Секте

@AVRAMOVA

Posto je od svega ostala samo etimologija reci, nemam nista protiv da se tradicionalne Crkve nazivaju
crkve a nove Crkve umesto sekte, male verske zajednice. Svejedno se vidi po izrazavanju coveka kakav
stav ima.
Sto se tice g.Lukovica ni ja nisam upoznat sa njegovim radom. Mislim da je bolje da covek o pojavama
u svetu religije stice znanja od sociologa religije nego od coveka iz policije. Policija ima svoj delokrug.
Eto mi imamo razlicita misljenja o nekoj stvari pa ipak civilizovano razgovaramo.

P.S. Umesto ONOG TIPA postoji drugi kvarisa na forumu. Necu da ga imenujem ali nemoguce
ga je ne primetiti. Malo je prost i vulgaran.

Pozdrav Avramova.

@branimirpn

Nisam navela tekst g. Lukovića kao primer koji će objasniti pojam "sekte" iako ni to ne smemo zanemariti bez obzira na relaciju vera - policija.

Kvariša je uvek bilo i biće ih. Važno da je moć "kvariša" nedovoljno jaka ukoliko imaju za cilj da kvare.

Pozdrav branimirpn

Evo jedne definicije Parlamentarne komisije francuske Nacionalne skupstine:

Grupe koje se mogu prepoznati po svojoj manipulaciji usmerenoj na psihološku destabilizaciju svojih sledbenika, s ciljem da se od njih izvuče potpuna potčinjenost, smanjenje kritičkog duha, prekid sa opšte usvojenim preporukama (etičkim, građanskim, opšteobrazovnim) i koje sa sobom povlače opasnost za individualne slobode, zdravlje, obrazovanje, demokratske institucije. Te grupe koriste filozofske, religiozne i terapeutske maske da bi sakrile cilj dobijanja vlasti, uticaja i sticanja sledbenika.

---

Francuski parlament o sektama, Beogradski dijalog, broj 1/97, str. 13 3 Jean Vernette, Sekte, Plato, Zemun, 1997, str. 94.

Sećam se scene na beogradskom šetalištu kraj jezera. Grupa od dvadesetak nih, tik uz vodu napravila je krug, u krugu vatra, da li od sveća ili je gorelo nešto drugo, ne sećam se. Ćutali su ili možda tiho mumlali nešto što je bilo jednako jasno kao i "govor" vode. Kako sam bila u priici pitala sam neke ko su ti ljudi. Uputili su me na zakon o javnom redu i miru.

Nakon izvesnog vremena u mom kraju se desila tragedija kada je momak ubodima noža unesrećio svoju devojku. Bio je pripadnik neke sekti. Nije se branio i pre izvesnog vremena je izdržao kaznu zatvora ali ne zatvora među "svesnim" ubicama već u delu za psihijatrijske bolesnike.

Taj mladi čovek danas je na slolbodi a ja se pitam, da li predstoji sledeća žrtva i da li je zaslužio slobodu?

Sekta?! Da li?!

Da ispricam ja svoj primer. Pre 10-12 godina poceo sam da se druzim sa mladim bracnim
parom Baptista. Dosli su u moj grad iz Vojvodine kao misionari. On se vodio kao svestenik,
primao je platu od svoje maticne crkve i placao je regularno drzavi doprinose za svoja
primanja.
Ja sam u pocetku bio odusevljen jer sam napokon nasao ljude koji dobro poznaju Bibliju i
od kojih mogu nesto da naucim. Posto tada nisam bio zaposlen imao sam vremena da svakoga
dana citamo Bibliju, a nedeljom smo isli na sluzbu u susedni grad. To druzenje je trajalo oko sest
meseci. Glavni problem je bio u tome sto oni uopste ne tumace Bibliju nego je uzimaju po
slovu dok ja vidim da su neke stvari ocigledno date kao alegorija i da ih treba posmatrati u
prenesenom znacenju.
N.pr. Epizoda hodanja po vodi. Oni cvrsto veruju da je Petar hodao po vodi (izostavimo Isusa),
dok sam ja to video kao savrsenu definiciju vere.
Takvih je primera mnogo. Iako sam imao jaku volju da od tog naseg druzenja ispadne nesto
vremenom je moj entuzijazam splasnjavao, a i njihov jer su mislili da su odmah preobratili
nekog cim su dosli. Ja sam bio za toliko pristojan da im nijednim znakom ne dam neku vrstu
obecanja da imam nameru da se krstim kod njih. Rastali smo se u dobrim odnosima, mada je
njihovo razocarenje bilo vidno. Sada zive u mom komsiliuku i pristojno se pozdravimo kad se
sretnemo. Mislim da nisu do sada uspeli sa svojom misijom.
Za tih sest meseci nisam primetio nista nenormalno u njihovom zivotu. Niti je postojao neki nacin
kojim bi oni mene prisilili da ja pristupim njihovoj crkvi.

Znam da postoje razne satanisticke (prave i lazne) organizacije, neke kvazi-hriscanske polulegalne
crkve, sekte, kultovi kojima cilj moze da bude ili pribavljanje materijalnih dobiti ili zlo samo po
sebi. Ali to su neregistrovane stvari, van zakona, kojima su ciljna grupa mentalno nestabilne
osobe kojima je lako manipulisati. I tu policija sigurno treba da reaguje.

Treba samo razdvojiti te protivzakonite stvari od registrovanih malih crkava kojima i Ustav RS
garantuje verske slobode.
Posto zivim u relativno malom gradu gde je aktivna jedino Adventisticka crkva, svi znaju ko su
pripadnici, gde zive, sta rade. Obicni ljudi ko i svi drugi. Slabo znam sta propovedaju, ali znam da
je pristup sluzbi slobodan. Meni licno teoloski nisu zanimljivi i sumnjam da cu otici na njihovu
sluzbu. Ali mislim da imaju svako pravo da egzistiraju kao crkva, i ako su oni zadovoljni i ja sam.
Pozdrav svima.

U SAD je 90-tih godina bila aktuelna Munova sekta. Imala je neko ime sa hriscanskim prizvukom. To je bio klasican kult vodje. Mun, Koreanac poreklom, je tvrdio da je besmrtan. On je bio centar cele organizacije. Glavni cilj je bio novac koliko se iz reportaze moglo videti.
Na nasoj televiziji su prikazali momka koga su roditelji poslali u SAD na studije i on je tamo potpao pod njihov uticaj. Imali su velike probleme da ga izvuku. Koliko sam ja primetio, decko nije bio mentalno labilan ali je bio totalni ignorant sto se religije tice. Kao i vecina nas u to vreme.
U SAD su veoma liberalni sto se toga tice. Ali tamo su svi verski obrazovani i znanjem se brane od pojava koje mogu biti stetne po njihovu licnost.
Zato je moj savet svima, ateistima i vernima, da se obaveste sta su tradicionalne crkve, sta sekte, verske zajednice, sta su kultovi. Sta je Hriscansko a sta neke druge denominacije. Literatura je dostupna u svakoj knjizari ili biblioteci. Ako ne zna koji su autoriteti merodavni neka pita nekoga kome veruje.
Isus se za cetrdeset dana boravka u pustinji od iskusavanja djavola branio iskljucivo znanjem Svetog Pisma.
Pozdrav svima.

Секта је издвојена или затворена група људи која чврсто следи своја начела. Најчешће се секта формира насупрот основној групи из које је потекла, развијајући учење, које је по уверењу чланова секте, исправније у односу на учење основне групе. За све чланове секте карактеристично је да имају чврсту организацију и јединствене обавезне ритуале.

