Ekologija

KAKO SE U OBRENOVCU ŽIVI SADA

U Obrenovcu, opštini koju su majske poplave najteže pogodile, obnova je u toku, a najveći problem predstavlja to što većina još nije dobila finansijsku pomoć.



Na ovom mestu do sredine maja bila je kuća porodice Ivanovic. Nekoliko meseci kasnije Sladjana i njen suprug sa zebnjom gledaju u temelj koji tek nastaje, u nadi da ce se do zime useliti u svoj novi dom na staroj lokaciji.

“Ja se plašim, kako su rekli kuća ce biti gotova do oktobra, ali nešto mi sporo ide. Radnici rade punom parom ali ovo vreme ne ide na ruku”, kaže meštanka Slađana Ivanović.

Ne ide na ruku ni život u šatoru. U ovih nekoliko kvadrata naša sagovornica spava sa suprugom i dvojicom sinova.

“Katastrofalno, dok je bilo toplo nekako smo i mogli, sad su vec deca pošla u školu, sve je hladnije pokušavam decu da rasporedim po prijateljima, daleko im je škola. Nemam gde da kuvam, nemaju gde da uče”, jada se Slađana i na pitanje da li je optimista kaže:

“Pa jesam, samo neka su svi živi i zdravi, verujem da ce sve biti kako treba.”

Da će sve biti kako treba uveravaju i iz opštine. Iako je Obrenovac veliko gradilište još 7000 domaćinstava očekuje pomoć. A iako su rešenja dobili, novac jos nisu.

“Imamo informaciju da novca ima ali zastoj je u trezoru Narodne banke. Naš apel je da se to ubrza jer se blizi zima i građevinska sezona je pri kraju”, kaže Dragoslav Mršević, zamenik predsednika opštine Obrenovac.

Komunalna infrastruktura sada funkcioniše kao i pre poplava. Radi se rekonstrukcija 7 škola , i 4 vrtića. U obrenovačkoj kasarni medjutim jos je smešteno preko 500 ljudi koji nemaju gde.

OPASAN OTPAD NA OBALAMA REKA

U mnogim fabrikama nalazi se opasan otpad iz proizvodnje nastao pre više od 20 godina, iako je po zakonu skladištenje dozvoljeno do godinu dana.



Inspekcija za zaštitu životne sredine od polovine jula kontroliše 85 preduzeća u restrukturiranju i stečaju, a za koja se zna da imaju veće količine opasnog industrijskog otpada. Samo u “Prvoj iskri” – više od 500 tona otrovnih hemikalija nalazi se na obali Save i Kolubare.

Srbija nema postrojenje za preradu i spaljivanje opasnog otpada i moraće da ga izveze i plati njegovo uništavanje. Rezultati inspekcije za zaštitu životne sredine biće predstavljeni krajem oktobra – kada bi trebalo da bude i napravljen plan izmeštanja i zbrinjavanja opasnog otpada.

Samo u postrojenjima “Prve iskre” u Bariču, koja ne rade dve decenije, ima više od 500 tona opasnog otpada. Burad i cisterne sa otrovnim hemikalijama nalaze se na samoj obali Save i Kolubare uzvodno od Makiša – odakle se Beograd snabdeva vodom. U vreme majskih poplava u poslednjem trenutku izbegnuta je katastrofa.

“U svakom slučaju posledice bi bile nesagledive da je opasan otpad došao u kontakt sa rekom, da je direktno bio izložen poplavama”, kaže Olivera Topalov, načelnik Odeljenja za sprečavanje i kontrolu zagađivanja životne sredine.

Za zbrinjavanje tog otpada potrebno je više od milion evra.

Preduzeće “Prva iskra” ni u neko srećnije vreme nije imalo ta sredstva, a kamoli danas kada se nalazi u postupku restrukturiranja i privatizacije i kada ima 25 zaposlenih.

“Bez obzira na sve, u poslednjih pet godina uspeli smo da nešto prepakujemo, da nešto uradimo i dovedemo u nešto bolje stanje, ali sav otpad je ostao na istoj lokaciji”, podseća Jelena Sandžaković, vršilac dužnosti direktora Holding preduzeća “Prva iskra”.

U mnogim fabrikama nalazi se opasan otpad iz proizvodnje nastao pre više od 20 godina, iako je po zakonu skladištenje dozvoljeno do godinu dana.

“Sve ove firme su pod kontrolom inspekcije, ali najveći deo njih ima velike probleme što se tiče opasnog otpada, jer iako je inspekcija učinila sve što je u njenoj moći kroz zapisnike, rešenja, prijave – najveći deo firmi nije u stanju da reši pitanje svog istorijskog opasnog otpada”, napominje Željko Pantelić, načelnik u Republičkoj inspekciji za zaštitu životne sredine.

U Srbiji nema objekata za skladištenje, niti postrojenja za preradu ili spaljivanje opasnog otpada.

10 PROBLEMA KOJE GM HRANA VEĆ IZAZIVA – ŠESTI PROBLEM



Poljoprivreda je uvek bila kocka, pogotovo na mestima poput Indije, gde poljoprivrednici zavise od sezone monsuna koja bi trebalo da donese dovoljno vode za njihove useve. Ako zakaže monsun, to će se itekako odraziti na njihove živote. Iz ovog razloga i još mnogo socio-ekonomskih izazova, broj samoubistava među indijskim poljoprivrednicima je izuzetno visok (oko 1000 mesečno). GM usevi tu situaciju još otežavaju jer očajni poljoprivrednici ulaze u dugovanja po jako lošim uslovima da bi platiti to „magično“ seme koje, nažalost, zahteva dvostruko više vode i ne ispunjava svoja obećanja oko štetočina. Kad gusenice nastave da desetkuju njihove biljke a monsuni ne donesu dovoljno vode, beznadežni poljoprivrednici se pod teretom duga koji ne mogu da vrate okreću smrtonosnoj čaši insekticida.

Iako je zabeleženo preko 125.000 samoubistava od kada je odobreno GM seme u Indiji i, kako New York Times izveštava, neverovatno visoke cene semena i pesticida imaju za posledicu da poljoprivrednici zarađuju manje novca nego pre. Pored toga, kako štetočine i korovi postaju sve više imuni na preparate, poljoprivrednici moraju da troše sve više i više novca na hemikalije. I da ne zaboravimo, u zakonskoj su obavezi da kupe novo seme svake sezone inače ih čeka tužba ili spaljivanje svih useva.

Čak je i Ministarstvo poljoprivrede sve ovo ukopčalo pa je okrivilo GMO za povećanu stopu samoubistava. 2012.godine grupa naučnika koju je odredio Indijski Vrhovni sud je predložila desetogodišnji moratorijum na probna polja za sve GM useve dok se ne izvrše dodatna istraživanja i naprave strožiji propisi. Nije poznato kada će i da li će vlada Indije prihvatiti ovaj savet.

RTANJSKA ŠKOLA ZDRAVSTVENOG VEŽBANJA

Rtanjska škola zdravstvenog vežbanja organizuje vikend seminar Qigong i energetskih vežbi.


Rtanjska škola zdravstvenog vežbanja organizuje vikend seminar Qigong i energetskih vežbi.

Qi – Chi – životna sila
Qigong – kultivisanje i rad na razvoju naših vitalnih sila

Kroz fizičke vežbe upoznajemo se sa unutrašnjim energetskim sistemom, stimulišemo rad svih organa tela, dijagnostikujemo blokade i oslobađamo skriveni energetski potencijal.

Tema ovog vikend vežbanja je uspostavljanje povezanosti tela i energetske ravnoteže kroz vežbe elemenata.

Celovitost tela je od izuzetne važnosti pre svega za zdravo funkcionisanje organizma, ali i za celovitu prisutnost u svakodnevnici. Povezanost uma, tela i prostora nas dovodi u stabilnost, koordinaciju i opuštenost.

Za iskusne vežbače je nastavak istraživanja energetskih veština a za početnike uvod u osnove koje osposobljavaju da samostalno vežbaju u kućnim uslovima i da napreduju kroz buduće seminare.
Prethodno iskustvo nije neophodno.

Seminar vodi Miloš Ninković

u prostorijama kluba Goga-Joga, Pregrevica 4, Zemun

20 i 21 septembar, 12.00 – 14.30č

Cena seminara za ceo vikend 2500,00 din
Za više informacija i prijavljivanje 063 7511 796

5 EKO TRENDOVA KOJI SU IZDRŽALI POSLEDNJU DECENIJU

Postoje trendovi koji su opstali i koji daju nadu da nas očekuje zelenija budućnost. Pogledajte pet trendova zbog kojih bi trebalo da nastavimo da se nadamo:



Borba za zdravu životnu sredinu je sa sobom nosila mnoge ideje i proizvode koji su na prvi pogled izgledali obećavajuće ali su nas na kraju razočarali svojim krajem u nekom budžaku interesovanja javnosti. Međutim, postoje i trendovi koji su opstali i koji daju nadu da nas očekuje zelenija budućnost. Pogledajte pet trendova zbog kojih bi trebalo da nastavimo da se nadamo:

Električni automobili
Pre desetak godina je izgledalo kao da su proizvođači automobila odustali od električnih automobila. Čak i da ste pre samo nekoliko godina pitali stručnjake rekli bi vam da su prognoze loše. Međutim, proizvođač automobila Tesla danas drži deo tržišta vredan 33 milijarde dolara a Elon Mask je stalno u medijima, tako da danas malo njih sumnja u to da je budućnost automobila u struji.

