Ekologija

ČOVEČANSTVO TROŠI JEDNU I PO PLANETU!

U Izveštaju o živoj planeti 2014 je takođe izmeren i ekološki otisak – koji predstavlja potrebe čovečanstva za prirodnim resursima, koji je duplo veći od kapaciteta prirode za obnavljanje.



Beograd, 30. septembar 2014 – Populacije biljaka i životinja su se dvostruko smanjilе prethodnih 40 godina, ukazuje najnoviji WWF-ov Izveštaj o živoj planeti za 2014. godinu. Ovaj kontinuirani pad naglašava potrebu za održivim razvojem kako bi planeta „ozdravila”, navodi se u Izveštaju.

U Izveštaju o živoj planeti 2014 je takođe izmeren i ekološki otisak – koji predstavlja potrebe čovečanstva za prirodnim resursima, koji je duplo veći od kapaciteta prirode za obnavljanje. Po nalazima Izveštaja bila bi nam potrebna jedna i po planeta kako bi se obnovili svi neophodni resursi. Gubitak biodiverziteta i neodrživo korišćenje prirodnih resursa ugrožavaju i prirodu i čoveka, ali nam ukazuju i da je krajnje vreme da promenimo ove loše trendove.

„Biodiverzitet igra ključnu ulogu u životu planete On je barometar našeg uticaja na planetu, koja je naš jedini dom. Hitno nam je potrebno angažovanje svih sektora društva kako bismo izgradili održiviju budućnost”, izjavio je Marko Lambertini, generalni direktor WWF-a.

“Srbija takođe živi iznad mogućnosti svojih prirodnih resursa. Prema podacima iz Izveštaja o živoj planeti, Srbija troši više prirodnih resursa nego što joj je dostupno. Kada bi svi na Zemlji živeli kao stanovnici Srbije, bila bi nam potrebna 1.4 planete (ova vrednost je dobijena izračunavanjem prosečnog ekološkog otiska po glavi stanovnika)“, istakla je Duška Dimović, direktor programa WWF-a u Srbiji. Zanimljiv podatak je da u poređenju sa zemljama u regionu, Srbija troši najmanje prirodnih resursa. Od okolnih zemalja Slovenija ima najveći ekološki otisak sa 2.6 „potrošene“ planete, Hrvatska 1.9, Makedonija i Bugarska troše 1.7 planete, Bosna i Hercegovina 1.5.

Izveštaj o živoj planeti 2014 je deseto izdanje vodeće WWF-ove publikacije, koja izlazi svake druge godine. Ovogodišnji izveštaj pod nazivom Vrste i prostori, ljudi i mesta prati stanje populacija preko deset hiljada vrsta kičmenjaka od 1970. do 2010, uz korišćenje Indeksa žive planete. Indeks je baza koju prati Londonsko zoološko društvo, dok ekološki otisak čovečanstva meri Globalna mreža za ekološki otisak.

Ovogodišnji Indeks žive planete koristi novu metodologiju, koja preciznije prati stanje globalnog biodiverziteta i time pruža jasniju sliku stanja našeg prirodnog okruženja. Nalazi ovog izveštaja pokazuju smanjenu brojnost populacija vrsta u odnosu na prethodne, ali ukazuju i na moguća rešenja.

Vrste u divljini u kritičnom padu

Kako se navodi u Izveštaju, populacije riba, ptica, sisara, vodozemaca i gmizavaca smanjene su za 52 odsto od 1970. godine. Slatkovodne vrste su pretrpele smanjenje populacija od 76 odsto, što je gotovo dvostruko u odnosu na kopnene i morske vrste. Geografski, ovi gubici najviše nastaju u tropskim regionima, s rekordnim smanjenjem u Latinskoj Americi. Izveštaj pokazuje kako najveće pretnje po biodiverzitet nastaju usled nestanka i degradacije staništa. Ribolov i lov su takođe ozbiljna pretnja, a efekti klimatskih promena su zabrinjavajući, uz određene navode da bi ovaj faktor mogao da utiče na izumiranje vrsta.

„Gubitak biodiverziteta i narušavanje ekosistema koji su važni za našu egzistenciju su alarmantni”, izjavio je Ken Noris, naučni direktor Londonskog zoološkog društva. „Ova velika šteta je posledica našeg načina života. Iako Izveštaj pokazuje kritičnost situacije, i dalje ima nade. Zaštita prirode treba da se usmeri na konkretne mere zaštite, političku volju i podršku privatnog sektora.

Izveštaj o živoj planeti 2014 ukazuje kako efektno upravljanje zaštićenim područjima može uticati na očuvanje biodiverziteta. Tako je u Nepalu poslednjih godina primećen rast populacije tigrova. Generalno, populacije u zaštićenim kopnenim područjima trpe manji gubitak biodiverziteta nego u nezaštićenim.

Rast ekološkog otiska

Prema nalazima iz Izveštaja, pritisak čovečanstva na planetu je dvostruko veći od kapacitet prirode za obnavljanje. Bila bi nam potrebna jedna i po planeta kako bi se stvorili resursi neophodni za trenutnu potrošnju. To znači da sečemo više drveća nego što može da izraste, trošimo pijaću vodu brže nego što zalihe mogu da se obnove, ispuštamo više ugljendioksida nego što priroda može da skladišti.

„Ekološki ‘dug’ je izazov 21. veka”, smatra Matis Vakernagel, predsednik Globalne mreže za ekološki otisak. „Skoro tri četvrtine svetske populacije živi u zemljama koje se bore kako sa ekološkim deficitima, tako i sa niskim prihodima. Usled ograničenosti resursa moramo se fokusirati na poboljšanje ljudskog blagostanja a da to ne podrazumeva puki rast.”

Razdvajanje odnosa između ekološkog otiska i razvoja je ključni globalni prioritet koji se navodi u Izveštaju. Dok je ekološki otisak po glavi stanovnika u zemljama sa visokim dohotkompet puta veći nego u zemljama sa niskim prihodima, istraživanje pokazuje i da je moguće poboljšati standard života uz održivo korišćenje resursa.

U deset zemalja s najvećim ekološkim otiskom su: Kuvajt, Katar, Ujedinjeni Arapski Emirati, Danska, Belgija, Trinidad i Tobago, Singapur, Sjedinjene Američke Države, Bahrein i Švedska.

Održiva rešenja

Izveštaj o živoj planeti 2014. je platforma za globalni dijalog, donošenje odluka i angažovanje vlada, korporacija i društva u ovom kritičnom trenutku za planetu.

U Izveštaju se može naći i deo „Perspektive jedne planete” sa strategijama očuvanja, proizvodnje i trošenja prirodnih resursa, kao i primeri zajednica koje su odabrale dobre načine za smanjenje ekološkog otiska i očuvanje biodiverziteta.

„Bez prirode se ne može preživeti, a ni napredovati. Gde god da smo, zavisimo jedni od drugih, od potreba za hranom, vodom i čistim vazduhom. U vremenu kada mnogo ljudi živi u siromaštvu, neophodno je da nađemo zajednička i održiva rešenja. ”, rekao je Lambertini.

Kada je u pitanju Azija, Izveštaj pokazuje inovativne mere koje gradovi primenjuju kako bi se smanjila emisija ugljendioksida, koristila obnovljiva energija i promovisalo održivo trošenje resursa. U primerima širom sveta prikazuju se inicijative za kontrolisanje zagađenja, transformaciju tržišta i poboljšanje života.

WWF-ove „Perspektive jedne planete” pokazuju kako svaki kutak širom planete može doprineti održivom ekološkom otisku koji ne troši resurse Zemlje van njenih mogućnosti.

11.NOVOSADSKA JESEN

Od 21. do 25. oktobra ove godine, održaće se 11. NOVOSADSKA JESEN - jedna od najvećih ekoloških, privrednih i turističkih manifestacija u našoj zemlji



Od 21. do 25. oktobra ove godine, održaće se 11. NOVOSADSKA JESEN – jedna od najvećih ekoloških, privrednih i turističkih manifestacija u našoj zemlji, koju organizuje Pokret gorana Novog Sada, a podržava Grad Novi Sad – Gradska uprava za zaštitu životne sredine i Gradska uprava za privredu.

11. „Novosadska jesen“ će imati 3 izložbene celine:
1. izložbu cveća, sadnica i opreme za hortikulturu;
2. izložbu meda i zdravstveno-bezbedne hrane;
3. izložbu suvenira i proizvoda starih i umetničkih zanata
4. izložbu fotografija “Eko-foto 2014″

Centralna tema ovogodišnje manifestacije će biti obeležavanje 200 godina od rođenja našeg velikog naučnika i prirodnjaka Josifa Pančića.

„Novosadska jesen“ se organizuje po 11. put, a ovako dugu tradiciju dugujemo pre svega odličnoj saradnji sa jedne strane sa više od 220 izlagača na manifestaciji – najvećim proizvođačima i uvoznicima cveća, sadnica lišćara, četinara i ukrasnog šiblja, kao i semenske robe, zaštitnih sredstava i prateće opreme za uređenje vrtova i enterijera, kao i proizvođačima meda i zdravstveno bezbedne hrane i rukotvorina starih zanata. Postala je jedna od omiljenih manifestacija Novosađana/ki sa velikim turističkim i privrednim značajem za Novi Sad, sa više od 70 hiljada zadovoljnih posetilaca tokom pet dana trajanja manifestacije. Razlog je pozitivna energija koja se razmenjuje između organizatora, donatora, medija, izlagača i samih posetilaca koji redovno dolaze svake godine da uživaju u bogatoj ponudi dugogodišnjih izlagača, kupe cveće i druge proizvode, učestvuju u kreativnim i ekološkim radionicama ili ekološkim predstavama za decu i mlade, informišu se o aktuelnim ekološkim temama na predavanjima i stučnim tribinama.
Sportski i poslovni centar “Vojvodina” se tokom svih godina pokazao kao zanimljiv prostor za održavanje ovakve manifestacije bogate različitim sadržajima za različite uzraste posetilaca.
Prijave izlagača za nastup na manifestaciji su toku i trajaće do 5. oktobra 2014. godine.

PETOMATO – UZGAJANJE HRANE U DOMU

Projekat "Petomato" predstavlja koncep urbanog baštovanstva, pokreta koji ima za cilj promovisanje uzgajanja hrane u stanovima



Najveća nedoumica svih nas je svakako kvalitet namirnica koje koristimo za ishranu. Svetsko tržište hrane je postalo jedna globalna pijaca, pa nije čudo da beli luk dolazi iz Kine a pasulj iz Afrike. Danas ćemo predstaviti jedno interesantno rešenje – kako uzgajati hranu u stanu/kući.

