Ekologija

Sve imam samo biciklO nemam.

E pa, preduzmi nešto po tom pitanju...

KAKO ĆE RTB BOR DA SANIRA JALOVIŠTE KOD KRUPNJA KAD JE I SAM U (EKOLOŠKOJ) AGONIJI?

Kad je, zar ne, kupovao rudnike po Srbiji i Bosni, bio je mali Bog i neprikosnoveni gazda, niko mu ništa nije mogao, sad će država – uz pomoć svoje nestabilne kompanije, RTB Bor – da odradi tako težak i veliki posao.



Autor: M.C. C.

Izjava ministra Velimira Ilića da će državna firma RTB Bor dobrovoljno i džabe , nakon pola godine čekanja i već previše uništenih vodotokova, da sanira zatrovano jaloviše kod Krupnja, pobuđuje pažnju, najpre u Boru i Timočkoj Krajini. Jer je Farmakom privatizovao i nekada čuveni rudnik antimona Zaječa, danas u stečaju, dozvolio je sebi da mesecima otiče reka puna olova, cinka i ostalih teških metala, i da, iz Korenite i Jadra, prodre u Drinu, a potom i u Savu. Šabac je na nogama, otrov se bliži Beogradu. Iz moćnog Farmakoma i Bogićevićevog jata, jednog od najčuvenijih iz prošle vlasti ( i ova vlast kao da ih mazi) , spremno odogvoraju da nemaju čime da zaustave otrovnu bujicu. Nemaju oni, rečju, para. Kako tako jaka firma preko noći da oslabi i iznemogne, i kako da se Bogićević toliko održava a svašta se čuje o tim njegovim uspesima? (Nećemo sad o deci iz Zajače i poznatom slučaju sa krvnim grupama).
U Srbiji, po gradu Boru posebno, ispredaju se razne priče o sprezi Bogićevića i borskog moćnika, oličenog u RTB Bor, Blagoja Spaskovskog. I, sad, eto, abera, i to iz Vlade Srbije, da će Spaskovski iliti RTB, bez dinara i od srca, da pomogne Bogićeviću iliti Farmakomu. Onako kako se to činilo i sa saradnjom RTB-a i Bogićevićevog rundika zlata Lece kod Medveđe, gde je Boranin jedno divno vreme bio i predsednik Upravnog odbora i generalni direktor u kombinatu bakra. Samlevena ruda, sa izuzetnim sadržajem zlata, prerađuje se u Brazilu (kod nas nema takve topionice) i nemoguće je da izostaje profit. Zašto to spominjemo? Kad je zaštita životne sredine u pitanju, nema čekanja i „vađenja“ na praznu kasu, ako im je verovati. Neka se posegne za zlatom iz rudnika Lece i neka, logično je, Bogićević rešava problem koji je najviše njegova briga. Kad je, zar ne, kupovao rudnike po Srbiji i Bosni, bio je mali Bog i neprikosnoveni gazda, niko mu ništa nije mogao, sad će država – uz pomoć svoje nestabilne kompanije, RTB Bor – da odradi tako težak i veliki posao. Onako, drugarski, jer Bogićević i Spaskovski su najveći kad je najteže, kad se udruže, kad spoje privatno i državno, i onda tek – vidimo šta je dobijeno. Lako je ležati na (zlato je nacionalni resurs, Bogićeviću) sjajnim polugama i crpeti nacionalno blago i s njim trgovati i muljati po belom svetu, a kad dođe stani-pani, eto njima države i političkih veza , od Petrovića i Tadića do, izgleda, i ovih današnjih pojedinih a naših.
RTB Bor, da se nikako ne smetne s uma, u tolikim je ekološkim magluštinama i čudima da ne može ni sebi iole ozbiljnije da pomogne. Najzatrovanija reka u Evropi, mrtva Borska reka, ekološki najugroženija sela Slatina i Krivelj, labavi kolektor na borskom jalovištu… pretnja su i opomena, gorka stvarnost i opasnost, kakvu ni projekti Svetske banke nisu unapredili. Država je u RTB Bor uložila ogroman novac, dugovanja ove kompanije su prešla milijardu evra, projekat Nove topionice je, tvrde stručnjaci borskog Instituta za rudarstvo i metalurgiju, očigledan promašaj i ko zna koliku će cenu dostići i kada će zaista proraditi; rudarstvo je u propadanju, i kako onda da se taj posrnuli, nekadašnji jugo-gigant, nosi sa ekološkom katastrofom u Krupnju. Ne može da reši ni svoje neke dnevne probleme a kamoli da – pritisnut korupcijom i kriminalom, javašlukom i neradom – pomogne drugima i pokaže se u najboljem svetlu. Da je to tako jednostavno i moguće, kamo lepe sreće za sve nas. Za celu Srbiju. Pa, u Tekiji i Kladovu su oblepljivali etikete RTB-a na vozila i mašine komunalnih preduzeća i privatnih firmi samo da bi se RTB – direktor što efikasnije i sadržajnije udvorio premijeru i ministrima. To svi znaju u istočnoj Srbiji.

Više na sajtu Medija centra Bor

OVO SU POBEDNICI GREEN FEST-A

Svečanom Ceremonijom dodele nagrada i projekcijom filma "Rat za pesak" večeras je završen 5. Međunarodni festival zelene kulture "Green Fest". Sa 52 filma u konkurenciji za nagrade festivala, 8 revijalnih filmova, i oko 10000 posetilaca, festival nastavlja da obara rekorde iz prethodnih godina.



Svečanom Ceremonijom dodele nagrada i projekcijom filma “Rat za pesak” večeras je završen 5. Međunarodni festival zelene kulture “Green Fest”. Sa 52 filma u konkurenciji za nagrade festivala, 8 revijalnih filmova, i oko 10000 posetilaca, festival nastavlja da obara rekorde iz prethodnih godina.

Film “Moj Osijek” autorke Dorotee Rosić iz Hrvatske osvojio je priznanje za najbolji amaterski film u kategoriji do 18 godina. Nagrade za amaterske filmove su osvojili i Šahar Tuhner iz Izraela, autor filma “Floating Worms” (u kategoriji od 18 do 27 godina) i Jasna Kovačević iz Srbije za film “Marš na Drinu” (u kategoriji preko 27 godina). Nagrade za pobednike je obezbedila kompanija Lenovo.

Specijalnu nagradu Sekretarijata za zaštitu životne sredine je osvojila Gordana Janevska za film “Delujem lokalno, mislim globalno” iz Srbije.

Najbolji kratki film ove godine je “The face of waters”, autora Eliser Himenes Almeide sa Kube, dok je drugu nagradu osvojio film “The Watershed”, autorke Elis Hjugas iz Sjedinjenih Američkih Država. Specijalna priznanja osvojili su Edu Pereira iz Brazila, za film “There’s no harm”, zatim Alberto Gambato iz Italije za film “The island that was” i Manuel Alvares Diestro iz Velike Britanije za film “Displacements”.

Za ova tri dana posetioci su mogli da pogledaju ukupno 60 filmova u kategorijama takmičarskog i revijalnog filma, održano je 24 kreativnih i ekoloških radionica za učenike osnovnih i srednjih škola, predavanja i panel-diskusije za studente i širu javnost, a svi posetioci su, u okviru izložbenog programa mogli da pogledaju 24 inovacije, izložbe, “zelene” proizvode, inicijative i tehnologije i da se uključe u društvenu kampanju.

Ovogodišnji Međunarodni festival zelene kulture “Green Fest” je održan uz pomoć Ministarstva omladine i sporta RS, Grada Beograda – Sekretarijata za zaštitu životne sredine i Sekretarijata za kulturu, i podršku kompanija Lenovo i Canon, kao i mnogobrojnih partnera i prijatelja.

JE LI EKSPLOATACIJA NAFTE U JADRANU KRATKOROČNA DOBIT I DUGOROČNA LUDOST

Pozivajući vladu da odustane od toga posla, 586 znanstvenika i pojedinaca iz 16 zemalja svijeta tvrde kako naftna i plinska infrastruktura nije kompatibilna s identitetom za koji se Hrvatska borila izgraditi tijekom godina: da je prirodni raj i mjesto gdje turisti iz cijele Europe i svijeta dolaze opustiti se i uživati



Odbijanje i sumnjičavost ključne su odlike javne rasprave o crpljenju nafte u hrvatskome dijelu Jadrana, čije je rezultate ovih dana objavilo Ministarstvo gospodarstva. Javna rasprava o crpljenju nafte u Jadranu trajala je od 28. kolovoza do 28. rujna, a zainteresirani su mogli sudjelovati preko internetske stranice Ministarstva gospodarstva.