Solarna energija
Cene solarnih panela vrtoglavo padaju i svet polako počinje da oseća efekat toga. Veći deo prethodne decenije energija vetra je dobijala mnogo više pažnje od solarne, međutim solarna energija postaje jeftinija i od energije vetra i preuzima primat. Velike stvari se dešavaju otkad je solarna energija počela da pobeđuje i fosilna goriva po ceni, ali možemo samo da zamislimo kako će sve izgledati za nekoliko godina kad solarni paneli postanu znatno jeftiniji i kad skladištenje energije dobije još efektnija rešenja.

Bicikli
Još jedan fantastičan trend je porast zaljubljenika u bicikle. Mnogo gradova u svetu gradi novu infrastrukturu – zaštićene biciklističke staze – i pokrenule programe deljenja bicikli. Gradovi koji nisu bili bike-friendly sada sebe ponovo osmišljaju, učeći od gradova poput Amsterdama i Kopenhagena. Električni bicikli sve više ulaze u modu, što omogućava ljudima da voze bicikl u raznim situacijama (duže distance, ljudi sa fizičkim problemima…).

LED sijalice
Ovo možda ne izgleda kao nešto bitno, ali se ogromna količina energije u svetu koristi za osvetljenje. I ako mislite da već svi koriste energetski efikasne sijalice, promislite opet: 70% sijalica u SAD su još uvek neefikasne. Štedljive sijalice su bilo neka vrsta, ne baš najsrećnijeg međurešenja, dok su LED sijalice ono pravo rešenje. One dugo traju, nisu lako lomljive i ne sadrže živu. Fleksibilne su i mogu da se oblikuju na razne načine, proizvode svetlost različitih boja. Vrlo su jeftine i s obzirom na dugovečnost – veoma se isplate.

Zeleni mediji
Jedna od najvećih promena je odnos medija prema životnoj sredini. Sve više mainstream medija stidljivo objavljuje po neku ekološku vest, dok je pre desetak godina to bila potpuno neinteresantna tema. Takođe, sve više je green medija, među kojima ponosno stoji i magazin Ekologija, koji ozbiljno i zabrinuto govore o lošoj situaciji u kojoj se nalazi planeta.

Izvor: Treehugger

EKOLIMPIJADA NA POŽAREVAČKOM KRUŽNOM TOKU

U utorak je na prostoru požarevačkog kružnog toka održana Ekolimpijada pod sloganom “Da rastemo u skladu sa prirodom“.



U utorak je na prostoru požarevačkog kružnog toka održana Ekolimpijada pod sloganom “Da rastemo u skladu sa prirodom“.

Cilj „EkOlimpijade“, kako su kazali organizatori, je da osnovci kroz sport i zabavu, učestvujući u raznovrsnim radionicama, razvijaju olimpijski duh i upoznaju prave olimpijske vrednosti i važnost očuvanja životne sredine. Na gradskom trgu, koji je dva sata bio zatvoren za saobraćaj, osnovci su odigrali “Eko fudbal“, takmičenje između mešovitih muško-ženskih timova u kome učesnici uče da razmišljaju o fer pleju i korektnosti tako što pravila igre određuju igrači na licu mesta.

Prisutnima se, ispred gradskog rukovodstva, obratio član Gradskog veća zadužen za sport Vladimir Petrović.
- Draga deco, zapamtite danas dve bitne stvari. Prvu, da je važno učestvovati a ne pobediti a druga je da prirodu nismo nasledili od predaka već smo je pozajmili od vas potomaka. Uživajte, igrajte se i budite veseli. – kazao je Petrović.

Pre nego što se krenulo sa igricama, decu je pozdravio i svetski šampion u kajaku, discipline K2-200, Nebojša Grujić.

U sklopu istog događaja je u Sunčanom parku kod Centra za kulturu posađeno pet stabala koja predstavljaju pet olimpijskih vrednosti koje mladi treba da usvoje u svom svakodnevnom životu: radost igre, fer plej, poštovanje, izuzetnost i jedinstvo duha, tela i uma.

Više na eBraničevu

ZELENA STRANA GRADA – OBUKA ZA EKO VODIČE

Obuka za eko vodiče se simbolično održava povodom 27. septembra – Međunarodnog dana turizma, jer ova obuka svakako daje doprinos razvoju eko turizma u Novom Sadu.



Pokret gorana Novog Sada u saradnji sa JKP „Gradsko zelenilo“ i Podmlatkom udruženja pejzažnih arhitekata (PUPA-e) sa Poljoprivrednog fakulteta Univerziteta u Novom Sadu, realizuje projekat „Zelena strana grada – Upoznaj zelenu stranu grada sa eko vodičima“. Prva aktivnost u projektu je prijava za obuku za eko vodiče pod nazivom „Zelena strana grada“. Obuka za eko vodiče se simbolično održava povodom 27. septembra – Međunarodnog dana turizma, jer ova obuka svakako daje doprinos razvoju eko turizma u Novom Sadu.

Obuka za eko vodiče će trajati dva dana, petak i subotu, 26.i 27. septembra u prostorijama Pokreta gorana Novog Sada, na Pozorišnom trgu 2 u Novom Sadu i namenjena je mladima od 19 do 26 godina, pre svega studetnima biologije, ekologije, turizma, šumarstva, pejzažne arhitekture, hortikulture i drugih srodnih oblasti, koji su ljubitelji prirode i žele da steku nova znanja i veštine. Trajaće dva dana, predavači će biti eksperti iz oblasti omladinskog rada, turizma i pejzažne arhitekture.

Na obuku mogu da se prijave svi zainteresovani mladi studenti iz Novog Sada putem mejl adrese office@pokretgorana.org.rs najkasnije do 19. septembra u 16 časova. Kriterijumi za odabir učesnika su prethodna znanja i iskustva koja su stekli tokom svog formalnog i neformalnog obrazovanja, kao i motivacija da postanu eko vodiči.

Obuka se realizuje u okviru projekta „Zelena strana grada – Upoznaj zelenu stranu grada sa eko vodičima“ koji podržava Grad Novi Sad, Gradska uprava za sport i omladinu, Kancelarija za mlade u okviru implementacije Lokalnog akcionog plana politike za mlade Grada Novog Sada za period od 2010. do 2014. godine.

Cilj projekta je unaprediti i obogatiti programe neformalnog obrazovanja za mlade koji podstiču širenje znanja i informacija o zelenilu Novog Sada i to kroz osnaživanje 15 mladih studenata da budu „Eko vodiči“ i da pomoću metoda prilagođenih ciljnoj grupi vode grupe mladih srednjoškolaca u novosadske parkove i upoznaju ih sa njihovim prirodnim vrednostima i značajem zelenih površina za urbanu ekologiju Novog Sada.

Projekat će obuhvatiti i aktivnosti 4 izleta u 4 parka u kojima će vodiči biti po četiri vodiča, a učesnici po 30 učesnika srednjih škola. Zatim je planirana i izrada, štampanje i promocija „Priručnika za eko vodiče – Zelena strana grada“, u kome će detaljno biti opisani novosadski parkovi i atraktivni načini i metode za upoznavanje sa njihovim karakteristikama, koje mogu da koriste nastavnici/ce, profesori/ce i omladinski radnici/e u radu na ekološkoj edukaciji mladih.

SRBIJA JE PRED EKOLOŠKIM KOLAPSOM

Zeleni Srbije traže Ministarstvo životne sredine i prirodnih resursa koje će biti prvi korak.



onferencija za štampu, Medija centar, 09. 09. 2014.

Ivan Karić, Narodni poslanik i predsednik Zelenih Srbije:

Srbija je pred ekološkim kolapsom. Ocena Evropske komisije i g. Baroza da je životna sredina „podvučena crvenim“ znači da Evropa ne želi ekološku bombu koju Srbija predstavlja. Danas nema mesta u Srbiji koje nema problem sa vodosnabdevanjem, zagađenim vazduhom ili nedostatkom prirodnih resursa. Osnova svih probema je država, odnosno nedostatak autoriteta u oblasti životne sredine i upravljanja prirodnim resursima. Taj autoritet mora biti spreman da preuzme odgovornost i ponudi rešenja za nagomilane probleme.

Zato Zeleni Srbije traže Ministarstvo životne sredine i prirodnih resursa koje će biti prvi korak. Ono treba da uspostavi kvalitetan inspekcijski nadzor na koji će građani moći da se oslone. Takođe, Ministarstvo treba da stvori i ambijent za razvoj zelene ekonomije i rast privredne aktvnosti u ovoj oblasti. Kao institucije dobrog upravljanja, tražimo i pouzdanu Agenciju za zaštitu životne sredine koja će se baviti praćenjem stanja u ovoj oblasti na transparentan i građanima dostupan način. Tražimo i Agenciju za hemikalije, kao i vraćanje Fonda za zaštitu životne sredine zajedno sa lokalnim fondovima za životnu sredinu. Ekološki novac se mora trošiti namenski, zato je od ključne važnosti uvođenje programskog budžetiranja.

Goran Mitić, direktor Centra za zelenu ekonomiju:

Ekonomija zasnovana na izrabljivanju i upropašćavanju prirodnih resursa, zagađivanju životne sredine i ugrožavanja zdravlja ljudi nije više moguća. Odgovor je zelena ekonomija zasnovana na štednji sirovina, na njihovoj višekratnoj upotrebi, na rigoroznoj štednji energije, na potpunom odsustvu zagađenja prirode, očuvanju biodiverziteta, i razvoju ekoinovativne delatnosti, zelenih znanja i tehnologija.