Projekat “Petomato” predstavlja koncep urbanog baštovanstva, pokreta koji ima za cilj promovisanje uzgajanja hrane u stanovima i na svim slobodnim površinama u gradu tj. urbanim sredinama.

Laura i Robert Engels su doneli izum iz Japana – plastične boce se mogu koristiti za uzgajanje hrane u stanovima. “Petomato” radi jednostavno: ubacite seme u zatvarač od flaše i sačekate da proklija. Trenutno se može na ovaj način uzgajati sedam vrsta od čeri paradajza do papričica. Velika prednost je i uptreba starih plastičnih boca, kojima se na ovaj način daje nova namena tj. recikliraju se.

Više na sajtu Efikasnost

JAVNI POZIV ZA MLADE IZ RURALNIH SREDINA

Organizacija civilnog društva PROAKTIV u saradnji sa Grupom KOBRA, pokreće projekat namenjen osnaživanju kapaciteta mladih na selu, kroz aktivnosti podizanja znanja iz oblasti upravljanja farmom i vođenja sopstvenog biznisa, sa posebnim osvrtom na podizanje znanja iz oblasti organske proizvodnje.



Organizacija civilnog društva PROAKTIV u okviru realizacije projekta „Proaktivni mladi u ruralnim sredinama“
Objavljuje:
JAVNI POZIV
za učestvovanje u programu

http://proaktiv.org.rs/Konkurs%20za%20mlade%20u%20ruralnim%20sredinama

Organizacija civilnog društva PROAKTIV u saradnji sa Grupom KOBRA, pokreće projekat namenjen osnaživanju kapaciteta mladih na selu, kroz aktivnosti podizanja znanja iz oblasti upravljanja farmom i vođenja sopstvenog biznisa, sa posebnim osvrtom na podizanje znanja iz oblasti organske proizvodnje.

Pravo prijave imaju poljoprivredna gazdinstva iz Nišavskog okruga, pri čemu su mladi poljoprivrednici prioritetna ciljna grupa.

Program će kroz teorijske i praktične obuke ostvariti merljive i održive rezultate:
– teorijske obuke podrazumevaju set obuka/treninga iz različitih oblasti upravljanja farmom kroz sledeće treninge: zdrava hrana, organska proizvodnja, održivo domaćinstvo, brendiranje proizvoda, komunikacijske veštine.
– praktične obuke će biti izvedene na oglednom dobru koje obezbeđuje nosilac projekta

U skladu sa nevedenim, orgaizacija PROAKTIV poziva sve zainteresovane da se prijave za ućešće u programu najkasnije do 15.10.2014. godine. Na osnovu popunjenog upitnika, koji možete preuzeti sa sajta Proaktiva (www.proaktiv.org.rs), komisija sastavljena od eksperata iz različitih oblasti će odabrati 20 učesnika programa.

Zainteresovani kandidati treba da do 15.10.2014. dostave popunjenu prijavu (sa pratećom dokumentacijom) na adresu Obrenovićeva 59/4/44, 18000 Niš ili putem maila prijava@proaktiv.org.rs.
Komisija će odabrati učesnike projekta do 20.10.2014. i obavestiti ih pisanim i usmenim putem.

Teorijske obuke će se izvoditi na lokaciji koja bude odabrana u skladu sa teritorijalnim rasporedom učesnika. Svi troškovi vezani za teorijske i praktične obuke nastali kroz aktivnosti projekta biće pokriveni od strane organizatora.

Sve dodatne informacije možete dobiti putem telefona 018/244894 ili email adrese prijava@proaktiv.org.rs

Ukoliko i vi prepoznajete proizvodnju organske hrane kao šansu za unapređenje Vašeg poslovanja i zdravijeg života Vas i Vaše porodice

PRIDRUŽITE NAM SE!!!

PROVIDNE SOLARNE ĆELIJE ZA PROZORE KOJI PRAVE STRUJU

Trenutno su ovakve ćelije još u fazi razvoja i beleže efikasnost od oko 1%. Naučnici smatraju da će potpuno usavršeno rešenje dati više od 5% iskoristivosti, što bi trebalo biti dovoljno za komercijalizaciju ovakvog proizvoda.



Tim naučnika iz Mičigena razvio je fotonaponske ćelije koje su potpuno providne. Naučnici s Univerziteta Mičigen razvili su potpuno novi oblik solarnih ćelija koje sunčevu energiju pretvaraju u električnu. Ove solarne ćelije su, za razliku od svih dosadašnjih, potpuno providne. To znači da bi u bliskoj budućnosti ovakvo rešenje moglo biti ugrađivano u prozore na kućama i zgradama, koji bi onda služili za proizvodnju električne energije iz obnovljivog izvora, piše Bug.

Trenutno su ovakve ćelije još u fazi razvoja i beleže efikasnost od oko 1%. Naučnici smatraju da će potpuno usavršeno rešenje dati više od 5% iskoristivosti, što bi trebalo biti dovoljno za komercijalizaciju ovakvog proizvoda.

Pokušaj stvaranja providnih solarnih ćelija nije nov, ali ovo je prvi put da se uspelo u izradi potpuno prozirnih ćelija, bez zatamnjenja ili bojenja svetlosti koja prolazi kroz njega. Ključ ovog izuma leži u organskim molekulama koje apsorbuju ljudskom oku nevidljive talasne dužine sunčeve svetlosti, a sve ostale propuštaju.

Više na sajtu Gradnja

JEZERA KOJA UMIRU

Pre nekoliko dana, NASA je postavila satelitske fotografije Aralskog jezera u Centralnoj Aziji, nekada četvrtog jezera po veličini na svetu, koje se u poslednjih 50 godina bukvalno osušilo zbog loše sovjetske ideje da od pustinje naprave plodno zemljište.



Pre nekoliko dana, NASA je postavila satelitske fotografije Aralskog jezera u Centralnoj Aziji, nekada četvrtog jezera po veličini na svetu, koje se u poslednjih 50 godina bukvalno osušilo zbog loše sovjetske ideje da od pustinje naprave plodno zemljište.

Nekada veličanstveno jezero koje se prostiralo na preko 68.000 kvadratnih kilometara sada je potpuno suvo, osim na obodu.

Jezero je počelo da nestaje kada su sovjetski inženjeri počeli da skreću dve najveće reke u oblasti – Amu Darju i Sir Darju – zbog navodnjavanja njiva koje su napravljene u pustinji pedesetih i šezdesetih godina prošlog veka. Veći deo vode je završio u sasušenoj zemlji i tako je uludo potrošen. Ali Aralsko jezero je samo jedan od mnogobrojnih primera u svetu.

U Kini se Pojang jezero, najveće slatkovodno jezero u državi, lagano povlači zbog suše i odvlačenja vode zbog brane Tri klisure. Kako se voda povlači, vlažna staništa za 87 vrsta ptica se suočavaju sa neizvesnom budućnošću.

U međuvremenu, u Iranu, jezero Urmija, koje je nekad bilo među najvećim slanim jezerima na planeti, se smanjilo za 80 odsto u prethodnoj deceniji usled klimatske promene, proširene navigacije farmi i brana na rekama. Stene pokrivene solju koje su nekad bile na dnu jezera sada se vide na tlu suve pustinje, kako javlja AP.

Mrtvo more je takođe u lošem stanju. Ponori se pojavljuju oko jezera, zbog skretanja reke Jordan zbog pijaće vode i zbog hemijskih kompanija koje uklanjaju vredne minerale iz vode.

U Kaliforniji, Kahuma jezero, inače glavni izvor vode za stanovnike oblasti Santa Barbara, se takođe brzo smanjuje usled suše i potrošnje vode, izveštava AccuWeather. A na Havajima, jezero Vaiau se smanjilo na samo 2 odsto od svog normalnog nivoa u poslednjih 5 godina. Naučnici još uvek tragaju za rešenjem.

Izvor: Discovery

SRBI OSVAJAJU AMERIKU SOLARNIM-KINETIČKIM PUNJAČEM

Mlada srpska kompanija „Volta tehnolodži“, koja se bavi razvojem proizvoda korišćenjem obnovljivih izvora energije, uspela je da za manje od godinu dana od osnivanja razvije dva inovativna proizvoda i ostvari poslovnu saradnju s najvećim američkim mobilnim operaterom AT&T



BEOGRAD – Mlada srpska kompanija Volta tehnolodži, koja se bavi razvojem proizvoda korišćenjem obnovljivih izvora energije, uspela je da za manje od godinu dana od osnivanja razvije dva inovativna proizvoda i ostvari poslovnu saradnju s najvećim američkim mobilnim operaterom AT&T i američkim univerzitetom Vebster.

Prvi proizvod koji je Volta tehnolodži razvio je inovativna javna stanica za punjenje mobilnih telefona EnGo, koja se napaja isključivo iz obnovljivih izvora energije, i to ne iz jednog već dva: kinetičke i solarne energije.

Postigli cilj

Sastavni deo stanice EnGo su kinetičke ploče koje proizvode obnovljivu energiju svaki put kada neko zgazi na njih, a s dodatnom energijom koja se dobija iz solarnih panela stanica će puniti ne samo mobilne telefone već i tablete i ostale prenosive uređaje.
Petar Mirović, izvršni direktor „Volta grupe“, u čijem sastavu je Volta tehnolodži, kaže za Kurir da je kompanija od samog starta zacrtala da izađe na američko tržište.

– Za svaku mladu kompaniju koja se bavi razvojem novih proizvoda i tehnologija izlazak na tako razvijeno i konkurentno tržište kao što je američko predstavlja ne samo izazov već i strateško pozicioniranje. Poslovi koje smo zaključili sa AT&T i univerzitetom Vebster za nas su ogromna šansa da promovišemo našu kompaniju i inovativnost mladih ljudi u Srbiji – kaže Mirović i dodaje:

– Ovo je samo početak. Imamo velike ideje i odličan tim koji je sposoban da proizvede vrhunske i konkurente proizvode. Želimo da stvaramo, da se borimo, da osvajamo svet. Ovom prilikom zahvaljujem prof. dr Željku Šusteru, potpredsedniku univerziteta Vebster, koji je prepoznao naš kvalitet i neizmerno nam pomogao svojim savetima – kaže Mirović. Prva instalacija stanice EnGo urađena je na američkom univerzitetu Vebster u Sent Luisu.

Istovremeno, ova mlada srpska kompanija ugovorila je isporuku svojih proizvoda najvećem američkom mobilnom operateru AT&T, lideru u oblasti telekomunikacija u SAD, s prometom od neverovatnih 130 milijardi dolara u 2013. godini.