Ime javne rasprave komplicirano je i teško razumljivo: »Savjetovanje sa zainteresiranom javnošću o Odluci o izradi Okvirnog plana i programa istraživanja i eksploatacije ugljikovodika na Jadranu i Odluci o provođenju postupka strateške procjene utjecaja na okoliš Okvirnog plana i programa istraživanja i eksploatacije ugljikovodika na Jadranu«. Pristiglo je dvadeset mišljenja, od kojih su deset poslale hrvatske i međunarodne ekološke udruge, devet osobnih mišljenja, te jedno koje je potpisalo 586 znanstvenika i pojedinaca iz 16 zemalja svijeta.

Protivljenje crpljenju nafte zajedničko je svim tim mišljenjima, s razlikama koje variraju od isključivoga osobnog odbacivanja vođenog strašću i sentimentom, do racionalne sumnje utemeljene na znanstvenim argumentima. Ministarstvo je na svako mišljenje odgovorilo, s tim da su odgovori u mnogo slučajeva identični, objavljeni u obliku cirkularnog pisma. Cjelokupna javna rasprava obuhvaća oko 190 stranica teksta.

Pozivajući vladu da odustane od toga posla, znanstvenici i pojedinci iz svijeta tvrde kako »naftna i plinska infrastruktura uopće nije kompatibilna s identitetom za koji se Hrvatska borila izgraditi tijekom godina: da je prirodni raj i mjesto gdje turisti iz cijele Europe i svijeta dolaze za opuštanje i uživanje u njezinim netaknutim ljepotama«. Nadalje, upozoravaju da je »u prirodi industrije nafte i plina da se nastoji širiti«, a »ljudi koji žive uz obalu osuđeni su dobiti vrlo malo u zamjenu za nepovratne transformacije njihove obale u industrijalizirano područje«. »Dovoljno je samo pogledati situaciju u obližnjoj Italiji, te vidjeti katastrofe koje su ekploatacijom nafte i plina nanesene gradovima kao što su Gela, Falconara, Priolo, Augusta, Manfredonia, Porto Marghera…«. Skupina zabrinutih znanstvenika svoj apel zaključuje tvrdnjom kako je eksploatacija nafte u Jadranu »kratkoročna dobit i dugoročna ludost«.

U odgovoru, Ministarstvo gospodarstva poziva se na – EU. Tvrdeći kako su »fosilna goriva i dalje potreban i bitan izvor energije«, ministarstvo navodi procjene Međunarodne agencije za energetiku i EU, koje »govore da će nafta i plin i u narednim desetljećima ostati ključni energetski izvori. Stoga je sigurnost opskrbe naftom i plinom prepoznata kao jedan od prioriteta europske energetske politike«, kaže Ministarstvo. Udruga za održivi razvoj grada i otoka Hvara »Dignitea« tvrdi kako projekt »treba odbaciti u cijelosti«.

Mediteranski ured zaklade globalne »World wildlife fund« (WWF) sa sjedištem u Zagrebu upozorava kako »predloženi nacrt Odluke o provođenju postupka strateške procjene utjecaja na okoliš nedovoljno detaljno obrađuje tematiku sadržaja strateške procjene«. Naglašavaju kako je nužno procijeniti utjecaj na okoliš svih 29 predviđenih polja za istraživanje, koja pokrivaju cijelo hrvatsko teritorijalno more deset milja od obale. Nije dovoljno, kako je to predviđeno u sadašnjim dokumentima, procjenjivati samo utjecaj svakoga od tih polja pojedinačno. WWF upozorava kako u procjenu utjecaja na okoliš valja uključiti »sve države s kojima Republika Hrvatska dijeli morsku granicu«, što nije učinjeno. U odgovoru, ministarstvo obećava da će uvažiti obje primjedbe.

Više u Novom listu

NI KUGA NE BI SPASLA PLANETU OD NAS

Eskalacija mortaliteta ili pad nataliteta može da ukroti broj ljudi samo na duži rok, pa smanjenje populacije ne bi bilo brzo rešenje za naše ekološke probleme.



Gužva je na Zemlji. Više od 7 milijardi ljudi na planeti uzima svoj danak, a broj samo raste. Šta je potrebno da se demontira ova populaciona bomba?

Teška vremena, u teoriji, zahtevaju teške mere. Ali po najnovijoj studiji, čak ni globalna politika jednog deteta ne bi napravila neku razliku, a ne bi ni smrtonosna bolest poput kuge.

Rad Kori Bredšo i Berija Bruk sa Univerziteta Adelejd u Australiji nagoveštava da je za zaštitu planete potrebno malo više od kondoma i mikroba. Eskalacija mortaliteta ili pad nataliteta može da ukroti broj ljudi samo na duži rok, pa smanjenje populacije ne bi bilo brzo rešenje za naše ekološke probleme. Dva demografa su napravili simulaciju ekstremnih promena u stopama nataliteta i mortaliteta i otkrili su sledeće:

Ako bi se ceo svet odmah prebacio na politiku jednog deteta, na kraju ovog veka bi ipak bilo oko 7,2 milijarde ljudi.

Ako bi svet zadesila neka teška bolest, poput ebole ili kuge, ni to ne imalo previše efekta. Čak i kad bi 2 milijarde ljudi umrlo, na kraju 21.veka bi bilo oko 8,5 milijardi ljudi.

Analiza se zasniva na proceni UN da će 2100.godine biti oko 11 milijardi ljudi. Ove procene pretpostavljaju nastavak visokog nataliteta u Africi, sa Evropom i Kinom koji bi verovatno imali oko 2 deteta po ženi.

„Čovečanstvo je prešlo preko kapaciteta planete i ovaj demografski zamah sigurno isključuje velike padove u broju stanovnika u sledećih nekoliko decenija.“, kaže Bredšo.

U svakom slučaju, i da ove prognoze nisu tačne i da dođe do značajnog pada populacije, bilo globalnom politikom ili katastrofalnom zarazom, to neće biti dovoljno da reši probleme životne sredine poput klimatske promene. Poenta je u velikoj potrošnji prirodnih resursa.

Bredšo i Bruk sugerišu da je održiv broj stanovnika, ako se uzme u obzir zapadni način života, između 1 i 2 milijarde. To je nemoguće nizak broj, ali u suštini pokazuje gde je pravi problem. „Ljudsko ponašanje je važnije o broja ljudi“, kaže Volfgang Luc sa Međunarodnog Instituta primenjene analize sistema iz Austrije, „Nije samo broj glava važan, već i šta je u tim glavama.“

Izvor: New Scientist

NEPOVRATNE PROMENE KLIME

Prosečna temperatura vazduha na planeti raste, okeani su zbog prisustva ugljendioksida sve „kiseliji“, a za sve je kriv čovek. Eksperti UN, uoči konferencije u Peruu, zahtevaju hitnu akciju kako bi se sprečilo najgore.



Uoči početka konferencije Ujedinjenih nacija o zaštiti klime koja će se održati u Peruu, u jednom izveštaju eksperata svetske organizacije upozorava se da planeti prete nepovratne klimatske promjene. Promena klime tako može da ima „ozbiljne i dalekosežne posledice po čoveka i čitave eko-sisteme“. Još uvek ima vremena da se smanjenjem ispuštanja štetnih gasova, prvenstveno ugljendioksida, spreči najgore. To je zaključak izveštaja koji su u nedelju (2.11.) objavili eksperti UN u Kopenhagenu.

Taj izveštaj nema nekih novih informacija, ali način na koji je napisan ukazuje na hitnost delovanja. On sažima i objedinjuje zaključke iz ranije objavljenih izveštaja o dokazima o klimatskim promenama, njihovim posledicama i preporukama šta treba činiti.

To je osnova na kojoj počivaju pripreme svetskih vlada za predstojeću Konferenciju o zaštiti klime koja će se održati u Peruu.

Potrebna hitna akcija

Izveštaj ne ostavlja ni traga sumnje u dokaze da zaista dolazi do zagrevanja planete što je prouzrokovano delovanjem čoveka, da sve to već sada ima opasne posledice, ali ukazuje i na mogućnost da je trend povećanja temperature već sada nezaustavljiv.

Emisija štetnih gasova mora se brzo i bitno smanjiti da bi se povećanje temperature održalo u granicama ispod dva stepena celzijusa, tvrde stručnjaci. Samo tako bi se sprečile ekstremne posledice promene klime poput oluja, kiša, suša i porasta nivoa mora.

Novi izveštaj ukazuje i na to da takve promene vode i ka nasilnim konfliktima kao i povećanju broja izbeglica. One ugrožavaju žetve i proizvodnju hrane. Ukazuje se na još jednu odlučujuću promenu eko-sistema: okeani postaju sve „kiseliji“ jer akumuliraju sve više ugljendioksida iz vazduha. To ugrožava život vodenih bića. Prema nekim scenarijima, ukoliko se ne smanji ispuštanje štetnih gasova, do kraja ovog veka prosečna temperatura na planeti mogla bi da poraste i do četiri stepena celzijusa.

Politički interesi uticali na sadržaj izveštaja

Pre nego što je izveštaj objavljen, predstavnici pojedinih vlada zahtevali su da ga „pročešljaju“. Vlade su pokušale da utiču na izbor reči koje se koriste kako bi ojačale svoje pozicije u pregovorima. Podneto je više od 2.000 komentara na prvi nacrt izveštaja.