секте искоришћавају нечије незнање, болест, слабост, усамљеност, старост, младост итд. И у томе је њихова опасност коју је Европа приметила и на основу тога проширила и своје кривично законодавство уводећи кривично дело менталне манипулације, да би верска права и слободе, која су тамо загарантована, Уставом ограничила: да верска права и слободе служе, а да не штете. Значи, да служе онима који верују у то у шта верују, али да не штете некима који улазе у све те ствари. Препознавање секти је врло тешко, зато што је то тиха, једна невидљива појава. Она нема много спољних обележја. Секташи дају велика обећања онима који улазе у разговор са њима. Ради се то на различите начине, али оно што је заједничко за све то је ласкање оној зони за коју се претпоставља да је осетљива.

PREDUSLOVI DELOVANJA VERSKIH SEKTI


1. Verska neobrazovanost
Nažalost nas narod je još uvek prosečan poznavaoc religije što dovodi do toga, da ljudi budući da su verski nedovoljno obrazovani podležu prvoj verskoj sekti na koju nalete.

2. Kriza porodice
Brojni potresi, promene, lomovi kao i mnogi drugi uzroci doveli su do ove pojave. Mladi sa još uvek neizgrađenim kriterijumima i često poremećenim sistemima vrednosti traže utočište, razumevanje, odgovore. Kako roditelji često nisu u mogućnosti da im sve to obzbede mladi mogu doći u iskušenje da se okrenu alternativama koje nude sekte.

3. Traženje pripadnosti
Ljudi se često osećaju usamljeni i odbačeni te imaju potrebu da pripadaju nekome, da nekome budu od koristi, da imaju određeni značaj. Sekte su upravo te koje razvijaju visok stepen osećaja posebnosti, podstiču solidarnost i međusobno poštovanje.

4. Traženje odgovora
U okviru sekti čovek pronalazi smisao života, naravno onako kako to plasira vođstvo sekte, koje je najčešće izraženo kroz kratke i jezgrovite odgovore na pitanja, koja se često tiču aktuelnih društvenih i pojedinačnih problema.

5. Traženje identiteta
Uz svu " ljubav i pažnju " sekte nude potpunu i pravu istinu. Sledbenike uče kako postaju dosledni građani sveta ali samo ako izvršavaju sve što se od njih očekuje. Ukoliko se u tom momentu pojedincu ne nađe porodica, škola, crkva stvara se prostor za harizmatičnog vođu neke sekte.

6. Potreba da se bude " nesto posebno "
Ljudi često osećaju potrebu da pobegnu iz anonimnosti, da izgrade identite i imidž, da steknu osećaj da su nešto posebno, a ne samo broj u masi.

------------------------------------

"Nemaj drugog boga osim mene i ne klanjaj se idolima "

Основна обележја по којима се једна организација или група препознају и обележавају као секта/култ јесу следећа:
Средишње место у тим групама заузима учење. Оно, по правилу, садржи принцип спасења и тежи искључивости. Саставни део тих учења јесу супротстављености “унутра/група=добро” према “споља/свет=зло”. Овим упрошћеним црно-белим виђењем света искључује се сложеност стварности и човек бива ослобођен различитих сукоба са светом. Учење је један затворен систем који не допушта никакву сумњу. У разрађеном систему цензуре и самоцензуре критиковање учења и понашања вреднује се као израз везаности за “споља”, то јест за зло, Сатану и слично, односно као недостатак свесности/развоја. Сходно томе, сумњичавац се налази на најнижој степеници на путу ка спасењу. Као помоћ при искључивању сумње примењују се методе и средства за исмену свести.
Групе се одликују строгом организационом структуром која је обележена јаким принципом вође. Вођа (гуру или слично) јесте, по правилу, оснивач или следбеник оснивача, неко кога је оснивач именовао или ко је успео да победи у борби за превласт вођеној после оснивачеве смрти. Постоје и групе у којима вођа има само репрезентативну и уједињавајућу (идентификујућу) улогу, а права моћ је у рукама других особа које се у јавности појављују врло ретко или се уопште не појављују. Тотално потчињавање вођи представља се као средство за постизање спасења, при чему се вођи у појединим групама приписују божанска својства. У складу са овим, одлуке и критеријуми по којима се оне доносе јесу за обичног члана потпуно непознати. Следеће обележје слепог принципа вође јесу вертикално усмерени односи који стварају велику зависности многих особа од једне особе. Ти односи остају једносмерни, пошто вођа није способан за одговарајући повратни одговор. Уместо културног заједништва, однос ученика и учитеља сведен је у тим групама на форму без садржаја. Хоризонтални односи између чланова у другом су плану. Уколико се у групама нуде терапеутске технике, онда се обавезно мора испитати стручност тих терапеута.

Фаза остављања утиска, фасцинирања, разарања личне сигурности и одвајања. Код особе која се врбује доводе се у питање и ремете њен дотадашњи религијски став и/или поглед на свет. При томе улогу играју сугестивни елементи и стварање, односно појачавање страхова.

deluje li vam ovo poznato....

http://www.verujem.org/apologetika/ugrozavanje.htm

zaboravih izvor teksta da postavim

"Lažne mesije i proroci:

(...)
Ošo Rajneš

Ošo Rajneš je u Indiji napravio sintezu istočnjačkih učenja dodavši hinduizmu i Zen-Budizam, ali i hrišćansku gnostiku. Za Srbiju mu je zastupnik Slobodan Vekić (Svami Devananda)
(...)"

Iz Pravoslavne verske čitanke

LAŽNE MESIJE I PROROCI

Povodom sve masovnije pojave raznih sekti, lažnih proroka i vidovnjaka, ove godine su se Patrijarh i arhijereji naše Crkve u Božićnoj poslanici s pravom obratili vernicima, ukazujući na štetnost njihovog delovanja.

Nije slučajnost da su se svi oni pojavili baš sada. Istorija Hrišćanske crkve nam svedoči da su se oni pojavljivali onda kad je Crkva bila napadana i proganjana. Iza njih stoje određeni moćni centri, koji raspolažu velikim materijalnim sredstvima, što im omogućava da se šire sve više. Oni su antihrišćanski i antipravoslavno nastrojeni. Velika opasnost se nadvila nad naš narod. Njima pogoduje i to što se glas naše Crkve više od pola veka nije mogao čuti uopšte, ili se jedva mogao čuti. To je, svakako, ostavilo dubok trag i posledice u duši našeg naroda. Danas mnogi žele da popune prazninu u svojoj duši, da utole svoju duhovnu glad i žeđ. Na tom putu nailaze na razne sekte, lažne proroke i vidovnjake. Mnogi od njih se pozivaju na Sveto pismo, tumačeći ga onako kako njima odgovara.

Nažalost, mnogi od nas slabo poznaju Sveto pismo, tako da naivno prihvataju ono što im novi "učitelji i proroci" govore. Svi oni posebno napadaju Pravoslavnu crkvu, jer znaju da je jedino ona istinski čuvar pravog učenja koje je sadržano u jevanđelskoj nauci. Oni dobro znaju da je jedino Pravoslavna crkva živi Bogočovečanski organizam, Telo Hristovo, koje je Hristos Glava. Sam Gospod Hristos je prorekao da će se pojaviti mnogi lažni proroci i učitslji: „I tada ako vam ko reče: Evo ovdje je Hrietos; ili Eno ondje, ne vjerujte. Jer će se pojaviti lažni hristosi i lažni proroci, i pokazaće znake i čudesa da bi, ako je moguće, prevarili i izabrane. Ali vi se čuvajte; evo sve sam vam kazao unaprijed" (Mk 13, 21-23).

Među raznim hrišćanskim sektama postoji, svakako, različit pristup u tumačenju i razumevanju Svetog pisma. Međutim, to je manje važno. Kao što smo već rekli, svima njima je važna zajednička borba protiv Pravoslavne crkve. Naš poznati savremeni teolog dr L azar Mil in, govoreći o ovom problemu, kaže: „Suština sekte se upravo i sastoji u njenoj opoziciji prema Crkvi, u poricanju crkvene vere, crkvene organizacije i crkvene vlasti. Sekta to obično čini u ime duhovnosti, u ime pravog Hrista, u ime istinitog tumačenja i shvatanja Svetog pisma. U stvari, svaka sekta čini ogromnu uslugu ateizmu, bilo svesno ili nesvesno. Ateisti i nehrišćani mogu da budu spoljašnji protivnici Crkve, a sektaši su njeni unutrašnji protivnici.