Radna mesta u Srbiji će biti zelena ili ih neće biti. Ekološke neslobode će ugroziti svaku vrstu ekonomskih sloboda. Profiti će biti zeleni ili ih neće biti. Ako ovo ne shvatimo na vreme, bićemo isključeni sa evropskog i svetskog tržišta. Srbija treba da iskoristi krizu i da napravi civilizacijski zaokret ka tržištu ekoloških kvaliteta. Najveći rizik po zelenu ekonomiju je odsustvo adekvatnog javnog upravljanja u oblasti ekologije.

Profesor dr Dragoljub Todić, nezavisni ekspert

Nekoliko je razloga zbog čega su u oblasti životne sredine potrebne snažnije reforme a posebno važan razlog je početak pregovora o članstvu. Oblast životne sredine jedno od najobimnijih poglavlja (preko 800 različitih akata EU) i najsloženijh (zbog veza i uticaja mera i instrumenata u oblasti životne sredine na druge sektorske politike i obrnuto, itd)

Nekoliko opštih karakteristika i slabosti postojećeg stanja su nasleđeni problemi životne sredine, karakteristike privredne strukture, sistemski karakter problema, odsustvo sistemskih podsticajnih mera, slabosti postojeće institucionalne arhitekture, marginalizacija aktivnosti u oblasti životne sredine, problemi povezani sa decentralizacijom poslova u oblasti životne sredine, položaj građanina u sistemu, itd.

OZONSKI OMOTAČ ZEMLJE SE KONAČNO OPORAVLJA

Ozonski omotač koji nas štiti od opasnog sunčevog zračenja, pokazuje prve znake oporavka posle više godina postepenog propadanja, pokazala je studija sprovedena u okviru Ujedinjenih nacija.



Ozonski omotač koji nas štiti od opasnog sunčevog zračenja, pokazuje prve znake oporavka posle više godina postepenog propadanja, pokazala je studija sprovedena u okviru Ujedinjenih nacija.

Ozonske rupe nad Antarktikom prestale su da se šire, a naučnici kažu da će biti potrebno oko deset godina da počnu da se smanjuju.

“Međunarodne aktivnosti vezane za zaštitu ozonskog omotača najveći su uspeh u borbi za očuvanje životne sredine”, kaže u izveštaju u Svetske meteorološke organizacije njen sekretar Majkl Džero. “Ovo će nas ohrabriti da se još odlučnije borimo protiv većih izazova klimatskih promena”.

Najveća ozonska rupa koju su naučnici opazili 2006. godine tada je imala površinu od oko 30 miliona kvadratnih kilometara. Sada je njena površina oko 20 miliona kvadratnih kilometara, što je dovoljno da kroz nju prođe celi Mesec.

Ipak, njena veličina zavisi od doba godine, uglavnom od temperature u gornjem sloju atmosfere.

NE BACAJ RECIKLIRAJ

Akciju "NE BACAJ RECIKLIRAJ - POZOVI 064 310 13 15" sprovodimo pune četiri godine i do sad je učestvovalo oko 25 000 građana.



Udruženje građana “Komšija” je uz podršku grada Novog Sada i NIS -a, pokrenulo veliku akciju prikupljanja sijaličnog, električnog i elektronskog otpada na teritoriji grada Novog Sada i prigradskih naselja.
RAZLOZI:

Član 50 i 51 Zakona o upravljanju otpadom smatra da je sijalični, električni i elektronski otpad OPASAN OTPAD. Isti je najstrože zabranjeno bacati u kontejnere sa komunalnim otpadom, već se isti mora odvojeno čuvati i predati ovlašćenom sakupljaču na daljnji tretman. Sakupljač je u zakonskoj obavezi da pravnom licu izda odgovarajuću dokumentaciju o prijemu.
Na teritoriji grada Novog Sada trenutno se prikupi i uputi na reciklažu samo 5% (pet procenata) sijaličnog i 25 % (dvadeset pet procenata) EE otpada.

Usled velikog procenta žive, olova, kadmijuma, šestovalentnog hroma i više vrsti teških metala, ovaj otpad je izuzetno štetan za prirodnu sredinu, posebno za vodotokove (kako nadzemne, tako i podzemne) te nam je zajednički zadatak HITNO povećanje legalno prikupljenog i bezbedno recikliranog opasnog otpada.

UG “KOMŠIJA” punih deset godina brine o deci i prirodi. Odlukom nadležnih Pokrajinskih organa, ovlašćeni je sakupljač neopasnog i opasnog otpada.
Posedujemo kontejner na točkovima (donacija firme BOŽIĆ i SINOVI iz Pančeva) sa kojim možemo doći na vašu adresu i u skladu sa važećim zakonom preuzeti reciklabilni otpad.

Akciju “NE BACAJ RECIKLIRAJ – POZOVI 064 310 13 15″ sprovodimo pune četiri godine i do sad je učestvovalo oko 25 000 građana.

POBEDNICI KONKURSA PLAVO ZELENI SVET

Otvaranje izložbe i svečana dodela nagrada za najbolje fotografije sa konkursa "Plavo-zeleni svet" održana je juče u UK Parobrod, u prisustvu velikog broja posetilaca i medija.



Otvaranje izložbe i svečana dodela nagrada za najbolje fotografije sa konkursa “Plavo-zeleni svet” održana je juče u UK Parobrod, u prisustvu velikog broja posetilaca i medija. Izložba je otvorena do 18. septembra, a ulaz je slobodan. Izložbu organizuje Centar za unapređenje životne sredine, uz podršku Telenor fondacije i Sekretarijata za zaštitu životne sredine grada Beograda.

Prvo mesto osvojio je Vladimir Martinović za fotografiju „Ponovo radi bioskop”. Drugo mesto pripalo je Zlatku Milojčiću za fotografiju „Suton”, dok je najbolja fotografija po izboru posetilaca internet prezentacije www.bgmap.rs „Bujna vegetacija na tremu, i nadmorskoj visini od 1500m“, autora Dejana Milojevića. Pobedničke fotografije su osvojile pametne uređaje kompanije Lenovo.

“Ovom prilikom želim da istaknem veliki značaj inovativnosti i kreativnog pristupa u promovisanju tema vezanih za životnu sredinu koje uspešno neguje Centar za unapredjenje životne sredine. Želim i da se zahvalim svim učesnicima konkursa koji su nas podsetili na bogatstvo koje imamo i koje je svuda oko nas, a na koje često zaboravljamo. Sekretarijat za zaštitu životne sredine je iskreno posvećen i nastaviće i dalje da neguje saradnju sa udruženjima građana i svim ljudima koji vode brigu o životnoj sredini, a posebno je zadovoljstvo saradjivati sa onima koji to rade kroz umetnički i vizuelni izraz.” – naglasla je Darinka Radojević, pomoćnik sekretara Sekretarijata za zaštitu životne sredine grada Beograda

„Kroz podršku foto-konkursu i aplikaciji koja promoviše bogatstvo prirode u Beogradu nastavljamo da na lak i pristupačan način, putem mobilnih tehnologija, ističemo neophodnost očuvanja životne sredine. Fotografije i društvene mreže na dobar i zanimljiv način skreću pažnju na ozbiljnu temu sve većeg ugrožavanja prirode i podstiču aktivizam društvene i internet zajednice u ovoj oblasti. Zadovoljstvo nam je budemo partner u okviru ovakve inicijative i da doprinesemo da ova eko-platforma bude dostupna što većem broju ljudi.“ istakla je Nevena Stefanović, Direktorka korporativnih komunikacija i spoljnih poslova Telenora.

Foto konkurs je bio raspisan tokom jula i avgusta ove godine, a u takmičenje je ušlo ukupno 1896 fotografija, dok je na izložbi predstavljeno 14 najboljih radova. Svi koji propuste sada da pogledaju izložbu, imaće priliku tokom proleća 2015. godine, kada će izložba biti predstavljena na nekoj od prometnih lokacija u Beogradu i Novom Sadu.

Foto konkurs i izložba “Plavo zeleni svet” predstavljaju nastavak aktivnosti usmerenih ka popularizaciji zaštićenih i urbanih prirodnih celina u gradu Beogradu i Srbiji, kao i edukaciji građana o značaju očuvanja ovih lokaliteta. Početak ovih aktivnosti započet je 2011. godine kroz razvoj dvojezičke platforme “Plavo-zelena mapa Beograda” koja se sastoji od portala www.bgmap.rs i besplatne aplikacije za pametne uređaje.

Od 2014. godine, uz pomoć Telenor fondacije, započet je program “Plavo zelena mapa Srbije” zahvaljujući kome će sve značajne prirodne i urbane lokacije širom Srbije biti predstavljene u okviru ove jedinstvene elektronske platforme.

SPREMA SE UNIŠTAVANJE MILEŠEVKE

Udruženje građana "Jadovnik" tj. njegovi članovi, došli su do saznanja da se na području Miloševog Dola, tačnije na lokaciji Duboki potok, planira izgradnja hidrocentrale na rijeci Mileševci.



Udruženje građana “Jadovnik” tj. njegovi članovi, došli su do saznanja da se na području Miloševog Dola, tačnije na lokaciji Duboki potok, planira izgradnja hidrocentrale na rijeci Mileševci. Izgradnjom ovakvog objekta, prekinuta bi “ŽILA KUCAVICA” ovog sela, pa u velikoj mjeri i većeg dijela prijepoljske opštine (sami znate da je rijeka Milo(e)ševka pod zaštitom države od 1975. godine zbog svoje flore i faune, a od prošle godine zaštita je proširena pod nazivom zaštićenog područja SPECIJALNI REZERVAT PRIRODE “KLISURA RIJEKE MILEŠEVKE”).