U BORBI PROTIV GM KUKURUZA

Kutkino istraživanje je fokusirano na osobine koje se prirodno pojavljuju u kukuruzu kokičaru i drevnoj vrsti teosintu koje otežavaju GMO polenu proboj do kukuruzne svilice i tako pokušava da se spreči krospolinacija.



Već 15 godina unazad, Frank Kutka radi na sprečavanju krospolinacije GM kukuruza sa organskim i ostalim vrstama kukuruza. Kutka razvija sortu koju naziva „Organicready“ koja će moći da spreči krospolinaciju. „Potrebna nam je sorta kukuruza koju će organski poljoprivrednici moći da uzgajaju bez straha od GMO kontaminacije“, kaže Kutka, koji je u četvrtoj godini petogodišnjeg projekta koje finansira OrganicFarmingResearchFoundation.

Kutka se suočava sa velikim izazovom. Svake godine američki poljoprivrednici zaseju GM kukuruz na milionima hektara; 93 odsto od ovogodišnjeg roda je GMO. Svaka biljka proizvodi milione polenskih zrnaca koje vetar raznosi do drugih vrsta gde ih oprašuju. Problem je što GMO kukuruz može da prenese svoje modifikovane gene za vreme krospolinacije.

Kutkino istraživanje je fokusirano na osobine koje se prirodno pojavljuju u kukuruzu kokičaru i drevnoj vrsti teosintu koje otežavaju GMO polenu proboj do kukuruzne svilice i tako pokušava da se spreči krospolinacija.

Iako je projekat počeo 2011.godine, Kutka radi na istraživanju tih osobina još od 2001.godine kada je bio diplomac na Kornel Univerzitetu. On je novu sortu nazvao „OrganicReady“, kao igru reči zbog Monsantovog „RoundupReady“ GMO semena.

GMO je naravno zabranjen u organskoj proizvodnji, ali ne postoje regulative koje bi zaštitile poljoprivrednike od slučajne kontaminacije od polena GM kukuruza. Američki organski i poljoprivrednici koji ne seju GMO su pretrpeli finansijske gubitke kada je njihov kukuruz testiran i bio pozitivan na GM i, nakon toga, bio odbijen od kupaca.

OrganicReady kukuruz neće biti prva sorta kukuruza na tržištu koja blokira polen. Postoji hibrid pod nazivom PuraMaize koji se prodaje već tri godine. Testovi izvršeni na PuraMaize kukuruzu iz 2012. i 2013.godine su pokazali da je bio efektivan u smanjenju krospolinacije i kontaminacije od GM kukuruza. Uzorci su bili negativni na GMO na nivou od 0,05 procenta.

Izvor: HarvestPublicMedia

POLJSKA IMA NAJVIŠE IZVORA GASA IZ ŠKRILJACA U EU

Za istraživanje nekonvencionalnih ugljovodonika Poljska je dala 82 koncesije od čega 72 za gas iz škriljaca.



Poljska ima 65 izvora i bušotina gasa iz škriljaca dok ih Velika Britanija, druga članica EU koja planira razvoj tog resursa, ima samo nekoliko. Iako je trenutno usmerena na istraživanje a ne na eksploataciju gasa iz škriljaca, Poljska planira da u narednih nekoliko godina gradi 50 novih bušotina godišnje. Istovremeno Poljska mora da vodi računa o ekološkim aspektima eksploatacije gasa iz škriljaca, kao i o regulativi EU. Što se građana Poljske tiče, oni su u velikoj većini za gas iz škriljaca. U cilju unapređenja sigurnosti snabdevanja gasom, Poljska gradi i terminal za LNG.

Za istraživanje nekonvencionalnih ugljovodonika Poljska je dala 82 koncesije od čega 72 za gas iz škriljaca. Koncesije su dobile i kompanije Ševron (Chevron), PGNIG, Poljski naftni koncern Orlen, Grupa Lotos, Petrolinvest, Vinsent nafta i gas (Winsent Oil&Gas Plc).

Uprkos tome, zvaničnici tvrde da je Varšava opredeljena da poštuje pravne i ekološke pozicije EU o gasu iz škriljaca.

Evropska komisija je početkom januara 2014. godine objavila preporuke za gas iz škriljaca.

“Posvećeni smo primeni tih preporuka, radimo koliko možemo da ih poštujemo do maksimalno mogućeg nivoa”, rekao je za EurActiv.com jedan poljski stručnjak koji je želeo da ostane anoniman. On je dodao da se svih 65 istražnih izvora kontroliše i da nema dokaza o zagađenju.

Stav Poljske je da nema evropskog rešenja koje će svima odgovarati jer se karakteristike izvora veoma razlikuju i to treba uzeti u obzir.

Poljska je izmenila geološke i zakone o rudarstvu kako bi poštovala preporuke EU. Novi zakoni o davanju koncesija i svemu što se tiče koncesija, kao i nadzoru, usvojeni su za samo nekoliko meseci, iako obično prođu godine dok se neki zakon ne izmeni.

Varšava je takođe tražila od Evropske komisije da pripremi izveštaj o ekološkim aspektima izvora gasa iz škriljaca. Takav izveštaj treba da bude gotov do kraja godine ili početkom 2015.

Istovremeno se u Poljskoj javnosti vode informativne kampanje o gasu iz škriljaca. Istraživanja javnog mnjenja iz 2013. godine pokazala su da 73% građana Poljske podržava eksploataciju gasa iz škriljaca, što je veoma visok procenat u međunarodnim okvirima.

Poljska smatra i da zakoni EU ne treba da prebacuju na energetske kompanije nepotrebno breme.

Na pitanje o proceduri koju je Evropska komisija povela protiv Poljske jer je dozvolila bušenje na dubinama do 5.000 metara bez prethodnih ocena ekoloških uticaja, neimenovani ekspert je rekao da taj proces još traje.

Izvor: EurActiv

WWF: ZAJEDNO ZA ŽIVE REKE EVROPE

Mladi Evropljani pokrenuli “Dan za reke” kako bi ih zaštitili



Beograd, 3. oktobar 2014 – Juče su 33 škole iz 11 evropskih zemalja obeležile „Dan za reke“ u okviru WWF-ove inicijative „Evropske škole za život planete“. Oko 1000 mladih aktivista planiralo je širok niz aktivnosti – čišćenje rečnih obala, foto izložbe, šetnje, kao i radionice i informativne kampanje kojima su skrenuli pažnju na trenutno stanje reka u njihovoj okolini.

Četiri škole iz Srbije koje su učestvovale u šestom ciklusu programa „Evropske škole za život planete“ obeležile su u svom gradu „Dan za reke“. Ideja se rodila tokom završnog događaja međunarodne školske inicijative za zaštitu životne sredine koji je bio održan u junu u Rumuniji. „Dan za reke“ kombinuje znanje o ekološkim temama sa veštinama razvoja i upravljanja projektima i pokazuje snagu i potencijalni uticaj usko povezane međunarodne mreže škola.

33 školska razreda iz Austrije, Bugarske, Hrvatske, Češke, Mađarske, Moldavije, Rumunije, Srbije, Slovačke, Slovenije i Ukrajine obeležila su „Dan za reke“. Cilj ove akcije -da se skrene pažnja na značaj čistih reka- je uspešno postignut. Širom Evrope održane su raznovrsne aktivnosti, a poruka uličnih akcija, izložbi fotografija, čišćenja rečnih obala i informativnih događaja pod zajedničkim sloganom „Zajedno za reke“ doprla je do lokalnih zajednica i podignuta je svest o stanju lokalnih reka.

Učenici osnovne škole „Drinka Pavlović“ iz Beograda organizovali su edukativnu uličnu akciju ispred svoje škole sa posebnim akcentom na reku Savu. Na obali Dunava u Beškoj učenici osnovne škole „Braća Grulović“ organizovali su akciju čišćenja, dok su Zemunski kej učenici osnovne škole „Gavrilo Princip“ pretvorili u učionicu na otvorenom i sa svojim sugrađanima razgovarali o dunavskim vrstama i izvorima zagađenja. Učenici smera Tehničar za lovstvo i ribarstvo tehničke škole “Mileva Marić–Ajnštajn” iz Novog Sada su svoje panele na temu “ribe i zagađenje vode” prikazali prolaznicima na novosadskom keju, a tu su ih posetili i učenici drugih novosadskih škola.

„Ovaj dan je još jedan važan korak kako bi se podržalo stvaranje mreže aktivnih mladih ljudi koji se zalažu za dobro stanje svoje životne sredine i prirode koja ih okružuje. Njihovo zalaganje nam pokazuje kako funkcioniše održivo ekološko obrazovanje. Pokazuje nam kaliko je naša inicijativa ’Evropske škole za život planete’ dugoročna i umrežavajuća i kako se iz saradnje koja je lišena svih predrasuda mogu stvoriti divni projekti,“ rekla je Barbara Taušer, vođa edukativnog programa o zaštiti životne sredine WWF-a u Austriji.

Inicijativa „Evropske škole za život planete“ je osnovana 2008. godine sa ciljem da približi učenike i nastavnike, da ih ohrabri da preuzmu odgovornost za prirodu i životnu sredinu Evrope, i da preduzmu zajedničke korake u oblikovanju budućnosti Evrope na održiv način. Do sada, 5.000 učenika uzrasta od 12 do 17 godina iz 11 različitih evropskih zemalja je učestvovalo i pokrenulo svoje individualne eko-projekte.

Više informacija o inicijativi „Evropske škole za život planete“ možete naći na web stranici www.wwf.at/esfalp.

FENOMEN IŠČEZLIH PLAŽA

Stanovnike Zelenortskih ostrva možemo osuđivati, ali ih moramo i razumeti. Od 4000, koliko ih živi u jednom od gradića, samo dvadesetak ima stalni posao. Ostalima jedino preostaje da prodaju povrće na pijaci ili kradu pesak da bi preživeli.



Šest dana u nedelji rajske plaže na Zelenortskim ostrvima su pune užurbanih ljudi. Oni ne uživaju u kristalno providnom moru zelene boje ni u sunčevim zracima koji miluju preplanula tela niti u hladu suncobrana pijuckaju mohito i čitaju knjigu. Ne, oni kradu pesak. Muškarci lopatama ubacuju mokar, težak pesak u kofe koje žene na glavama iznose na obalu. I obale su nekad bile pune peska, no sad su ostale gole i pune kamenja i prljavštine. Od tada, ljudi ulaze u vodu da bi ga pronašli.

Zelenortska ostrva, oko 600 km udaljena od zapadne afričke obale, bila bi turistička destinacija iz snova da se njihovi stanovnici ne trude svom snagom da ih unište. Naravno, hotelske plaže su netaknute, ali one van turističkog sistema vrlo brzo nestaju.

