Viša svrha ...

Ništa na ovoj Zemlji što oko vidi , a uho čuje nije zauvijek . Sve je prolazno i raspadljivo . Sve je stvoreno i kreirano samo za određeni kratki vremenski period , za svakoga od vas . Ne vežite se ni za što od svjetovnog , od zemaljskog . Ne vežite se ni za jednu stvar , ni za jednu osobu , ni za jedno biće , jer sve služi za višu svrhu .

Autor nepoznat





Biste li se s time složili ? Zašto ?

Ja se vezujem. Za žene, muškarce, decu, pse, ptice, ribice, hrčkove, predmete, zgrade, gradove. Dok traje nek laje.

Neko mi je skoro rekao da se ne treba vezati ni zašta i ni za koga previše, dok neko drugi mi kaže - Treba se odreći svakog vezivanja zbog mogućeg žaljenja.

Ako život shvatimo kao celinu koja može sadržati sve pa i iznenadjenja, onda odbacujem i jedno i drugo.

Nemoguće je da se ne vežem za nekoga pre nego za nešto, ali je moguće da se saživim sa činjenicom ukoliko dodje do rastanka ma kakav on bio.

Ja vjerujem da je čovjek stvoren ( kako tko ) , za neku višu svrhu a nikako kako bi bio sam sebi svrha ... Ali , pri tome ne bi smio ne vezivati se za ono što voli . Ne vezujući se za ljude , čovjek ne može svrsishodno doživjeti trenutak života , ne može rasti ni razvijeti se . Pa čak i onda kada se veže , pa nakon toga tuguje ... čovjek tuguje da bi iz te tuge nešto naučio i postao senzibilniji ... Mislim .

Da skupljam prasinu . . . . . . . . . . svemirsku

RINGE ::Da skupljam prasinu . . . . . . . . . . svemirsku

Hmmm Lijepa duboka misao ... tko ju razumije ...

Nemam pojma za šta sam stvorena i ne zanima me previše.
Znam da smo kratkog veka ali u okviru te datosti sam se rasporedila kako najbolje umem. Vezujem se, gubim, žalim, sve je to za ljude.

Nevolem čvorove koji se teško odvežu.

Ne verujem u višu svrhu nečeg tako niskog kao što je čovek.
Ima kosmos prečeg posla nego da čeka nas da se saberemo.

Vaskrsenje.

Ponekad pomislim da živim u sveopštoj zabludi. I da će možda u jednom momentu blesnuti Istina od koje bi mi se zavrtelo u glavi.
(Ne znam u čemu je viša svrha ovog snevanja/življenja.)

Pretenciozno je od ljudi što sebi traže svrhu; još pretencioznije- višu.
Mi smo, po logici stvari, šačica haosa u nepojmljivo većem haosu, koji je i sa nama i bez nas- isti...
Pođemo li od toga, ne grešimo; bar ne više, nego od bilo čega drugog pošli. Svesni toga, treba da budemo negde između ravnodušnosti i zadovoljstva, što uopšte imamo neku svest o privilegiji postojanja.

Ja mislim da smo svi mi svrha neke više inteligencije koja nas postavlja na ovaj ili onaj" Forum ", a mi imamo osećaj da smo mi sami to odabrali.Ali nam je dala ta viša sila i mogućnost da i mi uvidimo svoju svrhu ili cilj ???

Put do istine preko snova, nadanja, svih visina i nizina, svih zabluda i stradanja. Do kraja.

::Ništa na ovoj Zemlji što oko vidi , a uho čuje nije zauvijek . Sve je prolazno i raspadljivo . Sve je stvoreno i kreirano samo za određeni kratki vremenski period , za svakoga od vas . Ne vežite se ni za što od svjetovnog , od zemaljskog . Ne vežite se ni za jednu stvar , ni za jednu osobu , ni za jedno biće , jer sve služi za višu svrhu .

Autor nepoznat





Biste li se s time složili ? Zašto ?

Što oko vidi a uho čuje jeste zauvijek ali nije ono što ne vidi i ne čuje,već tijelom osjeti

- Ostati u čvrstoj vezi sa samim sobom pa makar i u ludilu. I to je bolje nego se rastati sa sobom, izgubiti se a da višu svrhu nisi ni pojmio.

Zamislite da smo svi jednako bolesni i da tu svoju bolest u vidu želja, strahova, nadanja, briga, opsesija i slično, prenosimo na svoje potomstvo, a oni na svoje i tako u nedogled. U tom nizu zaraženih jedan se osvesti i počne da viče ''Ja sam bolestan! Potrebna mi je pomoć!'' Sve su oči uprte u njega. Ljudi ga žale ili ga se plaše. Možda neki mogu i da se dive njegovoj hrabrosti, javno ili tajno, ali niko drugi tu bolest u sebi ne vidi. ''Bolestan'' je osuđen na usamljenost i tešku borbu.

Viša svrha postojanja je upravo to, da sledećim generacijama prenesemo što više slobode.
Svako po mrvicu, u skladu sa svojim mogućnostima.

Dragana ::Ništa na ovoj   Zemlji  što  oko  vidi  , a  uho  čuje  nije  zauvijek .  Sve je  prolazno  i  raspadljivo . Sve je stvoreno i kreirano samo za određeni  kratki vremenski period   , za svakoga od vas .  Ne vežite se ni za što od svjetovnog , od zemaljskog . Ne vežite se ni za   jednu stvar ,  ni za jednu osobu  , ni za jedno biće  , jer sve služi za višu   svrhu .

Autor  nepoznat





Biste  li  se   s  time   složili  ?  Zašto  ?

ovoga moze da se pridrzava samo neko ko se odlucio za monashki zivot.
jedino da se zivota odreknes u startu svestan propadljivosti... koja je onda poenta disati, jesti, spavati, zaljubiti se, imati decu?

@Dragana samo cita
Hobbes: "Leviathan or The Matter, Forme and Power of a Common Wealth Ecclesiasticall and Civil "
, za zabavu lomi crepove bridom sake, i nikada ne masturbira  

paket, čestitke na malom jubileju - 200 postova na Ideji.

Inače, slažem se s vama u poslednjoj rečenici.

Ne vezujem se za stvari, vrlo retko i za ljude.
A svrha zivota? Pa, d`umres   

Ja na to gledam kao na glumu. Obukli smo odela koja smo sami izabrali,sad je naše da ih nosiomo onako kako najbolje umemo. Jednog dana ta gluma se završava,a zatim počinje nova,sve dok ne unapredimo svet u kome živimo,kao i sebe i to do stanja posle koga naše psrisustvo na Zemlji nema nikakvu svrhu.

Osećala bih se siromašnom da nisam imala jednu iluziju i nikada je nisam smatrala višom svrhom jer ono što se desi bez našeg naređenja i nije viša svrha osim uživati u njoj dokle god nam godi.

Visa svrha je da coek iz Bandica, to jes Mokanja, shvati da nema svrhe...