 kilometara zapadno od Kita.

„Pravo je iznenađenje što možemo i dalje da otkrivamo potpuno nove životinje“, rekao je Guajasamin koji pokušava da objasni mehanizam koji omogućava žabi da za tako kratko vreme promeni izgled.

Konkurs LUČ za izradu podne, zidne i stone lampe od drveta



Značenje:

Luč ili lučevina – drvo bora

Luča – zrak svetlosti

Početak konkursa

14. mart 2015.

Rok za prijavu radova

19. april 2015.

Rok za dostavljanje radova

24. april 2015.

E-mail: office@centrala.org.rs

www.centrala.org.rs

“Centrala” i radio emisija ZAIR raspisuju konkurs Luč za realizaciju podne, zidne i stone lampe izrađene prvenstveno od drveta i drugih prirodnih materijala kao što su kamen, keramika, staklo.

Cilj ovog konkursa je da se zainteresovani za izradu interesantnih korisnih predmeta okupe sa svojom decom, prijateljima i komšijama i svojim rukama naprave energetski efi kasne svetiljke. Na ovaj način želimo da podstaknemo decu i omladinu da manje vremena provode uz televiziju i računare, da ne ostanu pasivni posmatrači već aktivni učesnici od stvaranja ideje do njene realizacije i upotrebe.

Zainteresovani treba da dostave jednu fotografiju napravljene svetiljke do 19. aprila 2015. godine do 20 časova. Fotografija se šalje u elektronskom obliku u JPG formatu na adresu office@centrala.org.rs. Veličina slike ne treba da bude veća od 700 x 470 pixela. Uz fotografiju treba poslati ime i prezime autora, godinu rođenja i broj telefona. Jedan autor može da predloži više radova.

Izložba radova će se otvoriti 26. aprila 2015. godine u prostoru koji će biti naknadno određen. Na dan otvaranja izložbe biće proglašeni najbolji radovi i dodeljene nagrade u obliku materijala.

Prispele radove ocenjivaće komisija u kojoj će biti profesori Fakulteta primenjenih umetnosti. Na osnovu predloga komisije autori odabranih radova biće pozvani da do 24. aprila dostave radove organizatoru. Lampe koje budu izložene mora da budu funkcionalne.

Izložba radova će biti otvorena najverovatnije 3 dana. Posle zatvaranja izložbe radovi će se vratiti autoru.

Poželjno je prisustvo autora na otvaranju izložbe. Autori snose troskove slanja radova u oba smera.

NatuReconnection – PROLEĆNA MENTALNA DETOKSIKACIJA



NatuReconnection – PROLEĆNA MENTALNA DETOKSIKACIJA na Rudniku

PROGRAM RADIONICE:

Dan prvi: Subota 25.04.2015

Radionica Osvešćivanje i čišćenje :

U ovom delu radićemo na pokretanju zanemarenih potencijala ličnosti, prepoznavanju i eliminisanju mentalnih i emocionalnih barijera, kao i pronalaženju sopstva.

Radionica Uzemljenje:

Natureconnection u kombinaciji sa prirodnim okruženjem nam omogućava da razvijemo nove načine razumevanja sebe, pripadanja i integrisanosti.

Radionica Storytelling:Koja je Vaša životna priča?

Dan drugi: Nedelja 26.04.2015

Radionica: Meditacija vežbe disanja.

Jutarnja meditacija

Radionica:Komunikacija i Kontakt

Vežba neverbalne komunikacije.

Više na sajtu natuREconnection

Hvala za svaku informaciju.

Nema na čemu...