Materijalistička filosofija joj poriče istinitost tobož u ime naučnih činjenica, a sektaši poriču istinitost Crkve tobož u ime Svetog pisma. Metod je različit, a rezultat isti: osporavanje i obaranje Crkve" (L. Milin, Naučno opravdanje relšije VI, Beograd 1986, str. 33).

Važno je napomenuti da su za dušu našeg čoveka podjednako pogubne i razne hrišćanske sekte, a takođe i istočnjačke, koje se sve više šire na našim prostorima. I jedne i druge ne nude i ne daju pravu duhovnu hranu i vodu, već zatrovanu; ne daju pravi lek za lečenje duhovnih bolesti, već nude otrov. Sve to čine smišljeno da bi lakše pridobili lakoverne.

Nažalost, naš Ustav njima nehotice ide na ruku, jer još ne pravi razliku između Crkve i sekte. To sektama omogućava da se kao razna „udruženja građana" vrlo lako registruju i organizuju. Isto tako, mnogi lažni proroci, gatare i vidovnjaci zakupljuju vreme na pojedinim televizijskim kanalima u udarnim terminima, ili veliki prostor u raznim časopisima, što im omogućava da se promovišu i još više truju dušu našeg naroda. Naša Crkva ne dobija sve to. Ako se i pojavljuje na televiziji, to nije u takozvanim udarnim terminima, jer mnoge od raznih sekti raspolažu mnogo većim materijalnim sredstvima od naše Crkve. Zato se možemo pitati da li je sve u novcu, ,zar ne postoji nešto što je važnije i pretežnije? Svakako da postoji, a to je propovedanje istine, prave Hristove nauke i spasenja ljudi. Neki nam prigovaraju da nismo tolerantni i da smo ponekad mnogo oštri prema sektašima. Možemo slobodno reći da smo još isuviše blagi. Kritičare, koji zagovaraju neku lažnu versku toleranciju, možemo pitati da li su sektaši tolerantni. Mnogi od njih se služe raznim prevarama i sličnim sredstvima da bi naivne, lakoverne i kolebljive u veri pridobili. Niko ne sme i ne treba nasilno i napadno da nameće svoju istinu. Mi, pravoslavni, to možemo slobodno reći, jer naša Crkva to nikad nije činila u svojoj istoriji.

Budimo istrajni u našoj veri, čuvajmo je od lažiih mesija, proroka i učitelja i nemojmo se plašiti, jer nam je Gospod Isus Hristos, naš Spasitelj, rekao: „Evo, ja sam sa vama u sve dane do svršetka vijeka" (Mt 28, 20).

JEHOVINI SVEDOCI

Živimo u teškim vremenima. Svedoci smo čitave poplave raznih sekti, lažnih proroka, vidovnjaka i gatara. Svi oni napadno nastupaju i truju dušu našeg naroda. Među sektama koje su vrlo aktivne na našim prostorima ističe se sekta poznata pod imenom Jehovini svedoci.

Kao kod drugih, tako i kod ove sekte treba odmah istaći da je njen osnivač Čarls Tejz Rasel , proglasio sebe za „proroka" Božjeg, a svoje učenje „otkrivenim" od Boga. Ova sekta je od svog nastanka više puta menjala svoje ime. U početku su njeni pripadnici nosili ime raselovci, prema svom osnivaču Raselu, zatim „Ozbiljni istraživači Biblije", a od 1931. godine nazivaju se„Jehovini svedoci". Čarls Rasel je rođen 1852. godineu Pitsburgu, Pensilvanija, SAD. Bavio se trgovinom, ali se ubrzo pročuo kao tumač Svetog pisma. Od mladosti su ga zanimala eshatološka pitanja i problemi. Tumačeći ih, predstavljao je sebe kao „proroka" koji je otkrivenje dobio od Boga. Njegove pristalice su ga poštovale i nazivale ga „poslanikom" Božjim.

Rasel se bavio i pisanjem. Njegovo najpoznatije delo nosi naziv „Biblijske studije". Godine 1879, Rasel je pokrenuo polumesečni časopis „Kula stražara kao vesnik prisustva Hristovog", koji je uređivao do svoje smrti 1916. godine. ;

Njegov rad su produžili njegovi sledbenici, tako da su se Jehovini svedoci raširili i propagirali svoje učenje na svim kontinentima. To rade vrlo nametljivo i na javnim mestima i po privatnim stanovima.

Jehovini svedoci odbacuju hrišćansku dogmu o Svetoj Trojici, jer, kako oni kažu, o njoj se ne govori u Svetom pismu. Međutim, vrlo lako možemo osporiti tu njihovu tvrdnju, jer je poznato da se ova dogma nagoveštava u Starom zavetu, a otkriva potpuno u Novom, jer je Stari zavet bio samo „sen dobara koja će doći" (Jevr 10,1). U ovo se može uveriti svako ko poznaje tekst Svetog pisma.

Oni osporavaju i pravoslavno učenje o Gospodu Isusu Hristu. Za Spasitelja kažu da je Sin Božji, sin oca Jehove, ali nije Bog, već Reč Božja, Božje prvo stvorenje. Ovo svoje ime je imao dok je živeo kod svog nebeskog oca Jehove Boga, pre nego što je postao čovek. Kao čovek je raspet i sahranjen. Nije vaskrsao telesno nego duhovno. Pošto Gospod Isus Hristos po njima nije Bog, to ni Njegova mati Djeva Marija nije Bogorodica. Jehovisti su otišli još dalje, tako da su osporili Božanstvo i trećem licu Svete Trojice - Duhu Svetom, koga zovu Božja sila.

Oni osporavaju i odbacuju i hrišćanske simvole, praznike i običaje, jer su oni, po njima, mnogobožačkog porekla. Da bi „opravdali" ovo svoje shvatanje, pozivaju se na razne enciklopedije, a ne na dokaze iz Svetog pisma ili Istorije Crkve. Svete tajne nazivaju obredima i priznaju samo obred krštenja i Gospodnju večeru (pričešće). Po njima „krštenje nije radi opraštanja greha, nego je ono samo spoljašnji znak poništenja greha". Na Gospodnjoj večeri (pričešću) po njima hleb i vino se ne pretvaraju u pravo telo i krv Hristovu.

Za razliku od adventista (subotara) ne dele jela na „čista" i „nečista", ali zabranjuju upotrebu krvi. Čak su i protiv transfuzije. Tako je prošle godine jedan mladić u Negotinskoj krajini umro, jer njegov otac nije dozvolio da mu lekari daju transfuziju. O ovom događaju je pisala naša dnevna štampa.

Ipak, glavna tačka njihovog učenja jeste hilijazam, odnosno vera u skori dolazak Hristovog zemaljskog hiljadugodišnjeg carstva. Po njima večni život na nebu „rezervisan" je samo za 144.000 pravednika koji su odabrani. Dok adventisti govore da će drugi Hristov dolazak biti vidljiv, jehovisti, po tvrdnji njihovog osnivača Rasela, uče da će biti nevidljiv. On je „proračunao" da je Hristos nevidljivo došao na Zemlju 1914. godine. Tada je osnovao svoje hiljadugodišnje carstvo kojim nevidljivo vlada s neba preko odabranih, izabranih „knezova". Po Raselu život u ovom carstvu na Zemlji „biće pravi Raj, bez ikakvih materijalnih i socijalnih nedostataka". Eto, o svemu ovome govori Rasel, a iz Svetog pisma znamo da je sam Gospod Isus Hristos rekao da o vremenu Njegovog drugog dolaska ne znaju ni Njegovi anđeli.