Evropska unija tražila je da se u izveštaju preciznije navedu posledice klimatskih pregovora kako bi to poslužilo kao osnova za pregovore onih koji donose odluke na političkom nivou. Zajedno sa SAD, Unija je zahtevala da se u izveštaju naglasi da će posledice budućih klimatskih promena jače pogoditi i bogate zemlje.

SAD su tražile i da taj dokument bude jasan i onima koji se ne razumeju previše u klimatske promene. Eksperti tvrde da je upravo za države u kojima postoji velika sumnja u istinitost navoda o tim promenama bitno da se kroz grafike prikažu posledice koje bi nastale ukoliko se hitno ne reaguje.

Saudijska Arabija zatražila je da se u izveštaju spomene i da se rast prosečne temperature vazduha u godinama nakon 1998. odvija nešto sporije nego ranije. Ta zemlja je poznata po tome što ublažava tvrdnje o mogućim katastrofalnim posledicama klimatskih promena. Najveći proizvođač nafte na svetu hteo je da se u nalaz eksperata uvrste i podaci o „negativnim“ efektima mogućeg smanjenja potrošnje fosilnih goriva, poput finansijskih gubitaka za države poput Saudijske Arabije.

Više na DW

U Evropi nestalo čak 421.000.000 ptica!

Ovo je upozorenje od ptica čitave Evrope. Jasno je da je način na koji se upravlja životnom sredinom neodrživ za mnogo vrsta ptica.



Probajte da izbrojite do 421. Trebaće vam malo vremena, zar ne? A ako biste bojali do 421.000.000? To je već mnogo vremena. Na ovaj način želeli smo da vam predstavimo koliko je važna činjenica da je u poslednjih 30 godina sa evropskog kontinenta nestalo 421.000.000 ptica! I to nije sve! Trenutni tretman životne okoline i prirode je takav da će se ova brojka samo povećavati, a ptice nestajati sve većom brzinom…

Civilizacija nas je naterala da gradimo, širimo naselja, crpimo resurse planete, koji, priznaćete, ne pripadaju samo ljudskoj vrsti, već i životinjama. One su slabije, pa su prinuđene da se odriču svojih staništa i polako izumiru, nemoćne da se adaptiraju na novonastale uslove.

-Ovo je upozorenje od ptica čitave Evrope. Jasno je da je način na koji se upravlja životnom sredinom neodrživ za mnogo vrsta ptica. – rekao je Ričard Georgije iz Kraljevskog društva za zaštitu ptica koji je sudelovao u studiji objavljenoj u stručnom časopisu Ekologija Leters.

-Očuvanje, ali i pravna zaštita ptica su od krucijalnog značaja u ovom trenutku. Na to se moramo foklusirati ukoliko želimo da prekinemo pad ove populacije.

Studija je pokazala da se oko 90% osipanja populacije dogodilo kod najčešćih vrsta ptica kao što su sive jarebice, žune(detlić), vrapci, čvorci i druge česte ptice.

FOTO KONKURS „DIŠITE“

Udruženje O3one, u saradnji sa Sekretarijatom za zaštitu životne sredine grada Beograda, organizuje foto konkurs „Dišite“. Radi se o konkursu na temu ekologije, koji neće samo posredno ili neposrdenu uticati na razmišljanje o ekologiji, već i povezati umetnost sa životnom sredinom kroz filozofiju kulture življenja.



Udruženje O3one, u saradnji sa Sekretarijatom za zaštitu životne sredine grada Beograda, organizuje foto konkurs „Dišite“. Radi se o konkursu na temu ekologije, koji neće samo posredno ili neposrdenu uticati na razmišljanje o ekologiji, već i povezati umetnost sa životnom sredinom kroz filozofiju kulture življenja.

Bilo bi dobro kada bi ono što vidimo u Beogradu bilo samo ono lepo – osmesi na licima prolaznika, cveće u saksijama, očišćene ulice, sunčani dani, muzikanti na ulicama okruženi pubikom, pune bibliteke, čiste reke, sunčani dani, deca na igralištu, vazduh, trava, zalazak sunca… Na žalost nije tako… Mnogo je toga što ovaj grad okružuje od čega želimo, a ne možemo, da pobegnemo i malo šta možemo da uradimo po tom pitanju – prosjaci na ulicama, bolesni beskućnici, đubre na ulici, svađe i prepirka, tuče i zapušteni košarkaški tereni. Dobro je da i dalje postoje lepe stvari, ali one nas zapravo samo podsećaju na to da postoje i ružne, isto koliko i ružne treba da podstiču da razmišljamo o onim lepim.

Da bismo zaista živeli u ovom našem sada i ovde, da bismo ispunili svoje dane pa time i živote, treba da zaista gledamo, da zaista slušamo, da zaista punim plućima udahnemo i izdahnemo, da dišemo život u Beogradu, pun smoga, ali i mirisa ćevapa, pun dima, ali i mirisa lipe, pun kontrasta što je njegova možda najveća čar.

Baš ti beogradski kontrasti koji nas okružuju, sa kojima živimo, tema su ovog konkursa. Tražimo fotografije koje će na pravi način biti crtice iz života u Beogradu, Vašeg mikro ili makro okruženja, kadrovi i lepi i manje lepi iz Vaše životne sredine.

Na konkurs mogu da se prijave svi punoletni građani, bez obzira da li im je fotografija zanimanje ili hobi. Učesnici se prijavljuju sa najviše dva rada koji treba da sadrže dve fotografije – diptih, koje će odgovoriti na zadatu temu: dobri i loši prikazi iz Vaše životne sredine, koji oslikavaju kulturu življenja u srpskoj prestonici.

Konkurs je otvoren za prijavljivanje od 24.10.- 07.11.2014. godine. Radove treba slati na adresu konkurs@o3one.rs ili na Instagram sa hashtag-om #o3dishi. Žiri u sastavu: Ivana Zarić, Nebojša Babić i Saša Preradović, doneće odluku o pobedniku konkursa najkasnije do 14.11.2014. Nagrada je samostalan izložba na temu životne sredine u galeriji O3one.

Pravilnik konkursa pogledajte OVDE. http://www.o3one.rs/wp-content/uploads/2014/10/Pravilnik-konkursa-Di%C5%A1ite-im.pdf

Ludi biciklista (video)

The Ridge (Greben) je novi film Denija Mekaskila. Deni se sa svojom biciklom penje na planinu na svom Isle of Skye u Škotskoj i kreće na prilično ludu vožnju grebenom.



The Ridge (Greben) je novi film Denija Mekaskila. Deni se sa svojom biciklom penje na planinu na svom Isle of Skye u Škotskoj i kreće na prilično ludu vožnju grebenom koju je snimio i od koje vam se može zavrteti u glavi. Ja sam se uplašio samo od gledanja, a vi, ako se ne plašite, uživajte u prizorima zelene Škotske.

Семинар ПРОМЕНА КЛИМЕ И УГРОЖЕНОСТ БИОДИВЕРЗИТЕТА



Промене климе утичу на биолошку разноврсност на више начина од којих само неке можемо да пратимо. Последице тих промена и процеса одражавају се у великој мери на делове биодиверзитета за које су држава и јавност највише заинтересовани: заштићене и угрожене врсте и пределе, нарочито оне за чије вредновање и одржавање постоје стратешки документи и програми као што су Еколошка мрежа у Републици Србији и НАТУРА 2000. Биљне и животињске врсте реагују у принципу на три основна начина:

променама граница и структуре (ареала) распрострањења;
променама рокова почетака и дужина фенолошких фаза;
прилагођавањем на нове услове станишта и на нове пределе.

Проблем настаје када се стратешке одлуке о мерама заштите угрожених врста доносе на основи информација које су или недовољне, или неажуриране, а најчешће су и једно и друго. Томе треба додати и процедуралну спорост и компликованост доношења одлука. Тако се дешава да стање у заштићеном подручју на пример, у тренутку проглашења више уопште не одговара ситуацији описаној у образложењу одлуке, односно разлозима за увођење мера заштите. Не постоји јавна служба која има капацитете за средњорочни мониторинг ових промена и процеса, а ни невладин сектор још не располаже довољним бројем обучених мотрилаца.

Почетак решавања проблема налази се у његовом јавном и правилном постављању и тумачењу правих узрока глобалних промена у атмосфери и биодиверзитету, односно локалних одговора на њих.

Први корак: подизања јавне свести о утицајима глобалних климатских промена на биодиверзитет, између осталог и оваквим семинарима (али не само њима).
Други корак: извођење теренске радионице за показну обуку праћења фенолошких појава.
Трећи корак: прерастање радионице у трајни центар оспособљавања за мониторинг ефеката климатских промена.

А све то с циљем да се оснаже капацитети за повећање ефикасности заштите угрожених врста укључујући и програм еколошких мрежа у околностима процеса изазваним променама климе.