Fenomen plaža koje nestaju se ne pojavljuje samo na Zelenortskim ostrvima. Potražnja za peskom je veća nego ikad i zemlje u velikom zamahu poput Kine, Indije i Brazila svoje potrebe namiruju iz drugih krajeva sveta – Kenije, Novog Zelanda, Jamajke i Maroka. Koristi se za kompjuterske čipove, mobilne telefone, ali više od svega za cement. Može se pronaći u neboderima Šangaja, veštačkim ostrvima Dubaija i nemačkim autoputevima.

2012.godine, samo Nemačka je izvukla 235 miliona tona peska i šljunka, a 95% toga je otišlo u građevinsku industriju. UNEP (United Nations Environment Program) procenjuje godišnju potrošnju od oko 40 milijardi tona , a oko 30 milijardi tona odlazi na beton, što je dovoljno za zid oko planete veličine 27 puta 27 metara. Klaus Švarcer, naučnik sa nemačkog Kil univerziteta razbija iluziju koju imamo o beskonačnosti peska, „Pesak je poput nafte – njegove količine nisu beskonačne. Ako ne budemo pažljivi, ostaćemo bez njega.“

Stanovnike Zelenortskih ostrva možemo osuđivati, ali ih moramo i razumeti. Od 4000, koliko ih živi u jednom od gradića, samo dvadesetak ima stalni posao. Ostalima jedino preostaje da prodaju povrće na pijaci ili kradu pesak da bi preživeli. Svi postaju polako svesni štete koju nanose i sebi i prirodi ali, kako tvrde, nemaju drugog načina. Žene i deca uništavaju svoje zdravlje ovim teškim fizičkim poslom, voda za piće postaje slana, a stabla voćki se suše jer morska voda lagano prodire u izvore vode. Iskopavanje peska je tamo zabranjeno od 2002.godine i vojska patrolira obalom u potrazi za kradljivcima. Ponekad ih i hapsi, ali te mere su dale slabe rezultate u zaustavljanju nelegalne trgovine.

Pesak je sličan fosilnim gorivima – potrebne su mu hiljade godina da nastane, stena se prirodno kruni u pesak dok je voda ispira i lomi. I sad se vi pitate, a šta je sa pustinjama i njihovim dinama peska? Taj pesak nije pogodan za sve namene, jer je prezasićen glinom, krečnjakom i gvožđe oksidom. Previše je prašnjav i lomljiv za korišćenje u građevini, te zaista postoji paradoks da pustinjske oblasti pate od nedostatka peska. Pa čak i morski pesak nije previše dobar za proizvodnju maltera zbog prisustva soli. Pre nego što se upotrebi, so mora temeljno da se ispere, jer će se u suprotnom rastopiti u vodi i armatura će zarđati.

Peska, ipak, ima dovoljno u svetu, neki tvrde. Problem je što mi želimo da bude jeftin. Naučnici traže alternative a do tada, čovek nastavlja svoju spiralu neodrživosti do samouništenja.

Izvor: Spiegel

ELDORADO POD VODOM

Na­je­zda stra­nih naf­ta­ških kom­pa­ni­ja u ka­spij­ski ba­sen de­li­mič­no je po­ve­za­na sa ras­pa­dom SSSR-a. Ba­sno­slov­na na­la­zi­šta ka­spij­ske naf­te i ga­sa u Azer­bej­dža­nu bi­la su po­zna­ta vo­de­ćim za­pad­nim pe­tro­mag­na­ti­ma (fa­mi­li­ja­ma No­bel, Rot­šild i Rok­fe­ler) još od sre­di­ne 19. ve­ka



“Naftonosno polje Kašagan nastavlja sa proizvodnjom u drugoj polovini 2016. godine”, objavio je prošle sedmice Magzum Mirzagalijev, zamenik ministra za naftu u Kazahsta­nu, nakon samita pet država priobalja Kaspijskog jezera u Astrahanu (Rusija).

Punih 16 godina nakon otkrića nalazišta “Kašagan”, na oko 4.500 metara ispod površine studenog severnog oboda Kaspijskog jezera, i dosadašnjeg ulaganja od preko 50 milijardi dolara, konzorcijum petroinvestitora (“Ekson Mobil”, “Rojal Dač Šel”, “Total”, ENI i CNPC) ipak nije siguran kada će stvarno početi sa eksploatacijom drugog najvećeg svetskog nalazišta nafte sa najavljenim rezervama od oko 13 milijardi barela.

Si­lo­vi­to kre­ta­nje le­de­nih san­ti oko na­la­zi­šta to­kom ve­ćeg de­la go­di­ne naj­pre je pri­nu­di­lo kvin­tet pe­tro­in­ve­sti­to­ra da po­dig­ne ve­štač­ko ostr­vo – be­dem iz­nad bu­šo­ti­ne. Ka­da su sep­tem­bra 2013. po­če­li sa pro­iz­vod­njom (osam go­di­na ka­sni­je od pr­vo­bit­no na­ja­vlje­nog) me­ga­naf­ta­ši su ubr­zo bi­li pri­nu­đe­ni da za­tvo­re „Ka­ša­gam” zbog neo­če­ki­va­ne po­ja­ve te­škog sum­por­nog je­di­nje­nja ko­je je to­li­ko na­gri­zlo naf­to­vod da su da­nas pri­nu­đe­ni da za­me­ne oko 200 ki­lo­me­ta­ra već po­sta­vlje­nog ce­vo­vo­da!

I dok je zva­nič­na Asta­na vid­no ne­za­do­volj­na zbog pro­lon­gi­ra­nja da­tu­ma ka­da će Ka­zah­stan po­če­ti da pro­iz­vo­di na­ja­vlje­nih 3,5 mi­li­o­na ba­re­la naf­te dnev­no, stra­ni naf­ta­ši iz ja­sne ra­ču­ni­ce – ne od­u­sta­ju od da­ljih ula­ga­nja u ka­spij­sku naf­tu i gas.

Naj­ve­će za­tvo­re­no mo­re (ili je­ze­ro, za­vi­sno od tu­ma­če­nja prav­ni­ka, ge­o­gra­fa i po­li­ti­ča­ra), po­vr­ši­ne 394.000 kva­drat­nih ki­lo­me­ta­ra, slo­vi za re­gi­on naj­ve­ćih glo­bal­nih na­la­zi­šta naf­te i ga­sa na sve­tu – po­sle Per­sij­skog za­li­va.

Vi­še od 48 mi­li­jar­di ba­re­la naf­te i 8,7 bi­li­o­na kub­nih me­ta­ra ga­sa le­ži u ka­spij­skom ba­se­nu: od to­ga 75 od­sto pe­tro­le­ja i 67 od­sto pri­rod­nog ga­sa na oko 100 ki­lo­me­ta­ra od oba­la, pro­ce­nju­je Agen­ci­ja za ener­gi­ju SAD.

Na­je­zda stra­nih naf­ta­ških kom­pa­ni­ja u ka­spij­ski ba­sen de­li­mič­no je po­ve­za­na sa ras­pa­dom SSSR-a. Ba­sno­slov­na na­la­zi­šta ka­spij­ske naf­te i ga­sa u Azer­bej­dža­nu bi­la su po­zna­ta vo­de­ćim za­pad­nim pe­tro­mag­na­ti­ma (fa­mi­li­ja­ma No­bel, Rot­šild i Rok­fe­ler) još od sre­di­ne 19. ve­ka ka­da su se nad­me­ta­li za snab­de­va­nje ru­skog i evrop­skog tr­ži­šta pa­ra­fi­nom i dru­gim naft­nim de­ri­va­ti­ma.

Da­nas se Ka­zah­stan (vo­de­ći svet­ski iz­vo­znik ura­ni­ju­ma), Turk­me­ni­ja (sa če­tvr­tim naj­ve­ćim svet­skim re­zer­va­ma pri­rod­nog ga­sa) i Azer­bej­džan (u Evro­pi pri­želj­ki­va­ni snab­de­vač al­ter­na­tiv­nog ga­sa) rav­no­prav­no pri­dru­žu­ju Ru­si­ji i Ira­nu na po­čet­ku no­ve tr­ke za stra­te­škim si­ro­vi­na­ma iz Ka­spij­skog ba­se­na.

Ob­je­di­nje­ni pri­stup ener­get­skom po­ten­ci­ja­lu za­jed­nič­kog mo­ra za sa­da pri­pa­da bu­duć­no­sti.

Ka­spij­ski kvin­tet tre­nut­no ima ra­zno­rod­ne pla­no­ve sa svo­jim po­mor­skim ener­get­skim mi­ra­zom.

Naj­ve­ća iran­ska na­la­zi­šta naf­te i ga­sa da­le­ko su od Ka­spij­skog mo­ra: ne­dav­no ot­kri­će po­lja Sar­dar Jan­gal (2011. go­di­ne) otva­ra Te­he­ra­nu mo­guć­nost da po­bolj­ša do­ma­će snab­de­va­nje, pr­ven­stve­no auto­nom­ne re­pu­bli­ke Nak­hči­van.

Skrom­na ru­ska pro­iz­vod­nja ga­sa u ka­spij­skom ba­se­nu do­ne­dav­no uglav­nom u Kra­sno­da­ru, Sta­vro­po­lju i Če­če­ni­ji pro­ši­re­na je 2010. go­di­ne ot­kri­ćem po­mor­skog na­la­zi­šta „Ju­ri Kor­ča­gin” . To po­lje na se­ver­nom obo­du Ka­spij­skog mo­ra po­nu­di­lo je ru­skim ener­get­skim kom­pa­ni­ja­ma – u uslo­vi­ma za­pad­nih sank­ci­ja – je­din­stve­nu mo­guć­nost da usa­vr­še bu­du­ću eks­plo­a­ta­ci­ju ener­ge­na­ta na Ark­ti­ku! Na „Kor­ča­gi­nu” Ru­si su pr­vi u sve­tu već is­pro­ba­li plu­ta­ju­ći le­do­lo­mac – skla­di­šte za pre­to­var ga­sa.

I dok Ru­si­ja i Iran ener­get­ski imidž za­sni­va­ju na na­la­zi­šti­ma da­le­ko od Ka­pij­skog mo­ra, Azer­bej­džan, Turk­me­ni­ja i Ka­zah­stan su – zbog svog oslon­ca na na­la­zi­šta u tom ba­se­nu – na­ši­ro­ko otvo­ri­li ma­pu sve­ta sa ci­ljem da od svog ener­get­skog bo­gat­stva iz­vu­ku mak­si­mum.

Više u Politici

EKOLOŠKI NAČIN ŽIVOTA

Autor: Aron Atlas - Ekološki način života predstavlja život u skladu sa prirodom. To je jedna filozofija života koja podrazumeva život koji ne narušava svoje okruženje.