Pokret Jehovinih svedoka je, kako kaže naš savremeni teolog dr Lazar Milin, „koncentrat svih starih hrišćanskih jeresi prožetih duhom judejstva" (L. Milin, Naučno opravdanje religije VI, Beograd 1986, 96). Jehovisti se sa judejstvom slažu u tome što odbacuju hrišćansku dogmu o Svetoj Trojici i što poriču Božanstvo Gospoda Isusa Hrista. Međutim, od judejstva se razlikuju u tome što priznaju Isusa Nazarećanina za Mesiju, što odbacuju starozavetne praznike sa subotom i starozavetni obredni zakon, i što za razliku od Jevreja, slobodno spominju Jehovino ime.

Mi, pravoslavni hrišćani, treba da se čuvamo i od jehovista i od svih ostalih sekti koje deluju na našim prostorima, jer svi oni nude zatrovanu duhovnu hranu i piće. Isto tako, stalno treba da imamo na umu da je jedino Pravoslavna crkva jedini istinski čuvar spasonosne Hristove nauke.

ADVENTISTI (SUBOTARI)

Uz Jehovine svedoke, adventisti (subotari) su danas, takođe, vrlo aktivni na našim prostorima. Njihovo ime dol azi od latinske reči adventus, što znači dolazak. Oni kažu da očekuju skori dolazak Hristov na Zemlju, kad će suditi i živima i mrtvima po njihovim zaslugama i po tome se razlikuju od drugih hrišćana koji, takođe, veruju u drugi dolazak Gospoda Isusa Hrista. Doduše, u tome oni nisu izuzetak, jer je bilo i drugih, koji su se bavili proračunima kad će Hristos doći. Svi oni zaboravljaju na Hristove reči o Njegovom drugom dolasku: „O danu tome i o času niko ne zna, ni anđeli nebeski, do Otac moj sam" (Mt 24,35). Kad su Ga apostoli posle Vaskrsenja
ponovo pitali o ovome, On im je rekao: „Nije vaše da znate vremena i leta koje Otac zadrža u svojoj vlasti" (Dap 1, 7). Međutim, sektaši ne mare za ove Hristove reči, što je još jedna potvrda „ispravnosti" njihovog učenja.

Osnivač adventizma bio je Vilijem Miler ,koji je živeo od 1782. do 1849. godine. Po zanimanju je bio farmer, ali je puno čitao. Proučavajući Bibliju, on je na osnovu knjige proroka Danila „izračunao" da će kraj sveta doći između 21. marta 1843. i 21. marta 1844. godine. Mnogo ljudi je poverovalo u ovu njegovu tvrdnju, tako da su se pripremali za ovaj događaj. Međutim, kad je vreme isteklo, mnogi su bili razočarani. Milerov prijatelj Semjuel Snou je „pronašao" grešku i označio 22. " oktobar kao datum kraja sveta. Međutim, njihove pristalice su i ovog puta bile razočarane. Baptistička zajednica, kojoj je Miler pripadao, isključila ga je iz svog članstva. Zbog toga je on osnovao novu, adventističku zajednicu. Posle Milerove smrti, nastavljači njegovog dela bili su Hajrem Edson, Džozef Bejts i Elen Vajt 1827-1915.

Osnova novog adventističkog učenja sastojala se u tome da je Hristos 1844. ušao u nebesko svetilište da sudi gresima živih i mrtvih, da treba praznovati sedmi dan kao sabat (subota-dan odmora) i verovati da je Elen Vajt prava proročica. Do 1855. godine sedište im je bilo u Betl Kriku, Mičigen, a od 1860. godine zvanično se zovu Adventisti sedmog dana. Na našim prostorima se pojavljuju početkom ovog veka. Skupljaju se i mole u svojim „domovima molitve". Imaju i svoje bogoslovske škole, a od pre nekoliko godina i svoj Teološki fakultet u Beogradu, na Banovom brdu.

Oni usvajaju Nikeocarigradski simvol vere bez dodatka „Filiokve", ali ga tumače na svoj način. Glavni izvor vere su Biblija i dela „proročice" Elen Vajt. Po njima Biblija se sama po sebi tumači, čovek se spasava verom u iskupiteljsku Hristovu žrtvu. Hristos je jedini posrednik, pa se zbog toga ne treba moliti ni Bogorodici ni svetiteljima. Od Svetih tajni priznaju samo obred krštenjai „večeru Gospodnju" (pričešće). Međutim, oni ne veruju da se hleb i vino pretvaraju u telo i krv Hristovu. Ne poštuju ikone, relikvije i krst. Uče da će se vaskrsenje mrtvih desiti u dve etape: prvo će vaskrsnuti pravednici, a zatim grešnici. Veruju u hiljadugodišnje carstvo Hristovo - hilšazam. Po njima, Hristos će doći i vaskrsnuti pravednike, koji će se sa Njim vazneti na nebo, gde će ostati hiljadu godina. Zato vreme Zemlja će biti pusta, a Satana svezan. Posle hiljadu godina će vaskrsnuti i grešnici, Satana oslobođen, pa će ih varati. Dalje, Hristos silazi sa pravednicima na Zemlju i bori se protiv Satane i grešnika. Pošto ih pobedi, baca ih u ognjeno jezero. Znači, oni će biti uništeni, a ne bačeni na večne muke, kako uči Crkva. Kao što smo rekli, adventisti praznuju subotu umesto nedelje, koju je, po njima, uveo papa, koga nazivaju antihristom. Jela dele na čista i neči sta. Nejedu svinjetinu i uzdržavaju se od alkohola i duvana. Za „večeru Gospodnju" (pričešće) upotrebljavaju slatko vino ili širu.

POKRET HARE KRIŠNA (Pokret za razvijanje „ Krišnine svesti ")

Kao mnoge druge istočnjačke sekte i pokreti, tako je i ovaj pokret iz Amerike došao u Evropu i na naše prostore. Osnivač ovog pokreta je Prahupada, koji je 1966. godine iz Indije došao u Ameriku. U Njujorku je počeo da se druži sa hipicima i da im propoveda svoje učenje. Govorio im je da treba da se odreknu svog dotadašnjeg načina života, odnosno da se odreknu besciljnog lutanja, drogiranja, razvrata i orgijanja. Učio ih je da treba da razvijaju svest o Krišni. (Krišna je jedno od avatara, odnosno ovaploćenja indijskog boga Višnua.) Prahupada je govorio da se to postiže jednostavnim i neprestanim pevanjem „Hari Krišna, Hari Krišna, Krišna, Krišna, Hari, Hari, Hari Rama, Hari Rama, Rama, Rama, Hari, Hari..." Članovi ovog pokreta su vegetarijanci, veruju u karmu (delanje, čin, podvig) i reinkarnaciju (ponovno ovaploćenje). Kultovi su im idolopoklonički. Nose indijska imena i odeću, briju glave, iako mnogi od njih nisu Indijci (Indusi).

Kod nas svoje učenje šire prodajom, pa čak i besplatnim deljenjem knjiga, organizovanjem predavanja i koncerata, što sve rade vrlo organizovano i uporno. Da bi što lakše pridobili nove članove, govore da je Isus Hristos jedan od njihovih učitelja.

Mi ne možemo prihvatiti učenje ovog pokreta, a pogotovo da je Gospod Isus Hristos jedan od njihovih učitelja. Što se tiče njihovog učenja o karmi i reinkarnaciji, moramo reći da je ono suprotno učenju naše Crkve, jer je upereno protiv poštovanja svetitelja. Ako bi ovo učenje bilo ispravno, kako bismo mogli poštovati i proslavljati svetitelje, kad ne znamo u kom i kakvom obliku su se dosad pojavljivali i u kakvom će se pojavljivati ubuduće. Oni sigurno ne bi sada bili onakvi kakvim ih zamišljamo i poštujemo. Isto tako, ako bi učenje o reinkarnaciji bilo ispravno, bilo bi nepotrebno naše sećanje na naše umrle pretke, bile bi izlišne molitve za pokoj (upokojiti, znači sačuvati) njihovih duša. Ovo učenje je upereno i protiv moralnog zakona i čovekove odgovornosti za učinjena dela. Zašto bi neko bio odgovoran za ono što je u nekom drugom obliku učinio? Moramo reći da je učenje o reinkarnaciji vrlo apsurdno.