Tu se planira izgradnja vodozahvata u dužini od 2,5 km, tako što bi se voda cijevima prečnika 70 cm “kupila” i vodila do postrojenja sa turbinama. Da podsjetimo samo da je ova rijeka vijekovima održavala život ljudi ovog kraja, kao i biljnog i životinjskog svijeta a što nije isključeno da neće ponovo služiti ovakvoj nameni u ovim kriznim vremenima.

Udruženje se obratilo pismima nadležnim ministarstvima i Zavodu za zaštitu prirode Srbije sa ciljem da se spriječi izgradnja ovakvog objekta.

ČLANOVI UG JADOVNIK

https://www.facebook.com/jadovnik

AMAZONIJU UNIŠTAVAMO I DALJE…



Krčenje šuma u brazilskom delu Amazonije, najveće prašume na svetu, poraslo je za 29% između 2012. i 2013. godine, saopštile su brazilske vlasti u novom izveštaju zasnovanom na satelitskim podacima.

Ukupno 5,891km² šume je nestalo u tom periodu, naveo je brazilski Nacionalni institut za istraživanje svemira (INPE).

Brazilske savezne države Para, na severu, i Mato Groso na zapadu, najviše su pogodjene uništavanjem prašume, s nestankom 2346 i 1139 km² šume.

Brazil svake godine utvrđuje novu procenu uništavanja Amazonije u periodu od avgusta prethodne godine do jula naredne godine.

Brazil, jedan od svetskih lidera u poljoprivredi, rastrzan je izmedju ekologa koji kritikuju krčenje šume i poljoprivrednika koji žele da prošire svoja imanja. Ta zemlja je drugi svetski proizvodjač soje i sojine sačme koja se koristi za ishranu stoke.

Prašuma Amazonije, koju zovu “Pluća planete” zauzima oko 5,5 miliona km² površine. Nalazi se na teritoriji devet država.

U Brazilu se nalazi 60 odsto prašume, a ostale zemlje su Kolumbija, Peru, Venecuela, Ekvador, Bolivija, Gvajana, Surinam i Francuska Gvajana.

UŠĆE BOJANE SVE UŽE I PLIĆE

Ušću Bojane preti opasnost da se potpuno zatvori, čemu je pre svega doprinela ljudska delatnost, jer se nije dovoljno vodilo računa o zaštiti životne sredine



ULCINj – Ušće Bojane je u opasnosti da se potpuno zatvori, čemu je pre svega doprinela ljudska delatnost, jer se nije dovoljno vodilo računa o zaštiti životne sredine.

Ribari su došli u situaciju da svojim brodovima gotovo ne mogu da izađu na more, jer se desni rukavac Bojane toliko suzio, da ribraske barke ne mogu da se provuku, a ušće je sve pliće, prenosi portal “Vijesti.me”

Predsednik NVO Zeleni korak Dželal Hodžić je rekao da je to posledica uslova i stanja u širem akvatorijumu Bojane i Drima i neregulisanog režima vodostaja Skadarskog jezera.

On je istakao da Crna Gora i Albanija već 10 godina ne mogu da se dogovore oko zajedničkog regulisanja režima nivoa Skadarskog jezera i podsetio da su Albanci izgradili četiri hidrocentrale na Drimu, čime je drastično smanjen dotok vode Bojani. On je dodao da su oni u poslednjih 20 godina deponovali skoro 40.000 tona šuta i otpada u korito reke, kao i da je bilo nekontrolisane eksploatacije peska na Drimu.

To je podstaklo eroziju obala, obrušavanje starih i bolesnih stabala u reku, što je usporilo i delimično blokiralo protok vode, kao i stabla koja su bespravno sečena zbog gradnje vikendica, kazao je Hodžić.

“Vijesti” navode da je biodiverzitet desnog rukavca Bojane narušen i postavljanjem velikog broja šipova, koji prema nekim procenama prelazi 50.000. Hodžić je upozorio da su šipovi u mulju betonirani, što je vrsta podvodne blokade, a osim toga većina šipova su impregnirani pragovi sa šina, odnosno kancerogeni.

Koordinator projekta “Bojana tour” Španac Pedro Fernandez rekao je da je nedopustivo što se na Bojani grade kućice na vodi, jer bi one morale da budu izgrađene najmanje 50 metara od vode.

SRBIJA I KLIMATSKE PROMENE



Tekst pripremili i uredili Zvezdan Kalmar, koordinator za energiju u CEKOR-u, i Nataša Đereg, ekspert za šumarstvo

Ova publikacija deo je aktivnosti projekta:

Priprema Drugog izveštaja Republike Srbije prema Okvirnoj konvenciji UN o promeni klime

Promene klime su sve očiglednije. Rast temperature na celoj planeti će prema procenama stručnjaka u ovom veku iznositi od 0,3 do 4,8 stepena
Celzijusovih. Suše, poplave, toplotni talasi, šumski požari će biti još ekstremniji i češći u celoj Evropi.

Zbog svoje kompleksnosti, i nepredvidljivosti, kao i ogromnog potencijalnog kumulativnog uticaja na neke ili sve sektore društvenog i ekonomskog života,
klimatske promene zaslužuju najozbiljniji tretman- one moraju predstavljati temeljni input i ključni faktor u donošenju odluka. One dakle treba da usmere
strateško planiranje u sektorima energetike, poljoprivrede, zaštite životne sredine, vodoprivrede i šumarstva, turizma…

Što pre i što kvalitetnije i transparentnije to planiranje uradimo i u našoj zemlji, to će država u celini imati više šansi za pravovremene akcije i ublažavanja, što će doneti manje rizike i štete po ekonomiju, po ljudsko zdravlje i društvo u celini. Sadašnje strukturne karakteristike srpske ekonomije čine zadatak prilagođavanja klimatskim promenama veoma teškim – potreban nam je potpuni zaokret u odnosu na postojeće stanje;

Upravo transformacijom ekonomije u „zelenu“, inovativnu, profitabilnu i socijalno kohezivnu (visoka i održiva zaposlenost) ekonomiju izvršiće se i
adaptacija na klimatske promena do nivoa koji je moguć na sadašnjem nivou tehnološkog razvoja.

Prosečne emisije u Srbiji su velike u poređenju sa svetskim standardima. Sektor energetike nosi najveći procenat emisija GHG (77,69% od ukupnih), a za njim poljoprivreda (14,64%), pa saobraćaj koji je proizvodio 11% ukupnih CO2 već 1999, i koji je sektor sa najbržim rastom emisija danas. Još uvek u Srbiji ne postoji sveobuhvatan strateški dokument koji se bavi klimatskim promenama – u pripremnoj fazi je Nacionalna strategija borbe protiv klimatskih promena. Pored toga, još uvek su klimatske promene nedovoljno integrisane u druge nacionalne razvojne strategije (opšte i sektorske).

Generalno, u Srbiji treba jačati kapacitete, unaprediti sistem prikupljanja podataka injihovu tačnost, da bi se uspostavio inventar gasova sa efektom
staklene bašte koji bi bio relevantan. Nedovoljno je i naučnih studija o uticajima klimatskih promena i o mogućnostima za prilagođavanje (adaptaciju)
i mitigaciju (mere suzbijanja uzroka).

Iako je Vlada Republike Srbije novembra 2010. usvojila Uredbu o metodologiji prikupljanja podataka za nacionalni inventar emisije gasova sa efektom
staklene bašte, sistem za prikupljanje i sistematizovanje podataka od svih aktera ekonomije još uvek treba da se u potpunosti uspostavi i dovede u sklad
sa zahtevima EU za pracenje, izveštavanje i verifikaciju.

Transpozicija Direktive o trgovini emisijama još nije započela, a transpozicija Direktive o geološkom skladištenju ugljen dioksida je samo inicirana.

U poslednjih nekoliko godina veliki broj poplava, sušnih perioda odnosno sušnih godina, kao i veliki broj šumskih požara, značajno ukazuju da između ostalog može doći do nedostatka pitke vode u većem broju naseljenih mesta u Srbiji. Procenjuje da je godišnja direktna šteta od poplava na godišnjem nivou u Srbiji oko 100 miliona EUR2. Štete koje nastaju su većinom na poljoprivrednim kulturama ali nije redak slučaj da se velike štete dešavaju i na infrastrukturi.

Štete koje su nastale tokom katastrofalnih poplava u proleće 2014. procenjene su na oko 600 miliona eura – a za indirektne štete će biti potrebno mnogo više
vremena da se procene. Indirektne štete se moraju procenjivati u odnosu na višestruke gubitke koji nastaju zbog poplava odnosno suša. Čak i gore navedeni
podaci su sumnjivi jer se smatra da je samo šteta na rudarskim i energetskim postrojenjima u Kolubari oko 200 do 300 miliona eur-a.

Jasan pokazatelj posrednog uticaja klimatskih promena u tom kontekstu je značajan broj neprilagođenih domaćinstava tj. domaćinstava koja nisu sposobna
da se nose sa izazovom suše u proizvodnji. Takva domaćinstva pribegavaju napustanju seoskih sredina, što izaziva depopulaciju sela i koncentraciju u
urbanim sredinama. Nezaposlenost u Srbiji se kreće između 25 i 30% u zavisnosti od sezonskih fluktuacija.

Osim toga preko 186000 dece potrebuje neki vid socijalne pomoći – oko 25 milijardi dinara se odvaja godišnje za davanja deci i porodici što svakako nije
dovoljno, a oko 57 milijardi dinara se izdvaja godišnje za ukupna socijalna davanja.