Ekološki način života predstavlja život u skladu sa prirodom. To je jedna filozofija života koja podrazumeva život koji ne narušava svoje okruženje. Takav stil života obraća pažnju na svoje okruženje i čuva putem zakonskih propisa ili drugih pravilnika. Na pojedincu je da odluči da li ima nameru da štiti i čuva svoje okruženje. Ekološki način života je i briga o otpadu tj. adekvatno odlaganje istog. Sve je prisutnije u moderno vreme konzumirati razne proizvode kako elektronske (tehničke) ili neke druge. Malo ko razmišlja da kupovinom nekog produkta on u stvari zagađuje životnu sredinu i dovodi u pitanje njen integritet. To se ogleda u činjenici da taj proizvod koji je kupljen, prolazi kroz čitav ciklus faza svog nastajanja. U svakoj od tih faza došlo je do utroška energije. Na kraju svog životnog veka taj proizvod biva odložen u kantu za otpatke (u najboljem slučaju) i tako predstavlja otpad koji označava brigu za državu i okruženje. Bitan je skroman, odmeren način života koji znači kako uživanje u blagodatima života a isto tako i zaštitu životne sredine.

Više na Zelenim stranama

ŠTA SE RADI SA LEDINAČKIM JEZEROM

Ledinačko jezero je nekada bilo smešteno nedaleko od mesta Stari Ledinci, koje je sastavni deo Nacionalnog parka “Fruška gora”.



Zeleni Srbije žele da ukažu na zloupotrebu dozvole za rekultivaciju nekadašnjeg Ledinačkog jezera koja se koristi za eksploataciju kamena dok se institucije na lokalu, u Pokrajini i Republici ne snalaze u zapetljanoj mreži nadležnosti.

Ledinačko jezero je nekada bilo smešteno nedaleko od mesta Stari Ledinci, koje je sastavni deo Nacionalnog parka “Fruška gora”. Od nekadašnjeg veoma atraktivnog turističkog odmarališta u jedinom zaštićenom Nacionalnom parku u Vojvodini danas su ostale samo slike devastiranog pejzaža. Na lokalitetu ovog jezera i površinskog kopa „Srebro“ odvijala se eksploatacija trahita, koju je vršilo preduzeće “Alas Rakovac”. Pošto se pomenuti lokaliteti nalaze u sklopu nacionalnog parka aktivnosti eksploatacije su zakonom zabranjene. U istočnom krilu pomenutih lokaliteta gnezdile su se retke vrste ptica, čiji mir je narušen, dok je zapadno krilo, Ledinačko jezero, bilo predviđeno za turističko-rekreativne aktivnosti.

Međutim, odlukom Republičke inspekcije za zaštitu životne sredine voda iz jezera je ispumpana 2009. godine. Tim postupkom naneta je ogromna šteta prirodi, kako zbog degradacije prirodnih resursa, pre svega velike količine vode, tako i zbog živog sveta iz jezera.

Kompanija Alas Rakovac, deo austrijskog Alas Holdinga, je preuzela obavezu da izvrši rekultivaciju terena nekadašnjeg Ledničkog jezera, odnosno površinskog kopa „Srebro“. Rok za okončanje rekultivacije je 5 godina od završetka pripremnih radova na kopu.

Iako je pomenuta kompanija dobila saglasnost isključivo za projekat rekultivacije jezera, pitamo nadležne da li je trenutno u toku eksploatacija? Kako meštani okoline Ledinaca tvrde, na terenu se eksploatiše kamen iz kamenoloma u kom je jezero nastalo. Da li će resorno Ministarstvo poljoprivrede i životne sredine, nadležne inspekcije i Pokrajinski sekretarijat uraditi nešto po ovom pitanju? Da li su Vojvodina, Novi Sad i Nacionalni park prepušteni na „milost i nemilost“ velikim rudarskim kompanijama koje ugrožavaju prirodu i zdravlje ljudi, dok se nadležni ne oglašavaju pravdajući se zapetljanom mrežom procedura?

’MALI’ PČELARI POBEDILI VELIKI MONSANTO

Zahvaljujući tužbi male grupe pčelara u državi Jukatan, koji su se žalili da će planirana Monsantova sadnja hiljada hektara genetski modifikovane soje desetkovati pčelinja društva i uništiti proizvodnju meda, sudija u Meksiku presudio je protiv velikog giganta.



Zahvaljujući tužbi male grupe pčelara u državi Jukatan, koji su se žalili da će planirana Monsantova sadnja hiljada hektara genetski modifikovane soje desetkovati pčelinja društva i uništiti proizvodnju meda, sudija u Meksiku presudio je protiv velikog giganta.

Monsanto će sigurno uložiti žalbu na presudu, ali za to vreme će i pčelari moći da potraže dodatnu podršku. Ako, pak, Monsanto bude “počašćen” dozvolom, bio bi u mogućnosti da sadi seme u sedam država, što bi ukupno obuhvatilo površinu od preko milion hektara.

Farmeri, pčelari, aktivisti Grinpisa i meksičke institucije koje se bave ekologijom, podigle su svoj glas protiv Monsanta u meksičkim državama. Sudija, očito uveren da su naučni podaci dokazali vezu između raundapa, GM soje i drastičnog pada proizvodnje meda – stao je na stranu pčelara u ovom slučaju. Sudija je presudio da proizvodnja meda i genetski modifikovana soja ne mogu da koegzistiraju.

Jukatan je, inače, treći u svetu po izvozu meda, a tom proizvodnjom egzistira više od 25 hiljada porodica.

Osim zdravstvenih rizika koje nose GM usevi i herbicidi koji se koriste za njihov rast, tu je i šteta za okolinu, tlo, vodu, sve do pčelinjih zajednica koje se drastično smanjuju u okruženju tretiranom GM usevima. Takođe, treba pomenuti i dugoročne posledice u ekosistemu u kome se uzgajaju GM zasadi. Budući da pčele oprašuju velike površine, GM zasadi soje imaju veću verovatnoću da će uzrokovati štetu.

Više na PrviPrvinaSkali

DODELJENE NAGRADE KONKURSA PLANETA ART 2014.

U Obrenovcu, gradu „otvorenih prozora“, su dodeljene nagrade mladim umetnicima iz čitave Srbije za ekološki angažovana dela u različitim art formama



Nacionalni konkurs za ekološki angažovana umetnička dela mladih umetnika na temu klimatskih promena „ Planeta ART 2014“ uspešno je uzburkao duhove na našoj umetničkoj sceni sudeći po 195 pristiglih radova iz svih krajeva Srbije. U neoporavljenom poplavljenom Obrenovcu su u nedelju koncertno dodeljene nagrade i izvedeni i izloženi javnosti pobednički radovi koje je odabrao stručni žiri (u sastavu : Darka Radosavljević, istoričarka umetnosti, direktor NUA „Remont“; Pavle Ćosić, lingvista, književnik, urednik, RO „Kornet“; Marko Ristić, fotograf, glavni i odgovorni urednik „Nocturne magazina“ i Udruženje „Štahoćeš“ kao kolektivni član žirija):

Književnost:

MihailoŠkorić (Obrenovac) – pesma „Sedam dana“;
Ana Nenadić (Beograd) – priča„Treća smena“;
Maria Lazić (Požarevac) – pesma „Srednji svet“;
Pohvala žirija: PredragIlić (Obrenovac) – priča „Beleške antropologa Garderpa sa planete Kepler-22b“;

Vizuelna umetnost:

1.Stefania Veljković (Paraćin) – „Autportret (poslepoplave)“;

Nurudin Mašović (Sjenica) – „Gde poseješ tu i žanji“;
AnaAleksov (Zaječar) – „Nature Acts“;
Muzika:

Nek’svira ko ’oće (Beograd) – „Ako misliš…“;
Tihomir Škara (Lukićevo, Zrenjanin) –„Peščanik“;
Nataly’s Backyard (Beograd) – „Hommo Sapiens“;
Pohvala žirija: dečiji hor VivakVox (Sremska Mitrovica) – „Planeta Zemlja“.

Stvaraoci nagrađenih radova bili su gosti organizatora konkursa na jedan dan u Obrenovcu, koji još počinje da se oporavlja od posledica strašnih majskih poplava, verovatno najočitijem dokazu globalnog zagrevanja i neophodnosti neposredne akcije na tom polju. Kako je duhovito primetila jedna nagrađena mlada umetnica: „Lepo smo dočekani, ovo je grad otvorenih prozora…“ Većina kuća i zgrada se i dalje suši. Mr Adam Crnobrnja, arheolog i muzejski savetnik u Narodnom muzeju, osmislio je izlet i stručno sproveo partnere konkursa, članove žirija, novinare i mlade umetnike kroz značajna mesta, istoriju, ekologiju i kulturu ovog beogradskog predgrađa. Vrhunac izleta je svakako bila poseta arheološkom nalazištu Crkvine u obližnjem selu Stubline, mogućnost saznanja o istoriji civilizacije na neolitskim iskopinama direktno od arheologa koji ih je i otkrio.

U večernjim časovima pristupilo se svečanoj dodeli nagrada u rock klubu „Double Trouble“ u centru Obrenovca. U slavljeničkoj atmosferi na binu su izlazili mladi slikari, muzičari i pisci, primali nagrade i izvodili ili objašnjavali svoja dela. Publika je dobila priliku za interakciju sa svežim idejama i pogledima na klimatske promene. Akustično, plastično, poneko sa tremom, svi ujedinjeni u dubinskom osećajnom tumačenju životne sredine i osećanja. Radost postojanja alternative u Srbiji. U okviru dvosatnog programa nastupili su i poznati obrenovački kantautor i književnik Dragan Babić Draguca i lider jugoslovnski uspešnog pank benda „Oslobodioci“ Pera Đokić. Mladi umetnici slavili su svoje i nagrade drugih ujedinjeni duhom posle celodnevnog druženja. Pored konkursom propisanih materijalnih nagrada, nagrade su dali i partneri na realizaciji konkursa: izdavačka kuća Kornet, umetnička asocijacija Remont, magazin Nocturne i muzička kuća Mitros Music.

Članica žirija Darka Radosavljević, istoričarka umetnosti i direktorka “Remonta” lepo je primetila da je na konkurs stigao veliki broj radova koji nisu poštovali uslove konkursa: “Zanimljivo je da ovi mladi ljudi ne poštuju ono što je zadato, i ja to zaista cenim. Mislim da je za umetnost jako važno ne prihvatati zadate granice i pronaći neki svoj izraz. Nadam se da će ovaj konkurs prerasti u tradiciju, da upoznamo što više mladih autora, da njih uputimo kako dalje, a i da osvežimo svoje znanje i energiju.”