MLADI EKOREPORTERI SPAŠAVAJU PLANETU



Beograd, 7. april 2015. godine – Udruženje „Ambasadori održivog razvoja i životne sredine“ i kompanija Vip mobile raspisali su konkurs za učešće u međunarodnom programu Mladi EkoReporteri. Svi zainteresovani starosti od 11 do 21 godine, mogu da prijave radove koji istražuju pitanja i probleme životne sredine, ali i nude rešenja kako da naša planeta bude kvalitetnije mesto za život. Radove je moguće prijaviti u formi članka dužine do 1.000 reči; zatim fotografije ili fotografskog eseja; kao i video rada u trajanju do 3 minuta. Konkurs će biti otvoren do 23. aprila, a za više informacija, kao i za prijavu radova na raspolaganju je web sajt: http://www.vipekomotivacija.rs/

Vip će nagraditi po tri najbolja rada u svakoj od tri kategorije vrednim poklonima: tabletom, iPod-om i eksternim punjačem za mobilni telefon. Osim toga, pobednici nacionalnog konkursa će učestvovati na međunarodnom takmičenju i razmeniti iskustva i ideje sa svojim vršnjacima iz celog sveta.

Još jedna prednost programa Mladi EkoReporteri jeste prilika za sve učesnike nacionalnog takmičenja da se prijave za međunarodne radionice koje se svake godine organizuju u drugoj zemlji. Uz druženje i zabavu na radionicama će steći nova znanja iz oblasti ekologije i zaštite životne sredine.

Međunarodni program Mladi EkoReporteri je mreža mladih koji kroz kreativno eko- novinarstvo edukuju svoje vršnjake i javnost o održivom razvoju i pitanjima od značaja za zaštitu životne sredine. Ovaj program je prisutan u više od 30 zemalja širom sveta, a intelektualni vlasnik je Fondacija za obrazovanje o zaštiti životne sredine (FEE). Cilj programa je razvijanje veština i znanja učesnika, pružanjem dubljeg razumevanja održivog razvoja, kao i jačanjem njihovih komunikacionih i građanskih veština, lične inicijative, timskog rada, kritičke analize, specijalne odgovornosti i liderskih sposobnosti.

Skulpture od PET ambalaže



Češka umetnica Veronika Rihterova udahnjuje nov život u odbačenu PET ambalažu. Poslednjih deset godina umetnica koristi razne metode sečenja, zagrevanja i spajanja, te stvara šarene providne oblike svega i svačega – od krokodila preko lampi do biljaka. Njena opsesija plastičnim bocama se ne zaustavlja na kreiranju umetničkih radova, Rihterova je takođe sakupila preko 3.000 plastičnih PET objekata iz 76 država i piše o istoriji i korišćenju plastike. Možete pogledati skulpture od PET ambalaže u njenoj onlajn galeriji.

Požarevačka deponija



Požarevačko udruženje Eco bike je snimilo video prilog o požarevačkoj deponiji. Svi se nadamo izgradnji regionalne deponije.

“Leteći” pepeo za puteve u Srbiji?



U Srbiji postoje ogromne količine pepela nastalog sagorevanjem lignita koji je smešten na nekoliko ogromnih deponija površine od čak 1.500 hektara. Taj, elektrofilterski ili “leteći” pepeo predstavlja otpad koji nesumnjivo negativno utiče na čovekovu okolinu, iako su istraživanja pokazala da može da se koristi u građevinskoj industriji, ali i u izgradnji puteva. Već dugo postoji ideja da se elektrofilterski pepeo počne koristiti u putogradnji, ali do sada nije bilo konkretnih koraka i realizacije. Uskoro će se stvari promeniti, jer kako “Auto Bild” saznaje, Javno preduzeće “Putevi Srbije” nedavno je pokrenulo inicijativu za korišćenje pepela i taj predlog je naišao na odobravanje u resornim ministarstvima.