Kada se ove cifre uporede sa godišnjim davanjima za poplave, suše i požare za koje se očekuje da će biti sve veća zbog klimatskih promena, dolazimo do
zaključka da bi ta sredstva trebalo uštedeti adaptacijom. Osim suša i poplava značajan pokazatelj ne prilagođenosti srpskog društva je veliki broj šumskih požara odnosno značajan broj bujičnih tokova i klizišta (aktivnih i prikrivenih). U poslednjih nekoliko godina izgorelo je oko 16500 ha šuma (od 2000-2009) uz štetu od oko 300 miliona EUR-a.

U Srbiji postoji oko 15000 bujičnih tokova od kojih je registrovano 1500 koji su aktivni.

Preko 3,5 miliona hektara u Srbiji je izloženo eroziji što doprinosi drastičnoj izloženosti sušama odnosno snažnim vetrovima koji odnose najznačajniji ekonomski potencijal Srbije – plodno zemljište. U tom kontekstu značajno je naglasiti da je samo oko 6% Vojvodine pošumljeno čime se ovom drastičnom riziku doprinosi još i više.

U ovom kontekstu jasna je potreba izrade nacionalne strategije prilagođavanja na klimatske promene koja bi bila centralna strategija i koja bi dala merila
za razvoj sektorskih strategija koje bi sve trebalo da pridonose povećanju rezistentnosti odnosno smanjenju siromaštva i povećanju održive ekonomske
aktivnosti, ali i lokalnih planova adaptacije na izmenjene klimatske uslove.

Nastaviće se…

Izvor: Cekor

KLIMATSKI MARŠ 2014

Budućnost nas i naše dece je u pitanju, i treba da pokažemo da nam je stalo! Dođite da pošaljemo zajedničku poruku 21. septembra 2014. u pet do 12 sa Trga Republike u Beogradu!



21. septembar 2014. – Klimatski Marš 2014 – Zeleni Srbije

VREME JE da izađemo na ulice da tražimo čist vazduh i vodu, zdravu i bezbednu hranu

VREME JE da izađemo na ulice i tražimo čiste izvore energije

VREME JE da izađemo na ulice da tražimo zelena radna mesta koja rade i za ljude i za planetu

Zagađenje vazduha, vode, zemljišta je sve veće i to se sve više odražava na Zemlju i život na njoj. Klimatske promene su velikim delom posledica ljudskih aktivnosti. Politike energetike, saobraćaja, poljoprivrede, ekonomije, građevinarstva i sve druge moraju da se promene u korist građana!

Sombor, Zrenjanin, Užice, Nova Varoš, Inđija, Gornji Milanovac, Vladičin Han, Zaječar, Bor, Vranje – samo su od nekih gradova u Srbiji koji imaju problem sa pijaćom vodom.

Bor, Pančevo, Kostolac, Obrenovac, Lazarevac, Beograd, Novi Sad, Kragujevac, Smederevo – imaju povećani broj obolelih od respiratornih bolesti.

Sve ovo je posledica ekološke nebrige.

22.septembra 2014. godine svetski lideri se okupljaju u Njujorku na samitu UN o klimatskim promenama. Generalni sekretar UN Ban Ki – Mun pozvaće sve vlade da dramatično smanje globalno zagađenje. Na tom sastanku će biti i delegacija Srbije.

Budućnost nas i naše dece je u pitanju, i treba da pokažemo da nam je stalo! Dođite da pošaljemo zajedničku poruku 21. septembra 2014. u pet do 12 sa Trga Republike u Beogradu!

Ako želite čistu i zdravu Zemlju, budite sa nama! Ovo je ekološki vapaj Srbije!

KALIFORNIJA – OD ZEMLJE NADE DO ZEMLJE BEZNAĐA

Kalifornija ulazi u četvrtu godinu suše. Stotine privatnih izvora i bunara je presušilo, a ako kiše ne bude do oktobra – još sto hiljada izvora je ugroženo.



Pogledajte površinu:

Kalifornija je odavno postala država-paradigma američkog sna, počev od zlatne groznice u 19.veku, preko Holivuda kao mesta koje je pokazalo put kojim će se kretati američka kultura, do Silikonske doline – prostora u kome su se rodile i materijalizovale ideje koje oblikuju današnju stvarnost sveta. I ne samo to, jedna od najbitnijih grana privrede Kalifornije je poljoprivreda: samo 2011.godine poljoprivreda je zaradila 43,5 milijardi dolara. Kada bi se uporedio BDP Kalifornije sa svetskim državama, ona bi bila među prvih deset država na svetu po BDP-u. Po svemu sudeći, Kalifornija je država sreće i blagostanja.

A ako malo zagrebete povšinu:

Kalifornija ulazi u četvrtu godinu suše. Stotine privatnih izvora i bunara je presušilo, a ako kiše ne bude do oktobra – još sto hiljada izvora je ugroženo. Hiljade ljudi je ostalo bez tekuće vode za piće, kuvanje, wc i kupanje. Ono što posebno ljuti stanovnike okruga Talejri, jednog od najproduktivnijih poljoprivrednih okruga u SAD, je to što su biljke i životinje čistije i manje žedne od ljudi koji ih odgajaju. Za neke od njih, život u Kaliforniji je sličan životu ljudi u „trećem svetu“ – donose vodu u kofama pa je zagrevaju na suncu i na kraju napornog dana u polju to je jedini način da speru prašinu sa sebe. Plan države je da, gde je moguće, iskopaju još dublje bunare i tako dopreme vodu u domaćinstva. Doduše, vrlo je moguće da voda neće biti pitka ali, bože moj, bitno je da je uopšte ima. Za razliku od ovih srećnika, postoje i gradovi za koje država nema takve dugoročne planove, već su se tu zadržali na srednjeročnim planovima poput donacije za volontere koji idu od vrata do vrata i donose flaširanu vodu građanima.

I dok se država i dalje hvali svojim mlečnim proizvodima, lešnicima i grožđem, vode ima sve manje za domaćinstva. Dok se Holivud predstavlja svojim bajkama, konkurentska borba za vodu između poljoprivrednika i ostalih stanovnika Kalifornije se rasplamsava. Iako ima onih koji se na razne načine prilagođavaju novonastaloj situaciji (novim tehnologijama, efikasnijim korišćenjem raspoložive vode, prebacuju se na druge vrste…), dosta je i poljoprivrednika koji sa novim, visokim cenama vode, više ne vide mogućnost zarade i napuštaju svoja polja. Samo ove godine je napušteno 200.000 hektara do tada obrađivanog zemljišta. Najjača poljoprivredna sila SAD-a se lagano suši, što može dovesti do velikih promena na svetskom tržištu hrane.

Stanovnicima Kalifornije ostaje samo da se nadaju da 2015.godina neće biti sušna, jer će još jedna sušna godina biti razarajuća za privredu. A opet, polako ostaju i bez te nade.

Autor: Željko Stanković

TRI PUTA VIŠE RASELJENIH ZBOG KLIME NEGO ZBOG SUKOBA

Više od 80 odsto raseljenih ljudi zbog prirodnih katastrofa nalazi se u Aziji. Filipini su pretrpeli najteže katastrofe, s tajfunima Haijan i Trami, koji su zajedno izazvali raseljavanje 5,8 miliona osoba.



Ujedinjene nacije – Prirodne katastrofe uzrokovale su tri puta više raseljenih ljudi nego sukobi tokom 2013. godine, što ukazuje na hitnost u rešavanju problema klimatskih promena, navodi se u studiji sprovedenoj pod pokroviteljstvom UN.

Norveški savet za izbeglice, nezavisna organizacija specijalizovana za pomoć u hitnim situacijama, navodi da je prošle godine raseljeno najmanje 22 miliona ljudi zbog raznih prirodnih katastrofa.

Izveštaj te organizacije objavljen je pre samita UN o klimi koji počinje u utorak, 23. septembra u Njujorku.

Broj raseljenih ljudi se udvostručio već 70-ih godina prošlog veka, navodi se u studiji koja objašnjava to usponom urbanizacije tokom poslednjih 40 godina u najugroženijim zemaljama.

Bivši koordinator UN za pomoć u hitnim situacijama Jan Egeland, koji je rukovodio izradom studije, pozvao je zemlje ugrožene većim brojem raseljavanja ljudi da im to pitanje bude prioritetno tokom rasprava o rešavanju tog pitanja.

“Vlade treba da budu sigurne da su projekti i donatori potpuno svesni rastuće opasnosti od raseljavanja ljudi i da pruže mogućnost nekog drugog smeštaja za ugroženo stanovništvo”, rekao je Egeland.

Više od 80 odsto raseljenih ljudi zbog prirodnih katastrofa nalazi se u Aziji. Filipini su pretrpeli najteže katastrofe, s tajfunima Haijan i Trami, koji su zajedno izazvali raseljavanje 5,8 miliona osoba.

Africi preti veći broj raseljenih usled porasta broja stanovnika, dodaje se u izveštaju i navodi da ni bogate zemlje nisu pošteđene.

Japan je pogodio tajfun, SAD tornado, a Kanadu poplave, gde je ukupno raseljeno više od 600.000 ljudi.

Više u Danasu

PIRALEN ZA DORUČAK

Bojazni građana Ralje su opravdane. 7.200 litara ove kancerogene i mutagene toksične materije je prodrlo u tlo i zagadilo i podzemne vode i izvorišta.