Koncertni fotograf Marko Ristić, član konkursnog žirija i urednik Nocturne magazina smatra se počašćenim što je imao prilike da doživi svežinu angažmana mladih umetnika iz cele Srbije: “Mladi ljudi treba da rade ovakve stvari, da ne upadaju u kolotečinu, već da menjaju. Svetska muzička scena ima dosta angažovanih umetnika na razne teme, dok je to kod nas retkost. Mladi umetnici su ovom akcijom dobili temu na koju moraju da se angažuju i probude okolinu oko sebe.”

Književnik Pavle Ćosić, urednik izdavačke kuće “Kornet” piznaje da je bilo jako teško odabrati najbolje radove od velikog broja pristiglih, i zbog kombinacije proze i poezije u oblasti književnosti, ali mu je drago “što su mladi umetnici ozbiljno shvatili važnost klimatskih promena kao teme i što su uspeli da svoje viđenje te situacije prenesu na potpuno umetnički način.”
Reportaža sa koncertne dodele nagrada i jednodnevne nagradne kulturno-ekološko-istorijske ture nalazi se na: https://www.youtube.com/watch?v=fLfSZpy6wQE

„ZORKA“ OPASNIM OTPADOM PRETI ŠAPCU!

Zeleni iz grada na Savi započeli su potpisivanje peticije kojom će od Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine tražiti da, po hitnom postupku, bude uklonjen opasni otpad iz pogona „Zorke“, nekadašnjeg jugoslovenskog hemijskog giganta.



ŠABAC – Zeleni iz grada na Savi započeli su potpisivanje peticije kojom će od Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine tražiti da, po hitnom postupku, bude uklonjen opasni otpad iz pogona „Zorke“, nekadašnjeg jugoslovenskog hemijskog giganta. I, za samo nekoliko sati, dobili su više od hiljadu potpisa podrške ovoj inicijativi.
- Smatramo da je pitanje opasnog otpada od životnog značaja ne samo za ovaj grad, jer su količine otpada tolike da bi, u slučaju akcidenta, široko područje Srbije moglo da se pretvori u prostor nepovoljan za život na duži period – upozorava dr Dejan Pavlović iz „Pokreta za Šabac“.
Iz odgovora koji su dobili od ministarke Snežane Bošković, na pitanje o vrstama, količinama i preciznim lokacijama rizičnih materija, kažu, malo su saznali…

– Ministarka nas je obavestila o onome što već znamo: da se u industrijskoj zoni nalaze preduzeća u restrukturiranju, koja uglavnom ne rade, a otpad su nagomilala tokom višegodišnjeg procesa proizvodnje. Zato, pored odgovornosti onoga ko je dozvolio da se opasne materije skladište u preduzećima „Zorke“ koja nisu privatizovana, tražimo da se rizične materije izvezu u Austriju ili Nemačku, gde mogu biti uništene u specijalizovanim spalionicama. Jer, Šabac ne sme da čeka novu potencijalno akcidentnu situaciju, a uništavanje opasnog otpada, po trenutnom cenovniku, košta najmanje 500 evra po toni. Jedna od članica „Zorke“, na primer, izdvaja 100.000 evra za uklanjanje 150 tona otpada iz godišnjeg proizvodnog ciklusa – zaključuje dr Pavlović.

Izvor: Novosti

SRBIJA MALO URADILA NA ZAŠTITI ŽIVOTNE SREDINE

Srbija je malo napredovala na planu zaštite čovekove okoline i borbe protiv klimatskih promena iz poglavlja 27 u pregovorima o ulasku u EU i potrebni su joj strateško planiranje, veći administrativni kapaciteti i značajne investicije kako bi se dodatno uskladila sa politikom Evropske unije na tom planu



Srbija je malo napredovala na planu zaštite čovekove okoline i borbe protiv klimatskih promena iz poglavlja 27 u pregovorima o ulasku u EU i potrebni su joj strateško planiranje, veći administrativni kapaciteti i značajne investicije kako bi se dodatno uskladila sa politikom Evropske unije na tom planu, ocenila je Evropska komisija u novom Izveštaju o napretku u procesu pristupanja EU. U izveštaju se navodi da napore Srbije za jačanje kontrole i sprovođenje prioriteta treba da prati uklanjanje nedoslednosti i “rupa” u zakonu, kao i da je potreban efikasan i trajan sistem finansiranja životne sredine i klimatskih akcija. Takođe Srbija do prvog kvartala 2015. treba da izvesti o nameri za učešće u Klimatskom sporazumu 2015, novom globalnom sporazumu o klimatskim promenama.

Na polju prirodne sredine, kako je ocenjeno, u Srbiji u proteklih godinu dana nije bilo napretka na planu horizontalnog zakonodavstva ali su zabeležena unapređenja kod izveštavanja. Naime, u 2013. je 225 operatera, od 255 koji imaju tu obavezu, dostavilo izveštaje Nacionalnom registru izvora zagađenja, međutim, potrebni su veći napori da se unapredi izveštavanje iz sektora poljoprivrede i rudarstva.

Navodi se i da Srbija dobro sarađuje sa Evropskom agencijom za životnu sredinu unutar Evropske mreže za informacije i posmatranje.

Kod kvaliteta vazduha godišnji podaci su pokazali da je vazduh u sedam od osam širih gradskih područja u Srbiji pao u kategoriju kvaliteta III, što znači da je sadržaj više zagađivača veći od granice koja se toleriše.

U oblasti upravljanja otpadom, kako se navodi u izveštaju, teku pripreme za nove šeme prikupljanja i odlaganja za oblasti u kojima živi ukupno 340.000 ljudi a stopa prikupljanja otpada domaćinstava poevćana je sa 78% na 80%.

Navodi se da Srbija danas ima sedam regionalnih sanitarnih deponija usaglašenih sa propisimna EU ali da treba razviti druge šeme upravljanja otpadom kako bi se deponije koristile smao kao krajnje sredstvo.

Potrebne su nove investicije u odvajanje i recikliranje otpada a deponije koje nisu usaglašene sa evropskim propisima treba što pre zatvoriti, ocenjuje se u izveštaju i ističe da Srbija treba da dostigne punu usklađenost sa evropskom direktivom o upravljanju otpadom.

Kod kvaliteta vode ukazuje se da je povećan broj supstanci čiji se sadržaj kontroliše u skladu sa evropskom direktivom ali i da su potrebne značajne investicije u modernizaciju kapaciteta za preradu vode u gradskim sredinama.

Planiranje strateških ulaganja u smanjenje zagađenja vode koči nepostojanje nacionalne strategije za zaštitu vode a kapacitet uprave za vode Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine mora da bude ojačan kako bi se ubrzalo približavanje evropskim zakonima.

Katastrofalne poplave u maju ukazale su na potrebu brzog unapređenja sistema sprečavanja poplava i upravljanja vodosistemima i infrastrukturom.

Kada je reč o zaštiti prirode, ukazuje se na značajan broj slučajeva otkrivanja nelegalne trgovine zaštićenim vrstama.

Kod industrijskog zagađenja i upravljanja rizikom slab napredak Srbije objašnjava se limitiranim kapacitetima Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine i nedovoljnim znanjem o tome onih (industrije) koji traže dozvole.

Kako se navodi, zahteve za integrisane dozvole za sprečavanje i kontrolu zagađenja (IPPC) nadležnom minstarstvu dostavilo je 162 od, kako se procenjuje, 185 kapaciteta a dato je deset dozvola prema šest godinu dana ranije.

U oblasti upravljanja hemikalijama podseća se da su u novembru 2013. usvojene izmene zakona o zabrani hemijskog oružja i njegovom uništavanju, kao i da je novoformirana uprava pri Ministarstvu poljoprivrede i zaštite životne sredine preuzela funkcije agencije za hemikalije koja je zatvorena. Na tom planu je potrebno jačanje administrativnih kapciteta, posebno kod procene rizika biocidnih proizvoda.

Kod problema buke u posmatranih 12 meseci nije bilo nikakvih aktivnosti, navodi se u izveštaju.

U oblasti civilne zaštite prioritet treba da budu smanjenje rizika od prirodnih katastrofa i upravljanje situacijom kada do njih dođe, posebno u svetlu majskih poplava.

Evropska komisija je u julu pozvala Srbiju da se pridruži Mehanizmu EU za civilnu zaštitu.

U izveštaju se navodi i da Srbija još nema sveobuhvatnu politiku i straregiju u oblasti klimatskih promena. Prioritet za Srbiju na tom planu treba da bude uspostavljanje sistema kontrole, izveštavanja i verifikacije sistema za emisiju gasova sa efektima staklene bašte u skladu sa evropskim propisima.

Na tom planu se ukazuje i na potrebu unapređenja međuinstitucionalne saradnje i koordinacije.

Izvor: EurActiv.rs

10 SAVETA ZA ZIMSKO KAMPOVANJE

Zimsko kampovanje je sjajna prilika da izađete napolje za vreme hladnih meseci (mada ja volim zimu koliko je vole i ptice selice), ali je za takvu avanturu neophodan detaljan plan.



Zimsko kampovanje je sjajna prilika da izađete napolje za vreme hladnih meseci (mada ja volim zimu koliko je vole i ptice selice), ali je za takvu avanturu neophodan detaljan plan. Evo nekoliko saveta stručnjaka za zimsko kampovanje, koji pretpostavljaju da ste već kampovali obzirom da spisak opreme nije kompletan, već samo specifičan za hladno vreme.

Produžite svoju kamping sezonu – ako ste kampovali samo leti, probajte da odete u prirodu u aprilu ili novembru, kada je već (ili još uvek) prilično hladno i isprobajte se u takvim uslovima
Ne idite predaleko od kuće – za prvi put, izaberite lokaciju koja je blizu vaše kuće. To vam dozvoljava da se izvadite ako nešto ne krene kako treba ili ako su vam potrebne dodatne zalihe.
Pripremite obroke unapred – kada je napolju hladno, mnogo je lakše podgrejati već spremno jelo nego ga pripremati ispočetka.
Posavetujte se sa prijateljima ili lokalcima – potražite u vašoj zajednici ozbiljnog kampera koji vam može dati dobre savete o mestu za kampovanje. Pozajmite opremu za prvi put umesto da je kupujete.
Pratite vremensku prognozu – može biti razočaravajuće da menjate planove, ali zimsko kampovanje može biti užasno (i opasno) iskustvo ukoliko je vreme loše. Budite fleksibilni, tako je sigurnije.
Obucite se pametno – pre svega slojevito, krenite sa donjim vešom, pa dalje sa izolacionim slojevima i na kraju „oklop“. Izbegavajte pamuk, pošto je loš izolator kada je mokar i potrebno mu je dosta vremena da se osuši. Vuna i sintetika su bolje opcije za zimsko kampovanje.
Koristite sanke za opremu – sneg može da se iskoristi na pravi način. Mnogo je lakše vući tešku opremu po snegu nego je nositi na leđima.
Nemojte ići sami – uvek idite sa nekim na zimsko kampovanje, za svaki slučaj. Takođe, ostavite nekome detaljan plan puta i ne skrećite sa puta.
Izaberite zaštićeno mesto za kampovanje – postavite zimzelene grane koje mogu da glume tepih ispod šatora
Obavezno ponesite sledeće stvari –
Mapu i kompas
Zaštitu od sunca (naočare i kremu za sunčanje)
Rezervnu odeću
Osvetljenje (baterijsku lampu)
Prvu pomoć
Vatru (šibice, upaljač, sveće)
Nož i alat
Vodu
Sklonište
Izvor: Treehugger

SLOBODA, PRIRODA, SKLAD



Pobednik konkursa za autorski tekst Zelenih strana.