Краткорочно, отвараће се теме о променама климе као фактору који се мора узимати у обзир приликом управљања заштићеним и угроженим врстама.

Дугорочно, оспособљаваће се капацитети за развијање мреже мотрилаца ефеката промене климе на биодиверзитет, с посебном пажњом на заштићене врсте, подручја и пределе.

ШКОЛА ЗА ОПСТАНАК, ПРОМЕНЕ КЛИМЕ И УГРОЖЕНОСТ БИОДИВЕРЗИТЕТА

Семинаром ПРОМЕНЕ КЛИМЕ И УГРОЖЕНОСТ БИОДИВЕРЗИТЕТА Школа за опстанак шири своје програме надовезујући се на вишегодишњи, код Министарства просвете акредитовани, семинар „Образовање за опстанак“, и потпуно интегрише најуспешније од својих проверених програма, какви су „Слабљење озонског омотача“, „Глобално загађење атмосфере: процеси, узроци, последице и методи унапређења стања“, „Биодиверзитет: основа одрживог развоја“ и „Natura и култура“.

Школа за опстанак је школа, образовно-васпитачка невладина организација. Она поучава о одрживом односу човека са животном средином. Даје и упутства за успоравање оних промена у природи које је изазвао човек, као и примере за ублажавање њихових последица, у које спадају и промене климе, и обучава вештинама којима се то постиже. Зашто крити: бори се против незнања и безобзирности. И пристрасна је: отворено фаворизује еколошки образоване, паметне, одговорне и васпитане особе и организације.

Школа за опстанак је права школа, са три велика О. Обавештава, проширујући и продубљујући постојећа еколошка знања, саопштавајући нове чињенице и извештавајући о резултатима развоја науке и њене примене. Објашњава природу еколошких и социјалних појава и процеса и упозорава на последице. Оспособљава оне који се ослањају на природне ресурсе или долазе у додир с њима, да процене допустиву меру свог деловања и утицаја на животну средину укључујући и биодиверзитет.

Школа за опстанак је првенствено окренута онима који знање и вештине, размењене са Школом, могу даље да примењују, посредују и шире. Циљна група Школе су и они који врше утицај на јавно мњење, а нарочито посленици средстава комуникација. Али и они на чијој су савести одлуке од утицаја на животну средину и који усмеравају развој државе, напредак локалне заједнице, политику неке привредне гране или менаџмент једног предузећа. Програмима просвећивања и освешћивања Школа се непосредно обраћа и најширој заједници али и свакој од локалних средина.

Новинарима, али и свим осталим, Школа изоштрава критеријуме за еколошко вредновање догађаја и развојних фаза друштва и омогућује предвидивост последица сваке промене. Доносиоцима одлука и управљачима даје сигурност за доношење исправних одлука и смањује им ризик од грешке услед непознавања или неразумевања сложених нити екосистема и компликоване доктрине одрживог развоја. Грађанима, појединцима и њиховим удружењима, Школа потстиче свест о праву на квалитетан живот у здравој и богатој средини, како данас, тако и у догледној будућности.

Да би остварила своју сложену мисију, Школа за опстанак окупила је најбоље и најискусније стручњаке и најактивније борце за ширење знања и за супротстављање нарушавању животне средине. Програме Школе за опстанак и разноврсне експертске пројекте развија тим стручњака који предводе Верица Гбурчик (климатологија и абиотички фактори) и Воислав Васић (биодиверзитет и биотички фактори). Уз њихову помоћ Школа за опстанак постала је не само школа знања већ и школа разумевања и лепог понашања.

ОДАЗОВИТЕ СЕ

Своју заинтересованост за добијање позива за семинар ПРОМЕНЕ КЛИМЕ И УГРОЖЕНОСТ БИОДИВЕРЗИТЕТА пријавите на klimabio@skolazaopstanak.rs.

Присуствовање семинару је потпуно бесплатно, као и теренска радионица и окрепљење које сваки полазник добија. Предавања на Семинару одржаће се 5. децембра у сали Градске управе, Београд: 27. марта 43–45 (сутерен). Број учесника је ограничен.

BOGIĆEVIĆ UNIŠTIO KOSTAJNIK

Od majskih poplava Kostajnička reka pronela je niz selo, ka Jadru i Drini 80.000 tona opasne jalovine.



KOSTAJNIK –
Kroz naselje, koji metar od kuća, teče siva, odavno mrtva Kostajnička reka i nosi otrov sa jalovišta, kancerogeni arsen, cink, olovo, antimon… Težak, užasan smrad oseća se već na prilazu selu. Kad se priđe bliže koritu reke, postaje nepodnošljivo. Smrad guši meštane, steže grlo. Nad domove je naneta visoka brana, iza koje su još milioni tona jalovine. Donja, manja brana, ona bliža selu, popustila je još u maju, a ova veća… Samo se čeka taj zlokobni trenutak.

Premijer Vučić je prekjuče u Krupnju istakao da će država reagovati kako bi se rešio problem s isticanjem jalovišta iz rudnika, koji je u vlasništvu koncerna „Farmakom“ Miroslava Bogićevića. On je objasnio i zašto:
– Shvatili smo da moramo da intervenišemo jer imamo neodgovorno ponašanje i neodgovornog privatnika, koji nikog ništa ne pita i kaže: „Ja sam bogat i imam nekoliko aviona, ali ne dam pare za to, narod neka crkne, a vi iz države gledajte šta ćete.“

Od majskih poplava Kostajnička reka pronela je niz selo, ka Jadru i Drini 80.000 tona opasne jalovine. Samo jalovište izgleda kao mesečeva površina. Tu života više nema, ni cveta ni travke, sve dokle dopire siva jednolična masa. Nema života sve dok je nabujala Kostajnička reka plavila proletos. Njiva Dragoljuba, Miladina i Melenka Stefanovića, prostrana čitav hektar, zatrpana je sa metar otrovnog nanosa. Čak i da se sa nje sve to odnese sa 1.000 kamiona, oni ne znaju da li mogu sejati jer pitanje je dokle su otrovi iz rudnika prodrli u zemlju.

– A ovo nam je najbolja njiva, sejali smo kukuruz, detelinu… Tri porodice su živele od toga – kaže Dragoljub.
Uzvodno, kuća Stojana Ðuričića je na tri metra od već mrtve reke.
– Ne mogu od smrada prozor da otvorim – veli Stojan.

Preko puta je kuća Ivanke Mićanović. Preti joj klizište.
– Nadnela se zemlja nad kuću, opasno je i zanoćiti – kaže Ivanka.

Međunarodna manifestacija i izložba “Eko dizajn”

EKOKULT Vas poziva da učestvujete i podržite međunarodnu tradicionalnu godišnju manifestaciju i izložbu koja se ove godine održava u u okviru Međunarodnog sajma nameštaja, opreme i unutrašnje dekoracije, od 10.11 - 16.11.2014. godine u Hali 2 nivo C Beogradskog sajma, pod nazivom "Eko dizajn".



EKOKULT Vas poziva da učestvujete i podržite međunarodnu tradicionalnu godišnju manifestaciju i izložbu koja se ove godine održava u u okviru Međunarodnog sajma nameštaja, opreme i unutrašnje dekoracije, od 10.11 – 16.11.2014. godine u Hali 2 nivo C Beogradskog sajma, pod nazivom “Eko dizajn”.
Izložba EKO DIZAJN se ove godine organizuje kao centralna izložba u okviru velike IZLOŽBE DIZAJNA koju ove godine treći put zaredom organizuje Beogradski sajam, udruženje ULUPUDS i udruženje EKOKULT+ koja okuplja veliki broj dizajnera, arhitekata i umetnika koji deluju u domenu dizajna, nameštaja, enterijera i unutrašnje dekoracije i uz učešće fakulteta i škola koje obrazuju stručnjake koji će formirati u budućnosti savremenu scenu mladih dizajnera Srbije.
Izložba EKO DIZAJN predstavlja jedinstvenu manifestaciju koja svojim konceptom otvara dijalog sa širokom javnošću i promoviše znanje, razvoj i primenu ekološkog i održivog pristupa u dizajnu nameštaja i šireg konteksta umetničkog stvaralaštva i razmišljanja unutar arhitekture i enterijera, likovni, primenjenih i ostalih vidova vizuelnih umetnosti.
Cilj nam je da ovom izložbom predstavimo mlade i već afirmisane dizajnere i umetnike iz Srbije i regiona koji svojim radovima potenciraju ekološki pristup oblikovanju uz upotrebu odgovarajućih materijala, tehnologija izrade i opreme kao i obrade. Širi opseg ovakvog pristupa stvaralaštvu i dizajnu biće dodatno prezentiran kroz multimedijalne prikaze i prateći program.
U OKVIRU SVEČANOG OTVARANJA OVE VELIKE MANIFESTACIJE I IZLOŽBE U SREDU 12. NOVEMBRA 2014 GODINE U 17H ODRŽAĆE SE KOKTEL SA PRATEĆIM MUZIČKIM, SCENSKIM I FOTO PERFORMANSOM.