Udruženje građana Moje mesto nego šta iz Ralje pokušava da prokrči put istini do javnosti o potencijalnoj ekološkoj katastrofi usled ljudske nebrige i nemara, kao i do ugroženih ali i istrajava i na pitanju odgovornosti jer je po sredi ljudski nemar, pre svega onih koji su dužni da o dobrobiti građana vode računa.

U krugu Livnice Ralja a.d. iz Ralje, nad kojom je izvršen stečajni postupak pred Privrednim sudom u Beogradu rešenjem br. 21-St-380/11 od 18.04.2011. godine, od četrdeset (40) buradi sa piralenom koji su se do tada još i nalazili pod kakvim-takvim nadzorom, danas je preteklo svega četiri (4) bureta sa tom opasnom materijom. Naravno, 36 buradi ili 7.200 litara je prosuto pretežno u fabričkom krugu da bi se metalna burad u kojima se to kancerogeno ulje nalazilo odnela i prodala kao staro gvožđe zajedno sa svim metalnim predmetima koji su se mogli skinuti sa objekata ili iščupati iz instalacionih ležišta. U septembru 2012. godine u fabričkom krugu nalazilo se još dvadeset (20) buradi ili 4.000 litara, bez nadzora, mimo svih zakonskih propisa kako su utvrdile inspekcije.

Udruženje se u cilju rešavanja ovog problema obraćalo 2011 godine Ministarstvu životne sredine, rudarstva i prostornog planiranja, a 2012. godine Ministarstvu energetike, razvoja i zaštite životne sredine. I jedno i drugo ministarstvo je utvrdilo činjenično stanje i odgovorilo navodeći koje su mere preduzeli, ali burad su i dalje ostajala bez kontrole i razvlačena a njihov sadržaj rasipan.

Kabinet Gradonačelnika Beograda je dopisom br.6758/2012 od 21.09.2012.god. uputio udruženje građana na Sekretarijat za zastitu zivotne sredine i Nacelnika opstinske uprave Gradske opštine Sopot kao nadlezne. Sekretarijata za zastitu zivotne sredine dostavlja pak udruženju dopis br.07-316/2012-v-01 od 5.11.2012.god. sa informacijom da je slučaj u nadleznosti Gradske opštine Sopot i da je njena obaveza da sanira stanje na ovoj lokaciji.

Naravno, od načelnika opštinske uprave Gradske opštine Sopot nikada nije stigao nikakav odgovor.

Gradski sekretarijatu za zastitu zivotne sredine dopisom br.501.9 -1587/20125 od 02.10.2012.god. konstatuje da se na pomenutoj lokaciji i dalje nalazi opasan otpad.

Ministarka energetike, razvoja i zaštite životne sredine, Prof. dr Zorana Mihajlovic dopisom br.353-03-310/2012-06 od 15.10.2012.god. predlaže Nacelniku Gradske opštine Sopot da sprovede određene konkretne mera.

Udruženje se obratilo i Direkciji za imovinu Republike Srbije od koje stiže tumacenju clana 12.Uredbe o postupanju sa stvarima u državnoj svojini i informacija da se Direkcija obratila Gradu Beogradu i Gradskoj opštini Sopot dopisom br.464-2631/12-03 od 15.01.2013.god. ali da oni nisu preuzeli svoje obaveze.

Odredbom člnana 12. navedene uredbe regulisano je da stvari na kojima je Republika Srbija stekla svojinu na osnovu člana 154 Zakona o stečaju, po pravosnažnosti rešenja o zaključenju stečajnog postupka i obaveštenju o brisanju stečajnog dužnika iz registra, imovinu preuzima u državinu nadležni organ jedinice lokalne samouprave na čijoj teritoriji se nalazi ta stvar, a imovina Livnice Ralja nalazi se na teritoriji Gradske opštine Sopot.

Po prijemu obaveštenja, nadležni organ jedinice lokalne samouprave popisuje i preuzima u državinu nepokretne i pokretne stvari stečajnog dužnika koje se nalaze na njenoj teritoriji, stoji u stavu 3. ove uredbe.

-Da je Gradska opština Sopot postupila po Zakonu o stečaju i Uredbom o postupanju sa određenim stvarima u državnoj svojini, i nalogu Republičke direkcije za imovinu Republike Srbije br. 464-2631/12-03 od 15.01.2013. godine, šteta bi bila manja a opasnost od ekološke katastrofe u Ralji i okolnim mestima umanjena ili izbegnuta – kaže predsednik udruženja Dragomir Mitić.

Nije to prvi dopis koji je dobili čelnici Gradske opštine Sopot. Njima se obraćala i ministarka Zorana Mihajlović, u dopisu od 18.09.2012. godiner, kada mu je sugerisala preduzimanje konkretnih zakonskih mera.

- I pored svega, Gradska opština Sopot ništa nije preduzela. Iz Livnice se i dalje sve razvlači što se može odneti a preostali piralen je i dalje bez nadzora i pretsatavlja opasnost po život i zdravlje građana – kaže Živojin Ivković, književniki dodaje: O tome da su se Gradska opština Sopot i njeni čelnici oglušili o vapaje udruženja građana Moje mesto nego šta, nije potrebno posebno navoditi. Oglušili su se u meri u kojoj su se oglušili o svoje zakonske obaveze ali i o ljudsku savest.

Bojazni građana Ralje su opravdane. 7.200 litara ove kancerogene i mutagene toksične materije je prodrlo u tlo i zagadilo i podzemne vode i izvorišta. Čitavim generacijama preti opasnost od piralena. I to zašto? Jasno je, zbog neodgovornost.

- Da je izazvana opšta opasnost po zdravlje građana nije ni malo sporno. Razmere te opasnosti mogu se samo naslutiti, njih još niko nije utvrdio, o njima niko nije građane upozorio iako se tri pune godine aktivisti upinju da se na verodostojan način utvrde razmere ovog incidenta i moguće razmere ekološke zatrovanosti zemljišta, podzemnih voda i nadzemnih vodotokova i da se o tome obavesti javnost, da ljudi znaju o opasnostima koje im prete, njima i njihovim porodicima, njihovom potomstvu, da se identifikuju odgovorni i da saobzno svojoj odgovornosti odgovaraju, i krivično i politički – kaže predsednik udruženja Dragomir Mitić.

Želja članova udruženja ali i sve većeg broja građana je da nadležne vlasti preduzmu ozbiljne mere u cilju utvrđivanja stepena zagađenosti tla i voda ali i zdravstvenog stanja najugroženijih kategorija građana sa ovog dela opštine i da se saobrazno tome preduzmu odgovarajuće mere u pravcu njihovog lečenja, inistira Živojin Ivković.



A šta je piralen?



Piralen se koristio za punjenje transformatora, jer i pri fizičkim i hemijskim kontaktima nije mogao da se zapali i izazove bilo kakvu štetu. Takođe u sistemima kompenzacije reaktivne energije koristio se za punjenje kondenzatorskih baterija. Tehnički gledano, ima osobine da trpi ogromne temperature, i do 1.700 stepeni, ne meša se ni sa jednom supstancom, postojan je i nerazgradiv. To je opšte poznato, zar ne?

I to, da je sedamdestih godina prošlog veka otkrivena strahovita zloćudna osobina piralena, takođe vam je poznato.

Da, piralen je vrlo kancerogen i izaziva genetske mutacije, direktno ulazi u DNK i RNK i izaziva genetičke mutacije.

U količini od samo jednog litra piralen zagađuje milijardu kubnih litara vode. I to je dovoljan razlog što se u Evropi tokovi tog toksičnog ulja kontrolišu kao putevi droge.

Piralen je bukvalno prirodno neuništiv i hemijski i fizički nerazloživ. Uništava se jedino veštački pri žarenju u specijalnim pećima na temperaturama iznad 1.700 stepeni, ali tada kao uzgredan proizvod do konačnog uništenja se oslobađa fozgen i difozgen koji spadaju u grupu najstrašnijih bojnih otrova.

Kada piralen dospe u zemlju, ostavlja neotklonjive posledice. Slično je, naravno, ukoliko bi piralen dospeo i u vodu i vazduh. Ako se piralen prospe u vodu u količini od samo jednog litra zagađuje milijardu kubnih litara vode.

Katastrofa je neminovna.

Piralenu priroda ne može ništa.

Pošto je piralen hemijski veoma stabilan, a čovek je na vrhu piramide u lancima ishrane, štetne posledice se tek očekuju. Piralen u ljudski organizam dospevaju preko vode i životnih namirnica.

Kod ljudske populacije štetni efekti piralena se najpre manifestuju kod mladih žena, jer piralen svojim delovanjem na receptore u jezgrima ćelija jajnika, zatim delovanjem na mitohondrije ćelija jetre dovodi do sekundarnih promena određenih funkcija polnih organa i dejstva na embrion i fetus, zatim do poremećaja vodnog i sonog bilansa i razmene hranljivih materija.

Toksičnost piralena se povezuje sa štetnim reproduktivnim i imunološkim efektom, zatim toksičnim efektom na jetru, kožu, digestivni trakt, štitnu žlezdu, a ponekad bubrege i centralni i periferni nervni sistem.

Dakle, zdravstveno najugroženiji su mlada ženska populacija, bebe, deca, posebno adolescenti, trudnice, dojilje i rekonvalescenti.

Piralensko ulje čini smeša različitih izomera, odnosno 209 kongerena, koji imaju teratogeno, mutageno i kancerogeno dejstvo. Zato je piralen deklarisan kao opasan otrov, koji je izbačen iz upotrebe 1977. godine.