Naša Crkva ne traži od svojih članova da budu vegetarijanci ali traži umerenost u svemu, pa i u jelu. Na prvi pogled pripadnici ovog pokreta mogu svojom mirnoćom, propovedanjem uzdržljivosti, težnjom za poznanjem Boga, istine, pravde, da obmanu i prevare one koji su lakoverni i ne poznaju dovoljno svoju veru. Zbog toga je potrebno da se takvi obrazuju u duhu svoje pravoslavne vere, da dolaze u hramove na bogosluženja i da žive onako kako Gospod Isus Hristos, naš Spasitelj, traži od svojih sledbenika.

SATANISTI

Među mnogim sektama i pokretima koji deluju na našim prostorima, sve više se svojim delovanjem i pogubnim uticajem ističu satanisti. Za razliku od drugih, oni nisu zvanično registrovani, pa se zato tajno okupljaju po privatnim stanovima svojih članova, po grobljima i drugim mestima. I oni su u Evropu i na naše prostore došli iz Amerike. U Americi imaju čak i svoju crkvu (!!!), koju je osnovao Anton Lavej u San Francisku 1966. godine. Pored njega satanisti poštuju i Alistera Kroulija, koji je govorio za sebe da mu je ime 666, odnosno Antihrist.

Satanisti vrše crne mise na kojima ritualno žrtvuju životinje. To čine i ovde kod nas, na svojim skupovima. Na ovim skupovima se takođe drogiraju, opijaju, orgijaju, a sve to uz veličanje Lucifera - Satane. Tom prilikom ruže Hrista i govore da je Satana veći i moćniji od Njega.

O njima i njihovom delovanju kod nas, pisala je i dnevna štampa. Oni su u okolini Trstenika demolirali pravoslavne hramove i groblja, na kojima su čupali krstove i rušili i lomili spomenike. Štampa je, takođe, zabeležila i ubistva koja su počinili pripadnici ove sekte. Neki od njih su zatim izvršili i samoubistva. .,

Satanisti i ovde kod nas, najviše pristalica imaju među mladima. Zbog toga je potrebno da ih opominjemo na pogubno delovanje satanista i da ih uputimo na pravi put vere i pravi i jedini ispravni način života. Gospod Isus Hristos nas je preko Svojih apostola upozorio da ćemo imati nevolja, ali nam je rekao da se ne plašimo ako u Njega verujemo, je je On sa nama „u sve dane do svršetka vijeka" (Mt28,20). Naš narod ima jednu divnu izreku, koja prosto izvire iz ovih Spasiteljevih reči, a ona glasi: Ako je Bog sa nama, ko će protiv nas?

TRANSCENDENTALNA MEDITACIJA

Osnivač pokreta je Mahariši Maheš Jogi. TM, je po njemu, tehnika koja pomaže razvoj fizičkih i mentalnih sposobnosti. Polaznicima viših tečajeva obećavaju se natprirodni darovi (levitacija). TM ima svoje sledbenike po mnogim gradovima unutrašnjosti Srbije. Njihov metod rada sastoji se u propagiranju ideja putem predavanja i štampe, ali insistiraju na tome da nisu religiozni pokret već škola usavršavanja. Za mantranje i meditaciju, pored istočnjačkih magijskih formula, koriste „Oče naš..." i Isusovu molitvu.

BAHAJSKA VERA

Osnivač je persijanac Bahaulah. 1863. godine objavio je da je on poslednji učitelj religijskog preporoda. Pre njega su bili: Avram, Mojsije, Buda, Zaratustra, Isus i Muhamed. Sekta u svetu broji, prema njihovoj statistici, oko 4 miliona članova. Glavni centar je u Haifi u Izraelu. Propovedaju ujedinjenje sveta i jednu svetsku religiju. Tvrde da verska istina nije apsolutna. Glavni cilj življenja na zemlji je uspostavljanje svetske federacije. Sekta radi na principu tajnosti, a nove članove vrbuju preko svojih proverenih članova. Struktura i sedište za sada su nepoznati.

ORDO TEMPLI ORIJENTIS

Za ovu grupu zaduženi su Vladimir i Maja Madić sa Novog Beograda. To je okultistička i crnomagijska grupa zasnovana na učenju engleskog sataniste Alistera Kroulija, čije je magijsko ime bilo „Velika zver 666". Uče da je jedini zakon za čoveka da radi ono što hoće. Praktikuje najgnusnije oblike izopačene seksualne magije. Bave se prizivanjem demona. Imaju razvijenu izdavačku delatnost i objavljuju luksuzna izdanja magijske literature, naročito Kroulijevih knjiga koje se mogu kupiti u svim beogradskim knjižarama. I oni su tajna organizacija. Nastoje da zavrbuju mlade iz bogatih krugova i njima se služe za svoje gnusne obrede. Termine u svojim programima davala im je TV Beograd i TV Politika.

ROZENKROJCERI

(Međunarodna škola ružinog krsta, sedište u Zemunu)
Nastali su u 17. veku kada je protestantski teolog Johan Valentin Andrea napisao delo „Alhemijska gozba Kristijana Rozenkrojca". Postoji više frakcija ovog pokreta. Njihovo glavno učenje je da čovek postaje bog usvajanjem okultnog znanja a tvrde da je hrišćanstvo - Crkva to znanje izopačila. Hvale se da su učenici gnostika, manihejaca, bogumila i sličnih jeretika.

Propovedaju reinkarnaciju i uče da je ljudska telesnost sama po sebi greh. Izdaju knjige i brošure. Glavni metod rada su predavanja i razgovori. Postoje razrađeni rozenkrojcerski rituali. Privlačni su za intelektualnu i poluintelektualnu publiku.

ŠRI ĐINMOJ CENTAR

Ovaj istočnjački pokret osnovao je Šri Ćinmoj (rođen 1931. godine u Indiji). Godine 1964. otišao je u SAD. On je guru (učitelj) koji ima preko stotinu centara širom sveta. Kao i kod svih hinduista, uči se da je čovek po prirodi božanstven i da kroz meditaciju on tu božanstvenost otkriva. Pristalice Šri Ćinmoja pored meditacije bave se slikanjem, poezijom, plesom i muzikom koju komponuje sam guru. Muzika je magijska, čulna i privlačna. Šri Ćinmoj sarađuje sa Ujedinjenim nacijama (vodi meditaciju za ambasadore UN). Cilj im je da pridobiju mlade pod parolom širenja mira i ljubavi u svetu. 1991. godine UN su organizovale trku za mir u saradnji sa Šri Ćinmojem, a ta trka prošla je i kroz Srbiju pa je u to ime bio pozvan na otvaranje te manifestacije i Patrijarh srpski koji srećom nije otišao. Očito to nije bila obična sportska manifestacija već je imala okultistički predznak.

BIHARSKA ŠKOLA JOGE

Osnivač ovog pokreta je Svami Satjananda Sarasvati, koji je 1963. osnovao međunarodnu školu za jogu. Njegovo učenje je panteističko i slično ostalim indijskim učenjima. Pokušao je da stvori sintezu svih joga tehnika. Njegovi sledbenici se bave meditacijom i cilj im je da pridobiju što više mladih.

OŠO RAJNEŠ

Ošo Rajneš je u Indiji napravio sintezu istočnjačkih učenja dodavši hinduizmu i Zen Budizam, ali i hrišćansku gnostiku. Za Srbiju mu je zastupnik izvesni Slobodan Vekić (Svami Devananda).


NjU EJDž - NOVO DOBA

Pokret je nastao iz teozofije i osnovala ga je Alisa Bejli 1945. godine.