Posledice poplava – teški metali u rekama

Krajem septembra potvrđeno je da je jalovina iz nekadašnjeg rudnika u Stolicama stigla do Drine. Analizom uzoraka na četiri bazne stanice potvrđeno je da su teški metali stigli u Drinu



Već pet meseci, nakon majskih poplava, stižu upozorenja o potencijalnoj ekološkoj opasnosti za tlo i vode, pa tako i za zdravlje ljudi, biljnog i životinjskog sveta, u područjima oko reka Korenita, Jadar, Drina i Sava. Naime, u poplavama u rudniku “Stolice” u Kostajniku kod Krupnja pukla je brana, usled čega je počelo izlivanje toksične jalovine iz odlagališta prerađene rude antimona. Još tada je saopšteno da je pokrenuta toksična masa formirala “sivu reku” koja preti da ugrozi životnu sredinu u slivu reke Korenite koja se uliva u Jadar, Jadar u Drinu, a Drina u Savu.

Krajem septembra potvrđeno je da je jalovina iz nekadašnjeg rudnika u Stolicama stigla do Drine. Analizom uzoraka na četiri bazne stanice potvrđeno je da su teški metali stigli u Drinu – olovo, kadmijum, gvožđe, cink, bakar, živa, antimon, arsen, mangan. U Loznici je tada održana vanredna sednica Gradskog veća, a zaključeno je da je potrebno što pre preduzeti mere kako bi se sprečilo dalje zagađenje, ali i saniralo postojeće.

Mesec dana kasnije, 26. oktobra, vanredna sednica održana je, istim povodom, u Šapcu, jer su opasne materije stigle do Save. Saopšteno je da je u ovom trenutku voda za piće u Šapcu ispravna, a da će od Ministarstva poljoprivrede i Agencije za zaštitu životne sredine biti tražene zvaniče informacije o stepenu ugroženosti zemljišta i voda. Lokalna vlast očekuje hitno postupanje i angažovanje Ministarstva poljoprivrede, odnosno nadležnih državnih organa, u sanaciji izvora zagađenja.

„Naložio sam JKP „Vodovod” uvođenje dodatnih aktivnosti na praćenju kvaliteta vode na izvorištima sa kojih se grad Šabac snabdeva pijaćom vodom. Takođe, neophodno je svakodnevno dostavljanje izveštaja o obavljenom uzorkovanju i rezultatima analiza kako bi građane Šapca pravovremeno informisali“, rekao je gradonačelnik Šapca, koji i predsedava Štabom za vanredne situacije.”
Šabac.org, 27. 10. 2014. godine

Rezultati analize vode Kostajnika, Jadra i Drine, objavljeni na sajtu Agencije za zaštitu životne sredine, na osnovu analiza iz septembra i oktobra, pokazuju visoke koncentracije gvožđa, mangana, arsena, olova, nikla i kadmijuma. Voda je na pojedinim mestima, zbog prisustva teških metala, svrstana u 3. i 4. kategoriju. Prema Uredbi o klasifikaciji voda, voda treće kategorije se može upotrebljavati samo za za navodnjavanje i u industriji, osim prehrambene industrije, a voda četvrtog kvaliteta samo posle posebne obrade.

U avgustu je, međutim, Agencija za zaštitu životne sredine Srbije saopštila da postoji mala verovatnoća da opasna koncentarcija teških metala stigne preko reke Jadar do Drine i Save. Zamenik direktora Agencije Dejan Lekić tada je rekao građani nemaju razlog za zabrinutost, jer će zbog mnogo većeg protoka Drine i Save koncentracija biti i sto puta manja od one utvrđene u Jadru (Beta, 11. 8. 2014. godine).

Kada su sredinom jula obilne padavine koje su zadesile okolinu Krupnja pokrenule izlivanje toksične jalovine iz odlagališta prerađene rude antimona iz rudnika Stolice u Kostajniku, koja se spira u korita rečice Kostajnik, iz koncerna “Farmakom”, u čijem je sastavu rudnik “Stolice”, saopšteno je da je Ministarstvo poljoprivrede i zaštite životne sredine proglasilo ovo najvećom ekološkom katastrofom ove godine, te da je ministarstvo to kao urgentan projekat prijavilo na Donatorskoj konferenciji održanoj letos u Briselu.(24 Sata, 17.7.2014. godine)

Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine i rudarstva i energetike formirala su tih dana poseban tim za praćenje realizacije hitnih mera za sanaciju izlivene toksične jalovine antimona iz zatvorenog rudnika “Stolice” kod Krupnja. Radovi na sanaciji jalovišta, koje nije u funkciji od 1991. godine, a koje je do sad izvodila kompanija “Farmakom”, vlasnik rudnika od 2006. godine, po mišljenju dva ministarstva nisu dovoljni za obezbeđenje jalovišta od daljih udesa, a ni u čišćenju zagađenog zemljišta. Premijer Aleksandar Vučić je pre dva dana istakao da će država rešiti problem izlivanja toksične jalovine iz zatvorenog rudnika Stolice kod Krupnja, koji je u vlasništvu Farmakoma, “čim za to pronađe zakonski osnov”. On je naglasio da se do sada u reke izlilo 80.000 kubnih metara te opasne materije.

“Shvatili smo da moramo da intervenišemo, jer imamo neodgovornog privatnika i neodgovorno ponašanje…. Morate da razumete jednu stvar. Vi govorite o privatnom preduzeću, o problemu koje je nama napravilo privatno preduzeće, a imali su para kada je trebalo da uzmu i zarade, rekao je premijer.”
TV N1, 1. 11. 2014. godine

Više na Istinomeru

Zeleno svetlo dobio ’zdrav’ GM krompir

Ovaj GM krompir razvila je kompanija "JR Simplot ko", koja je inače jedan od većih snabdevača lanca restorana Mekdonalds krompirom



Vašington – Jedan soj genetski modifikovanog krompira dobio je “zeleno svetlo” od američkih vlasti i ubuduće će moći da se gaji u komercijalne svrhe, javlja Rojters.

U pitanju je soj koji je modifikovan tako da, navodno, nakon prženja sadrži manje supstance za koju se sumnja da izaziva rak kod ljudi u odnosu na prirodne vrste krompira. Takođe, otporniji je na udarce i manje se oštećuje tokom transporta.

Ovaj GM krompir razvila je kompanija “JR Simplot ko”, koja je inače jedan od većih snabdevača lanca restorana Mekdonalds krompirom, koji se koristi za proizvodnju pomfrita.

Simplot je zatražio dozvolu od nadležnih inspekcija u SAD 2013. godine, a ispitivanja su vršile Agencija za zdravlje životinja i biljaka (APHIS) , Uprava za hranu i lekove (FDA) i Agencija za zaštitu čovekove okoline.

Testiranja u polju su sprovedena od 2009. do 2011. u osam američkih država.

Kako dodaje Rojters, genetske modifikacije su česte kod američkih sojeva soje i kukuruza, kod kojih je oko 90 odsto roda modifikovano uglavnom zbog bolje tolerancije na herbicide.

Izvor: Prvi prvi na skali

Da li ova stena može pobediti klimatsku promenu?

Čudna zelena stena po imenu olivin može biti ključ u borbi protiv klimatske promene. Jedinstveni mineral ima čudna svojstva – može da apsorbuje ugljen dioksid iz atmosfere



Čudna zelena stena po imenu olivin može biti ključ u borbi protiv klimatske promene. Jedinstveni mineral ima čudna svojstva – može da apsorbuje ugljen dioksid iz atmosfere, a geohemičar u penziji Olaf Šiling veruje da olivin može da ukloni dovoljno CO2 iz atmosfere i zaustavi klimatsku promenu.

Dobra vest je da olivina ima mnogo, i da nekoliko naučnika već radi na pronalaženju načina da ga iskoristi na pravi način. Jedan od izveštaja tvrdi da jedna tona olivina može da ukloni oko dve trećine tone ugljen dioksida, što znači da su nam potrebne milijarde tona olivina. Ima još nedostataka – „metodi olivin“ bi bilo potrebno dve decenije da napravi neku primetnu razliku, a tu nismo uzeli u obzir godišnja povećanja emisije ugljen dioksida.

Olivin se već koristi u Holandiji gde ga pojedini ekološko svesni građani koriste u svojim dvorištima. Geoinženjering nije nova priča, i mnogih smo se ludih teorija naslušali, a ova je jedna od praktičnijih. Koristimo zemlju da spasemo Zemlju, kaže Šiling. Ima smisla…

Izvor: Inhabitat

ISTORIJSKI DOGOVOR KINE I SAD O SMANJENJU EMISIJE GASOVA

Predsednik Kine Si Đinping i predsednik SAD Barak Obama saopštili su 12. novembra u Pekingu da su postigli dogovor o novim ciljevima u borbi protiv globalnog zagrevanja. Dve zemlje zajedno proizvode 45% celokupne svetske emisije CO2 u atmosferu.