Autorka: Nina Zdinjak

Sponzor konkursa: goji

„Kuće su grobovi živih“ – izreka je koja upravlja životom Tuarega, nomadskih grupa koje žive u pustinjskim predelima severne Afrike. Ovaj narod poznat i pod imenom „Plavi ljudi pustinje“ zbog obožavanja indigo plave boje koju najčešće nose. Sami sebe najviše vole nazivati „slobodnim narodom“ jer je upravo sloboda imperativ njihovih života. Oni su ponosni što žive kao nomadi, nikada se ne nastanjujući u jednom delu pustinje zauvek, oni se slobodno kreću, ne robuju stvarima… Tuarezi zaista žive slobodno. Plavi ljudi pustinje imaju srećan život u tim surovim pustinjskim predelima. Kako? Njihova životna filozofija drugačija je od naše, urbanizovane i moderne. Kako je njihov imperativ sloboda, koja podrazumeva život u skladu sa prirodom, oni ne znaju razloga za ljutnju, bes i stres. Jednostavno su se prilagodili pustinjskim zakonima, pravilima koje im nameće njihovo prirodno okruženje, i zauzvrat su dobili svoju slobodu.

Kao i od mnogih drugih plemena i zajednica koje se smatraju „zaostalim od civilizacije“, mi, savremeni i uspešni ljudi, možemo mnogo da naučimo. Mnogo je istine u navedenoj izreci koja ne pripada samo Tuarezima, već i nekim drugim zajednicima, u izreci – „kuće su grobovi živih“. Ipak, kuće i stanovi nezaobilazni su deo svih gradova i naselja; neodvojivi su deo većine ljudi u ovom 21-om veku. Nemoguće je, ali nije ni nužno, da se svi vratimo na taj starinski nomadski način života. Međutim, postoji nešto što bi svi mi mogli da uradimo kako bismo poboljšali kvalitet našeg života, ali i kako bi se pobrinuli za budućnost majke Zemlje, i život naših potomaka – svi mi možemo živeti u skladu sa barem nekim ekološkim pravilima i principima. Na taj način iskazaćemo veliko poštovanje, ne samo planeti Zemlji, celom Univerzumu, već i samom životu. Počnimo od sopstvenih domova, upoznajmo se sa relativno novim pojmom koji nosi ime – eko dizajn.

Nasuprot rasprostranjenom verovanju da se eko dizajn odnosi samo na unapređenje ekoloških ambalaža raznoraznih proizvoda, istina je nešto drugačija. Iako je dizajniranje ekoloških ambalaža jedna od glavnih oblasti kojom se bavi eko dizajn, ona svakako nije jedina. Prema definiciji Sima Van der Rajana i Stjuarta Koena – Eko dizajn je svaki oblik dizajna koji smanjuje posledice destruktivne po životnu sredinu tako što se integriše sa živim procesima. Da bi za jedan proizvod moglo da se kaže da je ekološki dizajniran efekti koje proizvod ima na životnu sredinu moraju se uzeti u obzir u svim fazama životnog ciklusa proizvoda, a to podrazumeva – vađenje sirovina, sam proces proizvodnje, promociju i distribuciju proizvoda, sâmo korišćenje i naravno, na kraju odlaganje. Prema tome, eko dizajn se može primeniti i uređenju sopstvenih domova, sâmoj arhitekturi, ali i dizajnu enterijera, zatim u umetnosti, proizvodnji… u skoro svim važnim oblastima našeg života.

Ukoliko ste se i Vi složili sa prvom rečenicom ovog teksta, savetujemo Vas da počnete sa preuređenjem Vašeg doma, u ovom ekološkom stilu, i sigurni smo da ćete osećati prijatnije i bolje. Okruženi materijalima koji ne zagađuju Vašu okolinu, koristeći pretežno obnovljive izvore energije i sve ono što nam priroda sama bezrezervno pruža, ne samo da ćete oplemeniti Vaš dom, već ćete oplemeniti i Vašu dušu. Dakle, kada sledeći put čujete pojam „eko dizajn“ ne okrećite kanal, jer neki saveti mogu biti upućeni i Vama, a ne samo onima koji se bave proizvodnjom određenih proizvoda i ambalaža. Da ne bi sve ovo delovalo kao jedna priča u prazno, navedimo bar neki konkretan primer koji može učinti Vaš dom ekološki nastrojenim…

Nameštaj od recikliranih drvenih paleta – ukoliko niste imali prilike da vidite, verovatno će Vas oduševiti šta se sve od tih iskorišćenih paleta može napraviti i na koji način se njima može ukrasiti Vaš dom. Da ne govorimo o kućama koje imaju mogućnost za postavku solarnih panela, vetrenjača, sistema za skupljanje kišnice… ekološkim kućama koju posebnu pažnju posvećuju upravo obnovljivim izvorima energije. Uostalom sve više je proizvoda za uređenje doma na tržištu koji se mogu pohvaliti specifičnim eko dizajnom, dakle, na Vama je samo da se opredelite za jedan takav proizvod, a ne za onaj na koji smo godinama navikli.

Lepota eko dizajna ne krije se samo u njegovom velikom značaju, već i u tome što podstiče kreativne sposobnosti i umetničke talente kod svakog od nas. Iskoristite stare i poderane farmerice, sašite od njih torbu koju ste sami dizajnirali, i eto jednog recikliranog proizvoda koji ste Vi napravili. Toliko je jednostavno. Krenite od malih stvari, kao što je Vaša garderoba da biste stigli do nameštaja u Vašem domu. Iako nikakav eko dizajn ne može urediti naše domove da nam pruže slobodu koju imaju Tuarezi i drugi nomadi… ipak nam preuređenje doma u skladu sa prirodom i njenim očuvanjem može pružiti delić te sreće, i taj nezamenljivi osećaj da smo učinili nešto dobro.

ŠUMOKRADICE PUSTOŠE NA JUGU SRBIJE

Praksa bespravne seče šuma u okolini Vranja se i ove godine nastavlja, s tim što je zabeležen porast broja šumokradica, upozoravaju iz udruženja „Zelena mreža“.



Kako je saopšteno, najviše strada bukova šuma u državnom posedu, a podneto je i nekoliko krivičnih prijava zbog neovlašćene seče drveća.
– Podneli smo prijave i protiv inspektora šumarstva Viktora Filipovskog i protiv odgovornih u zaštićenom području druge kategorije Eparhije vranjske. Ta prijava je još uvek u Tužilaštvu i ništa se ne dešava. Što je do nas mi smo sve uradili, a da glumimo policajce i zaustavljamo šumokradice, to ne možemo. Ukoliko se ovakav trend uništavanja prirode nastavi, za koju godinu nećemo imati šume u Pčinjskom okrugu – kaže Vasilev.

– Stara praksa se nastavlja, ali na žalost iz godine u godinu u sve većem obimu. Tako, sada imamo mnogo više šumokradica, a posledice su nesagledive. Najugroženije su šume na potezu od Bosilegrada, Vlasine do Surdulice, zatim planine Oblik i Goč, a od Vrtogoške planine više nema ništa. Opustošena je šuma do zadnjeg drveta, a nadležni ništa ne preduzimaju – kaže Rade Vasilev iz pokreta „Zelena mreža Srbije“.

On je dodao da je to udruženje podnelo nekoliko krivičnih prijava, a neke od njih su direktno protiv nadležnih koji bi trebalo da spreče bespravnu seču šuma.

Inače, cena kubnog metra ogrevnog drveta na ovom terenu kreće se u rasponu od 25 do 35 evra.

autor: Aleksandar Aca Stojković

Izvor: Zelena mreža Pčinjskog okruga

TEŠKI METALI STIGLI U DRINU

Teški metali s muljem i vodom iz oštećenog jalovišta rudnika "Stolice" u Kostajniku kod Krupnja, stigli su u Drinu kod Badovinaca na području opštine Bogatić.



Voda reke Drine koja je nekada bila po kvalitetu bliska pijaćoj vodi, po količini gvožđa i arsena sada pripada trećoj, a po količini rastvorenog olova četvrtoj klasi, pokazuju najnovije analize.

Samo 50 cm ispod površine donedavno najčistije reke na Balkanu plivaju gvožđe, arsen i olovo. Teški metali do Drine su stigli iz jalovišta “Stolice” u Kostajniku koje je oštećeno za vreme majskih poplava, pa sivi mulj sa opasnim materijama zagađuje vodu i zemlju. Voda sada pripada trećoj i četvrtoj klasi, a i predstavlja potencijalnu opasnost.

“Svi ti metali koji su pobrojani ulazeći u naš organizam talože se u ogromnim količinama u unutrašnjim organima kao što su jetra, slezina, bubrezi, koštani i centralni nervni sistem. Tu izazivaju posledice koje su brojne i različite u svojim ispoljavanjima,” kaže dr Dejan Pavlović, Zeleni Srbije, Pokret za Šabac.

Promene u vodi primetili su i ljubitelji reke, odmah posle poplava.

“Mi smo primetili da je voda promenila boju, ali pretpostavljamo da se ti teški metali valjaju po dnu i da ih riba konzumira i ribolovci su mi se već žalili da su primetili neke čudne pojave u ribama”, kaže Svetomir Tošić, predsednik Udruženja “Sačuvajmo Drinu”.

Nekada bistre i zelene, sve reke u ovom slivu od Kostajničke pa do Drine sada su sive. Ovde se od maja suši sve što je bujalo, a opasan mulj brine meštane.

Da briga bude veća, Beograd i Šabac koriste pijaću vodu duž ovih tokova.

ZAUSTAVLJENO ISTICANJE GASA IZ NIS-OVE BUŠOTINE

NIS je saopštio da je završena sanacija kvara i zaustavljeno isticanje gasa.