Ujedinjuje magiju, okultizam, veštičarstvo, paganstvo nazovi - hrišćanska otkrivenja itd. Jako su popularni u svetu. Samo u Nemačkoj su imali 500 hiljada sledbenika 1988. godine. Cilj pokreta je stvaranje jedne svetske religije. Sledbenici pokreta veruju u izvesnog okultistu koji se predstavlja kao Hrist Metreja, a živi u Londonu. Metreja smatraju za konačnog mesiju i tvrde da će se uskoro uspostaviti zemaljski raj. Uče da su sve religije jednake kao i to da je završena epoha hrišćanstva koja je bila u zodijačkom znaku ribe. Po njima otpočela je epoha vodolije koja će doneti promenu svesti i svetski mir. U okviru Nju Ejdža deluje veliki broj pokreta, od ekoloških do antiratnih, što izgleda vrlo pozitivno. Imaju svoju muziku (rok grupa „Ejsid haus") a radi postizanja nekih mističnih stanja koriste opaku sintetičku drogu „ejsid".

SAI BABIN POKRET

Predstavnik za Srbiju je Vesna Krmpotić, književnik.

Sai Baba je 60 godišnji induski guru s velikim magijskim moćima kojima privlači svoje sledbenike. Za sebe tvrdi da je ovaploćeni bog i da će se sve religije uskoro ujediniti, jer je on mesija svih religija. Sai Babini sledbenici nameravaju da hram univerzalne religije u Srbiji podignu na ušću Save u Dunav. Imaju veliku medijsku propagandu naročito u popularnoj štampi (TV Reviji). Smatraju da je Beograd jedno od središta svetskog ujedinjenja i namere su im stoga veoma ozbiljne. Simbol im je krst u čijem je centru srce, jer po njima „stari krst" simboliše patnju i stradanje, a doba koje nailazi jeste doba sveopšte ljubavi i sreće. Insistiraju na uklanjanju lika Gospodnjeg s krsta. U Sai Babinom centru u Indiji postoji maketa hrama Svetog Save na Vračaru koju su mu doneli poklonici iz Srbije.

BELA GNOSTIČKA CRKVA

Na čelu ove organizacije nalazi se psiholog i okultista Živorad Slavinski, pisac najtiražnijih okultističkih knjiga (Simboli hermetizma, Psihonauti unutrašnjih svetova, itd). Bave se okultnom tehnikom koja se naziva „inteziv prosvetljenja". Simbol im je zmija nad kojom leti golub.

LNTROPOZOFII TEOZOFI (sastanci po privatnim stanovima)

Sedište antropozofa je u Zrenjaninu a aktivni su i na teritoriji Beograda. Imaju svoj časopis koji se zove „Antropozofija" i čiji je sadržaj skoro u celini posvećen učenju Rudolfa Štajnera. Od 6. do 9. maja 1991. godine, držali su seminar u palati „Pinki". Predstavnik za Beograd je izvesni Josif Korać.

Ovim sažetim izveštajem o okultističkim grupama i istočnjačkim religioznim grupama nisu obuhvaćene mnoge manje grupe koje svakodnevno niču, kriju svoja prebivališta i mesta sastajanja, te se još ne mogu registrovati.

Uglavnom uče o reinkarnaciji, meditaciji, magiji a Hrista pominju kao jednog od „učitelja u kosmičkoj hijerarhiji". Njegovo otrkivenje je „nepotpuno" po njima, jer „božanstvo evoluira". Istočnjačka muzika koja se koristi u ritualnim radnjama hinduista, magijski je sugestivna i ima destruktivan uticaj na ljudsku dušu. A mantre „OM" i „Hare Krišna" ostvaruju još pogubnije efekte.
Preko štampe i drugih medija njihov uticaj u Beogradu, a pouzdano se zna i drugim većim mestima Srbije, sve više se šire naročito među mladima, za koje su učenje o reinkarnaciji i parapsihološkim moćima veoma privlačni.

PROTESGANTSKE SEKTE

S obzirom da je učenje većine protestantskih sekti koje kod nas deluju, izvrsno apologetski obrađeno od strane o. dr Lazara Milina, nastojaćemo da damo opšti pregled i da obavestimo o učenjima protestantskih sekti koje su se kod nas nedavno pojavile.

UNIVERZALNI ŽIVOT (sastaju se svakog petka u hotelu„ Ekscelzior")

Učenje ove sekte zasniva se na „otkrivenjima" koja je dobila „proročica" Gabrijela. Navodno priznaju daj eHristos Bog, ali je, po njihovim rečima došlo vreme za novo jevanđelje. Njihovo učenje je sinkretističko i gnostičko.

"Tvrde da su naša kanonska jevanđelja izmenjena od strane zvanične Crkve na Vaseljenskim saborima, a za svete oce smatraju samo gnostike i jeretike. Uče o reinkarnaciji i monofiziti su. Centar im je u Vircburgu, u Nemačkoj, gde stvaraju tzv. „Novi Jerusalim". Članovi sekte u Beogradu su svih uzrasta.

HRIŠĆANSKA ALIJANSA

Formirana je u Americi od više protestantskih sekti. Usmerili su delovanje na istočnu pravoslavnu Evropu, gde posle političkih promena, vide slobodan prostor. Zajednički obuča vaju i obilato finansiraju misionare. Njihov rad je usmeren isključivo na mlade. Imaju svoje stalne članove u Srbiji, ali im šalju i grupe, koje se po pravilu sastoje od 4 devojke i 4 mladića. Okupljaju se uglavnom po privatnim stanovima. Vodeću ulogu imaju baptisti.

SLOBODNA CRKVA

Sekta je nastala u Crnoj Gori 80 tih godina. Učenje je zasnovano na „otkrivenjima" i vizijama osnivača.

Ne priznaju crkvenu jerarhiju ni obrede, ni učenje pravoslavne crkve, ali imaju svoj obred „lomljenja hleba "i „venčanja". Jedina sveta knjiga je Sveto pismo, koje se na svoj način drže. Drugih knjiga nemaju. Okupljaju mlade.

Članovi su mladi ljudi, tihi i dobrog ponašanja.

APOKALIPTIČKA SEKTA

Tačan naziv ove sekte nije poznat, a sebe nazivaju hrišćanima. Tvrde da Hristos ne pripada nijednoj crkvi posebno. Bog je ljubav bez obzira na veroispovest. Imaju učenje o raju i paklu, a smatraju da se do Boga stiže samo putem molitve. Tvrde da živimo u poslednjim vremenima. Sekta je stigla iz Amerike. Mesto okupljanja je ispred hrama Svetog Marka i nikad u njega ne ulaze. Propagandu šire srednjoškolci oba pola.

Postoji čitava grupa sinkretističko-protestantskih sekti koje su međusobno dobro povezane. One su 7. marta 1992. godine održale zajedničku molitvu. To su grupe: Maslinova grana, Isus Hristos, Su Adat, Veliko belo bratstvo, itd.

Protestantske zajednice su vrlo aktivne i njihovi uspesi u pridobijanju članova su nesumnjivi. Očito je da su dobro finansirane iz inostranstva, odakle im se obezbeđuje propagandni materijal. Smatraju da je tle pravoslavnih zemalja pogodno za njihovu misionarsku delatnost. U Beogradu su vrlo agresivni naročito Jehovini svedoci i adventisti. Ove sekte deluju po studentskim domovima i namera im je daduhovno porobe studentsku omladinu.

Odnedavno kod nas su se pojavili i mormoni koji su već počeli sa štampanjem svojih brošura.

LAŽNI PROROCI, VIDOVNjACI I BIOENERGETIČARI

Lažni proroci su masovna pojava danas, pa ih ima i u našem narodu. Pre svega zbog te masovnosti, njihov uticaj je vrlo negativan. Njihova „otkrivenja" objavljuju TV, radio, štampa... Da ta pojava može uzeti šire razmere pokazuje slučaj „glave kneza Lazara". Zbog tvrdnje da su Srbi pod prokletstvom zato što je glava sv. Kneza odvojena od njegovog tela morao je da reaguje i NjegovaSvetost Patrijarh. Lažni proroci utiču na formiranje javnog mnjenja prosečnih verski neobrazovanih lica, a svojim tumačenjima „istina vere" obmanjuju čak i delimično ucrkvenjenje vernike.
U prilogu dostavljamo kratak pregled nekih od najpopularnijih.