S obzirom na hemijsku stabilnost piralena, dobru rastvorljivost u mastima, mogućnost nagomilavanja u organizmu, olako prolaženje kroz lance ishrane i toksičnost, štetne posledice po ljudsko zdravlje se tek mogu očekivati.

DRUGI KONKURS ZA AUTORSKI TEKST

Sajt Zelene strane raspisuje drugi konkurs za autorski tekst i poziva vas da najkasnije do 10.10.2014. pošaljete svoj rad.



Sajt Zelene strane raspisuje drugi konkurs za autorski tekst i poziva vas da najkasnije do 10.10.2014. pošaljete svoj rad. Pravo učešća imaju svi građani Srbije a članstvo u bilo kom novinskom udruženju nije uslov za učešće u konkursu. Ovog puta sponzor konkursa je najveći srpski proizvođač godji bobica – seosko domaćinstvo Moravci.

Tema autorskih tekstova je slobodna ali u skladu sa konceptom Zelenih strana i u okviru jedne od sledećih kategorija:

Eko dizajn
Zdrava hrana
Ekološki način života
Prirodna apoteka
Zdravlje i lepota
Zdravlje tela i duha
Tekstovi ne smeju da imaju više od 5000 karaktera (sa praznim mestima).
13.oktobra će se objaviti svi tekstovi na sajtu Zelene strane – i sledećih 15 dana se meri čitanost. Posle 15 dana žiri će doneti odluku o najboljem tekstu, a administrator sajta Zelene strane će objaviti koji je tekst najviše puta pročitan.

Žiri će u tekstovima ocenjivati:
– Prilagođenost temi i sajtu Zelene strane

– Autorski pristup

– Originalnost

Nagrade su:

1. Najbolji tekst po proceni žirija – 3000 dinara 1 kg svežih bobica i dve teglice džema od godji bobica

2. Najčitaniji tekst – 2000 dinara 1/2 kg svežih bobica i sirup od godji bobica.

3. Drugi tekst po oceni žirija – 1/2 kg svežih bobica i dve teglice džema

Najbolji tekstovi će biti objavljeni i na sajtu Ekologija.

Tekstove je potrebno poslati u PDF ili word dokumentu na e-mail: office@zelenestrane.rs, a potrebno je na početku dokumenta navesti i kategoriju koju obrađujete.

Izvor: Zelene strane

JALOVINA U DRINI, DRŽAVA NE REAGUJE

Teški metali, naneti muljem i vodom iz jalovišta nekadašnjeg rudnika "Stolice" u Kostajniku stigli su do reke Drine kod Loznice, potvrđeno je iz Gradskog veća.



Veće je zatražilo pomoć Vlade Srbije u rešavanju tog problema. Na vanrednom zasedanju upozorilo je da je reč o ekološkoj katastrofi izazvanoj izlivanjem velikih količina teških metala u vodotokove, što nalaže preduzimanje hitnih mera države.

“Problem je u nadležnosti države, a ne lokalnih samouprava koje nemaju ni novca ni mehanizme da ga reše. Bilo je razgovora, obećanja, ali rešenja nema na vidiku, a ekološka katastrofa je u toku. Vlada treba da nađe hitno rešenje za sanaciju jalovišta, a u nama će imati partnera u tom poslu”, izjavio je gradonačelnik Loznice Vidoje Petrović.

Dok se čeka reakcija države, vrbe u koritu Korenite se suše, a jalovište ističe bojeći sve na svom putu u sivo i noseći opasne kancerogene materije.

Na osnovu najnovije analize uzoraka vode sa četiri merne stanice, koju je 10. septembra obavio Zavod za javno zdravlje Šabac, gvožđe, olovo, kadmijum, cink, bakar, arsen, živa, antimon i mangan u većini uzoraka su van predviđene četiri klase kvaliteta, što je maksimalno zagađenje.

Uzorkovanja vode obaveljena su u Kostajniku, na samom izlivanju jalovine u reku Korenitu pre ulivanja u Jadar, u selu Bradić u reci Jadar, i u Jelavu na samom ulivanju Jadra u Drinu.

Što se tiče Jadra, on je u svom toku od ulivanja Korenite u Jadar, pa sve do Jelava, gde se uliva u Drinu, proglašen za vodu van klase, zbog prisustva antimona i arsena, žive i olova u ogromnim količinama, zbog čega je reka dobila sivu boju.

U Kostajničkom potoku vrednosti teških metala su nekoliko stotina puta veće od propisanih, pa je ovaj potok sada zaporavo otpadni kanal.

Veće je stanovništvu u priobalju tih vodotokova uputilo obaveštenje o načinu upotrebe vode, voća, povrća, divljači i ribe sa tog područja, zbog opasnosti po zdravlje ljudi.

Izlivanje toksične jalovine iz odlagališta prerađene rude antimona iz rudnika Stolice počelo je nakon majskih poplava kada je došlo do oštećenja brane na jalovištu.

Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine i rudarstva i energetike formirala su krajem jula poseban tim za praćenje realizacije hitnih mera za sanaciju izlivene toksične jalovine antimona iz zatvorenog rudnika “Stolice”.

Ministarstvo zaštite životne sredine saopštilo je tada da je incident na jalovištu “Stolice” najveći iz oblasti zaštite životne sredine koji je nastao kao posledica majskih poplava, navodeći da se u oštećenom jalovištu nalazi više stotina hiljada metara kubnih jalovine, opasnog rudarskog otpada sa značajnim koncentracijama arsena, antimona i olova.

BROD – NAJVEĆI ZAGAĐIVAČ DALEKO OD OČIJU JAVNOSTI

Svi ovi ogromni brodovi ispuštaju otrovne hemikalije u okean a gorivo koje koriste je izuzetno prljavo.



Okrenite se i pregledajte stvari koje imate u svojoj kući – sasvim sigurno bar tri četvrtine tih proizvode nisu proizvedeni u Srbiji. Televizor iz Tajvana, miš iz Kine, zvučnici iz Nemačke, kartonska kutija iz Koreje, fotoaparat iz Japana… Jasno vam je da globalizacija kao osnovu možda ima informacije, za posledicu ima globalni kulturni šablon, ali kao svrhu ima trgovinu. Iako nam je pri kupovini to potpuno nevažno – pitanje kako stižu svi ti proizvodi do nas je jako bitno. Zamislite taj ogroman put koji proizvod prevali iz Azije do naše prodavnice u kojoj, i pored toga, ima konkurentnu cenu. To samo može da znači da transport proizvoda nije skup.

Ubedljivo najjeftiniji način transporta robe je vodeni – cena transporta jednog kontejnera od 40 stopa (12,2 metra) prekookeanskim brodom je oko 3.000 dolara. Na drugom ekstremu je avionski transport koji košta oko 25.000 dolara ali je mnogo brži. Prevoz kamionima je 3 do 4 puta skuplji od broda, a brži je za oko nedelju dana. Što se tiče železnice, transport je skuplji a dužina puta nije predvidiva.

Obzirom na cene, zvuči logično procena da se čak 90% svetske trgovine prevozi uz pomoć brodova. 2006.godine je 7,4 milijardi tona robe preneto brodovima. Međutim, kao što ćemo videti, sve ima svoju cenu, a ponekad se ona, zamislite, i ne može izraziti u novcu.

Invazivne vrste

Prekookeanski brodovi su glavni prenosioci invazivnih vrsta sa jednog kraja sveta na drugi. Dva osnovna načina su: izbačena voda iz brodskih rezervoara i sakupljanje raznih algi, biljaka ili životinja na trupu broda. Čak se i kopnene vrste poput insekata prenose u kontejnerima. U nekim krajevima sveta, invazivne vrste su izazvale dramatične stepene izumiranja domaćih vrsta, pa čak i promenu predela, što je dovelo do velikih problema za ekosistem. Procenjena finansijska šteta od bioinvazije u SAD je 120 milijardi dolara godišnje.

Zagađenje

2009.godine britanski Daily Mail je objavio vest da 54 naftnih tankera stoji usidreno blizu obala Britanije, odbijajući da istoče naftu dok ne budu zadovoljni cenom. Pored ružnog prizora na horizontu, ovi brodovi su prilično veliki zagađivači iako se o tome ne priča previše. Svi ovi ogromni brodovi ispuštaju otrovne hemikalije u okean a gorivo koje koriste je izuzetno prljavo. Što su brodovi veći, veće je i zagađenje. Podatak koji zvuči zapanjujuće za nas koji o tome ne razmišljamo dok kupujemo belu tehniku ili sve one sitnice kod Kineza je u vezi sa zagađenjem vrlo opasnim sumporom – 16 najvećih brodova ispusti u atmosferu onoliko sumpora koliko i svi automobili na svetu.

Zbog svojih džinovskih motora, teških poput manjih brodova, ove lađe troše goriva koliko i manje elektrane. Ali za razliku od elektrana i automobila, one koriste najjeftinije, najprljavije gorivo: guste ostatke iz rafinerija zaostale posle ekstrakcije lakših tečnosti. Dakle, gorivo koje niko na kopnu ne sme da koristi.

Groblje brodova

Sve do pred kraj XX veka, rastavljanje starih brodova se obavljalo u velikim lukama razvijenih zemalja. Danas se to radi u zemljama u razvoju, jer se radnici plaćaju minimalno a ekoloških zakona nema ili se ne poštuju. A radi se o pogubnom poslu i za ljude i za životnu sredinu. Radnici u Indiji za nekoliko rupija dnevno rizikuju živote na grdosijama od po nekoliko desetina hiljada tona. Samo u Alangu u Indiji je od 2001.godine poginulo 173 radnika. Brodovi sadrže osim čelika i razne supstance koje su u mnogim zemljama zabranjene ili se smatraju opasnim. Azbest i polihlorovani bifenili su samo neke od tih supstanci. Mnoga groblja brodova rade bez ikakvih ekoloških zakona, što omogućava da visoko toksične materije dođu do prirode i izazivaju ozbiljne zdravstvene probleme radnicima, lokalnom stanovništvu i biljkama i životinjama.