U noći između 24. i 25. oktobra 2014. godine na bušotini „Naftne industrije Srbije“ u Pogonu severni Banat u Kikindi dogodila se eksplozija gasa na bušotini KP-39. Do eksplozije je došlo prilikom redovnog održavanja ove bušotine, a osim gasa iz eruptivnog mlaza izbijali su voda i pesak.

Rukovodilac sektora za vanredne situacije opštine Kikinda gospodin Dragan Berić izjavio je u intervjuu za „Kurir“ da su na teren odmah izašle specijalizovane jedinice NIS-a, kao i vatrogasno-spasilačke jedinice. On je naglasio da nema povređenih, kao ni opasnosti po životnu sredinu.

Do eksplozije gasa došlo je zbog kvara na opremi koja je u fazi remonta, saopšteno je iz „Naftne industrije Srbije“, a obavešten je i republički inspektor za zaštitu životne sredine.

NIS je saopštio da je završena sanacija kvara i zaustavljeno isticanje gasa.

Inače, jedan od poslednjih incidenata curenja gasa dogodio se tokom prošle godine u istoj opštini i to zbog kvara na ventilu. Tada je gas isticao trinaest sati, nije bilo povređenih kao ni posledica po životnu sredinu.

Sandra Jovićević

Izvor: Energetski portal

5. Green Fest u DOB-u



Međunarodni festival zelene kulture Green Fest nudi u petom izdanju – od 29. do 31. oktobra u Domu omladine Beograda – više od 50 takmičarskih kratkih i amaterskih filmova, uz nagrađivane dokumentarce u revijalnom programu, te izložbe fotografija, prezentacije zelenih inovativnih proizvoda, inicijativa i tehnologija, kreativne radionice, debate i predavanja.

Raznovrsnim programom, na koji je ulaz besplatan, peti Green Fest želi da pokrene zeleni talas promena u društvu.

Festival je programski podeljen na tri celine: Green Screen Fest – program takmičarskog i revijalnog filma, Green Field – obrazovni program i Green Square – izložbeni program “zelenih” inovacija, organizacija i proizvoda.

Filmski program nudi 52 takmičarska kratka i amaterska filma iz 24 zemalje, kao i osam revijalnih filmova, od kojih će čak sedam biti premijerno prikazani u Srbiji.

Reč je o dokumentarno-igranim filmovima – pobednicima najznačajnijih svetskih festivala, koji obrađuju neke od najvažnijih problema današnjice.

Festival će biti otvoren filmom “Seme života” o budućnosti hrane i najvećoj svetskoj banci semena, kao i o borbi jednog čoveka da “reorganizuje globalni sistem upravljanja hranom i načini ga funkcionalnim za sva vremena”.

Posetioci će biti u prilici da pogledaju i film “Osveta električnog automobila” o istraživačkim i razvojnim programima razvoja električnih automobila najvećih svetskih kompanija i njihovoj borbi - ko će napraviti prvi, najbolji i najbolje prihvaćeni električni automobil za moderno doba i tržište automobila. Najavljen je i film “Obala” o posledicama neodgovorne urbanizacije koji vodi u srce kontroverzi o klimatskim promenama, gde se sudaraju politika, ekonomija i nauka.

“Nafta i voda” je film o borbi malog amazonskog plemena i njihovog mladog lidera protiv naftnih kompanija, koji se bore da sačuvaju svoje istorijske korene i ognjišta, a “Veći od života” priča o životu u gradovima i mogućnostima njegovog unapređenja primenom ideje “čovek u centru planiranja razvoja grada”. Film “Prokletstvo brana” bavi se temom negativnih efekata brana i bezbednijim opcijama za proizvodnju energije.

Festival će biti zatvoren filmom “Rat za pesak” koji govori o novoj zlatnoj groznici – ratu za drugi najviše korišćeni resurs na svetu – pesak.

U prepodnevnim terminima, zbog izuzetnog interesovanja publike, biće prikazivan film iz prošlogodišnje selekcije – “Više od meda” o izumiranju kolonija pčela širom sveta i uzrocima koji izazivaju ovu pojavu.

Deo Green Festa posvećen obrazovnom programu, Green Field, čini dinamičan sadržaj koji se realizuje kroz vršnjačku i ekspertsku edukaciju, a i ove godine ugostiće oko 1.500 učenika osnovnih i srednjih škola i fakulteta.

Pametni gradovi, ekološki aktivizam, ekološki otisak, samo su neke od tema ovih radionica, među kojima su i kreativne, za sve uzraste, od reciklaže do organske hrane. U delu namenjenom studentima i široj javnosti, posetioci će moći da čuju predavanja o klimatskim promenama, baštenskim zajednicama, drvetu u modernoj arhitekturi i kućnoj organskoj bašti. Pored toga, biće održane i panel diskusije o razvojnim potencijalima prirodnih dobara, kao i konceptu pametnih gradova.

U okviru treće celine - programa Green Square, posetioci će moći da obiđu osam izložbi fotografija, a predstaviće se Arboretum Šumarskog fakulteta, Manufaktura cdR sa lampama od bicikala, Think Green design sa Bašticom i projektom "My Garden", Centar za promociju nauke kroz „13 naučnih ideja“, Eko-dvorište i Kreativna industrija stakla, kao i drugi izlagači - njih ukupno 24.

Organizatori Green Festa pozivaju posetioce da se uključe u društvenu kampanju sakupljanja knjiga za biblioteku "Vlada Aksentijević" iz Obrenovca, čiji je kompletan fond knjiga uništen tokom poplava u maju ove godine.

Knjige će moći da se doniraju na info pultu Green Festa.

Peti Green Fest održava se uz pomoć Ministarstva omladine i sporta Srbije, Sekretarijata za zaštitu životne sredine i Sekretarijata za kulturu Beograda, te uz podršku kompanija Lenovo i Canon i mnogobrojnih partnera i prijatelja.

Zbog ograničenih kapaciteta raspoloživih sala u DOB-u, ulaz je moguć samo za posetioce koji su se prijavili i preuzeli besplatne karte.

Svi zainteresovani za praćenje revijalnog programa Green Festa mogu da naruče karte putem festivalskog sajta greenfest.rs

Program Green Festa nalazi se u Kalendaru portala SEEcult.org.

(SEEcult.org)

6 SAVETA ZA ZIMSKU VOŽNJU BICIKLA

Zimska vožnja bicikla - Ako vam vožnja bicikla tokom cele godine ne deluje kao sumanuta ideja, ako vam malo snega i zime ne smetaju da uživate u vožnji svog omiljenog prevoznog sredstva, čekaju vas prazne biciklističke staze i mnogo uživanja.



Zimska vožnja bicikla – Ako vam vožnja bicikla tokom cele godine ne deluje kao sumanuta ideja, ako vam malo snega i zime ne smetaju da uživate u vožnji svog omiljenog prevoznog sredstva, čekaju vas prazne biciklističke staze i mnogo uživanja. Osim toga treba da imate na umu i par stvari koje ovo umnogome olakšavaju!

1. Obucite se! Premda je ovo stvar zdravog razuma, ukoliko se niste dovoljno obukli ili ste se previše “natrontali” smrznućete se ili prokuvati u zavisnosti od kombinacije. Ono od čega se zebe na biciklu je vetar, pa ukoliko treba da stignete na posao pristojno obučeni možda nije loše da razmislite o nekoj windstoper odeći koju možete obući preko omiljenog sakoa, kaputa, džempera. Po kišnom vremenu zgodno dođu široke kabanice koje mogu da se prebace preko kormana, te kompletno ostajete suvi. Takođe, ukoliko pada kiša, vožnja bicikla sa kišobranom možda nije glamurozna, ali je više nego izvodljiva.

2. Osvetlite se! Zimi mnogo ranije pada mrak, te će vam se češće dešavati da ujutru po mraku idete na posao ili se popodne sa istog po mraku vraćate. Osim toga čak i u toku dana nije loše držati upaljene treptalice jer se vozači u ovom periodu odviknu od prisustva biciklista u saobraćaju.

3. Ozvučite se! Ne, ovo ne znači da treba da ponesete zvučnike na paktregeru (mada ovo možda i nije loša ideja), ali potreba da imate jedno, dva pa čak i tri zvonceta uopšte nije daleko od suvišne. Osim što po zimi zvonca, pa i ostali delovi bicikla, umeju da zataje, koncentracija pešaka na biciklističkim stazama se uvećava sa smanjenjem broja biciklista na istim, te je zvonjenje mnogo učestalije nego leti. Dva zvonceta i trubica završavaju većinu vrsta pešaka na biciklističkim stazama.

4. Stavite blatobrane na bicikl! Iako štrafta na leđima sastavljena od kombinacije blata, soli i snega možda deluje kao modni detalj sa proteklog Fashion week-a, ipak treba u pristojnom izdanju stići na odredište.

5. Redovno podmazujte lanac! So i bljuzgavica je ono što lanac od bicikla ne voli, te pokušajte barem jednom mesečno da stavite malo ulja na lanac da ne bi zarđao. Takođe, ukoliko ste u mogućnosti, operite bicikl bar jednom u toku zime i pred početak prolećne sezone (ovo se naročito odnosi na čelične ramove i felne koji od prevelike količine soli na stazama češće korodiraju, što može dovesti do pucanja). Takođe, ne bi bilo loše podmazati malo i sajle od kočnica i menjača, produžićete im rok trajanja, a i kočenje i menjanje brzina će ići lakše. Bilo koje ulje za šivaće mašine ili lagano mehaničko ulje od 100-200 din. završava posao. Zapamtite – što je veća izloženost agresivnim elementima, to više paženja i maženja bicikla!

6. Spustite pritisak u gumama! Niži pritisak u gumama omogućava veću gaznu površinu gume što omogućava veću stabilnost bicikla, naročito po snegu. Naravno, ovo može uticati na brzinu, ali svakako je pametno zimi malo i usporiti zbog slabije vidljivosti biciklista.

Generalno, ništa navedenog nije “Sveto slovo”, ali su prosto izvedeni iz iskustva i godina vožnje bicikla u urbanim uslovima u zimskom periodu. Preporuka je da se koriste biciklističke staze (ukoliko nije nabacan sneg na njih), iz čisto zakonskih razloga, jer ste u slučaju bilo kakvog udesa u mnogo boljoj poziciji pred zakonom nego da ste vozili po kolovozu pored kojeg postoji biciklistička staza.

Šal, kapa i rukavice, svetla i povećana doza opreza u saobraćaju, mogu učiniti da celu cimu provedete na dva točka, bez potrebe da se gurate u autobusu ili čekate na semafore zaglavljeni u saobraćaju.

Autor: Goran Bačić

Izvor: Novosadska biciklistička inicijativa