DEDA MILOJE

Za popularisanje deda Miloja, najzaslužniji , je izvesni Pavle Matić, osnivač i urednik okultističkog „Nostradamusovog magazina". Identitet deda Miloja nije utvrđen. Matić ga predstavlja kao pomoravskog seljaka, ali je sasvim moguće da je reč o izmišljenoj ličnosti. „Proročanstva" su objavljena u knjizi „Biće tumbanja po celom svetu" (Beograd, jesen 1991). Knjiga je prodana u velikom tiražu. Deda Miloje uči sledeće:

- postoji reinkarnacija za duše izašle iz ubijenog tela;
- Pravoslavna crkva nema istinsku Bibliju (Sveto pismo je u Vatikanu, i mi treba da se „pokoljemo" s katolicima da bismo ga našli);

- nema vaskrsenja iz mrtvih, jer „telu ne može da se presuđuje";

- nema Strašnog suda. „To su izmislili popovi da vladaju s narodom".

MILOJKO KREMANAC

„Naslednik Tarabića i kremanski prorok naših vremena". Učenje mu je vrlo slično učenju deda Miloja. Tekstove o njemu objavljivalo je „Treće oko".

Govori o potrebi otkrivanja novog Jevanđelja, jer su pravo Jevanđelje sakrili, izopačili neki od učitelja na vaseljenskim saborima. Pravoslavlje će se uskoro reformisati, a Srbi će se vratiti svom starom slovenskom učenju i priključiti se reformi.

KLEOPATRA, VAVA, BUBA...

Medijske su „zvezde". Pojavljuju se na Televiziji, u revijama i nekim drugim javnim glasilima. Bave se proricanjem sudbine pojedinaca, ali „predviđaju" i političke događaje. Njihov uticaj je zbog stalne reklame u sredstvima javnog informisanja, osetan. Nemaju veze sa pravoslavljem, ali se trude, prema prilikama, da se i tako prikažu.

ASTROLOZI

Astrologija, danas veoma popularna na Zapadu, preneta je pre nekoliko godina preko Ljubljane i Zagreba.

Verovanje u horoskop je najmasovnija pojava među današnjom srpskom omladinom, a razne vrste horoskopa (kineski, indijanski, indijski) omiljena su literatura. Astrološka praksa potiče iz asirovavilonske magije i kod onih koji veruju u astrološka proricanja može da razvije nezdravi fatalizam istočnjačkog tipa. Prateće pojave su druge vračarske veštine: geomantija, hiromantija, gatanje po „ji đingu", Jedna od najaktivnijih spisateljica horoskopa je izvesna Olja Bakić koja se predstavlja kao pravoslavna. Svom imenu pridodala je i titulu „hadži" da bi taj utisak pojačala. Tu je i Milja Vujanović, zvana Regulus, nekadašnja glumica i TV voditeljka, a danas učitelj astrologije i jedna od ključnih ličnosti u Sai Babinom centru za Beograd. Ima emisiju na TV Politici, rubriku u TV Reviji, a povremeno se pojavljuje u popularnim ženskim i porodičnim časopisima.

BIOENERGETIČARI

Učenje o bioenergiji je novijeg datuma i zasniva se na nekoliko teorija (život i magnetizam, učenje o auri, postojanje parapsiholoških fenomena, telekineza i telepatija). Mada naizgled „naučnoutemeljena", učenje o bioenergiji je jedna od mnogobrojnih transformacija istočnjačkih okultnih mentalnih tehnika. (Za šire upoznavanje svega što je negativno u ovoj oblasti može poslužiti izvrsna knjiga Sankt Petersburškog prezvitera Rodiona, „Ljudi i demoni - način na koji zlodusi kušaju modernog čoveka", izdanje Sankt Petersburg 1991.) Bioenergetičari obećavaju „čudotvorna" isceljenja od najtežih bolesti i imaju široku popularnost. Karakterističan je slučaj ruskog „iscelitelja" Alana Čumaka, čija je plastificirana fotografija s „čudotvornim" moćima višekratno objavljivana na televiziji i u najtiražnijim beogradskim revijama! Tvrđeno je da ova sličica može da, „osvešta" vodu i odstrani bol.

Kao i uvek kada je u pitanju nepravoslavna duhovnost mora se obratiti pažnja na gore opisane pojave zato što one, iako nisu direktno usmerene protiv crkve i njenih vernih, ipak rastaču i oslabljuju ionako obezboženi nacionalni organizam.

OPŠTE NAPOMENE

Naš izveštaj je, kako smo već napomenuli, nepotpun upravo stoga što su sekte i grupacije o kojima smo govorili veoma protočne, a njihov uticaj veliki zbog medijske propagande.

Versko vaspitanje naroda preuzima sumnjiva štampa, poput lista „Vera" (izdanje „Borbine" štamparije) koji ne samo da izjednačava pravoslavlje s ostalim religijama, nego ga i pogrešno tumači (objavljuje se, recimo, „pravoslavni horoskop" zasnovan na danu rođenja i svecu zaštitniku). Na žalost mnogi pravoslavni vernici lakoverno se povode za primamljivom spoljašnošću onoga što je daleko od svetootačkog predanja. Tome doprinose neki pojedinci (dovoljno je pomenuti „haotičnu teologiju" Milića od Mačve i njemu sličnih), ali i neke institucije bliske Crkvi (bilo je slučajeva da se u nekim od prodavnica svešteničke zadruge kupcima nude „Nostradamusova proročanstva" i „Večiti kalendar"),
Očito je da je Pravoslavna Srbija na velikom udaru sekti i pokreta koji su u direktnoj suprotnosti sa našim Vjeruju. Po svemu sudeći, pored činjenice da su dobro snabdevene i finansirane iz inostranstva, njihovoj pojavi pogoduje čitava društvena situacija u Srbiji (stanje beznađa i zapuštenosti svake vrste). Duboki prodor okultizma poguban je za mlade duše. Jedno malo istraživanje u osnovnoj školi „Radojka Lakić" u Beogradu, pokazalo je da se učenici sedmog razreda uveliko bave spiritizmom ne shvatajući njegovo pravo značenje. U mnogim knjižarama mogu ,se naći i satanističke knjige (recimo Kroulijeva dela ili antologija crnomagijskih tekstova „Crni sabat").

Magijski kultovi i istočnjačke religije koje dolaze među nas pripadaju primitivnoj religijskoj svesti i po svojoj „dubini" daleko su od punote pravoslavnog ispovedanja Bogočovečanske istine. Ali, pošto su prilagođene načinu mišljenja današnjeg čoveka (obezboženog i rascrkvenjenog) i da se veleglasno propagiraju, imaju uspeha i u našoj sredini. Zato ova pojava niukom slučaju nije bezopasna kako bi u prvi mah moglo da izgleda. Potrebna je široka unutrašnja i spoljašnja misija Srpske pravoslavne crkve da bi se naši verni zaštitili od uticaja ove nakaradne religioznosti.