Kina i SAD su postigle dogovor o ciljevima u borbi protiv klimatskih promena koji bi trebalo da podstakne napore za smanjenje emisija gasova sa efektom staklene bašte u svetu. Dogovor je izazvao iznenađenje, pošto se dve zemlje dugo nisu slagale oko klimatskih pitanja. U svetu je dogovor pozdravljen kao važan korak, s obzirom da je reč o dva najveća zagađivača i da je Kina prvi put odredila okvirni datum nakon koga bi trebalo da počne da smanjuje emisije ugljen dioksida (CO2). Međutim, postavlja se pitanje da li će dve zemlje biti u stanju da sprovedu dogovoreno zbog političkih i ekonomskih razloga.

Predsednik Kine Si Đinping i predsednik SAD Barak Obama saopštili su 12. novembra u Pekingu da su postigli dogovor o novim ciljevima u borbi protiv globalnog zagrevanja. Dve zemlje zajedno proizvode 45% celokupne svetske emisije CO2 u atmosferu.

Obama, koji je bio u državnoj poseti Pekingu, ocenio je da se radi o “istorijskom” koraku. Prema njegovim rečima, SAD će raditi sa Kinom na tome da ta zemlja “uspori, dovede do vrhunca a zatim preokrene kurs” svojih emisija CO2.

Prema njegovim rečima, novi cilj SAD je da do 2025. godine smanje emisiju gasova staklene bašte za 26 do 28% u odnosu na nivo iz 2005. godine. Dosadašnji cilj SAD je bio da smanjenje bude 17% do 2020. godine. Novi cilj podrazumeva da će SAD dva puta brže smanjivati emisije u petogodišnjem periodu počev od 2020, navodi AP.

Obama je pristao da brže pristupi smanjenju američke emisije gasova zelene bašte, dok je Si, pod sve jačim pritiskom da kineske gradove spasi od smoga, prvi put postavio okvirni datum za početak smanjenja emisije.

Emisije CO2 po stanovniku u Kini odnedavno prelaze nivo u EU. Emisije su u Kini i dalje u porastu zato što ova zemlja gradi nove termoelektrane kako bi podržala razvoj svoje ekonomije. U Kini se troši polovina uglja u svetu, od koga se u toj zemlji proizvodi 70% struje.

Kina nije objavila procente svog ograničenja, ali je kao cilj postavila da oko 2030. dostigne najviši nivo emisija da bi zatim preokrenula trend i počela da smanjuje količine emitovanih gasova.

Iako to znači da će Kina u narednih 16 godina moći da u atmosferu ispušta više CO2, postavljanje ovog cilja predstavlja izuzetan korak za Peking. Kina je u okviru pregovora o klimi do sada zahtevala da se pred nju ne stavljaju isti zahtevi kao razvijenim industrijskim zemljama koje, kako smatra Peking, imaju i najveću odgovornost u borbi protiv globalnog zagrebanja.

Dogovor je proizvod želje da se obezbedi postizanje globalnog sporazuma o ograničavanju emisije gasova staklene bašte od 2020. godine pa nadalje.

“Složili smo se oko toga da ćemo se postarati da međunarodni pregovori u vezi sa klimatskim promenama dovedu do sporazuma u Parizu”, rekao je Si novinarima nakon objave rezultata razgovora.

Sporazum bi trebalo da bude potpisan sledeće godine u Parizu a u njemu naučnici vide poslednju šansu da se spreče katastrofalne posledice globalnog zagrevanja. Cilj je da se zemlje slože da svaka od njih smanji emisije CO2 za određenu količinu, ali je još otvoreno pitanje da li to treba da budu obavezujući cilj.

Naučnici upozoravaju da sadašnji napori nisu dovoljni da bi se porast temperatura ograniči na 2 stepena Celzijusa u odnosu na period pre industrijalizacije, što je cilj koji je međunarodna zajednica postavila kako bi se izbegle katastrofalne posledice globalnog zagrevanja. Naučnici ocenjuju da je sada takav trend da se ide ka povećanju prosečne temperature od 4 stepena Celzijusa.

UN su nedavno upozorile da će globalno zagrevanje vrlo izvesno imati ozbiljne, neotklonjive posledice po klimu i čovečanstvo koje će se ispoljiti u porastu nivoa mora, većem riziku od poplava i smanjenim prinosima useva.

Zvaničnica UN za Klimu Kristijana Figeres (Ćristiana Figueres) je pozdravila dogovor Kine i SAD i izrazila očekivanje da će on pružiti podstrek naporima za smanjenje emisija gasova u svetu.

Direktor organizacije za zaštitu životne sredine Grinpis (Greenpeace) u istočnoj Aziji Li Šuo rekao da ovaj dogovor može biti “samo osnova a ne vrhunac preduzetih mera” .

Više u EurActiv

Najveća solarna elektrana u Srbiji

U Kladovu je puštena u rad najveća solarna elektrana u Srbiji u koju je domaći investitor uložio tri miliona evra.



U Kladovu je puštena u rad najveća solarna elektrana u Srbiji u koju je domaći investitor uložio tri miliona evra.

Ministar energetike Aleksandar Antić je istakao da Kladovo posle najveće Hidroelektrane Đerdap danas dobija i najveću solarnu elektranu u Srbiji čime ta opština postaje veliki proizvođač električne energije.

“Ovo je veliki dan za Kladovo i investitora Solaris enerdži i za celu Srbiju i ukupan energetski sistem zemlje”, rekao je Antić i najavio da će država i dalje podržavati ulaganje u obnovljive izvore energije.

On je podsetio da Srbija sada proizvodi 21 odsto struje iz obnovljivih izvora energije, a da ćemo do 2020. godine morati da dobijamo 27 odsto zelene energije od ukupne potrošnje struje. Ovakvi projekti su značajni za dostizanje tog cilja, rekao je ministar i dodao da su obnovljivi izvori energije budućnost i da će biti jedan od prioriteta resornog ministarstva i Vlade Srbije.

Solarna elekrana u selu Velesnica u opštini Kladovo smeštena je na 4, 5 hektara zemjišta, a ukupna površina solarnih panela je 13. 600 metara kvadratnih.

Ukupna snaga elektrane je dva megavata, a danas je pušten u rad drugi blok elektrane, dok investitori najavljuju da će graditi još dva bloka te elektrane u koju će uložiti dodatnih tri miliona evra.

Promocija ECO BIKE TAXI

U subotu je na gradskom trgu u Vršcu održana promocija projekta Eco bike taxi. Prisutni građani mogli su uživaju u prijatnoj vožnji našim triciklom. Takođe bilo je i onih sugrađana koji su se oprobali i kao vozači.



U subotu je na gradskom trgu u Vršcu održana promocija projekta Eco bike taxi. Prisutni građani mogli su uživaju u prijatnoj vožnji našim triciklom. Takođe bilo je i onih sugrađana koji su se oprobali i kao vozači. Najviše su se radovala deca, koja su želela krug više. Utisci sugrađana su veoma pozitivni, kako i sami kažu, rado bi koristili ovakav vid ekološkog prevoza.

Najveće iznenađenje svojom pojavom priredio je čuveni pevač grupe U2, Bono Vox, veliki prijatelj “Cefiks”-a. Legendarni Bono je uživao u vožnji. Međutim, vrlo brzo je uzeo korman u ruku, okrenuo pedalu i uživeo se u ulogu promotera projekta…

Članovi udruženja “Cefix” zahvaljuju se još jednom pokrajinskom sekretarijatu za urbanizam, graditeljstvo i zaštitu životne sredine koji je odobrio sredstva u visini od 120.000,00 dinara za realizaciju ovog projekta.

P.S. Promoter je ipak bio lažni Bono, Pavel Sfera.

Zagađenje, skupa stavka na listi EK

Trećina propisa koje treba uskladiti sa propisima Evropske unije jesu iz oblasti zaštite životne sredine. A u izveštaju Evropske komisije je ocenjeno da nema napretka kada je reč o usklađivanju tih zakona i njihovoj primeni.



Ostvaren je mali napredak u poglavlju 27 koje se odnosi na životnu sredinu, navodi se u Izveštaju Evropske komisije o napretku Srbije u procesu pridruživanja EU. Potrebni su bolje planiranje, više stručnjaka i znatne investicije radi usklađivanja s politikom EU.

Trećina propisa koje treba uskladiti sa propisima Evropske unije jesu iz oblasti zaštite životne sredine. A u izveštaju Evropske komisije je ocenjeno da nema napretka kada je reč o usklađivanju tih zakona i njihovoj primeni.

Zaključak je i da je neophodno uspostaviti stalan i efikasan sistem finansiranja zaštite životne sredine.

Ivan Karić iz stranke “Zeleni Srbije” kaže da postoji uspostavljen sistem gde zagađivač plaća, ali nažalost nijedan dinar ekološkog novca koji se ubira na teritoriji opštine Obrenovac ne vraća se toj opštini.