– U Ministarstvu građevinarstva, infrastrukture i saobraćaja su zauzeli pozitivan stav prema ovom pitanju jer bi korišćenje pepela donelo višestruku korist. Potrebno je u narednom periodu verifikovati rezultate urađenih istraživanja i da se korišćenje pepela uvede u zakonski okvir. I u nadležnom ministarstvu za zaštitu životne sredine su takođe saglasni sa ovom idejom ali smatraju da je od posebnog značaja da sve bude u okviru zakona. S obzirom da je Zakon o upravljanju otpadom trenutno u proceduri sada se razgovara o modalitetima, odnosno da li će se korišćenje pepela uvesti u sam zakon ili u neki podzakonski akt ili uredbu. Uskoro će biti poznat krajnji ishod – otkriva za “Auto Bild” Biljana Vuksanović, direktorka Sektora za strategiju, projektovanje i razvoj u Javnom preduzeću Putevi Srbije.

U mnogim državama članicama Evropske unije utroši se blizu 20 miliona tona pepela na godišnjem nivou i to u putogradnji, ali u proizvodnji cementa. Najbolji primer je Francuska gde u jednoj lučkoj brani količina upotrebljenog “letećeg” pepela iznosi 10.000 tona. Prema procenama nadležnih, u Srbiji je na nekoliko deponija površine oko 1.500 hektara odloženo nestvarnih 200 miliona tona pepela!
JP “Putevi Srbije” uradili su još 2007. godine istraživanje u kome je dokazano da se pepeo nesmetano može koristiti u navedene svrhe. U najkraćem, pepeo bi se ugrađivao u trup puta i to u segmentima izolovanim od uticaja površinskih i podzemnih voda, jer se time, u uslovima eksploatacije puta, sprečava ispiranje hemijski štetnih sastojaka iz pepela i šljake i njihovo unošenje u vodonosne sredine… Postoji ideja da se iz TENT-a uzme određena količina pepela koja bi se iskoristila za izgradnju probne deonice ona bi bila dugačka oko 300, 400 metara, a plan je da to bude put bliži Termoelektrani “Nikola Tesla”, možda na delu Koridora 11. To bi svakako bio veliki korak napred, ali odluka o tome biće doneta u narednom periodu…

Više u novom broju AutoBilda

Matrijarhat kod životinja



Primeri žena predsednica i premijerki su sve češći širom sveta, ali iako to samo liči na matrijarhat – naše društvo i dalje ima problema sa takvim sistemom. Za razliku od ljudi, kod životinja postoji mnogo primera gde ženke stvarno vode glavnu reč.

Jedan od najpoznatijih primera je pčela matica. Matica je velika i služi samo za reprodukciju, dok su radilice male i rade na aktivnostima održavanja kolonije. Životni vek im je takođe različit, dok matice žive jednu do dve godine, radilice žive samo 6-7 nedelja. Trutovi obično uginu posle parenja ili su izbačeni iz košnice pre zime.

Orke, iliti kitovi ubice, žive u složenom matrijarhalnom sistemu. Orke ćerke i sinovi žive sa majkom tokom života, čak i kad dobiju svoje potomke. Grupe kitova ubica se sastoje od jedne ili više takvih porodica, poznatim pod nazivom matrilinije, i putuju i love zajedno.

Slonovi pokazuju izuzetno složeno i hijerarhijski uređeno matrijarhalno ponašanje. Najstarija i često najveća ženka je obično matrijarhat krda slonova. Ona vodi od 8 do 100 slonova, u zavisnosti od terena i veličine porodica.

Dokaz da matrijarhat zaista postoji među primatima je bonobo. Ovaj mali i mršav majmun živi u grupama koje vode ženke. Bonoboi često rešavaju konflikte seksom i sigurno su najmiroljubiviji primati na planeti.

Uloge polova su potpuno zamenjene kod hijena u odnosu na većinu sisara. Ženke su veće i agresivnije od mužjaka. Oni dominiraju grupama od 40 do 60 članova. Ženke su toliko slične mužjacima da im i genitalije podsećaju na muške.

Lavovi žive u matrijarhalnom društvu koje se brine o svojima. Čopor lavova ima, u proseku, 13 ženki koje su potomci ženki iz istog regiona već mnogo generacija unazad. Mužjaci nisu u krvnoj vezi sa ženkama iz čopora i moraju da se bore sa drugim mužjacima za šansu za parenje.