Izvor: Sajt studenata Medicinskog fakulteta u Beogradu

Из књиге „Введение в сектоведение – поглавље „Секты в современном мире“
В. Ј. Питанов


У сектама воле да „играју“ на породичне вредности. Често у секти опонашају породичне односе: лидер је отац, а ако је лидер жена – она има улогу мајке, следбеници су – деца. Сви заједно су – једна породица.
Например, муновци сматрају да постоји само једна „истинска породица“: Сјан Мен Мун и његова четврта супруга, који играју улоге „истинских родитеља“, а њихови следбеници су – њихова деца. Тврдње сличне врсте, повезаних са сектом, рађају, посебно, следеће врсте проблема:

1. Разарање породице. Навешћемо два примера из дела Береславског (Јанкелмана), оснивача секте „Богородичин центар“: „Земаљска мајка је праобраз ђаволице. Земаљски отац је праобраз сатане. Демони делују кроз мајку. Она сину одузима енергију. Он само хода телом, а његова крвава вештица убија свет. Прошлост подлеже тоталном одрицању, пуном проклињању са његовом културом, идеалима, философијама и утопијама.“ [1]
2. Појава деце, која су остављена од родитеља – који су у сектама.
3. Деца, улазећи у секту, често остављају своје престареле родитеље њиховој судбини.
4. Као последица раскидања везе сектанта са породицом, може се оштро погоршати нервно–психичко здравље чланова његове породице.
5. Проблеми непотпуног васпитања деце у непотпуним породицама.
6. Несрећа, повезана са принуђивањем својих следбеника од стране лидера секти, да разделе своју имовину и предају материјалну зараду сектанта у секту.
7. Увлачење чланова своје породице и блиских од стране сектанта.
8. Физичко и психолошко насиље које сектант спроводи у својој породици из религиозних мотива, посебно – над децом.
9. Увођење од стране сектанта у своју породицу режима непотпуне исхране, из религиозних мотива, што наноси штету здрављу осталих чланова породице.
10. Могуће одбацивање празновања породичних празника, пре свега, рођендана.

Једним од принципа мишљења припадника секти јесте ограниченост и нетрпељивост, са којима се пре свега, сусрећу његови ближњи. Нетрпељивост према другом начину размишљања, жеља да све учини сличним себи рађају мноштво породичних проблема.

"Organizacije sektnog tipa su totalitarne i destruktivne: sekte su zastupjlene u celom svetu, osnovna tendencija im je da prikupe masu ljudi i istovremeno razbijaju porodicu (ukoliko je član porodice u nekoj sekti), koja je osnovna ćelija društva. Ljudi koji su deo ovog pogubnog, masovnog fenomena, naizgled su normalni , ali u njihovim glavama je laž i slepilo u kome žive i uvlače druge ljude u isto.



https://youtu.be/k4AOu15P2Ss

Нисам проучавала секте осим онога што сам прочитала и прихватила као такво.

Оно што ми је индикативно -  сваки припадник секте сматра де је једино његово у праву и то истиче до бесвести, до параноје. Вештији вешто, наивни наивно.

Наравно, и ја сматрам да је моје Православље једино исправно али то не истичем, не осуђујем онога ко тако не мисли све у нади да ће једног дана прогледати и поклонити се моштима Св. Саве и осталих православних. 

Спаси Боже!

svuda oko tebe su ljudi koji su se odrekli pravoslavne vere kao starog kaputa,odbacili i sada hvale novi...topliji je,bolji,lepša mu je boja.
prodali svoju duhovnost i veru za lažna obećanja,potrčali za lažnim mesijama u nadi da pre stignu do boga kao da je to trka za medalju.pokazali time svoju pohlepu i samoživost i načinili smrtne grehe.
pomoći im treba ali teško je to,slepi su,kriju se iza njihove pravde,njihove istine i samo o tome blebeću a istina je samo jedna,ne moja ne tvoja već božija...

Ех, док такви не схвате да је Православље најоданије Христосовом учењу, дотле мрка капа. Али, шта ја да радим осим да запевам најмилозвучније

Ja se ne nadam da ćeš ti jednog dana progledati i shvatiti da je jedino Budin put ispravan.

Prvo, zato što ne mislim tako, a drugo, zato što ne mislim da si ćorava.

Ona religija koja mi je razumljiva i u kojoj mogu najbrže da napredujem, za mene je prava. Za druge nije. Svi smo različiti i potrebno je u skladu sa sobom da tražimo.

Poznajem čoveka koji se poslednjih dvadeset godina bavio sektama u Srbiji. Ne zato što mu je posao bio da posle pljuje po njima, nego ga je interesovalo o čemu se tu radi. Jednostavno je istraživao, bez predrasuda...
I to je jedna tako osvežavajuća priča. Neopterećena mržnjom i strahom. Sasvim realno sagledane i dobre i loše strane svega kroz šta je prošao.

sad samo još da ga ubedimo knjigu da napiše...   

POSLE RUCKA - Sekte u estradi i drustvu / Morbidni primeri rituala - (TV Happy 31.05.2018)

SATANISTI VRBUJU PREKO FEJSBUKA

„Najrazličitiji tipovi sekti u Srbiji se razvijaju decenijama, a kako god se one zvale podjednako su opasne i za cilj imaju samo jedno - da vam uzmu sve“, poručuje sektolog Dimitrije Pastuović.

Uznemirujući snimak iz Obrenovca, koji je neposredno pre Nove godine obišao internet, zaprepastio je javnost i ostavio meštane ove beogradske opštine u zebnji da bi sličan primer užasa ljudske surovosti mogao ponovo biti zabeležen u njihovom kraju. Video-zapis, kako je “Blic” već pisao, prikazuje momka M. Đ. (21) sa kapuljačom koji doziva psa, tiho mu pevajući “Kefo zote”, da bi nekoliko trenutaka kasnije izvadio nož i zario ga u nesrećnu životinju. Nije prošlo mnogo, a društvenim mrežama pronela se vest da je svojevrsna ritualna sintagma koja je ovde upotrebljena zapravo naziv sekte koja “operiše” u tom delu prestonice. Čitavo zbivanje kamerom je zabeležila mladićeva devojka K. P. (34), a oboje su brzom reakcijom policije uhapšeni. Slučaj je, ipak, po ko zna koji put pokrenuo ona uvek neprijatna pitanja: u kakvom društvu živimo i da li treba da strepimo za sopstvenu i sigurnost najmilijih. Odgovori stručnjaka nisu optimistični.

- Ako se nešto uskoro ne uradi, neće biti dobro. Zabrinjava stanje u kom policija ne može da reaguje sve dok ne dođe do krivičnog dela, iako je broj sektaških praksi u porastu, a pojedine evropske zemlje, čijim vrednostima i sami, makar formalno, težimo, imaju sistem zakonodavstva koji sankcioniše sektašenje - ističe Pastuović.

- Nema pravila kada je u pitanju sloj društva koji je dominantan u sektama, mogu se samo uopšteno izvući zakljucči poput onih da satanisti češće biraju mlađu populaciju kao svoje žrtve, da su stariji skloniji pseudohrišćanstvu, a pseudohinduizmu oni koji traže sebe, traže mistiku... - nabraja stručnjak.

Ipak, posledice su skoro bez izuzetka užasavajuće, neretko rezultiraju i smrtnim ishodom.

- Sve i da do njega ne dođe, teško da možemo reći da su bolest, gubitak imovine ili cepanje porodice posledično išta manje opasni od takvog konačnog čina - zaključuje Luković.
Sekta nosi značajan ucenjivački kapacitet, jer kreira lažnu sliku o sebi kao društvu dobrih ljudi, onih koji tobože prepoznaju talente i htenja duhovno zalutalih, a koje, eto, niko drugi ne uviđa. Samim tim, kada žrtva pokuša da im se otrgne, oni počinju da ih odvraćaju od te namere podsećanjem da su oni bili tu i pomogli im kad niko nije - kaže Zoran Luković.

Izvor blic rs od 19.1.2019

Nećete verovati koliko sektaša se krije iza hrišćanske vere.

Vrlo moguće je da ste ih i sreli ili pisali sa njima.
To su ljudi koji se najviše pozivaju na Boga, Bibliju i molitve, to im je štit da ne pokažu svoje pravo lice. Jednom rećju, glume najveće vernike.
A unutra su zapravo perverznjaci koji uživaju u raznim ritualima, nekad su to čak i rituali grupnog seksa.


Ko je razumeo - shvatiće.

Čuvajte se.