“Isto tako se ne vraća opštinama Lazarevac, Pančevo, Bor, nijednoj lokalnoj samoupravi gde postoje veliki zagađivači. Sve ekološke takse i naknade završavaju u republičkom budžetu, a po zakonu je država u obavezi da vrati 40 odsto tih sredstava”, kaže Karić.

Za zaštitu životne sredine Srbija izdvaja 0,3 procenta bruto društvenog proizvoda, što je gotovo deset puta manje od evropskog proseka. A to se i vidi.

U izveštaju Evropske komisije navodi se da je u sedam od osam većih gradova kvalitet vazduha nezadovoljavajući, da treba investirati u reciklažne pogone umesto da se otpad gomila na deponijama. U Srbiji se prečišćava samo 14 odsto otpadnih voda, a u zemljama EU 90 procenata.

Jovan Pavlović iz Regionalnog centra za životnu sredinu kaže da je problem sa otpadnim vodama naznačen.

“Naravno, shvata i Evropska komisija koliko je to veliki i skup problem za rešavanje u Srbiji i da je to šest ili sedam milijardi evra, ali se navodi da su neki koraci u tom pravcu napravljeni”, kaže Pavlović.

Pozitivno je ocenjena saradnja sa Evropskom agencijom za životnu sredinu.

Direktor Agencije za zaštitu životne sredine Filip Radović kaže da ta agencija trenutno dostavlja podatke Evropskoj agenciji na dobrovoljnoj bazi budući da nije član, ali to u protekle dve godine čini vrlo uspešno.

Više na RTS

Urbana farma algi prečišćava vazduh pored autoputa

Francuska i holandska kompanija Cloud Collective je osmislila elegantno jednostavni način za iskorišćavanje divne moći prirode kako bi očistili okolinu: farmu algi koja visi iznad malog dela autoputa u Ženevi u Švajcarskoj.



Francuska i holandska kompanija Cloud Collective je osmislila elegantno jednostavni način za iskorišćavanje divne moći prirode kako bi očistili okolinu: farmu algi koja visi iznad malog dela autoputa u Ženevi u Švajcarskoj.

Alge su raznolika grupa organizama koji, kao i biljke, generišu energiju iz fotosinteze koristeći sunčevu svetlost i ugljen-dioksid, prečišćavajući kiseonik usput. Pošto je ugljen-dioksid zagađivač koji je proizveden od strane automobilskih motora, prepun autoput sa gomilom štetnih emisija je idealno mesto za postavku urbane farme algi.

Bioreaktor se sastoji od zatvorenog sistema transparentnih cevi prepunih sa algama koje su povezane na sekundarnu opremu, kao što su filteri, pumpe i solarni paneli. Zahvaljujući obilju ugljen-dioksida i sunčeve svetlosti, alga će napredovati odlično i sazrevaće unutar cevi, filtrirajući vazduh usputno.

Nakon procesa sazrevanja, ostaci algi se sakupljaju i koriste u različitim primenama. Prema kompaniji koja je osmislila ovaj koncept, Cloud Collective, materijal bi mogao da se koristi za stvaranje biodizela, zelene energije, lekova, kozmetičkih proizvoda, pa čak i hrane. To je svakako impresivna lista.

„Funkcionisanje i plasman ovih bioreaktora signališe prakse u budućnosti: proizvodnja hrane u urbanim sredinama, očuvanje zelenih površina i reinterpretacija postojeće infrastrukture“, objašanjava kompanija Cloud Collective na svom sajtu.

U ovom trenutku, farma algi je dokaz koncepta sistema koji je izgrađen kao deo baštenskog festivala u Ženevi, a koji se „fokusira na kohabitaciju urbanog i prirodnog u kontekstu urbane ekspanzije Ženeve“. Međutim, on svakako pokazuje koliko je lako ovaj sistem povećati i postaviti u punoj veličini preko deonica puteva koji su veoma zagađeni.

Više na sajtu Građevinarstvo

Drveni soliteri i ostala zelena građa

Istraživači iz Kembridža eksperimentišu sa jednim od najstarijih građevinskih materijala – drvetom – koji bi zamenio čelik koji je danas primarna građa za zgrade.



Istraživači iz Kembridža eksperimentišu sa jednim od najstarijih građevinskih materijala – drvetom – koji bi zamenio čelik koji je danas primarna građa za zgrade. Već postoji nekoliko takvih zgrada: devetospratnica u Londonu, zgrada sa 10 spratova u Melburnu i četrnaestospratnica u Norveškoj. Međutim, sve su to patuljci u odnosu na 70 spratova koliko jednog dana drveni soliteri mogu dostići.

Za uspeh ovakvog poduhvata potrebne su ne samo arhitektonske veštine i znanja, već i stručnost biohemičara.

Ipak, nije vam potrebna diploma arhitekte da biste znali da je drvo kritikovano kao preslabo za visoke građevine, da ne pominjemo odličnu podlogu za požar koji samo čeka da se zapali. I pored toga, ekolozi odavno tvrde da građevinska industrija mora da postane zelenija – kako se tvrdi, njihove aktivnosti su uzrok skoro polovine od svih američkih emisija CO2.

Da bi se to postiglo, naučnici istražuju molekularnu strukturu pojedinih građevinskih materijala, uključujući drvo i beton. Majkl Remidž, profesor sa odseka za arhitekturu univerziteta Kembridž, tvrdi da može da pojača materijal učvršćivanjem njegovih najslabijih karika – tačaka gde se grede povezuju na zidovima i podovima. Takođe, rade na očvršćivanju materijala tako što ga impregniraju polimerima. Za sada je tim imao dovoljno uspeha da dobije 2,8 miliona dolara za nastavak istraživanja.

Čudno jeste ali drveni soliteri nisu skloni požaru. Dok male kuće izgore poput grančica, velike zgrade nisu zapaljive. Remidž kaže da je to zbog toga što grede gore i ugljenišu se spolja taman toliko da naprave dobru izolaciju i zaštite ostatak. Čelik je, sa druge strane, podložniji ekstremnoj toploti nego što ljudi misle. On sam ne gori, ali sve oko njega gori pa se legure zagrevaju i struktura gubi na stabilnosti. Onda beton. Iako veoma koristan – prikuplja toplotu preko dana i ispušta je preko noći – ne smatra se zelenim materijalom. Njegov glavni sastojak, cement, prouzrokuje 5% od globalnih emisija, a njegova proizvodnja raste 2,5% godišnje.

Ispitivanjem njegove supstance, profesor sa MIT Roland Pelenk i njegov tim će pokušati da spasu reputaciju betona. On kaže da „nema drugog rešenja da se čovečanstvo dugoročno skloni od spoljnih uslova.“ Njegov rad je dokazao da odnos određenih materijala može učiniti beton dvostruko otpornijim na lom dok će se emisije gasova smanjiti za pola. Ukratko, Pelenk i njegov tim prave put jačem i zelenijem betonu.

Izvor: Ozy

Protest alasa, reka Tisa umire

Asocijacija alasa Srbije organizovala je protest alasa ispred zgrade Pokrajinske vlade sa ciljem da skrene pažnju na uništavanje ribljeg fonda, zagađenje voda i životne sredine.



Asocijacija alasa Srbije organizovala je protest alasa ispred zgrade Pokrajinske vlade sa ciljem da skrene pažnju na uništavanje ribljeg fonda, zagađenje voda i životne sredine.

Protestu su se odazvali uglavnom ribari sa ribolovnog područja “Tisa 1″ i “Tisa 2″, odnosno oni koji se privrednim ribolovom bave na reci Tisi od granice do njenog ušća, a bilo je i nekoliko ribara iz drugih ribolovnih područja, prenosi Tanjug.

Odmah po okupljanju delegacija alasa predvođena predsednikom Asocijacije Dragoljubom Ristićem sastala se sa pokrajinskim sekretarom za urbanizan, graditeljstvo i zaštitu životne sredine Slobodanom Puzovićem kome su izneli probleme vezane za zagađenje reka i brojne probleme sa kojima se ribari susreću u svom radu.

Dok su njihovi predstavnici razgovarali sa pokrajinskim sekretarom, ribari su pred zgradom Pokrajinske vlade razvukli ribarsku mrežu u kojoj su se nalazile razne gume, kartonske kutije, konzerve i razne druge vrste otpada, kako bi na simboličan način pokazali kako je i koliko zagađena reka Tisa, jer su upravo to što se nalazilo u mreži “ulovili” izvlačenjem mreže.

Pored nebrige o zaštiti reka i vodotokova i sve većem zagađenju istih ribari su kao veliki problem istakli i visinu dozvola za rad i visok iznos poreza i doprinosa koji moraju da plate.