Bez obzira na sve ove činjenice, industrija brodskog transporta robe je mnogo manje u očima javnosti od ostalih grana globalne transportne infrastrukture. Međunarodno telo (IMO) koje bi trebalo da reguliše sve zakone vezane za brodove gleda blagonaklono na posledice prekookeanskog transporta robe. Sve dok je tako, kupovaćemo kineske proizvode koji su jeftini ali za sobom vuku dugačak rep zagađenja. Sve dok je moć u rukama ljudi koji cene novac iznad svega, ugrožen je opstanak svega na planeti.

Autor: Željko Stanković

POSTANI DEO GREEN FESTA

Green fest poziva mlade, odgovorne i društveno angažovane pojedince koje zanimaju ekologija i životna sredine da se prijave za volontiranje na najvećem “zelenom” festivalu u regionu, koji će se održati od 29. do 31. oktobra u Domu omladine Beograda.



Green fest poziva mlade, odgovorne i društveno angažovane pojedince koje zanimaju ekologija i životna sredine da se prijave za volontiranje na najvećem “zelenom” festivalu u regionu, koji će se održati od 29. do 31. oktobra u Domu omladine Beograda.

Svi zainteresovani se mogu prijaviti slanjem kratke biografije i motivacionog pisma na volonter@greenfest.rs najkasnije do 10. oktobra 2014. godine. Samo kandidati i kandidatkinje koji uđu u uži izbor biće direktno kontaktirani.

Izabrani volonteri i volonterke će imati prilike da razviju nove veštine, nauče da rade u timu, upoznaju nove prijatelje i potencijalne saradnike. Na ovaj način Centar za unapređenje životne sredine, organizator Festivala, nastavlja sa praksom angažovanja mladih, koji kasnije mogu očekivati i priliku za rad na različitim projektima ovog udruženja.

Green fest je festival koji kroz revijalne i takmičarske filmove, izložbe fotografija, zelenih inovativnih proizvoda i tehnologija, inicijative, kreativne radionice, debate, predavanja, i još mnogo interesantnih sadržaja, pokreće zeleni talas dobrih promena u društvu. Ulaz je besplatan, a više informacija se može naći na www.greenfest.rs

Ovogodišnji Međunarodni festival zelene kulture Green Fest se održava uz pomoć Ministarstva omladine i sporta RS, Grada Beograda – Sekretarijata za zaštitu životne sredine i Sekretarijata za kulturu i podršku kompanije Lenovo, kao i mnogobrojnih partnera i prijatelja.

PREPORUKA E MAGAZINA EKOLOGIJA



Alamar je film meksičkog režisera Pedra Gonzalesa Rubija koji na dokumentaristički način prikazuje jedan potpuno drugačiji koncept života od onog na koji smo mi navikli. Spor, u stalnom kontaktu sa prirodom, ovakav život predstavlja idiličnu egzistenciju čoveka u skladu sa okolinom.

Radnju ne treba previše opisivati, jer ona i nije jača strana filma – radi se načinu života, o ritmu ponavljanja dnevnih aktivnosti, o prizorima zeleno-plavog mora, o detaljima… Čovek i žena se zaljubljuju jedno u drugo i iz te ljubavi se rađa dete. Međutim, oni žive u potpuno drugačijim sredinama, potpuno drugačijim životima, te se razdvajaju. Kako kaže Horhe (muž iz ove priče), nije problem samo u osećanjima, problem je što sam ja nesrećan sa tvojom realnošću a ti sa mojom. Dete živi sa majkom u „civilizaciji“ u Rimu, a film se bavi njegovim boravkom kod oca, u Meksiku, u blizini Banco Chinchorro, jednog od najlepših koralnih grebena na svetu. Dečak uči kako da lovi ribu, druži se sa čapljom, vezuje se za oca, uživa u slobodi na kakvoj mu danas većina vršnjaka može samo pozavideti.



Rubio na šarmantan način prikazuje odnos sina i oca, na prividno lak način i nas vezuje za njih i za tu prirodu u čijoj lepoti uživate u bukvalno svakom snimku filma.

Za kraj samo jedna misao dečakovog dede, koja upravo predstavlja sam manir filma – jednostavno, filozofski, poetično:

„..Još uvek sam mlad u duši. Ne osećam se star kao neki koji se tako osećaju. Ja ne. Samo su putevi stari… a mi smo još uvek na njima.“

Loznica – ekološka katastrofa u toku

Prema nalazima, jalovina iz Kostajnika, koja je krenula dalje rekom Korenitom prema Jadru, stigla je i do Drine!



Loznica, sa susednim opštinama, zatražila da se hitno, na prvoj narednoj sednici Vlade Srbije, u dnevni red uvrsti rešavanje problema jalovišta na Stolicama, koje preti da izazove ekološku katastrofu ogromnih razmera. Poslednje analize pokazale da je prisustvo teških metala u reci Koreniti više desetina puta veće nego u najzagađenijim vodama

Na vanrednoj sednici Gradskog veća koja je održana u ponedeljak, jednoglasno je donet zaključak da se sa ovog skupa kojem su prisustvovali i predstavnici opština Krupanj, Bogatić i Šabac, udruženja ribolovaca i lovaca, kao i republički inspektori za vode i rudarstvo i načelnik Sektora za vanredne situacije, uputi zahtev Vladi Srbije da na svojoj prvoj narednoj sednici donese zaključak o hitnoj sanaciji jalovišta nekadašnjeg rudnika antimona “Stolice” u Kostajniku, koji je oštećen u majskim poplavama i iz kojeg i danas ističu opasne materije. Vanredna sednica je zakazana posle objavljivanja najnovijih podataka Zavoda za javno zdravlje iz Šapca, koji je analizirao uzorke vode iz Kostajničke reke, reke Korenite i Jadra. Prema tim nalazima, jalovina iz Kostajnika, koja je krenula dalje rekom Korenitom prema Jadru, stigla je i do Drine!. Uzorci vode uzeti su 10. septembra sa četiri merne stanice, u Kostajniku, na samom izlivanju jalovine, u reci Koreniti pre ulivanja u Jadar, u selu Bradić u reci Jadar, i u Jelavu na samom ulivanju Jadra u Drinu, a nalazi su više nego poražavajući.

Gradonačelnik Vidoje Petrović, otvarajući vanrednu sednicu, podsetio je koliko puta se grad obraćao nadležnima da nešto preduzmu, naglašavajući da Loznica već godinama “leži na četiri ekološke bombe”.

– Uz hemikalije u “Viskozi”, cijanidnu so u FAK-u, pilanu “Vuković tim”, koja ugrožava izvorište u Banji Koviljači, od maja imamo i problem jalovine koja ozbiljno ugrožava životnu sredinu u našem kraju. Ovo je treća vlada kojoj se obraćamo a nijedan od problema nije rešen. Mi nudimo potpunu saradnju u otklanjanju tih problema, ne tražimo krivce već samo rešenje – kazao je gradonačelnik, nabrajajući kome su sve slati dopisi povodom situacije na teritoriji grada.

On je podsetio da se jalovište nalazi na teritoriji Krupnja, ali da problem treba zajednički rešavati jer nijedna od opština koje su ugrožene nije u stanju da to uradi sama.

– Dogovorili smo se da formiramo radno telo koje će konstantno, u saradnji sa nadležnim inspekcijama, pratiti šta se dešava. Saznali smo od resornih inspektora da su donosili određena rešenja i podnosili prijave, ali da reakcije nije bilo. Tražićemo da nadležna tužilaštva ili MUP reaguju i utvrde odgovornost za ovakvo stanje. Treća tačka današnjeg zaključka je da ukoliko se ovi zahtevi ne nađu na sednici Vlade Srbije, zajedno sa Krupnjem, Bogatićem i Šapcem zatražimo prijem kod premijera ili nekoga koga on ovlasti – rekao je Petrović.

Janko Aleksić, član Gradskog veća, za govornicu je izašao sa flašom u kojoj se nalazila voda iz kostajničkog potoka ističući da otrovne materije ljudi unose u organizam i preko lanca ishrane.

– Gvožđe, olovo, kadmijum, cink, bakar, arsen, živa, antimon i mangan, koji se nalaze u kategoriji od 1 do 4, u većini uzoraka ovde su van te klase. Praktično, znatno više od količina koje se uopšte i mere. Prisustvo teških metala, koji verovatno teku i rekom Drinom, toliko su evidentni da je dovoljno da se u celom kraju proglasi ekološka katastrofa – naglasio je Aleksić.

Epidemiolog dr Nada Đurić iz lozničkog Doma zdravlja objasnila je da je koncentracija gvožđa u uzorcima uzetim u Kostajniku 290 puta veća od četvrte klase vode, koja se tretira kao najzagađenija.

– Kostajnička reka više nije reka već otpadni kanal! U njoj je 150 puta veća koncentracija olova, bakra 95, cinka 30 puta veća od najzagađenije vode. Sve to ozbilno utiče na zdravlje ljudi – rekla je dr Đurić, dok je dr Nenad Zec naglasio da posledice svega ovoga mogu biti oštećenja jetre, bubrega i celog organizma.

Više u Lozničkim novostima