Slepo kuče živi u podzemnim kolonijama koje broje od 20 do 300 članova, a te kolonije predvodi dominantna ženka. „Kraljica slepo kuče“ traži najveće, najjače mužjake i pari se sa njih nekoliko (do trojice) u relativno kratkom periodu. Ona to radi nekoliko puta godišnje, što ima za rezultat da kraljica može da ima do 7 mladih na svaka dva meseca.

Merkati žive u matrijarhatu gde je dominantna ženka vođa grupe. Te ženke šefovi vode svoju grupu u traženje hrane, pronalaženje novih staništa i u teritorijalne borbe sa drugim grupama merkata.

Ako se populacija uzme kao merilo uspeha, onda su mravi najuspešnija bića na planeti. Kada bi se svi mravi na svetu skupili u jednu masu, bili bi teži od ukupne težine svih ljudi na Zemlji. Njihovi predvodnici su ženke, jer mravi žive u matrijarhatu koji obično vodi jedna kraljica. Ona provodi svoje vreme u parenju i rađanju, i ostavlja čitav posao drugima.

Izvor: Discovery

LETNjA PUSTOLOVINA



Pokret gorana Novog Sada i ovog leta organizuje Goranske Eko-Kampove 2015. u Sremskim Karlovcima, u „Ekološkom centru Radulovački“ za učenike 3. i 5-6. razreda osnovnih škola.

Goranski Eko-Kampovi se realizuju od 1997. godine i do sada je u njima učestvovalo više od 3500 dece.

Cilj kampa je podizanje ekološke svesti i sticanje znanja o osnovnim prirodnim vrednostima Nacionalnog parka „Fruška gora” i SRP „Koviljsko-petrovaradinskog rita” kroz terenski rad, učešće u kreativnim ekološkim radionicama, druženje i rekreaciju.

Nudimo kampove za dva uzrasta:

 Letnja pustolovina za učenike 3. razreda se održava od 20. do 26.06.2015. godine.

 Letnja pustolovina za učenike 5. i 6. razreda se održava u dva termina – od 26.06. do 02.07. i od 12.07. do 18.07.2015. godine.

Opis programa:

 po skrivenim ćoškovima Sremskih Karlovaca otkrivamo tajne prošlosti grada,

 istražujemo obale Dunava, pratimo tragove živog sveta na obroncima Fruške gore i odvajamo komadiće prirode Koviljsko-petrovaradinskog rita,

 Edukativne radionice – šumski okviri, tragovima životinja, karta zvukova, zoološki vrt na zemlji i pesku, čuvari energije, zemljane merdevine, orijentiring, preživljavanje u prirodi,

 Kreativne radionice – recikliranje, izrada ekoloških razglednica, zeleni ram, neobičnog suvenira, šta je lekoviti cvet, kako na napraviš moćni parfem, goranski medenjak i zdravlje na tanjiru,

 Sportske radionice – vožnja biciklom, košarkaški turnir, igre bez granica, penjanje na veštačku stenu, vožnja kanuom.

**********************************************************************************

U petak, 17.aprila 2015.godine, Pokret gorana Novog Sada će učestvovati na „Noći biologije“ (vežbaonica 20, prvi sprat) koja se održava na Prirodno-matematičkom fakultetu, na Departmanu za biologiju i ekologiju. Učešćem na ovom događaju ćemo na veoma zanimljiv način promovisati „Letnju pustolovinu“, tako da će se svi posetioci noći biologije osećati kao deo same pustolovine koja ih čeka ovog leta sa nama.

Svi zainteresovani mogu da pozovu broj u kancelariji Pokreta gorana Novog Sada 523-865, 451- 788 ili pišu na office@pustolovina.rs za način prijavljivanja i sve dodatne informacije.