“Da bih mogao uopšte da počnem da radim moram da kupim godišnju dozvolu koja košta 2.200 evra, a na to treba dodati i porez i doprinose koji ukupno godišnje iznose oko 2.500 evra, tako da moram da obezbedim najmanje pola miliona dinara da bih moga nesmetano da radim, a niko ne računa mreže i druge ribolovačke materijale koji su izuzetno skupi”, rekao je Tanjugu Serda Deneš iz Novog Kneževca koji ribolovom prehranjuje suprugu i njihovo osmoro dece.

Đorđe Dragin iz Bečeja, alas sa tridesetogodišnjim iskustvom, rekao je da je riblji fond u Tisi toliko uništen da i pecaroši imaju veliki problem da bilo šta upecaju, dok je, po njegovim rečima, o ozbiljnom privrdnom ribolovu izlišno i govoriti.

“Populacija ribe je sve manja, a zagađivača je sve više. Nikako da se to krene rešavati i morali smo da reagujemo jer će Tisa, ako se ovako nastavi biti potpuno mrtva, a već je mrtva”, rekao je Dragin.

Alas iz mesta Taraš kod Zrenjanina Miodrag Ćirović kaže da je Tisi postoji veliki broj jakih zagađivača među kojima su kartonare, pivare, šećerane i drugi zagađivači koji otpadne vode ispuštaju u Tisu.

Posle jednosatnog sastanka sa pokrajinskim sekretarom Puzovićem predsednik Asocijacije alasa Srbije Dragoljub Ristić razočarano je rekao kolegama alasima da se ništa konkretno nisu dogovorili.

“Rezultati razgovora nisu nikakvi, kupuje se vreme. To traje već godinu dana loši korisnici vodoprivrednih područja koji loše rade. Puzović kao opravdanje navodi da nemaju dovoljan broj ribočuvara, da nemaju pravo da zapošljavaju, to nije opravdanje, neka pogledaju kolike proseke plata imaju, ako ne mogu da čuvaju reke neka daju nekom drugom da ih čuva”, rekao je Ristić.

Više na RTS-u

8 svakodnevnih tehnologija za koje je zaslužna NASA

Iako često kritikovana u samoj Americi zbog velikih troškova, NASA je sasvim sigurno svojim tehnološkim doprinosima društvu isplatila sva ulaganja u nju.



Iako često kritikovana u samoj Americi zbog velikih troškova, NASA je sasvim sigurno svojim tehnološkim doprinosima društvu isplatila sva ulaganja u nju. Koja su to tehnološka čuda rođena iz Apolo, Merkur i Spejs šatl programa? Ovo su samo ona poznatija:

Satelitske komunikacije

Ovo je očigledno, ali i verovatno najvažnija tehnologija proizašla iz NASA-inih istraživanja izrodila je osnovnu infrastrukturu za satelitsku televiziju, telekomunikacije, GPS.

Memorijska pena

Hit telešopova su dušeci i jastuci od memorijske pene. Ali, da li ste znali da je ona proizvod NASA čiji su naučnici originalnu namenu peni pronašli u dodatnoj zaštiti za astronaute?

Sočiva otporna na ogrebotine

Stakla za savremene naočare se još od sedamdesetih ne prave od stakla. Pre toga, NASA je tražila materijal za vizir kacige koji će biti što više otporan na ogrebotine i na lom, da bi se smanjila količina smeća, tj. letećih komadića stakla u uslovima nulte gravitacije. U saradnji sa firmom Foster Grant, proizvođačem naočara za sunce, NASA je licencirala korišćenje obložene plastike za proizvodnju vizira i ostale opreme.

Sistemi za filtriranje vode

Za Apolo misije, NASA-i je bio potreban lagan sistem za pročišćavanje vode koji će koristiti minimalnu količinu energije i zauzimati što je manje moguće prostora. Ono do čega su naučnici došli je zapanjujuće: 250 grama teška kapsula veličine špila karata koja ispušta bakarne i srebrne jone u vodu i tako uništava bakterije i alge. Ubrzo nakon završetka Apolo programa, ovaj sistem je ušao i u komercijalnu proizvodnju.

Ulošci za patike

Aerogel je lagan, sunđerast materijal koji se još naziva i „tečni dim“ zbog svog providnog izgleda. NASA je devedesetih taj materijal, koji je izmišljen još pre 80 godina, razmatrala zbog svog potencijala za kriogensku izolaciju. Tek tada je aerogel našao primenu u mnogim proizvodima, a između ostalih i kao uložak za patike.

Ručni usisivač

Ručni usisivači bez kabla su proizvod NASA-inog istraživačkog centra. Doduše, Black & Decker je za njih proizveo specijalnu bušilicu koja je morala da ima nezavisan izvor energije i da bude dovoljno snažna da probije Mesečevu površinu. Na taj način, stvorena je osnova za bežične alate, a naročito za DustBuster Black & Deckera, ručni usisivač koji je počeo da se proizvodi 1979.godine.

Solarne ćelije

Solarne ćelije nisu najviše korišćen tip fotovoltaičnih ćelija, ali jesu najefikasniji – i do 50%. Ove solarne ćelije su proizvod velikog istraživanja po nazivu ERAST (Environmental Research Aircraft and Sensor Technology) čiji je sponzor NASA.

Smrznuta sušena hrana

Kao i Aerogel, NASA nije izmislila ovu hranu, ali je pomogla da se usavrši tehnologija. Za Apolo misije u kojima su astronauti morali da žive u svemiru nedeljama, bilo je neophodno razmotriti njihovu hranu. Smrzavanje i sušenje je izgledalo kao obećavajuća tehnika. Hrana je skuvana, smrznuta i postepeno zagrevana u vakuumu da bi se eliminisali ledeni kristali. Rezultat je hrana koja je zadržala 98% nutritivnih vrednosti ali je 80% lakša.

Izvor: Reviewed.com

Klimatske promene i zelena ekonomija

Međunarodna konferencija Klimatske promene i zelena ekonomija, koju zajednički organizuju Mreža Ujedinjenih nacija za rešenja održivog razvoja (SDSN) i Centar za međunarodnu saradnju i održivi razvoj (CIRSD), okuplja ministre, diplomate, međunarodne zvaničnike, kao i istaknute pojedince iz poslovne i akademske zajednice jugoistočne Evrope, ali i šire.



Međunarodna konferencija Klimatske promene i zelena ekonomija, koju zajednički organizuju Mreža Ujedinjenih nacija za rešenja održivog razvoja (SDSN) i Centar za međunarodnu saradnju i održivi razvoj (CIRSD), okuplja ministre, diplomate, međunarodne zvaničnike, kao i istaknute pojedince iz poslovne i akademske zajednice jugoistočne Evrope, ali i šire.

Konferencija se održava u svetlu aktuelnih napora međunarodne zajednice na definisanju razvojne agende Ujedinjenih nacija za period posle 2015. godine, kao i završnih pregovora o klimatskim promenama, koji će biti finalizirani na samitu šefova država i vlada u Parizu, decembra 2015. godine.

Prevazilaženje efekata klimatskih promena kroz tranziciju ka zelenoj ekonomiji zahteva uspostavljanje sveobuhvatnog javno-privatnog partnerstva, što podrazumeva zajedničko angažovanje svih relevantnih aktera, poput vlada država regiona, poslovne, akademske i naučne zajednice , kao i međunarodnih organizacija.

Svrha konferencije Klimatske promene i zelena ekonomija je postizanje tri međusobno povezana cilja.

Prvo, da se zvaničnicima zemalja jugoistočne Evrope, predstavnicima civilnog društva, privrednicima i investitorima, kao i široj javnosti, predoče elementi krize globalnih razmera u vezi sa klimatskim promenama. Uvodni segment konferencije biće posvećen ukazivanju na štetnost statusa quo u vođenju javnih politika i nastavku dosadašnjih poslovnih praksi, kao i informisanju publike o trenutnom stanju međunarodnih pregovora u vezi sa klimatskim promenama i održivim razvojem.

Drugo, da posluži kao podsticaj glavnim akterima na području jugoistočne Evrope na aktivnije učešće u definisanju globalnih razvojnih ciljeva za period posle 2015. godine, kao i međunarodnim pregovorima o klimatskim promenama u okviru COP21. Panel “Pravci regionalne saradnje” okupiće ministre iz regiona, kao i predstavnike međunarodnih organizacija, koji će razmatrati na koji način smanjiti rizike od štetnih efekata klimatskih promena kroz bolju koordinaciju politika i približavanje stavova.

Treće, da pomogne u pronalaženju načina kako bi zelena ekonomija postala jedan od glavnih katalizatora privrednog rasta, zapošljavanja i smanjivanja siromaštva u regionu. Panel “Zelena tržišta i investicije” okupiće poslovne lidere iz raznih delova sveta, u cilju olakšavanja uspostavljanja javno-privatnih partnerstava u oblasti zelene ekonomije.

Konferencija će biti održana 20. novembra 2014. godine u Beogradu, u hotelu Metropol Palace.

Program konferencije je dostupan ovde. http://www.cirsd.org/srpski/konferencija-klimatske-promene-program